Povreda prava na imovinu zbog neizvršenja presude protiv društvenog preduzeća

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na imovinu. Propust izvršnog suda da sprovede pravnosnažnu presudu radi naplate potraživanja iz radnog odnosa protiv dužnika sa pretežnim društvenim kapitalom predstavlja povredu prava na mirno uživanje imovine.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-159/2017
28.11.2019.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije Snežana Marković, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov i dr Tijana Šurlan, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi R. P . iz V . kod Čačka i M . S . i D . S, obojice iz Čačka, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa član om 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 28. novembra 2019. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba R. P , M . S . i D . S . i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 9726/10 (ranije predmet O pštinskog suda u Čačku I. 650/09) podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, zajemčeno članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete svakom u visini iznosa utvrđenih rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Čačku I. 650/09 od 15. maja 2009. godine, umanjenih za iznose koji su im po tom osnovu eventualno već isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde , u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. R. P . iz V . kod Čačka i drugi podnosioci navedeni u uvodu i izreci ove odluke podneli su Ustavnom sudu, 5. januara 2017. godine, preko punomoćnika D. J, advokata iz Čačka, ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Čačku R4I. 29/16 od 1 4. juna 2016 . godine i Vrhovnog kasacionog suda Rž.g. 977/16 od 26. jula 2016. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na pravno sredstvo, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 36. stav 2. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 58. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 9726/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Čačku I. 650 /09).

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da podnosioci nisu namirili svoja potraživanja iz radnog odnosa prema izvršnom dužnik AD „F.“ iz Čačka; da dosuđeni iznos primerene naknade nije odgovarajući, te da podnosioci još uvek imaju svojstvo „žrtve“; da su sudovi pravnosnažno odbacili zahtev podnosilaca da im se utvrdi povreda prava u parničnom postupku koji je prethodio izvršnim, iako oni čine jednu celinu. Istakli su zahtev za naknadu nematerijalne i materijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

3. Ustavni sud je izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Podnosioci ustavne žalbe, u svojstvu izvršnih poverioca, podneli su 28. aprila 2009. godine Opštinskom sudu u Čačku predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika AD „F.“ iz Čačka, radi namirenja potraživanja iz radnog odnosa. Predlog je podnet na osnovu pravnosnažne i izvršne presude tog suda P1. 494/03 od 8. jula 200 8. godine.

Opštinski sud u Čačku usvojio je predloženo izvršenje rešenjem I. 650/09 od 15. maja 2009. godine.

Osporenim rešenjem Višeg suda u Čačku R4I. 29/16 od 1 4. juna 2016 . godine, u stavu prvom izreke, usvojen je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku predlagača, ovde podnosilaca ustavne žalbe, i utvrđeno da im je u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 9726/10 (ranije predme t Opštinskog suda u Čačku I. 650/09) povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava; u stavu drugom izreke naloženo je nadležnom sudu da preduzm e sve neophodne mere da osporeni izvršni postupak okonča u najkraćem roku ; u stavu trećem izreke utvrđeno je pravo predlagača na primerenu naknadu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od po 25.000 dinara, kao i troškovi postupka; u stavu četvrtom izreke zahtev predlagača da im se isplati iznos naknade preko dosuđenog do traženog iznosa od po 2.000 evra , u dinarskoj protivvrednosti , je odbijen, kao neosnovan ; u stavu petom izreke odbačen je zahtev predlagača da im se utvrdi povreda prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Čačku u predmetu P1. 494/03; u stavu šestom izreke odbačen je zahtev podnosilaca im se dosudi materijalna šteta . U obrazloženju rešenja je, pored ostalog, navedeno: da dosuđena naknada odgovora njenoj pravnoj prirodni, te da je ona vid zadovoljenja, a ne naknada štete, kao i da je ona sporednog karaktera, a da je cilj ovog postupka okončanje osporenog postupka; da je zahtev predlagača da im se utvrdi povreda prava na suđenje u razumnom roku u osporenom parničnom postupku odbačen kao nedozvoljen, jer je parnični postupak prethodno pravnosnažno okončan. Protiv navedenog rešenja predlagači su izjavili žalbu.

Vrhovni kasacioni sud je osporenim rešenjem Rž.g. 977/16 od 26. jula 2016. godine odbio žalbu predlagača M . S . i D . S . (omaškom izostavljen predlagač R . P .) i potvrdio prvostepeno rešenje Višeg suda u Čačku R4I. 29/16 od 1 4. juna 2016 . godine. U obrazloženju ovog drugostepenog rešenja je navedeno da bi dosuđivanje većeg iznosa primerene naknade bilo protivno njenoj svrsi, kao i da se zahtev za zaštitu prava može podneti samo u postupcima koji su u toku.

4. Imajući u vidu navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust izvršnog suda da obezbedi namirenje potraživanja podnosilaca ustavne žalbe utvrđen ih pravnosnažnom presudom, a protiv dužnika AD „F .“ iz Čačka, koji je u vreme nastanka potraživanja imao pretežan društveni kapital, u konkretnom slučaju, predstavlja i povredu prava podnosilaca na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. stav 1. Ustava, a koju predstavljaju potraživanja utvrđena tom presudom. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), pa je odlučio kao u tački 1. izreke, prvi deo.

Razmatrajući zahtev podnosilaca za naknadu materijalne štete Ustavni sud je , saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete svakom u visini iznosa utvrđenih rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Čačku I. 650/09 od 15. maja 2009. godine, umanjenih za iznose koji su im po tom osnovu eventualno već isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde , u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

5. Ispitujući pretpostavke za postupanje po ustavnoj žalbi u delu kojim se ističe povreda prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 9726/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Čačku I. 650/09), Ustavni sud konstatuje da su o povredi navedenog prava podnosilaca odlučivali redovni sudovi upravo osporenim rešenjima, saglasno odredbama Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13). Takođe, Ustavni sud ukazuje da je Zakonom o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15), koji je stupio na snagu 1. januara 2016. godine, predviđeno da zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupcima koji su još uvek u toku pruža nadležni redovni sud, a jedno od pravnih sredstava kojima se štiti ovo pravo jeste prigovor radi ubrzanja postupka.

Razmatrajući ustavnu žalbu podnosilaca u delu u kojem su osporena rešenja Višeg suda u Čačku R4I. 29/16 od 1 4. juna 2016 . godine i Vrhovnog kasacionog suda Rž.g. 977/16 od 26. jula 2016. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na pravno sredstvo, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 36. stav 2. Ustava, Ustavni sud konstatuje da su podnsioci imali i iskoristili pravno sredstvo u postupku za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, imajući u vidu da je osporenim rešenjima odlučivano o njihovom zahtevu u dva stepena. Ustavni sud ukazuje da se pravom na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava jemči dvostepenost u odlučivanju, odnosno pravo da se u postupku po žalbi ili drugom propisanom pravnom sredstvu, pred organom više instance, ispita zakonitost prvostepene odluke, što ne podrazumeva i pravo na pozitivan ishod drugostepenog postupka za lice koje je izjavilo pravno sredstvo, ako za to nije bilo osnova.

Ustavni sud, zatim, ukazuje da je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, koji je kao pravno sredstvo ustanovljen Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, preventivno -kompenzatornog karaktera, odnosno da pored ubrzanja postupka predviđa i mogućnost dosuđivanja/isplate naknade zbog dugog trajanja postupka. Primarni cilj ovog pravnog sredstva jeste njegov preventivni karakter, odnosno ubrzanje i okončanje postupka. Po oceni Ustavnog suda, osnovanost i visina novčane naknade je stvar sudske procene takvog zahteva i zavisi od ponašanja podnosioca u konkretnom postupku, složenosti predmeta i značaja spornog prava za podnosioca. Pored toga, Sud je stanovišta da se naknada mora primeriti standardu života građana i materijalnim mogućnostima Republike Srbije. S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da su nadležni sudovi u predmetnom slučaju podnosiocima dosudili novčanu naknadu zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, te ukazuje da ovaj sud o dosuđenom iznosu primerene naknade ne može odlučivati kao instancioni u odnosu na nadležne redovne sudove. Ovakav stav Ustavni sud je zauzeo u Odluci Už-4340/2015 od 29. septembra 2016. godine. Konačno, Ustavni sud je imao u vidu da je svojom odlukom podnosiocima dosudio materijalnu štetu čime su suštinski dobili potpuno obeštećenje.

U odnosu na navod e ustavne žalbe da osporenim rešenjima nadležni sudovi nisu cenili i trajanje parničnog postupka u kome je doneta presuda na osnovu koje je pokrenut izvršni postupak, Ustavni sud najpre konstatuje da se u praksi ovog suda prilikom ocene postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku parnični postupak i izvršni postupak pokrenut radi izvršenja parnične presude posmatraju kao jedinstvena celina. U konkretnom slučaju, osporenim rešenjima pravnosnažno je odbačen zahtev predlagača da im se utvrdi povreda prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Čačku u predmetu P1. 494/03, sa obrazloženjem da je parnični postupak prethodno pravnosnažno okončan. U vezi sa tim, Ustavni sud nalazi da propust nadležnih sudova da cene i trajanje parničnog postupka koji se vodio pred Opštinskim sudom u Čačku u predmetu P1. 494/03 u konkretnom slučaju nije doveo do povrede ustavnih prava podnosilaca, imajući u vidu napred navedeno o svrsi zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, te činjenice da je navedenim rešenjem Višeg suda u Čačku naloženo nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere da osporeni izvršni postupak okonča u najkraćem roku. Ovakav stav Ustavni sud je zauzeo i u Odluci Už-3806/2016 od 28. juna 2018. godine.

S obzirom na izloženo, Ustavni sud je , saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu odbacio ustavnu žalbu jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, te rešio kao u drugom delu tače 1. izreke.

6. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Povreda prava na imovinu zbog neizvršenja presude protiv društvenog preduzeća

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti