Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na pravično suđenje rešenjem Osnovnog suda u Ivanjici. Sud je pogrešno odbacio prigovor za ubrzanje izvršnog postupka, smatrajući ga okončanim nakon ustupanja javnom izvršitelju, što je ustavnopravno neprihvatljivo tumačenje.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Tijana Šurlan, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Milan Škulić, dr Vladan Petrov, Miroslav Nikolić i dr Nataša Plavšić, u postupku po ustavnoj žalbi R. K. iz Prilika, kod Ivanjice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 17. aprila 2025. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba R. K. i utvrđuje da je rešenjem Osnovnog suda u Ivanjici R4 i. 27/21 od 18. oktobra 2021. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Poništava se rešenje Osnovnog suda u Ivanjici R4 i. 27/21 od 18. oktobra 2021. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o prigovoru podnosioca ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka koji se vodio pred Osnovnim sudom u Ivanjici u predmetu I. 110/21.

O b r a z l o ž e nj e

1. R. K. iz Prilika, kod Ivanjice, podneo je 20. novembra 2021. godine, preko punomoćnika I. B, advokata iz Ivanjice, Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Osnovnog suda u Ivanjici R4 i. 27/21 od 18. oktobra 2021. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije. Podnosilac ustavne žalbe je istovremeno istakao i povredu prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava u izvršnom postupku koji se vodio pred Osnovnim sudom u Ivanjici u predmetu I. 110/21.

Podnosilac ustavne žalbe navodi da je osporenim rešenjem odbačen kao nedozvoljen njegov prigovor radi ubrzavanja predmetnog izvršnog postupka, te da je pogrešna ocena Osnovnog suda u Ivanjici da se radi o okončanom predmetu, jer je predmet samo ustupljen javnom izvršitelju radi daljeg sprovođenja izvršenja. Predlaže da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i poništi osporeno rešenje.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, pa je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti koje su od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Predlagač, ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo je Osnovnom sudu u Ivanjici prigovor radi ubrzavanja izvršnog postupka koji se vodi pred tim sudom u predmetu I. 110/21, ističući da je ovaj predmet pokrenut po predlogu za izvršenje koji je podneo njegov pravni prethodnik 23. jula 2004. godine i da je predlagač preuzeo postupak koji traje već 17 godina.

Osnovni sud u Ivanjici je 18. oktobra 2021. godine doneo osporeno rešenje R4 i. 27/21, kojim je odbacio prigovor predlagača. U obrazloženju osporenog rešenja je, pored ostalog, navedeno: da prema odredbi člana 2. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku ima svaka stranka u sudskom postupku i da se prema odredbi člana 5. stav 1. tog zakona prigovor može podneti dok se postupak ne okonča; da je uvidom u elektronski upisnik suda „Mega libra“ utvrđeno da je u momentu podnošenja prigovora postupak po predlogu za izvršenje okončan pred ovim sudom zaključkom od 3. avgusta 2021. godine, kojim je predmetni postupak poveren na dalju nadležnost i postupanje javnom izvršitelju Milanki Savić iz Čačka, kojoj su spisi predmeta prosleđeni 25. avgusta 2021. godine; da je, imajući u vidu da je prigovor podnet nakon što je postupak pred sudom okončan, prvostepeni sud odlučio kao u izreci.

Pored toga, Ustavni sud je utvrdio da se izvršni postupak, čija je dužina trajanja osporena u postupku koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe, vodi protiv izvršnog dužnika R.K.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava na čiju povredu se podnosilac poziva u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15), koje su važile u vreme donošenja osporenog rešenja, bilo je propisano: da pravo na suđenje u razumnom roku ima svaka stranka u sudskom postupku, što uključuje i izvršni postupak, svaki učesnik po zakonu kojim se uređuje vanparnični postupak, a oštećeni u krivičnom postupku, privatni tužilac i oštećeni kao tužilac samo ako su istakli imovinsko-pravni zahtev (u daljem tekstu: stranka) (član 2. stav 1.); da su pravna sredstva kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku prigovor radi ubrzavanja postupka (u daljem tekstu: prigovor), žalba i zahtev za pravično zadovoljenje (član 3. stav 1.); da se prigovor i žalba mogu podneti dok se postupak ne okonča (član 5. stav 1.); da stranka podnosi prigovor sudu koji vodi postupak ili sudu pred kojim se vodi postupak ako smatra da je javni tužilac povredio njeno pravo (član 7. stav 1.); da predsednik suda rešenjem odbacuje ili odbija prigovor bez ispitnog postupka, ili vodi ispitni postupak i da se prigovor odbacuje ako odsustvo nekog obaveznog elementa prigovora onemogućava da se po njemu postupa, zatim ako je prigovor podnelo neovlašćeno lice ili ako je preuranjen, te da protiv rešenja o odbacivanju prigovora nije dozvoljena žalba (član 8. st. 1. i 2.).

5. Razmatrajući ustavnu žalbu u delu u kome se pobija rešenje Osnovnog suda u Ivanjici R4 i. 27/21 od 18. oktobra 2021. godine sa stanovišta istaknute povrede prava na pravično suđenje, Ustavni sud podseća da u postupku po ustavnoj žalbi nije nadležan da ocenjuje pravilnost činjeničnih i pravnih zaključaka redovnih sudova, jer bi u tom slučaju, postupajući kao instancioni sud, izašao iz granica svojih ovlašćenja. Jedini izuzetak od navedenog pravila postoji u situaciji kada su zaključci redovnih sudova očigledno proizvoljni i arbitrerni u toj meri da za posledicu imaju povredu ustavnih prava i sloboda. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje i na stav Evropskog suda za ljudska prava prema kojem greška u primeni prava ili utvrđivanju činjenica učinjena od strane suda, koja je tako primetna da se može okarakterisati kao „očigledna greška“, može narušiti pravičnost postupka (videti presudu Velikog veća Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Bochan protiv Ukrajine, od 5. februara 2015. godine, broj predstavke 22251/08, stav 62.).

Ustavni sud, pre svega, konstatuje da je osporenim rešenjem odbačen prigovor podnosioca ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka koji se vodio pred Osnovnim sudom u Ivanjici u predmetu I. 110/21. Ustavni sud je utvrdio da se obrazloženje osporenog akta implicitno zasniva na oceni da sud, u smislu odredaba Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku iz 2015. godine, ne može da ceni razumnost dužine trajanja izvršnog postupka kada se predmet nalazi u fazi sprovođenja izvršenja pred javnim izvršiteljem.

S tim u vezi, Ustavni sud napominje da je odredbom člana 75. Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine, koji se primenjuje na predmetni izvršni postupak povodom koga je uložen prigovor, bilo propisano da se izvršni postupak okončava obustavom ili zaključenjem. Iz sadržine osporenog rešenja proizlazi da se predmetni izvršni postupak najpre vodio pred Osnovnim sudom u Ivanjici, te da je zatim nastavljen pred javnim izvršiteljem Milankom Savić i da u toj izvršnoj stvari nije donet bilo kakav akt o okončanju izvršnog postupka na jedan od dva zakonom propisana načina.

Polazeći od iznetog, Ustavni sud i u ovom predmetu ukazuje da se faza sprovođenja izvršenja pred javnim izvršiteljem smatra sastavnim delom izvršnog postupka i da trajanje postupka pred javnim izvršiteljem može biti obuhvaćeno pravnim sredstvima iz Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku (videti, pored ostalih, Odluku Ustavnog suda Už-7451/2016 od 25. oktobra 2018 godine, dostupna na internet stranici Ustavnog suda: www.ustavni.sud.rs). Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud smatra da je Osnovni sud u Ivanjici izveo ustavnopravno neprihvatljiv zaključak da se radi o okončanom izvršnom postupku. Stoga je Sud ocenio da je osporenim rešenjem povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, te je ustavnu žalbu u ovom delu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. Ustavni sud nalazi da se štetne posledice utvrđene povrede prava na pravično suđenje mogu otkloniti jedino poništajem osporenog rešenja Osnovnog suda u Ivanjici R4 i. 27/21 od 18. oktobra 2021. godine, kako bi taj sud doneo novu odluku o prigovoru podnosioca ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka koji se vodio pred Osnovnim sudom u Ivanjici u predmetu I. 110/21, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučeno kao u tački 2. izreke.

7. Što se tiče dela ustavne žalbe u kome podnosilac ističe povredu prava na suđenje u razumnom roku u predmetnom izvršnom postupku, Ustavni sud napominje da je, zaštita navedenog ustavnog prava u sudskim postupcima koji su još uvek u toku, u nadležnosti redovnih sudova počev od maja 2014. godine, najpre na osnovu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova iz 2008. godine, a potom i na osnovu Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku iz 2015. godine kao pozitivnopravnog propisa. Imajući u vidu da se ovaj izvršni postupak vodi protiv fizičkog lica kao izvršnog dužnika, Ustavni sud dodatno ukazuje da se u konkretnom slučaju ne radi o sudskom postupku u kome je isključena primena Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku iz 2015. godine, kada postoji neposredna nadležnost Ustavnog suda. Stoga je Sud odbacio ustavnu žalbu u ovom delu, na osnovu odredbe člana 36. stav 1. tačka 1) Zakona o Ustavnom sudu, jer nije nadležan za odlučivanje, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. Na osnovu iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti