Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi protiv rešenja o pritvoru

Kratak pregled

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba izjavljena protiv rešenja o određivanju pritvora. Ustavni sud je utvrdio da su redovni sudovi dali dovoljne i ustavnopravno prihvatljive razloge za određivanje pritvora, zasnovane na zakonu i činjenicama konkretnog slučaja.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, mr Tomislav Stojković i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Vojislava Dimovića iz Subotice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 2. novembra 2011. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Vojislava Dimovića izjavljena protiv rešenja Osnovnog suda u Subotici Ki. 417/11 od 1. aprila 2011. godine i rešenja Osnovnog suda u Subotici Kv. 513/11 od 5. aprila 2011. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Vojislav Dimović iz Subotice podneo je Ustavnom sudu 9. aprila 2011. godine, preko punomoćnika Viktora Juhasa Đurića, advokata iz Subotice, ustavnu žalbu protiv rešenja Osnovnog suda u Subotici Ki. 417/11 od 1. aprila 2011. godine i rešenja Osnovnog suda u Subotici Kv. 513/11 od 5. aprila 2011. godine, zbog povrede prava na slobodu i bezbednost iz člana 27. stav 1. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi se navodi: da je 24. marta 2011. godine podnosilac ustavne žalbe izveden pred istražnog sudiju Osnovnog suda u Subotici, koji ga je istog dana saslušao kao osumnjičenog za krivično delo ometanje dokazivanja iz člana 336. stav 1. Krivičnog zakonika i odredio mu pritvor; da je rešenje o određivanju pritvora istražnog sudije Osnovnog suda u Subotici ukinuto po žalbi i vraćeno na ponovno odlučivanje; da je istražni sudija Osnovnog suda u Subotici 30. marta 2011. godine doneo novo rešenje o određivanju pritvora, koje je takođe po žalbi ukinuto; da je osporenim rešenjem Osnovnog suda u Subotici Ki. 417/11 od 1. aprila 2011. godine istražni sudija doneo novo rešenje o određivanju pritvora , koji po tom rešenju može da traje najduže 30 dana; da je osporenim rešenjem Osnovnog suda u Subotici Kv. 513/11 od 5. aprila 2011. godine odbijena kao neosnovana žalba branioca izjavljena protiv rešenja Osnovnog suda u Subotici Ki. 417/11 od 1. aprila 2011. godine.

Podnosilac ustavne žalbe smatra da mu je navedenim osporenim rešenjima povređeno pravo na slobodu i bezbednost iz člana 27. stav 1. Ustava, budući da ista ne sadrže dovoljne i relevantne razloge za pritvor. Svoje tvrdnje podnosilac obrazlaže time: da u osporenom prvostepenom rešenju nije naveden konkretan datum do kog pritvor traje; da u obrazloženju nije navedeno zašto je pritvor neophodan u cilju nesmetanog vođenja krivičnog postupka; da nema obrazloženja zašto nije primenjena blaža mera od pritvora; da su istražne radnje već sprovedene 29. marta 2011. godine, a njemu pritvor nije ukinut; da se iz odredbe člana 436. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku „vidi“ da je pravilo da pritvor treba da traje do osam dana, a da je samo izuzetak da traje duže. Iz svega navedenog zaključuje da „izmena Zakonika o krivičnom postupku po kojoj pritvor za krivična dela sa elementom nasilja može da traje duže, je snizila do tada dostignuti nivo ljudskih prava da pritvor u skraćenom postupku traje do osam dana“.

Predložio je da se utvrdi povreda navedenog prava, da se ponište osporena rešenja, utvrdi naknada materijalne i nematerijalne štete i donese privremena mera kojom će se narediti puštanje na slobodu podnosioca ustavne žalbe.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu kao dokaz uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovom ustavnosudskom predmetu:

U vreme podnošenja ustavne žalbe pred Osnovnim sudom u Subotici vođen je postupak u predmetu Ki. 417/11 protiv Vojislava Dimovića, ovde podnosioca ustavne žalbe, zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio krivično delo sprečavanje i ometanje dokazivanja iz člana 336. stav 1. Krivičnog zakonika. Osporenim rešenjem istražnog sudije Osnovnog suda u Subotici Ki. 417/11 od 1. aprila 2011. godine prema podnosiocu ustavne žalbe je određen pritvor, na osnovu odredbe člana 436. stav 1. tačka 2) i člana 436. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku. U izreci osporenog rešenja je, pored ostalog, navedeno da pritvor po tom rešenju može trajati najduže 30 dana i da će se računati od dana i časa lišenja slobode (od 24. marta 2011. godine od 8.15 časova). Obrazlažući svoju odluku, istražni sudija je, pored ostalog, naveo da „postoji osnovana sumnja da je osumnjičeni izvršio krivično delo sa elementom nasilja, a što sve proizlazi iz dokaza priključenih uz krivičnu prijavu, tj. iz službenih beležaka o obaveštenju primljenim od građana Ministarstva unutrašnjih poslova Policijske uprave Subotica, kao i same krivične prijave od strane oštećene u kojoj stoji da je osumnjičeni istoj pretio, govoreći da neće imati mira od njega i da će raditi nož. Isto tako osumnjičeni je više puta kažnjavan za krivična dela sa elementom nasilja, i to 10. februara 1998. i 15. aprila 1998. godine za krivična dela iz člana 168. stav 1. KZ RS, 24. juna 2004. i 9. februara 2005. godine za krivična dela iz člana 56. stav 1. KZ RS, 12. aprila 2005. godine zbog krivičnog dela iz člana 167. tačka 1) KZ RS, 3. februara 1999. godine za krivično delo iz člana 184. stav 1. KZ RS, 20. avgusta 1997, 5. aprila 1999, 8. juna 1999, 4. novembra 1999. i 3. novembra 1999. godine, za krivična dela iz člana 166. stav 1. KZ RS, 16. novembra 2010. godine zbog krivičnog dela iz člana 204. stav 1. Krivičnog zakonika, 12. decembra 1995. godine zbog krivičnog dela iz člana 54. stav 2. KZ RS, kao i prekršajno, 2. aprila 1998. i 23. oktobra 2008. godine za krivično delo iz člana 23. stav 1. ZJRM, što sve ukazuje da postoji sklonost ka vršenju krivičnih dela sa elementom nasilja, to jest da će isti ponoviti krivično delo, odnosno izvršiti krivično delo kojim preti“.

Protiv navedenog rešenja branilac podnosioca ustavne žalbe je izjavio žalbu Osnovnom sudu u Subotici, koja je osporenim rešenjem Kv. 513/11 od 5. aprila 2011. godine odbijena kao neosnovana.

4. Odredbom člana 27. stav 1. Ustava, na čiju povredu se ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo na ličnu slobodu i bezbednost i da je lišenje slobode dopušteno samo iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom.

Odredbama člana 436. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 49/07, 122/08, 20/09, 72/09 i 76/10) (u daljem tekstu: ZKP), propisano je, pored ostalog: da se pritvor može odrediti, u cilju nesmetanog vođenja krivičnog postupka protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako je u pitanju krivično delo za koje se može izreći kazna zatvora od tri godine, a osobite okolnosti ukazuju da će okrivljeni dovršiti pokušano krivično delo ili da će izvršiti krivično delo kojim preti ili da će ponoviti krivično delo (stav 1. tačka 2)); da pre podnošenja optužnog predloga, pritvor može trajati samo onoliko koliko je potrebno da se sprovedu istražne radnje, ali ne duže od osam dana, a izuzetno do trideset dana ako se radi o krivičnom delu sa elementima nasilja i da o žalbi protiv rešenja o pritvoru rešava veće iz člana 24. stav 6. (stav. 2.); da kad se okrivljeni nalazi u pritvoru, sud je dužan da postupa sa naročitom hitnošću (stav 4.).
Krivičnim zakonikom („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 i 111/09) je propisano: da ko svedoku ili veštaku ili drugom učesniku u postupku pred sudom ili drugim državnim organom učini ili obeća poklon ili drugu korist, ili primeni silu, pretnju ili drugi oblik prinude u nameri da to lice davanjem lažnog iskaza ili nedavanjem iskaza utiče na ishod postupka, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom (sprečavanje i ometanje dokazivanja - član 336. stav 1.).

5. Donoseći odluku u ovom ustavnosudskom predmetu, Ustavni sud, kao i u svojim ranijim odlukama (videti, pored ostalih, Odluku Už-314/2007 od 23. aprila 2009. godine), naglašava da je, sa aspekta zaštite ljudskih prava, pravo na slobodu jedno od osnovnih ljudskih prava zajemčenih Ustavom i da pritvor predstavlja posebno osetljivu meru njegovog ograničenja.

Ustavom je utvrđeno da svako ima pravo na ličnu slobodu i bezbednost i da je lišenje slobode dopušteno samo iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom, iz čega proizlazi da je neophodno kumulativno postojanje dva uslova da bi lišenje slobode bilo zakonito. Prvi, da lišenje slobode mora biti zasnovano na razlozima predviđenim zakonom, i drugi, da se lice lišava slobode u skladu sa zakonom propisanim postupkom. Saglasno odredbama člana 30. stav 1. Ustava i člana 436. stav 1. ZKP, pritvor se prema nekom licu može odrediti samo ukoliko su kumulativno ispunjena da uslova: da postoji osnovana sumnja da je lice učinilo krivično delo i da je pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnog postupka. Razlozi koji pritvaranje mogu činiti neophodnim radi vođenja skraćenog krivičnog postupka, propisani su u tač. 1) i 2) člana 436. stav 1. ZKP (obezbeđenje prisustva okrivljenog – tačka 1) i sprečavanje nove kriminalne delatnosti – tačka 2)). U tački 2) navedenog člana ZKP je propisano da se pritvor protiv nekog lica može odrediti ako je u pitanju krivično delo za koje se može izreći kazna zatvora od tri godine, a osobite okolnosti ukazuju da će okrivljeni dovršiti pokušano krivično delo ili da će izvršiti krivično delo kojim preti ili da će ponoviti krivično delo.

Iz navedenog, po oceni Ustavnog suda, nedvosmisleno proizlazi da sud može odrediti pritvor prema nekom licu samo ukoliko istovremeno oceni da postoji osnovana sumnja da je ono izvršilo krivično delo za koje je propisana kazna zatvora od tri godine i da je njegovo pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnog postupka, te da potom, u rešenju o određivanju pritvora, detaljno obrazloži koji su to razlozi koji pritvaranje čine neophodnim radi nesmetanog vođenja krivičnog postupka. Upravo na taj način, navođenjem razloga za određivanje pritvora, nadležni sud obrazlaže zašto je pritvor neophodan radi vođenja krivičnog postipka.

Polazeći od svega navedenog, a ocenjujući navode i razloge iznete u ustavnoj žalbi u odnosu na osporena rešenja Osnovnog suda u Subotici, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe pritvor određen iz razloga predviđenog odredbom člana 436. stav 1. tačka 2) ZKP. U odnosu na ovaj pritvorski razlog, u obrazloženju osporenog rešenja istražnog sudije Osnovnog suda u Subotici Ki. 417/11 od 1. aprila 2011. godine je, pored ostalog, navedeno da postoji osnovana sumnja da je podnosilac ustavne žalbe izvršio krivično delo sprečavanje i ometanje dokazivanja iz člana 336. stav 1. Krivičnog zakonika, odnosno krivično delo sa elementom nasilja, jer postoji osnovana sumnja da je oštećenoj pretio, govoreći joj da neće imati mira od njega i da će „raditi nož“. Dalje je navedeno da je podnosilac ustavne žalbe više puta osuđivan za krivična dela sa elementom nasilja, uz nabrajanje tačno kada je osuđen i za koja krivična dela, što je po oceni istražnog sudije ukazivalo na postojanje njegove sklonosti ka vršenju krivičnih dela sa elementom nasilja, koje ukazuju da će ponoviti krivično delo, odnosno da će izvršiti krivično delo kojim preti. Rešenjem vanpretresnog veća Osnovnog suda u Subotici Kv. 513/11 od 5. aprila 2011. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca podnosioca ustavne žalbe i potvrđeno je prvostepeno rešenje o određivanju pritvora po navedenom pritvorskom osnovu.

Sledom iznetog, Ustavni sud je ocenio da su, u konkretnom slučaju, osporena rešenja Osnovnog suda u Subotici zasnovana na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju procesnog prava, te da su nadležni sudovi postupali u skladu sa ZKP kada su utvrdili da postoje uslovi za određivanje pritvora prema podnosiocu ustavne žalbe po označenom zakonskom osnovu. Sudovi su argumentovano obrazložili da okolnosti višestruke ranije osuđivanosti za krivična dela sa elementima nasilja, u konkretnom slučaju, predstavljaju one osobite okolnosti koje opravdavaju bojazan da bi podnosilac ustavne žalbe boravkom na slobodi mogao ponoviti krivično delo, odnosno izvršiti krivično delo kojim preti, te da je protiv podnosioca neophodno određivanje pritvora iz razloga predviđenih članom 436. stav 1. tačka 2) ZKP.

Stoga je Ustavni sud ocenio kao neosnovane navode podnosioca da nadležni sud nije dao relevantne i dovoljne razloge za odluku da mu odredi pritvor i zašto je pritvor neophodan za nesmetano vođenje krivičnog postupka.

Ustavni sud je posebno cenio navod podnosioca da je pritvor trebalo da mu bude određen na osam dana a ne na 30 dana, ali ga je ocenio neosnovanim. Naime, iz odredbe člana 436. stav 2. ZKP nesumnjivo proizlazi da se u skraćenom postupku pritvor može odrediti izuzetno do 30 dana ako se radi o krivičnom delu sa elementima nasilja. Kako je Ustavni sud utvrdio da se protiv podnosioca ustavne žalbe vodi postupak zbog krivičnog dela sprečavanje i ometanje dokazivanja, jer postoji osnovana sumnja da je pretio oštećenoj rečima „radiće nož“, to sledi da mu je upravo stavljeno na teret krivično delo sa elementom nasilja.

Konačno, Ustavni sud je i navod podnosioca da u osporenom prvostepenom rešenju nije naveden konkretan datum do kojeg pritvor traje ocenio neosnovanim, jer se iz izreke rešenja jasno vidi da je pritvor određen na 30 dana i da se računa od dana i časa lišenja slobode, odnosno od 24. marta 2011. godine od 8,15 časova.
Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07), odbio ustavnu žalbu kao neosnovanu.
Kako je Sud odlučio odbijanjem ustavne žalbe, to je predlog podnosioca ustavne žalbe za odlaganje izvršenja osporenih rešenja bespredmetan.

6. Na osnovu odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi protiv rešenja o pritvoru

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti