Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku radi naknade štete zbog manje isplaćene zarade, koji je trajao preko sedam godina. Podnosiocu je dosuđena naknada nematerijalne štete u iznosu od 700 evra zbog neefikasnog postupanja sudova.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler Popović, d r Vladan Petrov i Miroslav Nikolić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi S. M . iz Leskovca , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 13. oktobra 2022. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba S. M . i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 113/17 od 12. decembra 2017. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava.

2. Poništava se presuda Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 113/17 od 12. decembra 2017. godine u delu kojim je odbijena kao neosnovana žalba tužilje, a presuda Osnovnog suda u Leskovcu Prr. 670/17 od 3. avgusta 2017. g odine potvrđena u stavu 2 . izreke, i određuje da isti sud donese novu odluku o žalbi t užilje izjavljenoj protiv stava 2 . izreke presude Osnovnog suda u Leskovcu Prr. 670/17 od 3. avgusta 2017. godine.

3. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra , u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznos koji je isplaćen po osnovu presude Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 113/17 od 12. decembra 2017. godine, kao i za ostale iznose koji su podnositeljki ustavne žalbe eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku Privrednog suda u Leskovcu St. 17/10. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. M . iz Leskovca podnela je Ustavnom sudu, 8. februara 2018. godine , preko punomoćnika S. M , advokata iz Leskovca, ustavnu žalbu protiv rešenja navedenog u tački 1. izreke , zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na imovinu zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 58. stav 1. Ustava .

Navodima ustavne žalbe podnositeljka ističe da nije naplatila potraživanja iz radnog odnosa , na osnovu pravnosnažnih i izvršnih presuda, a koja je prijavila u stečajnom postupku vođenim pred Privrednim sudom u Leskovcu nad ste čajnim dužnikom DP „R.“ Leskovac.

Podnositeljka ističe da je nakon utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u navedenom stečajnom postupku , vodila spor za naknadu neimovinske i im ovinske štete. Navodima ustavne žalbe izražava nezadovoljstvo visinom dosuđene naknade nematerijalne štete od 400 evra , za koju podnositeljka smatra da je neadekvatno određen a, imajući u vidu da je dosuđeni iznos niži od onih koje je utvrđivao Ustavni sud, kao i Evropski sud za ljudska prava . Takođe, podnositeljka smatra da su joj povređena označena ustavna prava i povodom dela odluke Višeg suda u Leskovcu o imovinskoj šteti, a kojim je njen tužbeni zahtev pravnosnažno odbijen uz obrazloženje postupajućih sudova da nije dokazala odgovornost tužene za spornu štetu. Predložila je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i poništi osporenu presudu Viš eg suda u Leskovcu, a ukoliko taj zahtev ne usvoji, kao eventualni zahtev podnositeljka ističe utvrđenje prava na imovinu u osporenom stečajnom postupku i dosuđenje naknade materijalne štete u visini potraživanja koja su joj priznata u tom postupku.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata, ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u dokumentaciju dostavljenu uz ustavne žalbe, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Rešenjem Trgovinskog suda u Leskovcu St. 17/09 od 3. septembra 2009. godine nad stečajnim dužnikom DP „R.“ Leskovac je pokrenut stečajni postupak, u kome j e pravni prethodnik podnositeljke prijavio svoje potraživanje, koje mu je priznato.

Navedeni stečajni postupak je okončan rešenjem Privednog suda u Leskovcu o zaključenju postupka stečaja St. 17/10 od 19. maja 2017. godine. DP „R .“ iz Leskovca je brisano iz registra privrednih subjekata rešenjem Agencije za privredne registre od 14. jula 2017. godine.

Podnositeljka ustavne žalbe, kao predlagač, podnela je prigovor radi ubrzavanja stečajnog postupka koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 17/10 protiv stečajnog dužnika DP „R.“ Leskovac. Pravosnažnim rešenjem Privrednog suda u Leskovcu R4 st. 2203/16 od 26. decembra 2016. godine utvrđeno je da je ovom predlagaču u predmetnom stečajnom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku .

Osporenom presud om Višeg suda u Leskovcu pravosnažno je ( delimično) usvojen tužbeni zahtev i obavezana je tuže na Republika Srbija da tužilji, ovde podnositeljki ustavne žalbe , na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u predmetnom stečajnom postupku isplati novčani iznos od 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, sa opredeljenom za konskom zateznom kamatom, dok je višak tužbenog zahteva od dosuđenog iznosa od 400 evra d o traženog iznosa od 2.000 evra odbijen kao neosnovan. Takođe je pravosnažno odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se o baveže tužena Republika Srbija - Privredni sud u Leskovcu da im na ime imovinske štete is plati iznos utvrđen u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim s udom u Leskovcu u predmetu St. 17/10.

4. Najpre kada je reč o istaknutoj povredi prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava podnositeljke u vezi sa pravnosnažnim odbijanjem tužbenog zahteva za naknadu imovinske štete, Ustavni sud konstatuje da se navodi o povredi označenog ustavnog prava zasnivaju na tvrdnji da je uzročno-posledična veza, za koju Viši sud u Leskovcu smatra da nije dokazana, potvrđena u praksi Ustavnog suda i Evropskog suda za ljudska prava.

U vezi sa osnovanošću ovih navoda i tvrdnji podnositeljke, a koji se odnose na osporenu presudu, Ustavni sud upućuje na stavove i ocene koji su detaljno izneti u Odluci Už-9242/2020 od 7. aprila 2022. godine, a koji se primenjuju i u konkretnom slučaju.

U pomenutoj Odluci, Ustavni sud je podsetio na praksu Evropskog suda za ljudska prava, koju je i sam prihvatio kroz svoje odluke, u vezi sa pitanjem odgovornosti države za neizvršenje sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa većinskim državnim, odnosno društvenim kapitalom i pravom na naknadu materijalne štete. Takođe, Ustavni sud je konstatovao da su, u međuvremenu, nadležni sudovi u svojim odlukama zauzeli isto pravno stanovište u vezi sa pitanjem odgovornosti Republike Srbije za naknadu ove vrste imovinske štete, pozivajući se upravo na relevantnu praksu Evropskog suda za ljudska prava i Ustavnog suda, kao i na Zaključak o odgovornosti Republike Srbije za naknadu materijalne štete nastale zbog neizvršenja pravnosnažnih sudskih odluka, koji je usvojen na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 2. novembra 2018. godine.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je u Odluci Už-9242/2020 od 7. aprila 2022. godine zaključio da je sama činjenica da je sudskom odlukom utvrđeno da neko lice zbog neefikasnog i nedelotvornog postupanja nadležnog suda nije u mogućnosti da u razumnom roku naplati svoje potraživanje iz radnog odnosa u izvršnom, odnosno stečajnom postupku, prema dužniku, koji je u vreme nastanka potraživanja imao pretežan društveni, odnosno državni kapital, dovoljna da bi se utvrdila odgovornost države za naknadu imovinske štete. Drugim rečima, pretpostavka za zasnivanje objektivne odgovornosti Republike Srbije za naknadu ove vrste imovinske štete nastale iz potraživanja iz radnog odnosa prema dužniku koji je u vreme nastanka potraživanja imao pretežan društveni, odnosno državni kapital, jeste prethodno utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u predmetnom izvršnom, odnosno stečajnom postupku. U tom kontekstu, Ustavni sud je naglasio da kod ovog oblika objektivne odgovornosti Republike Srbije za štetu važi pretpostavka uzročnosti, tako da oštećeno lice ne snosi teret dokazivanja postojanja uzročno-posledične veze, već se ona pretpostavlja.

5. Što se tiče osporene drugostepene presude u delu kojim je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje, ovde podnositeljke ustavne žalbe , za isplatu novčanog obeštećenja zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku preko iznosa od 400 evra, pa do traženih 2.000 evra, Ustavni sud smatra da su za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari od značaja stavovi Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: Evropski sud) izraženi u predmetu Stanković protiv Srbije (predstavka broj 41285/19, odluka od 19. decembra 2019. godine). Naime, Evropski sud se u toj odluci prvi put izjašnjavao o tome da li je visina naknade neimovinske štete koja je dosuđena od strane „redovnih“ sudova na osnovu Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku (zbog neizvršenja/kašnjenja u izvršenju sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa isključivim ili većinskim državnim ili društvenim kapitalom), dovoljna i adekvatna. Razmatrajući prigovor tužene države o gubitku statusa „žrtve“, Evropski sud je primetio da je iznos naknade nematerijalne štete od 800 evra koji su domaći sudovi dosudili podnositeljki predstavke, niži od iznosa koje taj sud dosuđuje u sličnim predmetima, ali je naglasio da se pitanje adekvatnosti dosuđenog iznosa naknade mora ceniti u svetlu svih okolnosti slučaja, što uključuje ne samo trajanje konkretnog postupka, već i vrednost naknade koja se ocenjuje u kontekstu životnog standarda u određenoj državi, kao i činjenicu da će u okviru nacionalnog sistema ova naknada u principu biti dosuđena i isplaćena brže i ranije nego da o tome odlučuje Evropski sud (stav 23.). Zaključujući da se dosuđeni iznos naknade nematerijalne štete od 800 evra može smatrati dovoljnim i adekvatnim za pretrpljenu povredu prava na suđenje u razumnom roku, te da je, posledično, podnositeljka predstavke izgubila status „žrtve“ u smislu člana 34. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, to je Evropski sud odbacio tu predstavku.

Ustavni sud nalazi da se, u situaciji kada se ustavnom žalbom sa stanovišta odredbe člana 32. stav 1. Ustava osporavaju presude kojima su podnosiocima dosuđena novčana obeštećenja za neimovinsku štetu koja je izazvana povredom prava na suđenje u razumnom roku, a koja je utvrđena zbog nemogućnosti podnosilaca da u primerenom roku naplate dosuđena potraživanja iz radnog odnosa od poslodavca – dužnika koji je preduzeće sa isključivim ili većinskim društvenim ili državnim kapitalom, istaknuta povreda prava na pravično suđenje mora ispitivati primenom stavova Evropskog suda izraženih u odluci Stanković protiv Srbije. U tom smislu, Ustavni sud ukazuje da ocena dosuđene visine naknade neimovinske štete u ovoj ustavnopravnoj stvari nema karakter instancionog postupanja Ustavnog suda, već predstavlja mehanizam kojim se obezbeđuje da se zajemčena prava tumače u skladu sa praksom Evropskog suda kao međunarodne institucije koja nadzire njihovo sprovođenje. Ustavni sud ističe da je, u cilju usklađivanja svoje prakse sa jedinstvenim pristupom Evropskog suda u rešavanju ovog spornog pitanja, doneo Odluku Už-277/2017 od 4. juna 2020. godine (koja je objavljena na internet stranici Ustavnog suda : www.ustavni.sud.rs i u „Službenom glasniku Republike Srbije“, broj 104/20), kojom je usvojio ustavnu žalbu M.K, D.M. i S.J. i utvrdio da je osporenim rešenjima, kojima im je dosuđena naknada nematerijalne štete primenom odredaba Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, povređeno pravo podnosilaca na suđenje u razumnom roku, jer dosuđena visina nije predstavljala dovoljnu i adekvatnu naknadu za pretrpljenu povredu navedenog ustavnog prava, pa je Sud ocenio da se ne može smatrati da su njenim dosuđivanjem podnosioci izgubili status „žrtve“. Istom odlukom je podnosiocima ustavne žalbe utvrđeno pravo na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti, umanjenom za iznose koji su im već isplaćeni po istom osnovu.

Primenjujući prethodno izloženo na konkretan slučaj, a imajući u vidu i da je podnositeljki ustavne žalbe pre pokretanja parničnog postupka radi isplate novčanog obeštećenja na ime naknade nematerijalne štete utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku zbog nemogućnosti da u primerenom roku naplati svoje potraživanje iz radnog odnosa od poslodavca koji predstavlja preduzeće u društvenoj svojini, Usta vni sud je ocenio da je osporenom drugostepenom presudom, kojom je podnositeljki dosuđen iznos od 400 evra u dinarskoj p rotivvrednosti, povređeno njeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.

6. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je osporeno m presudom Višeg suda u Leskovcu podnositeljki povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava . Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US, 40/15 - dr. z akon i 103/15) usvojio ustavnu žalbu podnositeljke, odlučujući kao u tački 1 . izreke.

7. Po oceni Ustavnog suda, u konkretnom slučaju, posledice utvrđene povrede prava su takve prirode da se mogu otk loniti samo poništajem osporene presude Višeg suda u Leskovcu, u delu kojim je pravosnažno odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje, ovde podnositeljke ustavne žalbe , za naknadu imovinske štete, kako bi taj sud u ponovnom postupku doneo novu odluku o žalbi tužilje izjavljenoj protiv stava 2 . izreke presude Osnovnog suda u Leskovcu Prr. 670/17 od 3. avgusta 2017. godine. Stoga je, primenom odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Us tavnom sudu, odlučeno kao u tački 2 . izreke.

8. Razmatrajući način otklanjanja štetnih posledica zbog konstatovane povrede Ustavom zajemčenog prava, koji se odnosi na naknadu nematerijalne štete podnositeljke, Ustavni sud je ocenio da je utvrđivanje prava podnositeljke na naknadu nematerijalne štete u visini koju Evropski sud smatra dovoljnom i adekvatnom novčanom satisfakcijom zbog nemogućnosti naplate potraživanja u razumnom roku najdelotvorniji način otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava. Stoga je Ustavni sud, saglasno članu 89. stav 2 . Zakona o Ustavnom sudu, u tački 3 . izreke utvrdio podnositeljki pravo na naknadu ne materijalne štete u iznosu od 800 evra , u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznose isplać ene po osnovu osporene presude Višeg suda u Leskovcu, kao i za sve ostale iznose koji su joj eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 17/10. Naknada nematerijalne štete se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

9 . Ustavni sud nije posebno razmatrao navode podnositeljke o povredi prava na imovinu iz člana 58. Ustava, imajući u vidu da je utvrdio povredu prava na pravično suđenje i delimično poništio osporenu presudu, tako da će se o osnovanosti predmetnog tužbenog zahteva za naknadu imovinske štete ponovo odlučivati pred nadležnim sudom.

10. S obzirom na sve napred izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 4 5. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.