Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku i pravično suđenje

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu, utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku zbog trajanja postupka od osam i po godina, i dosudio naknadu štete. Takođe je utvrdio povredu prava na pravično suđenje i poništio odluku o troškovima.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Goran Ilić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Živorada Petrovića iz Mudrakovca, opština Kruševac, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 16. januara 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Živorada Petrovića i utvrđuje se da je u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Kruševcu u predmetu I. 1216/96, a sada se vodi pred Osnovnim sudom u Kruševcu u predmetu I. 83/05, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 300 eura , u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

3. Nalaže se Osnovnom sudu u Kruševcu da preduzme sve neophodne mere kako bi se izvršni postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Živorada Petrovića iz Mudrakovca, opština Kruševac podneo je 15. marta 2010. godine , preko punomoćnika Radeta Dimitrijevića, advokata iz Kruševca, Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u izvršnim postupcima koji su se vodili pred Opštinskim sudom u Kruševcu u predmetu I. 327/95 i predmetu I. 1216/96, a sada se vodi pred Osnovnim sudom u Kruševcu u predmetu I. 83/05.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno da je podnosilac 10. maja 1995. godine podneo predlog za prinudno izvršenje na osnovu pravnosnažnog i izvršnog rešenja Opštinskog suda u Kruševcu R. 272/94 od 10. januara 1995. godine, povodom kojeg je formiran predmet I. 327/95. Podnosilac je naveo da ga je sud obavestio da su spisi predmeta I. 327/95 komisijski uništeni, te da je zbog toga podneo novi predlog za izvršenje na osnovu iste izvršne isprave i formiran je predmet I. 1216/96 u kojem je doneto rešenjo o izvršenju koje još uvek nije sprovedeno. Takođe je navedeno da je radi naplate navedenog potraživanja podnosio sudu više dopunskih predloga za izvršenje, povodom kojih su formirani spisi predmeta I. 310/02 i 83/05, svi u Opštinskom sudu u Kruševcu. Predloženo je da se podnosiocu naknadi šteta zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu u osporenim izvršnim postupcima.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava , uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11) je po sadržini identična odredbi člana 170. Ustava, dok je odredbom stava 2. istog člana propisano da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Osnovni sud u Kruševcu je dopisom Su. VIII-16/12 od 17. oktobra 2012. godine obavestio Ustavni sud da je izvršni predmet Opštinskog suda u Kruševcu I. 327/95, u upisniku iz 1995. godine razveden kao završen obustavom postupka 26. decembra 1996. godine i arhiviran 3. juna 1997. godine, a da su spisi predmeta I. 327/95 komisijski uništeni u skladu sa odredbama Sudskog poslovnika.

Uvidom u spise predmeta Opštinskog suda u Kruševcu I. 1216/96 (kasnije I. 310/02 i I. 83/05) utvrđeno je da je podnosilac ustavne žalbe podneo 17. decembra 1996. godine predlog za prinudno izvršenje obaveze utvrđene pravnosnažnim i izvršnim rešenjem Opštinskog suda u Kruševcu R. 272/94 od 10. januara 1995. godine. Rešenje o izvršenju I. 1216/96 je doneto 19. decembra 1996. godine. Povodom prigovora izvršnog dužnika od 21. januara 1997. godine Opštinski sud u Kruševcu je rešenjem I. 1216/96 od 6. februara 1997. godine uputio dužnika da pokrene parnični postupak radi proglašenja dozvoljenog izvršenja nedopuštenim. Rešenjem Opštinskog suda u Kruševcu I. 1216/96 od 5. februara 1998. godine odbijen je kao neosnovan prigovor dužnika s obzirom na to da je u parničnom postupku odbijen tužbeni zahtev kojim je traženo da se utvrdi da je prinudno izvršenje na sredstvima dužnika nedopušteno. Rešenjem Okružnog suda u Kruševcu Gž. 428/98 od 24. februara 1998. godine odbijena je žalba dužnika i potvrđeno rešenje kojim je odbijen prigovor dužnika, te je rešenje o izvršenju I. 1216/96 od 19. decembra 1996. godine postalo pravnosnažno. Rešenjem I. 1216/96 od 14. aprila 1998. godine odbijen je predlog dužnika za odlaganje dozvoljenog izvršenja, koje je potvrđeno rešenjem Okružnog suda u Kruševcu Gž. 930/98 od 4. maja 1998. godine. Nakon urgencije poverioca rešenje o izvršenju I. 1216/96 od 19. decembra 1996. godine dostavljeno je na sprovođenje 2. juna 1998. godine Narodnoj banci Jugoslavije – Zavod za obračun i plaćanje. Dopisom I. 1216/96 od 19. avgusta 1998. godine sud je obavestio Zavod za obračun i plaćanje Narodne banke Jugoslavije da je potrebno zastati sa sprovođenjem izvršenja rešenja tog suda I. 1216/96 od 19. decembra 1996. godine, u skladu sa preporukom Ministarstva pravde Republike Srbije. Narodna banka Jugoslavije je vratila predmetno rešenje o izvršenju jer je pogrešno označen žiro račun dužnika. Poverilac, ovde podnosilac ustavne žalbe je podneo 29. septembra 1998. godine zahtev za izuzeće postupajućeg sudije i predsednika suda koji su odbijeni rešenjem Okružnog suda u Kruševcu Su. 71/98-13 od 17. oktobra 1998. godine i rešenjem Opštinskog suda u Kruševcu Su. 54/98 od 19. novembra 1998. godine. Podneskom od 16. decembra 1998. godine dužnik je ponovo izjavio prigovor na rešenje o izvršenju I. 1216/96 od 19. decembra 1996. godine, na koji je poverilac odgovorio 22. decembra 1998. godine. Nakon toga poverilac je urgirao postupanje u sprovođenju dozvoljenog izvršenja podnescima od 8. oktobra 1999. godine, 8. avgusta 2001. godine , 8. aprila 2002. godine, 12. aprila 2002. godine, a povodom kojih je Opštinski sud u Kruševcu formirao nov predmet I. 310/02.

Rešenjem Opštinskog suda u Kruševcu I. 310/02 od 17. juna 2002. godine određeno je izvršenje na osnovu izvršnog rešenja Opštinskog suda u Kruševcu R. 272/94 od 10. januara 1995. godine i pravnosnažnog rešenja o izvršenju istog suda I. 1216/96 od 19. decembra 1996. godine, a radi naplate dela duga u iznosu opredeljenom u „dopunskom predlogu za izvršenje“ koji je poverilac podneo sudu 12. aprila 2002. godine (a povodom kojeg je Opštinski sud u Kruševcu formirao nov predmet I. 310/02 ).

Podneskom od 5. jula 2002. godine punomoćnik poverioca je obavestio sud da je po rešenju I. 310/02 od 17. juna 2002. godine postupljeno tako što su zaplenjena sredstva sa računa dužnika u iznosu od 127.236,15 dinara, koja su umanjena za proviziju i isplaćena poveriocu, a što predstavlja samo deo od ukupnog poveriočevog potraživanja.

Punomoćnik poverioca je 22. oktobra 2003. godine podneo „četvrti dopunski predlog za izvršenje“ u kojem je opredelio preostali deo glavnog duga na iznos od 51.981,12 dinara, a dopunio ga je podneskom od 2. februara 2004. godine.

Rešenjem Opštinskog suda u Kruševcu I. 310/02 od 17. februara 2004. godine određeno je izvršenje dela glavnog duga u iznosu od 24.258,00 dinara, koje je Narodna banka Srbije vratila zbog netačnog broja žiro računa dužnika i drugih formalnih nedostataka koji su onemogućavali postupanje, o čemu je sud obavestio poverioca dopisom od 18. marta 2004. godine. Podneskom od 26. marta 2004. godine poverilac je postupio po nalogu suda i dostavio tražene podatke, nakon čega je sud ponovio dostavu rešenja I. 310/02 od 17. februara 2004. godine na sprovođenje. Predmet je arhiviran 4. aprila 2005. godine.

Punomoćnik poverioca je podneo 26. januara 2005. godine „dopunski predlog za izvršenje“ u kojem je opredelio preostali deo glavnog duga na iznos od 27.722,72, povodom kojeg je sud formirao nov predmet I. 83/05. Rešenjem I. 83/05 od 21. februara 2005. godine određeno je izvršenje radi naplate dela duga opredeljenog u predlogu poverioca od 26. januara 2005. godine. Narodna banka Srbije je, najpre, vratila navedeno rešenje zbog netačno označenog broja tekućeg računa dužnika, a nakon tih ispravki ponovo je rešenje vraćeno zbog netačnog poreskog identifikacionog broja dužnika. Podneskom od 5. maja 2005. godine poverilac je dostavio sve tražene podatke zbog kojih je sprovođenje izvršenja bilo onemogućeno. Rešenje je ponovo dostavljeno na prinudnu naplatu 27. maja 2005. godine.

Poverilac je podneskom od 18. jula 2005. godine izjavio da je njegovo potraživanje delimično namireno sprovođenjem prinudnog izvršenja po rešenjima Opštinskog suda u Kruševcu I. 1216/96, I. 310/02 i I. 83/05, i predložio sprovođenje finansijskog veštačenja radi utvrđivanja u kom delu je njegovo potraživanje ostalo nenamireno, troškove veštačenja je predujmio. Iz nalaza i mišljenja veštaka ekonomsko–finansijske struke od 7. marta 2006. godine, proizlazi da je prema izvršenim isplatama, dužnik izmirio glavni dug u celini i deo kamate, dok je potraživanje poverioca ostalo nenamireno u jednom delu na ime zakonske zatezne kamate. Dužnik je prigovorio navedenom nalazu i mišljenju sudskog veštaka. Na ročištu od 8. maja 2006. godine dužnik je predložio da se od Narodne banke Srbije pribavi izveštaj da li su u potpunosti bila sprovedena sva rešenja o izvršenju doneta na osnovu jedne izvršne isprave, jer smatra da je dug prema poveriocu u celini izmiren, kako u pogledu glavnog duga tako i u pogledu kamate. Poverilac je u podnesku od 25. maja 2009. godine urgirao da sud sprovede izvršenje do kraja u skladu sa izvršenim ekonomsko–finasijskim veštačenjem od 7. marta 2006. godine, a podneskom od 17. aprila 2012. godine predložio „nastavak postupka izvršenja“.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Zakona o izvršnom postupku („ Službeni list SFRJ“, br. 20/78, 6/82, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90, 35/91 i „ Službeni list SRJ“, br. 27/92, 31/93 i 24/94 ), koji je važio u vreme podnošenja predloga za izvršenje u ovoj pravnoj stvari, bilo je propisano: da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno ( člana 10. stav 1.); da se izvršenje sprovodi i pre pravnosnažnosti rešenja o izvršenju, ako za pojedine izvršne radnje ovim zakonom nije drugačije određeno (član 41. stav 1.).

Odredbama Zakona o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04), koji je važio u toku osporenih izvršnih postupaka, bilo je propisano: da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno i da je sud dužan da o predlogu za izvršenje odluči u roku od tri dana od dana podnošenja predloga (član 5. st. 1. i 2.); da rokovi koje određuje sud za preduzimanje određenih radnji ne mogu biti duži od tri dana, osim ako ovim zakonom nije drugačije predviđeno (član 5. stav 3.); da se postupanje protivno odredbama st. 1. i 2. ovog člana smatra nesavesnim i nestručnim postupanjem sudije, u smislu odredaba Zakona o sudijama (član 5. stav 5.); da je sud dužan da donese rešenje o izvršenju i preduzima radnje sprovođenja izvršenja, kada su ispunjeni uslovi za donošenje rešenja o izvršenju i za sprovođenje izvršenja (član 7.).

Zakon o izvršenju i obezbeđenju („Služeni glasnik RS“, broj 31/11), koji se primenjuje od 17. septembra 2011. godine, u članu 358. stav 1. propisuje da će se postupak izvršenja i obezbeđenja u kojima je do dana početka primene ovog zakona započeto sprovođenje izvršenja okončati po odredbama ovog zakona. Takođe, i odredbom člana 6. stav 1. ovog Zakona propisano je da je postupak izvršenja i obezbeđenja hitan.

Odredbom člana 199. Pravilnika o unutrašnjem poslovanju sudova ("Službeni glasnik RS", br. 91/93, 27/95 i 29/ 2000), koji je važio u vreme pokretanja osporenog izvršnog postupka, između ostalog, bilo je propisano da rok čuvanja arhiviranih izvršnih predmeta iznosi 10 godina od pravnosnažnog okončanja postupka (stav 1. tačka 4)) ; da se posle proteka navedenog roka predmeti izdvajaju iz arhive radi uništenja ili se predaju nadležnom arhivu (stav 2.)

Odredbom člana 226. Sudskog poslovnika ("Službeni glasnik RS", br. 65/03, 115/05, 4/06 i 50/ 06) između ostalog, bilo je propisano da rok čuvanja arhiviranih predmeta za spise koji se odnose na izvršni postupak iznosi pet godina (stav 1. tačka 8)); da se rokovi iz stava 1. računaju od pravnosnažnog okončanja postupka (stav 2.); da se posle proteka navedenog roka spisi izdvajaju iz arhive radi uništenja ili se predaju nadležnom arhivu (stav 3.).

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud, najpre, konstatuje da je razumna dužina trajanja sudskog postupka relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca, koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinačnom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak, kao i priroda postavljenog zahteva, odnosno značaj raspravljanog prava za podnosioca ustavne žalbe su kriterijumi koji utiču na ocenu dužine trajanja postupka i određuju da li je postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

6. U pogledu postupka Opštinskog suda u Kruševcu u predmetu I. 327/95, Ustavni sud je, uvidom u celokupnu dokumentaciju , utvrdio da je osporeni izvršni postupak pokrenut po predlogu podnosioca ustavne žalbe 10. maja 1995. godine a da je pravnosnažno okončan rešenjem o obustavi I. 327/95 od 26. decembra 1996. godine i arhiviran 3. juna 1997. godine, nakon čega je i komisijski uništen u skladu sa Sudskim poslovnikom. Iako Ustavni sud nije mogao da utvrdi tačan datum kada su spisi predmeta I. 327/05 komisijski uništeni, Sud je ocenio da su u vreme važenja Sudskog poslovnika iz 2003. godine bili ispunjeni uslovi za njihovo uništenje. Imajući u vidu navedeno Ustavni sud je našao da postoje neotklonjive prepreke za postupanje Suda po ustavnoj žalbi u delu kojim se osporava trajanje izršnog postupka vođenog pred Opštinskim sudom u Kruševcu u predmetu I. 327/95, te je u tom delu nije razmatrao.

7. Analizirajući dužinu trajanja izvršnog postupk a koji se vodio pred Opštinskim sudom u Kruševcu u predmetu I. 1216/96 (kasnije I. 310/02 i 83/05) , Ustavni sud je utvrdio da osporeni izvršni postupak do dana odlučivanja o ustavnoj žalbi traje 16 godina i da još uvek nije okončan.

Na osnovu navedenog, kako je izvršni sud bio dužan da postupa hitno, saglasno odredb ama člana 10. stav 1. i člana 5. stav 1. ranijih Zakona o izvršnom postupku i odredbi člana 6. stav 1. važećeg Zakona o izvršenju i obezbeđenju, Ustavni sud nalazi da Opštinski sud u Kruševcu, a zatim Osnovni sud u Kruševcu nisu postupali efikasno u skladu sa zakonskim ovlašćenjima da bi se izvršni postupak koji je po svojoj prirodi hitnog karaktera, okončao u najkraćem roku kako bi izvršni poveri lac u celosti namirio svoj e potraživanj e zasnovano na pravnosnažno m i izvršno m rešenju vanparničnog suda.

Naime, Opštinskom sudu u Kruševcu se najpre može staviti na teret okolnost da je rešenje o izvršenju I. 1216/96 od 19. decembra 1996. godine (koje je postalo pravnosnažno u februaru 1998. godine) dostavljeno na sprovođenje tek u junu 1998. godine i to nakon urgencije poverioca, iako se izvršenje po pravilu moglo sprovesti i pre pr avnosnažnosti rešenja o izvršenju.

Po oceni Ustavnog suda, trajanju osporenog izvršnog postupka doprinelo je i neefikasno postupanje Opštinskog sud u Kruševcu u periodu od 19. avgusta 1998. godine (kada je sud dopisom I. 1216/96 obavestio Zavod za obračun i plaćanje Narodne banke Jugoslavije da je potrebno zastati sa sprovođenjem izvršenja rešenja tog suda I. 1216/96 od 19. decembra 1996. godine u skladu sa preporukom Ministarstva pravde Republike Srbije ) do 17. juna 2002. godine (kada je sud doneo rešenje I. 310/02 nakon više urgencija poverioca podnetih u 1999. godin i, 2001. godini i 2002. godin i).

Ustavni sud, nadalje, ocenjuje da se ničim ne može opravdati apsolutna neaktivnost izvršnog suda u periodu od 8. maja 2006. godine (kada je nakon sprovedenog ekonomsko-finansijskog veštačenja održano ročište na kojem je dužnik osporio nalaz i mišljenje veštaka i izneo predlog u prilog svojih tvrdnji) do dana dostavljanja spisa predmeta Ustavnom sudu. Naime, povodom navoda poverioca da je njegovo potraživanje samo delimično namireno, sud je izveo dokaz ekonomsko – finansijskim veštačenjem iz kojeg proizlazi da je dužnik prema poveriocu izmirio glavni dug u celini, ali da je potraživanje poverioca jednog dela pripadajuće kamate ostalo delimično nenamireno. Nakon iznetih primedbi od strane dužnika i predloga u prilog tvrdnji da je dug u potpunosti izmiren Opštinski , a potom, ni Osnovni sud u Kruševcu nisu preduze li nijednu radnju u cilju razjašnjenja ove sporne okolnosti i nesumnjivog okončanja predmetnog izvršnog postupka, iako je poverilac podnescima od 25. maja 2009. godine i 17. aprila 2012. godine predlagao da se postupak izvršenja sprovede do kraja.

Ustavni sud je ocenio da podnoslac ustavne žalbe ni je doprine o trajanju postupka i ni je zloupotrebljava o svoja procesna ovlašćenja.

Imajući u vidu da se ovde radi o postupku prinudnog izvršenja novčanog potraživanja naknade na ime oduzetog zemljišta , Ustavni sud smatra da podnosilac ustavne žalbe ima legitiman interes da se izvršenje sprovede u razumnom roku .

U pogledu složenosti činjeničnih i pravnih pitanja, Ustavni sud je ocenio da se u konkretnom slučaju ne radi o naročito složenom sudskom postupku.

Ocenjujući sve prethodno izloženo u kontekstu činilaca koji utiču na dužinu trajanja postupka u svakom konkretnom slučaju, Ustavni sud nalazi , posebno imajući u vidu zaključak o složenosti predmeta i postupanje nadležnih sudova, da se dužina trajanja predmetnog postupka ni u kom slučaju ne može smatrati razumnom i da se prevashodno može staviti na teret nadležnim sudovima.

Na osnovu svega iznetog, Ustavni sud je utvrdio da je povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pa je ustavnu žalbu u ovom delu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu , odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke .

8. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 300 eura , obračunatom u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpe o podnosi lac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede ustavnih prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja, a posebno okolnost da je u osporenom postupku u celini namireno glavno potraživanje podnosioca ustavne žalbe , kao i kamata u pretežnom delu, a da je ostalo neizvesno u kom delu je ostao neizmiren sporedni dug izvršnog dužnika u vidu kamate . Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za povredu prava koju je podnosi lac ustavne žalbe pretrpe o isključivo zbog neažurnog postupanja nadležn ih sud ova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu Ustavnog suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete koja oštećenom treba da pruži odgovarajuće zadovoljenje.

Polazeći od toga da izvršni postupak povodom koga je podneta ustavna žalba još nije okončan, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odredio da se štetne posledice utvrđene povrede Ustavom zajemčenog prava otklone nalaganjem nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere kako bi se predmetni izvršni postupak okončao u najkraćem roku , pa je odlučio kao u tač ki 3. izreke.

9. S obzirom na izneto, Ustavni sud je na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku i pravično suđenje

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti