Odluka o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji traje od 2003. godine. Neopravdano dugo trajanje postupka prvenstveno je posledica kontradiktornih odluka drugostepenog suda, koje su dovele do višestrukog vraćanja predmeta na ponovno suđenje.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Stanka Milanović, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Stojana Katalinića i Jovanke Bogojević iz Negotina, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 5. novembra 2009. godine doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Stojana Katalinića i Jovanke Bogojević i utvrđuje se da je u predmetu Opštinskog suda u Negotinu P. 1255/03 povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Nalaže se Osnovnom sudu u Negotinu da preduzme sve neophodne mere kako bi se parnični postupak po tužbi podnosilaca ustavne žalbe okončao u najkraćem mogućem roku.

3. Ova Odluka se objavljuje u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

O b r a z l o ž e nj e

1. Stojan Katalinić i Jovanka Bogojević iz Negotina su 4. februara 2008. godine podneli Ustavnom sudu ustavnu žalbu, koja je zavedena pod brojem Už. 168/2008, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u dva parnična postupka koja su se vodila u predmetima Opštinskog suda u Negotinu P. 1817/95 i P.1255/03. Podnescima od 21. februara, 10. marta i 12. novembra 2008. godine podnosioci su dopunili ustavnu žalbu. U dopuni ustavne žalbe od 12. novembra 2009. godine, podnosioci ustavne žalbe su naznačili da im je uskraćeno i Ustavom garantovano pravo na imovinu, navodeći da im je imovina otuđena bez njihove saglasnosti, kao i bez saglasnosti ostalih etažnih vlasnika.

2. Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 42. stav 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08 i 27/08), doneo odluku da se razdvoje postupci po ustavnoj žalbi, te je zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Opštinskog suda u Negotinu P.1255/03 formiran poseban predmet koji je zaveden pod brojem Už. 1592/2009.

3. Povodom postupka koji se pred Opštinskim sudom u Negotinu vodi u predmetu P. 1255/03, podnosioci ustavne žalbe su naveli da su 23. oktobra 2003. godine podneli tužbu Opštinskom sudu u Negotinu. Podnosioci ustavne žalbe dalje navode da je po žalbi tuženih Okružni sud u Negotinu doneo rešenje kojim je utvrdio da ne postoji pravosnažno presuđena stvar, da bi drugim rešenjem Gž. 1268/07 od 27. decembra 2007. godine Okružni sud u Negotinu odlučio da se tužba podnosilaca odbaci usled presuđene stvari. Smatrajući da im je u navedenom predmetu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, podnosioci ustavne žalbe su predložili da Ustavni sud utvrdi da je došlo do povrede ovog prava, kako bi Komisiji za naknadu štete mogli da podnesu predlog za naknadu štete.

4. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07), ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosilaca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njihovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

5. Na zahtev Ustavnog suda, Opštinski sud u Negotinu je dostavio na uvid spise predmeta P. 1255/03 i izjašnjenje u kome je hronološki izloženo postupanje suda u ovoj pravnoj stvari, uz mišljenje da se postupak nepotrebno odugovlači verovatno zbog kontradiktornih odluka Okružnog suda u Negotinu po žalbama na delimične presude.

6. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Opštinskog suda u Negotinu P. 1255/03 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Stojan Katalinić, Nikola Bogojević i Stanimir Lukić, svi iz Negotina, podneli su 23. oktobra 2003. godine tužbu Opštinskom sudu u Negotinu protiv Skupštine stanara zgrade u Negotinu naselje Veljko Vlahović lamela E2, ulaz I i Zorana Petrovića iz Negotina, radi utvrđivanja ništavosti ugovora o ustupanju zajedničke prostorije za pripajanje susednom stanu od 24. novembra 1995. godine, eventualnog raskida ugovora i vraćanja u pređašnje stanje, naknade štete u iznosu od 60.000,00 dinara, isplate naknade za korišćenje prostorija, kao i naknade parničnih troškova od tuženog Zorana Petrovića. Vrednost spora je određena u iznosu od 20.000,00 dinara, a predmet je zaveden pod brojem P. 1255/03.

U toku postupka pred Opštinskim sudom u Negotinu zakazana su 2 ročišta za glavnu raspravu (2. februara 2005 i 1. marta 2005. godine). Na ročištu za glavnu raspravu održanom 2. februara 2005. godine tužioci su označili vrednost spora u iznosu od 100.000,00 dinara.

Podneskom od 2. februara 2005. godine tuženi Zoran Petrović je istakao prigovor presuđene stvari u vezi dela tužbenog zahteva koji se odnosi na utvrđivanje ništavosti ugovora o ustupanju zajedničkih prostorija, navodeći da je o tom tužbenom zahtevu već pravosnažno presuđeno rešenjem Okružnog suda u Negotinu Gž. 305/02 od 13. maja 2002. godine, kojim je potvrđena presuda Opštinskog suda u Negotinu P. 326/98 o odbijanju tužbenog zahteva tužilaca Stojana Katalinića i Nikole Bogojevića.

Opštinski sud u Negotinu je 18. januara 2006. godine doneo delimičnu presudu P. 1255/03 kojom je u stavu I izreke odbacio tužbeni zahteva tužilaca kojim su tražili da se ugovor o ustupanju zajedničkih prostorija za pripajanje susednom stanu oglasi ništavim, te da se stvar vrati u pređašnje stanje i naloži tuženom da ukloni sve radove koje je izveo na pripojenoj prostoriji, zato što je stvar pravosnažno presuđena; u stavu II izreke je odbijen eventualni tužbeni zahtev tužilaca kojim su tražili da se raskine ugovor zaključen između tuženika i Skupštine stanara overen kod Opštinskog suda u Negotinu 24. novembra 1995. godine pod brojem Ov. 2852/95 kao neosnovan; u stavu III izreke je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca kojim su tražili da se tuženi Zoran Petrović obaveže da plati troškove parničnog postupka, kao i da im isplati iznos od 60.000,00 dinara na ime troškova vođenja sporova pred sudovima i organima uprave.

Po žalbi tužilaca, Okružni sud u Negotinu je 12. septembra 2006. godine doneo presudu Gž. 740/06 kojom je u stavu I izreke ukinuo delimičnu presudu Opštinskog suda u Negotinu P. 1255/03 od 18. januara 2006. godine u delu izreke pod I i II, te je predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje u ukinutim delovima, a u stavu II izreke je odbio kao neosnovanu žalbu tužilaca, te je ista delimična presuda u delu izreke pod III potvrđena. U obrazloženju presude je navedeno da ne postoji identitet stranaka između parnice u predmetu P. 326/98 i parnice u predmetu P. 1255/03, budući da je tužilac Stanimir Lekić u prvonavedenoj parnici imao svojstvo umešača, a u ovoj svojstvo parnične stranke, kao i da u ovoj parnici Skupština stanara ima svojstvo tuženog, a u prvonavedenoj je to svojstvo imala Skupština zgrade. Sud je ukinuo delimičnu presudu u delu izreke pod II imajući u vidu da odlučivanje o zahtevu iz dela izreke pod II zavisi od ishoda spora po tužbenom zahtevu iz dela izreke pod I, te je naložio prvostepenom sudu da u ponovnom postupku utvrdi da li svojstvo tuženika može imati Skupština stanara ili Skupština zgrade.

U postupku koji je usledio nakon donošenja delimične presude, Opštinski sud u Negotinu je 20. marta 2007. godine doneo rešenje P. 1255/03 o prekidu postupka u ovoj pravnoj stvari usled smrti tužioca Nikole Bogojevića.

Podneskom od 10. aprila 2007. godine, punomoćnik tužilaca je obavestio sud da je naslednik pok. Nikole Bogojevića njegova supruga Jovanka Bogojević, koja je saglasna da bude stranka u postupku i parnicu prihvata u stadijumu u kome se ova nalazi.

Na ročištu za glavnu raspravu održanom 26. aprila 2007. godine, sud je izvršio uvid u rešenje Opštinskog suda u Negotinu O. 119/07 od 7. februara 2007. godine kojim je Jovanka Bogojević oglašena za naslednika pok. Nikole Bogojevića, te je doneo rešenje da se nastavi postupak u ovoj pravnoj stvari. Predmet je zaveden pod novim brojem P. 352/07.

Opštinski sud u Negotinu je 15. oktobra 2007. godine doneo delimičnu presudu P. 352/07 kojom je u stavu I izreke usvojio tužbeni zahtev tužilaca Stojana Katalinića i pok. Nikole Bogojevića čiji je pravni sledbenik Jovanka Bogojević, te je utvrdio da je ugovor o ustupanju zajedničkih prostorija za pripajanje susednom stanu ništav; u stavu II izreke je odbijen tužbeni zahtev Stanimira Lekića kojim je tražio da se utvrdi da je ugovor iz stava I izreke ništav; u stavu III izreke je odbacio tužbu tužilaca u odnosu na Skupštinu stanara. U obrazloženju presude sud je naveo da ne postoji identitet činjeničnog stanja, a samim tim i da ne postoji presuđena stvar, s obzirom na to da su tužioci naveli druge razloge za ništavost u odnosu na one navedene u predmetu P. 326/98. Sud je odbio tužbeni zahtev u stavu II izreke iz razloga nedostatka aktivne legitimacije tužioca Stanimira Lekića, a odbacio je tužbeni zahtev u stavu III izreke iz razloga što Skupština stanara ne može biti stranka u postupku.

Po žalbi punomoćnika tuženog Zorana Petrovića, Okružni sud u Negotinu je 27. decembra 2007. godine doneo rešenje Gž. 1268/07 kojim je ukinuta delimična presuda Opštinskog suda u Negotinu P. 352/07 od 15. oktobra 2007. godine u delu izreke pod I, te je tužba tužilaca Stojana Katalinića i pok. Nikole Bogojevića, čiji je pravni sledbenik Jovanka Bogojević, odbačena u delu u kojem je traženo da se utvrdi da je ugovor o ustupanju zajedničke prostorije ništav. U obrazloženju rešenja sud je naveo da se tužbeni zahtev odbacuje zbog postojanja presuđene stvari.

Po reviziji punomoćnika tužilaca izjavljenoj protiv rešenja Okružnog suda u Negotinu Gž. 1268/07 od 27. decembra 2007. godine, Vrhovni sud Srbije je rešenjem Rev. 761/08 od 20. marta 2008. godine odbacio reviziju kao nedozvoljenu. U obrazloženju rešenja je navedeno da, saglasno članu 382. stav 3. važećeg Zakona o parničnom postupku, revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima u kojima se tužbeni zahtev ne odnosi na potraživanje u novcu, predaju stvari ili drugu činidbu, ako vrednost predmeta spora ne prelazi iznos od 300.000,00 dinara.

U postupku nakon donošenja delimične presude, zakazana su tri ročišta za glavnu raspravu (4. februara 2008, 12. juna 2008. i 29. septembra 2008. godine).

Na ročištu za glavnu raspravu održanom 29. septembra 2008. godine, sud je doneo rešenje P. 352/07 da se spoji parnica u predmetu Opštinskog suda u Negotinu P. 1057/06 sa parnicom u predmetu Opštinskog suda u Negotinu P. 352/07. Sud je naredno ročište za glavnu raspravu zakazao za 12. novembar 2008. godine.

7. Za ocenu navoda i razloga ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, na čiju povredu se podnosioci ustavne žalbe pozivaju, relevantne su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 10. Zakona o parničnom postupku („Službeni list SFRJ“, br. 4/77, 36/77, (6/80), 36/80, (43/82 i 72/82), 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i „Službeni list SRJ“, br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), koji je bio na snazi u vreme pokretanja parničnog postupka, bilo je propisano da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku.

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04), koji se primenjuje od 23. februara 2005. godine, propisano je: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. st. 1. i 2.); da sud po prethodnom ispitivanju tužbe donosi rešenje kojim se tužba odbacuje ako utvrdi da je stvar pravosnažno presuđena (član 279. tačka 4)); da će sud na pripremnom ročištu po prigovoru stranke ili po službenoj dužnosti odlučivati o pitanjima iz člana 279. ovog zakona, ako ovim zakonom nije drugačije određeno (član 291. stav 2.); da ako stranka prigovori da rešavanje o tužbenom zahtevu ne spada u sudsku nadležnost, da sud nije stvarno ili mesno nadležan, da o istom zahtevu već teče parnica, da je stvar pravosnažno presuđena, da je o predmetu spora zaključeno sudsko poravnanje, ili da se tužilac pred sudom odrekao od tužbenog zahteva, sud će rešiti da li će o tim prigovorima raspravljati i odlučivati odvojeno od glavne stvari ili zajedno s njom (član 302. stav 1.); da ako je pre stupanja na snagu ovog zakona doneta prvostepena presuda ili rešenje kojim se postupak pred prvostepenim sudom okončava, dalji postupak sprovešće se po dosadašnjim propisima (član 491. stav 1.).

8. Ocenjujući navode i razloge iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, na čiju se povredu podnosioci ustavne žalbe pozivaju, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti koje se odnose na osporeni sudski postupak, Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak pokrenut 23. oktobra 2003. godine podnošenjem tužbe Opštinskom sudu u Negotinu i da još nije okončan.

Sa druge strane, ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je utvrdio da je period u kojem se građanima Republike Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom proglašenja Ustava Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu koja započinje pokretanjem postupka, a završava se donošenjem odluke kojom je postupak trajno okončan, Ustavni sud je stao na stanovište da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka uzme u obzir celokupan period trajanja osporenog sudskog postupka.

Kada je reč o dužini predmetnog sudskog postupka, Ustavni sud je utvrdio da on traje šest godina i da je još uvek nije odlučeno o tužbenom zahtevu u celini.

Navedeno trajanje postupka samo po sebi ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom sporu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja sudova koji su vodili postupak, kao i značaja prava o kome se raspravlja za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

U tom smislu, Ustavni sud je ocenio da se u predmetnom parničnom postupku nisu postavila naročito složena činjenična i pravna pitanja koja bi doprinela dugom trajanju postupka.

Ispitujući značaj predmeta spora za podnosioce ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da podnosioci nisu imali pravi interes da u osporenom parničnom postupku zahtevaju poništaj ugovora o ustupanju zajedničkih prostorija, imajući u vidu da je o tom zahtevu već pravosnažno presuđeno rešenjem Okružnog suda u Negotinu Gž. 305/02 od 13. maja 2002. godine. Ustavni sud je stoga zaključio da su podnosioci ustavne žalbe, kao tužioci u parničnom postupku, isticanjem zahteva o kome je već pravosnažno presuđeno i sami doprineli produžavanju trajanja postupka.

Ustavni sud je, dalje, ocenio da je i postupanje sudova pred kojima je vođen parnični postupak, a pre svega drugostepenog suda, dovelo do njegovog neopravdano i nerazumno dugog trajanja. Naime, prvostepeni sud je još 18. januara 2006. godine delimičnom presudom P. 1255/03 odbacio tužbeni zahtev za utvrđivanje ništavosti ugovora o ustupanju zajedničkih prostorija zbog postojanja presuđene stvari, ali je drugostepeni sud presudom Gž. 740/06 od 12. septembra 2006. godine ukinuo presudu u tom delu, sa obrazloženjem da ne postoji identitet parničnih stranaka u predmetu P. 326/98 i u predmetu P. 1255/03. Međutim, nakon što je u ponovnom postupku prvostepeni sud, postupajući po nalogu drugostepenog suda, delimičnom presudom P. 352/07 od 15. oktobra 2007. godine usvojio tužbeni zahtev i utvrdio da je ugovor o ustupanju zajedničkih prostorija ništav, drugostepeni sud je rešenjem Gž. 1268/07 od 27. decembra 2007. godine ukinuo prvostepenu presudu u tom delu, te je tužbu odbacio zbog postojanja presuđene stvari. Dakle, umesto da još u septembru 2006. godine dođe do pravosnažnog okončanja parničnog postupka povodom tužbenog zahteva da se utvrdi ništavost ugovora o ustupanju zajedničkih prostorija, Okružni sud u Negotinu je svojim protivrečnim odlukama doveo do produžavanja parničnog postupka za više od dve godine.

Ustavnopravna ocena sprovedenog postupka u ovoj građanskopravnoj stvari, zasnovana na praksi Ustavnog suda, kao i praksi i kriterijumima Evropskog suda za ljudska prava, potvrđuje da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku.

Uprkos činjenici da su podnosioci ustavne žalbe i sami doprineli produžavanju trajanja postupka isticanjem tužbenog zahteva o kome je već pravosnažno presuđeno, Ustavni sud nalazi da to ne može osloboditi sud od odgovornosti da pravilno primeni procesno i materijalno pravo kako bi se postupak okončao u razumnom roku. Ustavni sud stoga ocenjuje da je pogrešno postupanje sudova u ovoj pravnoj stvari, a pre svega drugostepenog suda, prevashodno dovelo do toga da parnični postupak u kome nije bilo naročito složenih činjeničnih i pravnih pitanja traje više od šest godina i da još nije odlučeno o svim tužbenim zahtevima.

Iz tih razloga, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pa je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu.

9. U pogledu navoda podnosilaca ustavne žalbe da im je u predmetnom parničnom postupku povređeno Ustavom garantovano pravo na imovinu, Ustavni sud je ocenio da je u tom delu ustavna žalba preuranjena. Naime, pretpostavka za izjavljivanje ustavne žalbe je da su prethodno iscrpljena ili da nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Kako iz navoda ustavne žalbe i spisa predmeta Opštinskog suda u Negotinu P. 1255/03 proizlazi da parnični postupak još nije okončan, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u ovom delu odbacio zbog nepostojanja pretpostavki utvrđenih Ustavom i Zakonom za vođenje postupka.

10. Na osnovu člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke naložio Osnovnom sudu u Negotinu da preduzme sve neophodne mere kako bi se parnični postupak po tužbi podnosilaca ustavne žalbe iz tačke 1. izreke okončao u najkraćem mogućem roku, a u tački 3. izreke je odlučio da se pravično zadovoljenje podnosilaca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava u ovom slučaju ostvari objavljivanjem ove Odluke u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

11. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odluka o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti