Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu, utvrdivši povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao preko 13 godina. Kao glavni razlog utvrđena je nedelotvornost prvostepenog suda, zbog čega je dosuđena naknada nematerijalne štete.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1603/2010
18.01.2012.
Beograd

Ustavni sud, Veliko već e u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi „Holteh gradnje“ doo iz Novog Sada, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 18. januara 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba „Holteh gradnje“ doo i utvrđuje da je u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Novom Sadu u predmetu P. 2056/06 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde.

O b r a z l o ž e nj e

1. „Holteh gradnja“ doo iz Novog Sada izjavilo je 16. marta 2010. godine ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Novom Sadu u predmetu P. 2056/06.

U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, navedeno: da se predmetni parnični postupak vodi pred Opštinskim sudom još od 1996. godine, ali da nije okončan, pa je očigledno da neopravdano dugo traje ; da su spisi predmeta 9. jula 2008. godine dostavljeni drugostepenom sudu, ali da odluka o žalbi tuženog još uvek nije bila doneta. Podnosilac ustavne žalbe je podneskom od 20. jula 2010. godine istakao i zahtev za naknadu štete, navodeći da se protiv tuženog vodi predstečajni postupak i da postoji mogućnost da će mu šteta biti pričinjena, zbog neizvršenja presude kojom je predmetni parnični postupak pravnosnažno okončan.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, kao i spise predmeta Opštinskog suda u Novom Sadu (u daljem tekstu: Opštinski sud) P. 2056/05, te utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Preduzeće za građevinske radove, trgovinu i usluge „Holteh gradnja“ doo iz Novog Sada, ovde podnosilac ustavne žalbe, je 2. avgusta 1996. godine podnelo tužbu Opštinskom sudu zahtevajući da se obaveže tuženi Društveno preduzeće „Gavrilović“ iz Beograda da tužiocu preda u nesmetani posed prodajno poslovni prostor površine 252,90 m2, koji se nalazi u prizemlju zgrade u Ulici Jiričekovoj broj 19, u Novom Sadu, slobodan od lica i stvari. Formiran predmet pod brojem P. 4480/96.

Pripremno ročište održano je 3. decembra 1996. godine, dok su u 1997. godini održana dva ročišta za glavnu raspravu. Tužilac je podneskom od 4. maja 1998. godine opozvao punomoćje dato svom advokatu. Od 17. oktobra 1997. godine kada su, radi uvida, prvi put zatraženi parnični spisi Privrednog suda u Novom Sadu (u daljem tekstu: Privredni sud) i spisi drugog veća Opštinskog suda, pa do 10. decembra 1999. godine (kada je traženi spisi predmeta vraćen Privrednom sudu), trajala je prepiska u pogledu dostavljanja traženih spisa između navedena dva suda, kao i prepiska između dva veća Opštinskog suda.

Nakon toga, Opštinski sud je 7. marta 2000. godine Privrednom sudu dostavio spise predmeta P. 4480/96 na uvid, koji je vraćen tek nakon urgencije Opštinskog sud a - 23. decembra 2002. godine,.

Kako na ročište za glavnu raspravu zakazanu za 23. april 2003. godine tužilac nije došao, Opštinski sud je rešenjem odredio da postupak miruje, da bi rešenjem P. 4480/96 od 1. septembra 2003. godine, konstatovao da se tužba smatra povučenom, jer je proteklo četiri meseca od dana od kada parnični postupak miruje.

Punomoćnik tužioca se 2. marta 2004. godine podneskom obratio Opštinskom sudu u kome je istakao da tužiocu nije uredno dostavljen poziv za ročište zakazano za 23. april 2003. godine, niti rešenje kojim je konstatovano da se tužba smatra povučenom, već je dostava izvršena advokatu kome je tužilac punomoćje otkazao još 4. maja 1998. godine.

Postupajući po nalogu Opštinskog suda od 11. juna 2004. godine, punomoćnik tužioca je 24. juna 2004. godine dostavio primerke žalbe u traženom broju i punomoćje kojim je ovlašćen od strane tužioca da ga može zastupati u predmetnoj parnici.

Rešenjem Okružnog suda u Novom Sadu Gž. 3569/04 od 9. marta 2005. godine ukinuto je rešenje Opštinskog suda P. 4480/96 od 1. septembra 2003. godine i određeno da se postupak nastavi, jer su poziv za ročište za glavnu raspravu, kao i rešenje o mirovanju postupka dostavljeni advokatu, kome je tužilac 4. maja 1998. godine otkazao punomoćje za zastupanje, čime je tužiocu onemogućeno raspravljanje pred sudom.

U ponovnom postupku pred Opštinskim sudom do zaključenja glavne rasprave bilo je zakazano 11 ročišta za glavnu raspravu, od kojih je održano sedam, dok preostala četiri nisu održana. Tužilac je 4. septembra 2006. godine preinačio tužbu, tako što je uz postojeći tužbeni zahtev istakao i zahtev za naknadu štete u vidu izmakle dobiti, zbog nemogućnosti korišćenja predmetne nepokretnosti, koja se nalazila u državini tuženog. Presudom Opštinskog suda P. 2056/05 od 18. decembra 2007. godine usvojen je u pretežnom delu tužbeni zahtev tužioca (odbijen samo za deo kamate). Pismeni otpravak presude dostavljen je parničnim strankama 2. juna 2008. godine, da bi tuženi 17. juna 2008. godine protiv navedene presude izjavio žalbu.

Postupajući po žalbi tuženog, Apelacioni sud u Novom Sadu je presudom Gž. 1321/10 od 29. aprila 2010. godine odbio žalbu tuženog i potvrdio presudu Opštinskog suda P. 2056/05 od 18. decembra 2007. godine. Pismeni otpravak drugostepene presude dostavljen je 11. maja 2010. godine parničnim strankama.

4. Ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je utvrdio da je period ocene razumnosti dužine trajanja ovog sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda počeo 8. novembra 2006. godine stupanjem na snagu Ustava Republike Srbije, kojim se ustanovljava ustavna žalba kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili uskraćenih ljudskih ili manjinskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javno raspravljanje o njegovim pravima i obavezama u razumnom roku. Međutim, imajući u vidu da parnični postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu i nedeljivu celinu, Ustavni sud je stanovišta da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, do kada je predmet bio nerešen deset godina i tri meseca, tako da je za ocenu postojanja povrede prava podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku bitan ceo protekli period, od 2. avgusta 1996. godine, kada je podnosilac ustavne žalbe podneo tužbu Opštinskom sudu, pa do 29. aprila 2010. godine, kada je parnica pravnosnažno okončana.

Kada je reč o dužini trajanja predmetnog parničnog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je postupak trajao 13 godina i nepunih devet meseci.

Navedeno trajanje parničnog postupka samo po sebi ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Ipak, pri utvrđivanju razumnog vremenskog trajanja sudskog postupka, mora se poći od činjenice da postupak zavisi od niza činilaca koji se procenjuju u svakom pojedinačnom slučaju. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u određenom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj raspravljanog prava za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču na ocenu vremenskog trajanja parničnog postupka i određuju da li je taj postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Ispitujući navedene kriterijume za utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku u konkretnom slučaju, Ustavni sud ocenjuje da je u ovom parničnom predmetu bilo nešto složenijih pravnih i činjeničnih pitanja koja su zahtevala obimniji i dugotrajniji dokazni postupak. Međutim, ni složenost predmeta spora ne može biti opravdanje za trajanje postupka duže od decenije.

Razmatrajući ponašanje podnosioca ustavne žalbe , Ustavni sud ocenjuje da on nije doprineo dugom vremenskom trajanju postupka, niti je preduzimao procesne radnje kojima bi odugovlačio postupak.

Što se tiče predmeta spora , on je nesumnjivo bio od velikog značaja za podnosioca ustavne žalbe, jer se njime rešavalo o predaji nepokretnosti u državinu podnosioca, kao i naknadi štete u višemilionskom iznosu.

Dakle, osnovni razlog dugom vremenskom trajanju parničnog postupka je nedelotvorno postupanje Opštinskog suda koji nije preduzimao sve zakonom predviđene procesne mere koje su mu stajale na raspolaganju da se predmetni postupak efikasno okonča i da se podnetoj tužbi, odnosno istaknutim tužbenim zahtevima odluči bez nepotrebnog odugovlačenja. Naime, Opštinski sud u periodu od 17. oktobra 1997. godine, pa do 10. decembra 1999. godine, osim vršenja prepiske sa drugim većem Opštinskog suda, odnosno sa Privrednim sudom, u pogledu dostavljanja spisa predmeta radi uvida, nikakve druge radnje u postupku nije preduzimao, niti je zakazivao ročišta za glavnu raspravu. Pored toga, spisi ovoga predmeta su se u periodu od 7. marta 2000. godine do 23. decembra 2002. godine nalazili u Privrednom sudu radi uvida, pa Opštinski sud ni u tom periodu nije preduzimao nikakve procesne radnje usmerene ka okončanju parničnog postupka. Takođe, Ustavni sud ocenjuje da je postupak bespotrebno prolongiran za skoro pune dve godine, i to u periodu od 23. aprila 2003. godine pa do 9. mart a 2005. godine Naime, Opštinski sud je poziv za ročište za glavnu raspravu zakazano za 23. april 2003. godine, na kome je odredio mirovanje postupka, kao i pismeni otpravak rešenja P. 4480/96 od 1. septembra 2003. godine, kojim je konstatovao da se tužba smatra povučenom, umesto tužiocu, dostavio advokatu kome je tužilac još 4. maja 1998. godine otkazao punomoćje za zastupanje u predmetnoj parnici. Navedeni proceduralni propusti Opštinskog suda otklonjeni su rešenjem Okružnog suda u Novom Sadu Gž. 3569/04 od 9. marta 2005. godine kojim je određeno da se postupak nastavi. Pored toga, Opštinskom sudu je bilo potrebno pet i po meseci da pismeni otpravak presude P. 2056/05 od 18. decembra 2007. godine dostavi parničnim strankama .

Ustavni sud napominje da je dužnost suda da postupak sprovede bez odugovlačenja, da pravovremeno i efikasno reaguje i da blagovremeno preduzme sve zakonske mere u cilju razjašnjenja činjeničnog stanja i donošenja odluke. Ustavni sud naglašava da je u pravnoj državi od izuzetne važnosti donošenje odluka bez odlaganja, kako se ne bi ugrozila delotvornost sudske zaštite Ustavom garantovanih prava i sloboda i kako bi se održalo poverenje građana u sudove.

5. Ustavnopravna ocena sprovedenog postupka u ovoj građanskopravnoj stvari, zasnovana na praksi Ustavnog suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava potvrđuje da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku. Ustavni sud je zaključio da je postupanje Opštinskog suda u Novom Sadu u najvećoj meri dovelo do toga da je predmetni parnični postupak trajao 13 godina i nepunih devet meseci.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11), ustavnu žalbu usvojio i utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja, a posebno dužinu trajanja predmetnog parničnog postupka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo isključivo zbog neažurnog postupanja sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu domaćih sudova, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

U vezi sa zahtevom za naknadu materijalne štete, Ustavni sud smatra da podnosilac ustavne žalbe ima mogućnost da svoje potraživanje naplati u izvršnom postupku i da zbog toga za sada nema osnova da se odredi naknada materijalne štete u konkretnom slučaju.

7. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti