Odbacivanje ustavne žalbe kao neblagovremene nakon presude Upravnog suda

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu kao neblagovremenu. Rok za podnošenje žalbe računa se od dostavljanja presude Upravnog suda, a ne od odluke po nedozvoljenom vanrednom pravnom leku, jer izjavljivanje nedozvoljenog pravnog sredstva ne produžava zakonski rok.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi preduzeća „ANDEX“ d.o.o. iz Subotice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 13. oktobra 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba preduzeća „ANDEX“ d.o.o. izjavljena protiv rešenja Ministarstva finansija – Uprava carina – Carinarnica Subotica broj UP-172/2-05 od 29. novembra 2007. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Preduzeće „ANDEX“ d.o.o. iz Subotice je 5. januara 2011. godine, preko punomoćnika Tomislava Višnjića, advokata iz Beograda, Ustavnom sudu podnelo ustavnu žalbu protiv akta navedenog u izreci, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje se zakonom.

Odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

3. U sprovedenom prethodnom postupku, Ustavni sud je utvrdio da su osporenim rešenjem Ministarstva finansija – Uprava carina – Carinarnica Subotica broj UP-172/2-05 od 29. novembra 2007. godine izmenjeni podaci u carinskoj deklaraciji JCI J-1 broj 18231 od 29. avgusta 2003. godine Carinarnice Subotica CI Javna Skladišta Subotica, u naimenovanju 01, rubrike 31, 33. i 47, i utvrđen iznos od 39.934,16 dinara na ime manje plaćene carine za robu ocarinjenu po deklaraciji JCI J-1, s tim što je određeno da navedeni iznos neće biti naplaćen, s obzirom na to da je utvrđeno da je ovaj iznos već naplaćen po rešenju Carinarnice Subotica broj UP-172/1-05 od 31. januara 2005. godine. Protiv ovog rešenja podnosilac ustavne žalbe je izjavio žalbu koja je odbijena kao neosnovana rešenjem Ministarstva finansija – Uprava carina 01/2 broj U/II-2056/07 od 20. maja 2008. godine. Podnosilac ustavne žalbe je protiv konačnog upravnog akta tužbom pokrenuo upravni spor koji je okončan donošenjem presude Upravnog suda U. 4553/10 (2008) od 1. septembra 2010. godine, kojim je tužba odbijena kao neosnovana.

Vrhovni kasacioni sud je rešenjem Uzp. 232/10 od 19. novembra 2010. godine odbacio kao nedozvoljen zahtev tužioca za preispitivanje sudske odluke – presude Upravnog suda U. 4553/10 (2008) od 1. septembra 2010. godine, jer nisu bili ispunjeni uslovi za njegovo podnošenje propisani odredbom člana 49. stav 2. Zakona o upravnim sporovima.

4. Ustavni sud je pošao od utvrđenog pravnog stava da će se donošenjem odluke po tužbi koja je podneta protiv konačnog upravnog akta smatrati da su u upravnom postupku iscrpljena pravna sredstva pre podnošenja ustavne žalbe. Ustavni sud je na stanovištu da su izuzetno, pravna sredstva pre podnošenja ustavne žalbe iscrpljena donošenjem odluke po zahtevu za preispitivanje sudske odluke podnetog protiv pravnosnažne odluke Upravnog suda, ali samo ukoliko je izjavljivanje ovog vanrednog pravnog sredstva, prema Zakonu o upravnim sporovima ili drugom posebnom zakonu, bilo dozvoljeno i kada je to pravno sredstvo bilo izjavljeno na način propisan tim zakonom. U suprotnom će se smatrati da su pravna sredstva iscrpljena podnošenjem tužbe protiv konačnog rešenja, te će se blagovremenost ustavne žalbe ceniti u odnosu na dan dostavljanja odluke suda donete po tužbi u upravnom sporu.

Imajući u vidu da je u konkretnom slučaju zahtev za preispitivanje sudske odluke koji je izjavio podnosilac ustavne žalbe odbačen kao nedozvoljen, Ustavni sud je ocenio da se Zakonom o Ustavnom sudu propisani rok za izjavljivanje ustavne žalbe računa od dana dostavljanja presude donete u upravnom sporu podnosiocu ustavne žalbe, a ne od dana kada je podnosilac primio rešenje povodom izjavljenog vanrednog pravnog sredstva. Kako je podnosilac ustavne žalbe osporenu presudu Upravnog suda U. 4553/10 (2008) od 1. septembra 2010. godine nesporno primio pre 19. novembra 2010. godine kada je doneto rešenje Vrhovnog kasacionog suda Uzp. 232/10, a ustavnu žalbu izjavio 5. januara 2011. godine, dakle po isteku roka propisanog odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio kao neblagovremenu, saglasno članu 36. stav 1. tačka 2) navedenog zakona.

5. Na osnovu izloženog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša B. Slijepčević