Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe kao neblagovremene

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu kao neblagovremenu. Podnositeljka nije iskoristila pravo da sama izjavi zahtev za zaštitu zakonitosti nakon obaveštenja tužioca, pa se rok za ustavnu žalbu računao od dostavljanja prethodne sudske odluke, u odnosu na koji je propušten.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Gordane Milekić iz Rače, na osnovu člana 167. tačka 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 12. jula 2011. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

 

Odbacuje se ustavna žalba Gordane Milekić izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Kragujevcu Gž. 2001/10 od 20. decembra 2010. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Dejan Tadić, advokat iz Kragujevca, podneo je u ime Gordane Milekić iz Rače 8. aprila 2011. godine Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Kragujevcu Gž. 2001/10 od 20. decembra 2010. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku, kao i zbog povrede prava na jednaku zaštitu prava, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, saglasno odredbi člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna navedenoj odredbi člana 170. Ustava.

Odredbom člana 84. stav 1. navedenog Zakona propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

3. U postupku prethodnog ispitivanja podneska, Ustavni sud je utvrdio da je dopisom Republičkog javnog tužilaštva GT-I. 155/11 od 4. marta 2011. godine punomoćnik podnositeljke ustavne žalbe u parničnom postupku obavešten da nema osnova za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti protiv rešenja Osnovnog suda u Kragujevcu – Sudska jedinica u Rači I. 13778/10 od 29. septembra 2010. godine i rešenja Višeg suda u Kragujevcu Gž. 2001/10 od 20. decembra 2010. godine. Takođe je utvrđeno da podnosilac ustavne žalbe nije u zakonskom roku sam izjavio zahtev za zaštitu zakonitosti.

4. Odredbom člana 418. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 125/04 i 111/09) propisano je da ukoliko javni tužilac ne podigne zahtev za zaštitu zakonitosti u rokovima predviđenim zakonom, stranka koja je podnela predlog, ovlašćena je da u roku od 30 dana od dana prijema obaveštenja da javni tužilac neće izjaviti zahtev za zaštitu zakonitosti sama izjavi ovaj pravni lek.

Prema pravnom stavu Ustavnog suda, iscrpljivanjem svih delotvornih pravnih sredstava čije je podnošenje u dispoziciji stranke stvara se pretpostavka za izjavljivanje ustavne žalbe. Ukoliko stranka u postupku podnese zahtev za zaštitu zakonitosti saglasno odredbi člana 418. Zakona o parničnom postupku, rok za izjavljivanje ustavne žalbe računa se u odnosu na dan dostavljanja sudske odluke po tom vanrednom pravnom leku. Međutim, u slučaju kada stranka ne iskoristi svoje pravo iz člana 418. navedenog zakona i izjavi ustavnu žalbu odmah po prijemu obaveštenja da javni tužilac neće podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, blagovremenost ustavne žalbe Ustavni sud ceni u odnosu na dan dostavljanja sudske odluke donete po poslednjem iskorišćenom pravnom sredstvu.

Imajući u vidu da je osporeno rešenje Višeg suda u Kragujevcu Gž. 2001/10 od 20. decembra 2010. godine dostavljeno podnositeljki ustavne žalbe pre 8. februara 2011. godine kada je podnet predlog za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, a da je ustavna žalba izjavljena 8. aprila 2011. godine, Ustavni sud je našao da je žalba podneta posle isteka roka iz člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) ovog Zakona, ustavnu žalbu odbacio kao neblagovremenu.

S obzirom na navedeno, Ustavni sud nije nalagao advokatu Dejanu Tadiću da dostavi specijalno punomoćje za izjavljivanje ustavne žalbe, jer se njenim uređenjem ne bi mogle otkloniti posledice njene neblagovremenosti.

5. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Slični dokumenti

• Už 1590/2011: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe kao neblagovremene
• Už 3158/2011: Odbacivanje ustavne žalbe kao neblagovremene u krivičnom postupku
• Už 5600/2011: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe kao neblagovremene
• Už 2592/2011: Odbijen predlog za ocenu ustavnosti odredbe Kolektivnog ugovora za JP „Pošta Srbije“
• Už 3907/2010: Odbacivanje ustavne žalbe zbog nepostojanja povrede prava na pravno sredstvo
• Už 2298/2011: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe privrednog društva zbog nedostatka ustavnopravnih razloga i neblagovremenosti
• Už 368/2011: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju neblagovremene ustavne žalbe