Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji traje od 2004. godine. Zbog neefikasnosti suda, dosuđena je naknada nematerijalne štete od 500 evra i naloženo hitno okončanje postupka.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša B. Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Rajka Lapčevića iz sela Radionje, opština Nova Varoš, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 8. novembra 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Rajka Lapčevića i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se pred Opštinskim sudom u Užicu vodio u predmetu I. 1450/04, a sada se vodi pred Osnovnim sudom u Užicu u predmetu 1I. 1662/12, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Nalaže se Osnovnom sudu u Užicu da preduzme sve neophodne mere kako bi se izvršni postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

3. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde i državne uprave .

O b r a z l o ž e nj e

1. Rajko Lapčević iz sela Radionje, opština Nova Varoš, je 15. marta 2010. godine , preko punomoćnika Vladana Selakovića, advokata iz Nove Varoši, podneo U stavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Užicu u predmetu I. 1450/04.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo da je još 6. oktobra 2004. godine podneo predlog za izvršenje Opštinskom sudu u Užicu, da je rešenjem tog suda od 24. oktobra 2004. godine usvojeno predloženo izvršenje i da do podnošenja ustavne žalbe izvršenje nije sprovedeno , iako je više puta podnosio urgencije da se izvršni postupak okonča.

Podnosilac je tražio i naknadu nematerijalne š tete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11) je po sadržini identična odredbi člana 170. Ustava. Odredbom člana 82. stav 2. Zakona propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u prethodnom postupku, uvidom u spise predmeta ranijeg Opštinskog suda u Užicu I. 1450/04, a sada Osnovnog suda u Užicu 1I-1662/12 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je, kao izvršni poverilac , 7. oktobra 2004. godine podneo predlog za izvršenje Opštinskom sudu u Užicu protiv M.P, kao izvršnog dužnika, radi isplate duga na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u Novoj Varoši P.468/03 od 27. jula 2004. godine.

Rešenjem Opštinskog suda u Užicu I. 1450/04 od 24. oktobra 2004. godine dozvoljeno je predloženo izvršenje, a 15. septembra 2005. godine izvršen je popis određenih pokretnih stvari izvršnog dužnika.

U spisima predmeta dalje nema nikakvih dokaza o sprovođenju konkretnog izvršnog postupka. Podnosilac ustavne žalbe je podnosio brojne urgencije Opštinskom sudu u Užicu i predsedniku tog suda u cilju okončanja izvršnog postupka. Predsednik Opštinskog suda u Užicu je dopisom od 16. jula 2007. godine obavestio punomoćnika podnosioca ustavne žalbe da je po pravnosnažnosti rešenja o izvršenju I. 1450/04 od 24. oktobra 2004. godine predmet ustupljen izvršnom radniku koji više nije u radnom odnosu i koji zbog svoje bolesti duži vremenski period nije preduzeo nikakvu pravnu radnju osim što je 15. septembra 2005. godine izvršio popis nekih pokretnih stvari izvršnog dužnika, kao i da je predmet ustupljen drugom sudskom izvršitelju. 4. Za odlučivanje Ustavnog suda o ustavnoj žalbi od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbama Ustava na čiju se povredu ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.).

Zakonom o izvršnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 28/2000, 73/2000 i 71/01), koji se primenjivao u vreme pokretanja postupka izvršenja, bilo je propisano: da se ovim zakonom određuju pravila po kojima sud postupa radi prinudnog izvršenja sudske odluke koja glasi na ispunjenje obaveze, kao i radi obezbeđenja potraživanja (član 1. stav 1.); da se postupak izvršenja i postupak obezbeđenja pokreće na predlog poverioca (član 2. stav 1.); da izvršenje i obezbeđenje određuje i sprovodi sud (član 3.); da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno (član 4. stav 1.); da je o predlogu za izvršenje sud dužan da odluči u roku od tri dana od dana podnošenja predloga (član 10. stav 1.).

Zakon o izvršenju i obezbeđenju ("Službeni glasnik RS", broj 31/11), koji se primenjuje od 17. septembra 2011. godine, u članu 358. stav 1. propisuje da će se postupak izvršenja i obezbeđenja u kojima je do dana početka primene ovog zakona započeto sprovođenje izvršenja okončati po odredbama ovog zakona. Takođe, i odredbom člana 6. stav 1. ovog Zakona propisano je da je postupak izvršenja i obezbeđenja hitan.

5. U pogledu perioda u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud je utvrdio da je period u kome se građanima jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, s obzirom na to da sudski postupak predstavlja jedinstvenu celinu, Ustavni sud je stanovišta da ocena suđenja u razumnom roku mora da obuhvati celokupni period trajanja postupka od momenta podnošenja predloga za izvršenje Opštinskom sudu u Užicu 7. oktobra 2004. godine.

Razumna dužina trajanja sudskog postupka je relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca, koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinačnom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak, kao i priroda postavljenog zahteva, odnosno značaj raspravljanog prava za podnosioca ustavne žalbe su kriterijumi koji utiču na ocenu dužine trajanja postupka i određuju da li je postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Analizirajući dužinu trajanja osporenog sudskog postupka, Ustavni sud je utvrdio da navedeni izvršni postupak traje preko osam godina i da i dalje nije okončan.

Na osnovu navedenog, kako je izvršni sud bio dužan da saglasno odredbi člana 4. stav 1. ranijeg Zakona o izvršnom postupku i odredbi člana 6. stav 1. važećeg Zakona o izvršenju i obezbeđenju postupa hitno, Ustavni sud nalazi da Opštinski sud u Užicu a zatim Osnovni sud u Užicu, nisu postupali efikasno u skladu sa zakonskim ovlašćenjima da bi se izvršni postupak koji je po svojoj prirodi hitnog karaktera, okončao u najkraćem roku kako bi se izvršni poverilac namirio. Naime, od donošenja rešenja o izvršenju kojim se dozvoljava sprovođenje izvršenja 24. oktobra 2004. godine izvršni postupak nije okončan, iako je proteklo preko osam godina. Izvršni sud je od donošenja rešenja o izvršenju samo 15. septembra 2005. godine izvršio popis određenih pokretnih stvari izvršnog dužnika i dalje nije preduzimao radnje u cilju okončanja izvršnog postupka.

Bitna karakteristika izvršnog postupka je njegov prinudni karakter koji određuju osnovna načela tog postupka. Jedno od tih načela je načelo oficijelnosti koje od suda zahteva aktivno ponašanje sve do okončanja izvršnog postupka, te je sud dužan hitno da preduzima sve radnje koje treba da dovedu do sprovođenja izvršenja i okončanja izvršnog postupka, što u konkretnoj situaciji nije bio slučaj. Osnovni razlog dugog trajanja predmetnog izvršenja je neefikasno delovanje nadležnog suda, nepostupanje u rokovima propisanim zakonom i nekorišćenje svih procesnih ovlašćenja koja su sudu stajala na raspolaganju

Ustavni sud je ocenio da je postavljeni zahtev u izvršnom postupku za podnosioca ustavne žalbe bio od značaja, s obzirom na to da je postupak pokrenut radi namirenja novčanog potraživanja podnosioca prema izvršnom dužniku. U skladu sa tim, takođe, po oceni Ustavnog suda, podnosilac ustavne žalbe se i aktivno ponašao u osporenom postupku. Tako je on u više navrata podnosio urgencije za okončanje izvršnog postupka, i to Opštinskom sudu u Užicu, zatim predsedniku tog s uda, a podnosio je i pritužbe predsedniku Okružnog suda u Užicu na rad Opštinskog suda u Užicu.

Na osnovu svega izloženog, Ustavni sud je utvrdio da je raniji Opštinski sud u Užicu, a sada Osnovni sud u Užicu odgovoran što predmetni izvršni postupak neopravdano dugo traje, te da je navedenim postupanjem nadležnih sudova podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji se u predmetu I. 1450/04 vodio pred Opštinskim sudom u Užicu, a sada se vodi pred Osnovnim sudom u Užicu u predmetu 1I-1662/12.

6. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, u skladu sa odredbama člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava i kao način otklanjanja štetnih posledica konstatovane povrede Ustavom zajemčenog prava u tački 2. izreke naložio nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u što kraćem roku.

7. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđivanjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunat oj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Prilikom odlučivanja o visine nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja u konkretnom slučaju a posebno dužinu trajanja predmetnog izvršnog postupka i značaj predmeta spora. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog neažurnog postupanja nadležnog suda. Ustavni sud je ocenio da je utvrđivanjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu koji je određen uz nalog Suda utvrđen u tački 2. izreke ostvareno pravično i adekvatno zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu Ustavnog suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete k oja se utvrđuje od strane Ustavnog suda zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku.

8. Na osnovu izloženog, kao i odredaba člana 42a stav 1. tačka 5) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11), Ustavni sud je odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti