Odluka Ustavnog suda o povredi prava zbog neujednačene sudske prakse

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu, utvrdivši povredu prava na pravično suđenje i jednaku zaštitu prava. Različito postupanje istog drugostepenog suda po istom pravnom pitanju (nadležnost za isplatu ratnih dnevnica) stvorilo je pravnu nesigurnost i povredilo prava podnosioca.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1602/2010
12.07.2012.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Vladana Đorđevića iz Ćićevca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 12. jula 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Vladana Đorđevića i utvrđuje da su rešenjem Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 11276/09 od 4. septembra 2009. godine i rešenjem Okružnog suda u Beogradu Gž. 22981/09 od 29. oktobra 2009. godine povređena prav a podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje i na jednaku zaštitu prava, zajemčena član om 32. stav 1. i članom 36. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Nalaže se nadležnom sudu da u roku od 60 dana od dana dostavljanja Odluke Ustavnog suda ponovi postupak po žalbi podnosioca izjavljenoj protiv rešenja Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 11276/09 od 4. septembra 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Vladan Đorđević iz Ćićevca je 16. marta 2010. godine, preko punomoćnika Zorana Živanovića, advokata iz Paraćina, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 11276/09 od 4. septembra 2009. godine i rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž. 22981/09 od 29. oktobra 2009. godine, zbog povrede načela sudske zaštite ljudskih i manjinskih prava i sloboda, prava na pravično suđenje i prava na jednaku zaštitu prava, zajemčenih članom 22. stav 1, članom 32. stav 1. i članom 36 stav 1. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, navedeno: da je podnosilac za vreme ratnog stanja, od 24. marta do 26. juna 1999. godine, bio angažovan kao pripadnik rezervnog sastava Vojske Jugoslavije, te da mu u tom periodu nisu isplaćene ratne vojne dnevnice na koje je prema pravnim aktima imao pravo; da je podneo tužbu radi zaštite ugroženih građanskih prava; da se Prvi opštinski sud oglasio apsolutno nenadležnim za postupanje i rešenjem odbacio njegovu tužbu, a da je Okružni sud u Beogradu odbio njegovu žalbu; da je Drugi opštinski sud u Beogradu povodom istog činjeničnog i pravnog osnova usvajao tužbene zahteve, a Okružni sud u Beogradu je potvrđivao prvostepene presude, te je kao dokaz nejednakog postupanja sudova dostavio presude Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 43794/04 od 22. decembra 2004. godine i P. 4734/07 od 31. oktobra 2007. godine, koje su potvrđene presudama Okružnog suda u Beogradu Gž. 1703/05 od 13. aprila 2005. godine i Gž. 2386/08 od 16. jula 2008. godine.

Predložio je da Ustavni sud utvrdi da su mu osporenim rešenjima povređena navedena Ustavom zajemčena prava i da mu utvrdi pravo na naknadu štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Prvi opštinski sud u Beogradu je 4. septembra 2009. godine doneo osporeno rešenje P. 11276/09, kojim se oglasio apsolutno nenadležnim za postupanje u predmetnoj pravnoj stvari i odbacio tužbu tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe. U obrazloženju osporenog prvostepenog rešenja je, pored ostalog, navedeno: da je tužilac tužbom traži o isplatu novčanog iznosa na ime neizmirenih dnevnica za učešće u ratnim dejstvima, u svojstvu pripadnika rezervnog sastava Vojske Jugoslavije tokom 1999. godine; da se o pravu na naknadu zarade i dnevnica licima u rezervnom sastavu Vojske Jugoslavije za vreme ratnog stanja tokom 1999. godine odlučuje u upravnom postupku, a sudska zaštita je obezbeđena u upravnom sporu; da bi u parničnom postupku tužilac mogao da ostvari zaštitu svojih prava jedino kroz naknadu štete prema odredbama člana 172. Zakona o obligacionim odnosima, pod uslovom da mu je isplata dnevnica uskraćena nezakonitim radom organa tužene, a da za to nije bilo zakonskog osnova; da iz činjeničnih navoda tužbe ne proizlazi da se tužilac obraćao tuženoj sa zahtevom za isplatu dnevnica i da mu je zbog nepravilnog ili nezakonitog rada organa tužene uskraćena isplata dnevnica, niti je na te okolnosti uz tužbu podneo dokaze da bi za rešavanje tog spornog odnosa bio nadležan sud.

Okružni sud u Beogradu je 29. oktobra 2009. godine, odlučujući o žalbi tužioca, doneo osporeno rešenje Gž. 22981/09, kojim je odbio kao neosnovanu žalbu tužioca i potvrdio rešenje Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 11276/09 od 4. septembra 2009. godine. U obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja je, pored ostalog, navedeno: da je prvostepeni sud pravilno postupio kada se oglasio apsolutno nenadležnim za postupanje u ovoj pravnoj stvari, te podnetu tužbu odbacio, pravilno zaključujući da se ne radi o sporu koji spada u sudsku nadležnost, već u upravnu nadležnost, s obzirom na to da se o naknadi dnevnica koje tužilac potražuje tužbom odlučuje u upravnom postupku; da tužilac uz podnetu tužbu nije priložio dokaze da je u upravnom postupku po njegovom zahtevu doneto izvršno rešenje kojim je utvrđeno njegovo pravo na isplatu dnevnica, te dokaze da je tužena bez zakonskog osnova po tom rešenju uskratila isplatu u celini ili delimično, u kom slučaju bi se radilo o naknadi štete zbog nezakonitog ili nepravilnog rada organa tužene.

Ustavni sud je izvršio uvid u dostavljene presude Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 43794/04 od 22. decembra 2004. godine i P. 4734/07 od 31. oktobra 2007. godine i presude Okružnog suda u Beogradu Gž. 1 703/05 od 13. aprila 2005. godine i Gž. 2386/08 od 16. jula 2008. godine i povodom njih utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Presudom Okružnog suda u Beogradu Gž. 1 703/05 od 13. aprila 2005. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 43794/04 od 22. decembra 2004. godine, kojom je obavezana tužena da tužiocu na ime izmirenja duga zbog neisplaćenih dnevnica od 24. marta do 19. maja 2009. godine i od 28. maja do 18. juna 1999. godine isplati odgovarajući novčani iznos , sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom. U obrazloženju drugostepenog rešenja je, pored ostalog, navedeno da s obzirom na to da se radi o isplati dnevnica, tj. o imovinskopravnom odnosu između stranaka, opštinski sud je bio nadležan da vodi postupak i donese ožalbenu odluku u okviru svoje nadležnosti.

Presudom Okružnog suda u Beogradu Gž. 2386/08 od 16. jula 2008. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 4734/07 od 31. oktobra 2007. godine kojom je obavezana tužena da tužiocu na ime neisplaćenih dnevnica isplati odgovarajući novčani iznos sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom. U obrazloženju drugostepenog rešenja je, pored ostalog, navedeno da je neosnovan prigovor zastupnika tužene o apsolutnoj nenadležnosti suda, s obzirom na to da se radi o imovinskopravnom sporu iz člana 1. Zakona o parničnom postupku, a u vezi člana 12. Zakona o sudovima.

4. Za ocenu navoda i razloga ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenih prava, na čiju povredu se podnosilac ustavne žalbe poziva, bitne su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 22. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo na sudsku zaštitu ako mu je povređeno ili uskraćeno neko ljudsko ili manjinsko pravo zajemčeno Ustavom, kao i pravo na uklanjanje posledica koje su povredom nastale.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava zajemčeno je svakom pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 36. stav 1. Ustava je utvrđeno da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lok alne samouprave.

Odredbom člana 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09), koji je bio na snazi u vreme pokretanja predmetnog parničnog postupka, bilo je propisano da se ovim zakonom uređuju pravila postupka za pružanje sudske pravne zaštite po kojima se postupa i odlučuje prilikom rešavanja građanskopravnih sporova iz ličnih, porodičnih, radnih, privrednih, imovinskopravnih i drugih građanskopravnih odnosa, osim sporova za koje je posebnim zakonom predviđena druga vrsta postupka.

5. Razmatrajući razloge i navode ustavne žalbe sa stanovišta člana 32. stav 1. i člana 36. stav 1. Ustava, Ustavni sud je prethodno ocenio da se podnosilac, u suštini, žali na različito postupanje sudova, te odlučivanje Okružnog suda u Beogradu povodom iste činjenične i pravne situacije.

Saglasno izloženom, Ustavni sud je u konkretnom slučaju pošao od ocene osnovanosti navoda ustavne žalbe koji se odnose na različito postupanje sudova povodom iste činjenične i pravne situacije.

Ustavni sud je kao nesporno utvrdio da je Okružni sud u Beogradu osporenim drugostepenim rešenjem Gž. 22981/09 od 29. oktobra 2009. godine potvrdio prvostepeno rešenje o odbacivanju tužbe i oglašavanju apsolutno nenadležnim za postupanje u predmetnoj pravnoj stvari, dok je u drugim, istovetnim postupcima koji su se vodili pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu i Okružnim sudom u Beogradu, kao drugostepenim sudom i ujedno sudom poslednje instance, Okružni sud u Beogradu potvrdio presude prvostepenog suda kojima je meritorno odlučeno o tužbenom zahtevu (presuda Gž. 1 703/05 od 13. aprila 2005. godine kojom je potvrđena presuda P. 43794/04 od 22. decembra 2004. godine i presuda Gž. 2386/08 od 16. jula 2008. godine kojom je potvrđena presuda P. 4734/07 od 31. oktobra 2007. godine).

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je Okružni sud u Beogradu u identičnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji različito postupao i na taj način podnosioca ustavne žalbe doveo u bitno različiti položaj od onoga u kojima su bili tužioci u parničnim postupcima u kojima je isti sud potvrđivao presude prvostepenog suda kojima je meritorno odlučeno o tužbenom zahtevu. S obzirom na to da je Okružni sud u Beogradu, kao sud poslednje instance, donosio različite odluke u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, Ustavni sud je stanovišta da je takva praksa suda suprotna principu pravne sigurnosti i jednake zaštite prava pred sudovima.

Ustavni sud je ocenio da je sama činjenica da je isti sud - Okružni sud u Beogradu, povodom iste činjenične situacije i istog pravnog pitanja donosio različite odluke, stvorila pravnu nesigurnost kod podnosioca ustavne žalbe, te da ova okolnost sama po sebi predstavlja dovoljan razlog da se utvrdi postojanje povrede prava na pravnu sigurnost, kao elementa prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava i prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava. Stoga je Sud usvojio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11) i odlučio kao u tački 1. izreke.

Imajući u vidu da je Ustavni sud utvrdio povredu prava na pravično suđenje i na jednaku zaštitu prava, nije razmatrao navod o povredi načela sudske zaštite iz člana 22. stav 1. Ustava.

6. Razmatrajući način otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava, Ustavni sud je ispitivao da li je u konkretnom slučaju proizvoljno primenjeno pravo na štetu podnosioca ustavne žalbe. U tom smislu, Ustavni sud smatra ustavnopravno neprihvatljivim stav redovnih sudova da se u parničnom postupku ne može odlučivati o zahtevu za isplatu novčanog iznosa na ime neizmirenih dnevnica za period koji je proveden u rezervno m sastav u Vojske Jugoslavije. Po nalaženju Ustavnog suda, u konkretnom slučaju se radi o imovinskopravni sporu o kome odlučuje sud u parničnom postupku, u skladu sa odredbom člana 1. Zakona o parničnom postupku. Imajući u vidu navedeno, u situaciji kada se p rvostepeni sud oglasio apsolutno nenadležnim za postupanje i odbacio kao nedozvoljenu tužbu podnosioca, iako je o njoj trebalo meritorno da odlučuje, a drugostepeni sud odbio žalbu i potvrdio prvostepeno rešenje, Ustavni sud nalazi da je očigledno došlo do proizvoljne primene prava na štetu podnosioca ustavne žalbe.

Imajući u vidu da je povreda Ustavom zajemčenih prava podnosioca ustavne žalbe takve prirode da je to očigledno moglo biti od uticaja na donošenje povoljnije odluke za njega u parničnom postupku povodom koga je podneta ustavna žalba, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke odlučio da se štetne posledice utvrđene povrede prava otklone tako što će nadležni sud u roku od 60 dana od dana dostavljanja ove odluke ponoviti postupak po žalbi podnosioca izjavljenoj protiv rešenja Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 11276/09 od 4. septembra 2009. godine.

U vezi sa zahtevom podnosioca ustavne žalbe za naknadu štete zbog utvrđene povrede prava, Ustavni sud nalazi da je zahtev za naknadu štete preuranjen, imajući u vidu da potraživanje podnosioca ustavne žalbe nije utvrđeno pravnosnažnom sudskom odlukom.

7. Na osnovu svega navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 4 5. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava zbog neujednačene sudske prakse

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti