Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji traje oko 30 godina. Nalaže se nadležnim sudovima da postupak okončaju u najkraćem roku, a odluka će biti objavljena kao vid satisfakcije.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1585/2009
22.03.2012.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Zorana Todorovića i Ljiljane Trivunac, oboje iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 22. marta 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Zorana Todorovića i Ljiljane Trivunac i utvrđuje da je u parničnom postupku koji se vodio pred Trećim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 2147/03 povređeno pravo podnosi laca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku , zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Nalaže se nadležnim sudovima da preduzmu sve neophodne mere kako bi se parnični postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

3. Odluku objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

O b r a z l o ž e nj e

1. Zoran Todorović i Ljiljana Trivunac, oboje iz Beograda, preko punomoćnika Gorice Lazić, advokata iz Beograda, podnel i su 27. avgusta 2009. godine Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u par ničnom postupku koji se vodio pred Trećim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 2417/03.

U ustavnoj žalbi podnosioci su naveli da je tužbu u predmetnom parničnom postupku Trećem opštinskom sudu u Beogradu podneo još 24. avgusta 1979. godine njihov sada pokojni otac, radi opoziva poklona određene nepokretnosti i utvrđivanja doprinosa u sticanju te nepokretnosti; da su 1980. godine i 1982. godine donete prvostepene presude kojima su bili odbijeni tužbeni zahtevi, ali da su obe presude ukinute rešenjima Okružnog suda u Beogradu; da su podnosioci stupili u parnicu nakon smrti svoga oca 21. maja 1995. godine; da je sporna nepokretnost u toku postupka otuđena, te je tužba preinačena 25. decembra 2000. godine tako što je kao tuženi označen i sticalac. Dalje je navedeno: da je Treći opštinski sud u Beogradu 30. januara 2003. godine doneo rešenje da se tužba smatra povučenom, ali da je ovo rešenje ukinuto rešenjem Okružnog suda u Beogradu od 11. juna 2003. godine; da je prvostepeni sud, s obzirom na to da uredno pozvani punomoćnik podnosilaca nije došao na ročište za glavnu raspravu zakazanu za 10. februar 2006. godine, ponovo doneo rešenje da se tužba smatra povučenom, protiv koga je izjavljena žalba, te su spisi dostavljeni Okružnom sudu u Beogradu, koji je spise predmeta vratio prvostepenom sudu 10. februara 2008. godine radi dopune postupka, a nakon toga spisi više nisu dostavljani drugostepenom sudu na odlučivanje. Od Ustavnog suda je traženo da usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava i naloži donošenje prvostepene presude u određenom roku.

2. Ustavni sud je, na osnovu člana 72. stav 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11), dopisom od 20. decembra 2011. godine zatražio od Prvog osnovnog suda u Beogradu da dostavi spise predmeta Trećeg opštinskog suda u Beogradu P. 2147/03. Dopisom VIII Su. broj 43/330-2011 od 16. januara 2012. godine Prvi osnovni sud u Beogradu je obavestio Ustavni sud da, prema službenoj belešci sačinjenoj od strane sudske pisarnice odseka za parnične predmete, spis P. 2147/03, nije pronađen među parničnim spisima Trećeg opštinskog suda u Beogradu. Isti sud je 7. februara 2012. godine dostavio dopis sa podacima o kretanju navedenog predmeta, koji se nalaze u upisniku.

3. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07 i 99/11) je iste sadržine kao član 170. Ustava, dok je odredbom stava 2. ovog člana propisano da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

4. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, na osnovu navoda ustavne žalbe i dopisa Prvog osnovnog suda u Beogradu od 3. februara 2012. godine, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u konkretnoj ustavnosudskoj stvari:

Otac podnosilaca ustavne žalbe je, kao tužilac, podneo tužbu Trećem opštinskom sudu u Beogradu protiv tužene A.T.J, kojom je tražio da se opozove poklon i utvrdi da je on vlasnik ¾ idealnih delova predmetne nepokretnosti. Tužba je podneta 24. avgusta 1979. godine ili 15. septembra 1983. godine od kada se predmet vodi pod poslovnim brojem P. 2991/83. Nakon smrti tužioca 21. maja 1995. godine parnicu su kao pravni sledbenici preuzeli tužioci Zoran Todorović i Ljiljana Trivunac. Treći opštinski sud u Beogradu je 30. januara 2003. godine doneo rešenje da se tužba smatra povučenom, međutim postupak je kasnije nastavljen, a predmet je dobio novi broj P. 2147/03. U ovoj fazi postupka, na ročište zakazano za 10. februar 2006. godine punomoćnik tužilaca, iako uredno pozvan, nije došao, te je Treći opštinski sud u Beogradu istog dana doneo rešenje P. 2147/03 da se tužba smatra povučenom. Tužioci su 14. aprila 2006. godine podneli predlog za vraćanje u pređašnje stanje i protiv navedenog rešenja izjavili žalbu. Spisi predmeta su 10. novembra 2006. godine dostavljeni Okružnom sudu u Beogradu, koji ih je rešenjem Gž. 15920/06 od 14. februara 2008. godine vratio prvostepenom sudu radi dopune postupka. Nakon toga spisi navedenog predmeta više nisu dostavljani drugostepenom sudu radi rešavanja o izjavljenom pravnom sredstvu.

5. Odredbom člana 32. Ustava, na čiju povredu ukazuju podnosi oci ustavne žalbe, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama člana 10. st. 1. i 2. Zakona o parničnom postupku ( "Službeni glasnik RS", broj 72/ 11) propisano je, između ostalog, da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku, kao i da je sud dužan da postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova .

Zakonom o parničnom postupku („Službeni list SFRJ“, br. 4/1977, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 72/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i "Službeni list SRJ", br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), koji je bio na snazi u vreme pokretanja parničnog postupka, bilo je propisano: da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku (član 10.).

Odredom člana 10. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09), koji se, takođe, primenjivao u toku predmetnog parničnog postupka, bilo je propisano da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10.).

6. Ocenjujući navode i razloge iz ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocima ustavne žalbe povređeno navedeno ustavno pravo.

Naime, Ustavni sud je ocenio da je sama činjenica da ni posle šest godina od izjavljivanja pravnog sredstva protiv jednog procesnog rešenja - da se tužba smatra povučenom, parnični sudovi o tom sredstvu još nisu odlučili, dovoljna da utvrdi povredu prava na suđenje u razumnom roku. U navedenom intervalu prvostepenom sudu je trebalo sedam meseci da spise predmeta uputi drugostepenom sudu radi odlučivanja o izjavljenoj žalbi, a potom je Okružni sud u Beogradu tek nakon 15 meseci doneo rešenje kojim vraća spise predmeta prvostepenom sudu radi dopune postupka, koji sad već četiri godine nije postupio po nalogu drugostepenog suda, niti mu je ponovo dostavio spise. Ustavni sud je prilikom ocene imao u vidu i presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Plazonić protiv Hrvatske od 6. marta 2008. godine (broj aplikacije 26455/04, st. 60-63.) u kome je kritikovan stav Ustavnog suda Hrvatske, koji nije našao povredu prava na suđenje u razumnom roku u postupcima u kojima su sudovi bili neaktivni ukupno godinu i po u jednom, i preko dve godine u drugom, a radilo se o postupcima koji nisu bili složeni.

Ustavni sud je prilikom svoje ocene, imao u vidu i da je predmetni parnični postupak pokrenut još 1983. ili 1979. godine, dakle pre oko 30 godina. Ustavni sud konstatuje da je nedopustivo da sudski postupci traju toliko drugo, te da se ne može navedena dužina trajanja opravdati niti bilo kakvom složenošću postupka, ni bilo kolikim doprinosom parničnih stranaka ili drugih učesnika u postupku, s obzirom na to da je sam sud odgovoran, saglasno načelu efikasnosti i procesne ekonomije, utvrđenim navedenim procesnim zakonima, da se postupak sprovede bez odugovlačenja i u razumnom roku.

7. Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je u predmetnom parničnom postupku izuzetno neefikasnim i nedelotvornim postupanjem, pre svega, Trećeg opštinskog suda u Beogradu, podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, te je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu i odlučio kao u tački 1. izreke.

Ustavni sud je, s obzirom na to da u ustavnoj žalbi nije istaknut zahtev za naknadu nematerijalne štete, krećući se u granicama zahteva i u skladu sa usvojenim stavom o načinu otklanjanja štetnih posledica povrede prava zajemčenog Ustavom, u tački 3. izreke, saglasni članu 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava, u konkretnom slučaju, ostvari objavljivanjem ove odluke u "Službenom glasniku Republike Srbije".

S obzirom na to da predmetni parnični postupka još nije okončan, Ustavni sud je u tački 2. izreke, u skladu sa članom 89. stav 2. Zakona, naložio nadležnim sudovima da preduzmu sve neophodne mere kako bi se taj postupak okončao u najkraćem roku.

8. Na osnovu navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti