Odluka Ustavnog suda o žalbi za isplatu regresa i otpremnine

Kratak pregled

Ustavni sud odbija kao neosnovanu ustavnu žalbu Dragana Ljotića, potvrđujući odluke redovnih sudova. Sud nalazi da je tumačenje propisa o obračunu otpremnine policijskih službenika i pravu na regres ustavnopravno prihvatljivo i da nema povrede prava na pravično suđenje.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1605/2011
17.07.2013.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Dragana Ljotića iz Pančeva, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 17. jula 201 3. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Dragana Ljotića protiv presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1. 4420/10 od 2. februara 20 11. godine i Osnovnog suda u Pančevu P1. 315/10 od 14. maja 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Dragan Ljotić iz Pančeva je 11. aprila 2011. godine, preko punomoćnika Dragana Zgerđe, advokata iz Pančeva, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presuda navedenih u izreci, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi se, između ostalog, navodi: da je podnosilac pretrpeo štetu, jer mu osporenim odlukama nije dosuđena naknada u vidu regresa za godišnje odmore u 2007. i 2008. godini; da je u pogledu prava na isplatu razlike u otpremnini koja se isplaćuje prilikom odlaska u penziju, Okružni sud u Pančevu imao zauzet stav da zaposlenima u policiji koji odlaze u penziju sleduje isplata tri prosečne bruto zarade; da je Apelacioni sud u Novom Sadu, koji je preuzeo nadležnost Okružnog suda u Pančevu, promenio stav i dotadašnju praksu kada su u u pitanju zahtevi ove vrste; da je podnosiocu povređeno pravo na pravično suđenje, iz razloga što su njegove kolege koji su ranije podneli tužbe uspeli u sporovima sa istim činjeničnim i pravnim stanjem, dok podnosilac nije uspeo u sporu zbog promene stava sudske prakse. Predloženo je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i osoprenu presudu Apelacionog suda u Novom Sadu poništi u delu kojim je potvrđen odbijajući deo osporene presude Osnovnog suda u Pančevu.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u osporene presude i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:

Stavom prvim izreke osporene presude Osnovnog suda u Pančevu P1. 315/10 od 14. maja 2010. godine delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca Dragana Ljotića, ovde podnosioca ustavne žalbe, pa je tužena Republika Srbija - Ministarstvo unutrašnjih poslova - Policijska uprava u Pančevu obavezana da mu na ime neisplaćenih troškova za dolazak i odlazak sa rada za period od 1. aprila 2006. godine do 30. novembra 2008. godine isplati opredeljene mesečne iznose, sa zateznom kamatom na svaki pojedinačni iznos od dana dospelosti do konačne isplate. Stavom drugim izreke osporene prvostepene presude odbijeni su kao neosnovani tužbeni zahtevi podnosioca ustavne žalbe za isplatu regresa za korišćenje godišnjeg odmora u 2006. i 2007. godini i razlike u otpremnini, isplaćenoj nakon prestanka radnog odnosa zbog penzionisanja, sa zateznom kamatom počev od dana dospelosti, pa do konačne isplate, dok su stavom trećim i četvrtim izreke odbijeni istovrsni tužbeni zahtevi tužilja P.O. i S . N. U obrazloženju ove presude je, između ostalog, navedeno: da su tužioci bili zaposleni kod tužene kao policijski službenici; da tužiocima ne prip ada naknada na ime regresa, jer je ista obračunata i ugrađena u koeficijent radnog mesta; da pozitivnopravnim propisima nije regulisana obaveza isplate regresa za korišćenje godišnjeg odmora, pa ni u Ministarstvu unutrašnjih poslova; da se na zaposlene u policiji primenjuju Zakon o policiji i Zakon o platama u državnim organima i javnim službama; da je odredbom člana 4. Zakona o platama u državnim organima i javnim službama određeno da koeficijent za obračun plate sadrži i dodatak za ishranu u toku rada i regres za korišćenje godišnjeg odmora; da je odredbom člana 141. Zakona o policiji ("Službeni glasnik RS", broj 101/05) propisano da policijskom službeniku koji ostvari pravo na penziju pripada otpremnina u visini plate primljene za poslednjih pet meseci, dok je odredbom člana 146. stav 1 istog zakona propisano da se plata policijskih službenika i drugih zaposlenih u Ministarstvu sastoji od osnovice koju utvrđuje Vlada i osnovnog i dodatnog koeficijenta u odnosu na zvanje, posebne uslove rada, opasnost, odgovornost i složenost posla; da je, prema tome, za obračun otpremnine prilikom odlaska u penziju merodavan iznos neto plate, po kom obračunu je tužena obračunala i tužiocima isplatila otpremninu, iz kog razloga je tužbeni zahtev tužilaca za isplatu razlike između isplaćene otpremnine i otpremnine obračunate prema bruto platama neosnovan.

Rešavajući o žalbama parničnih stranaka, Apelacioni sud u Novom Sadu je doneo osporenu presudu Gž1. 4420/10 od 2. februara 20 11. godine, kojom je odbio žalbe i presudu Osnovnog suda u Pančevu P1. 315/10 od 14. maja 2010. godine potvrdio u celini. U obrazloženju ove presude se ponavljaju razlozi koje je za osporenu prvostepenu presudu dao Osnovni sud u Pančevu, uz konstataciju da je prvostepeni sud na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje pravilno primenio materijalno pravo.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava , na čiju povredu se ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pra vo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Zakona o policiji ("Službeni glasnik RS", broj 101/05), merodavnog za konkretan spor, bilo je propisano: da policijskom službeniku koji ostvari pravo na penziju pripada otpremnina u visini plate primljene za poslednjih pet meseci (član 141); da policijski službenici i drugi zaposleni u Ministarstvu imaju pravo na platu koja se sastoji od osnovice koju utvrđuje Vlada i osnovnog i dodatnog koeficijenta u odnosu na zvanje, posebne uslove rada, opasnost, odgovornost i složenost posla (član 146. stav 1.) .

Odredbom člana 2. Zakona o platama državnih službenika i nameštenika ("Službeni glasnik RS", br. 62/06, 63/06, 115/06 i 101/07 ), relevantnog za konkretan spor, bilo je propisano: da se plata državnih službenika i nameštenika sastoji od osnovne plate i dodataka na platu (stav 1.); da se u platu uračunavaju i porezi i doprinosi koji se plaćaju iz plate (stav 2.).

Odredbama člana 51. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje ("Službeni glasnik RS" br. 84/04, 61/05, 62/06, 7/08, 5/09 i 7/09), takođe bitnim za konkretan spor, bilo je propisano: da je obveznik obračunavanja i plaćanja doprinosa iz osnovice i na osnovicu za zaposlene, izabrana, imenovana i postavljena lica i lica koja obavljaju privremene i povremene poslove poslodavac (stav 1.); da je poslodavac dužan da doprinose iz stava 1. ovog člana obračuna i uplati istovremeno sa isplatom zarade, razlike zarade ili ugovorene naknade za privremene i povremene poslove, po propisima koji važe u momentu isplate tih primanja (stav 2.).

5. Ocenjujući navode ustavne žalbe o povredi prava na pravično suđenje, u delu koji se odnosi na isplatu razlike u otpremnini zbog odlaska u penziju, Ustavni sud konstatuje da podnosilac ukazuje na proizvoljno tumačenje merodavnog prava kojim je bilo regulisano ovo pravo iz radnog odnosa.

Stoga Ustavni sud smatra da, u okviru ocene osnovanosti navoda o povredi prava na pravično suđenje, treba sagledati sprovedeni parnični postupak kao jedinstvenu celinu i oceniti da li je on bio vođen na način koji je podnosi ocu osigurao pravo na pravično suđenje garant ovano članom 32. stav 1. Ustava, odnosno da li je primena procesnog i/ili materijalnog prava bila proizvoljna ili arbitrerna, čime bi ukazala na očiglednu nepravičnost u postupanju redovnih sudova, a na štetu podnosioca ustavne žalbe.

Ustavni sud polazi od toga da je, u periodu iz kojeg datiraju potraživanja podnosioca, način obračuna plate policijskih službenika bio regulisan odredbom člana 146. stav 1. Zakona o policiji, dok su elementi plate bili utvrđeni odredbom člana 2. Zakona o platama državnih službenika i nameštenika, koji se shodno primenjivao i na zaposlene u Ministarstvu unutrašnjih poslova. Zakon o platama državnih službenika i nameštenika poreze i doprinose koji se plaćaju iz plate definiše kao sastavni deo plate. Međutim, zakonska je obaveza svakog poslodavca, uključujući i državu, da poreze i doprinose obračuna i uplati istovremeno sa isplatom plate, na odgovarajući uplatni račun javnih prihoda, a prema propisima koji važe u momentu isplate plate (član 51. st. 1. i 2. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje). S tim u vezi, stvar pravne ocene jeste da li je zakonodavac, kroz nekada važeću odredbu člana 141. Zakona o policiji, imao u vidu otpremninu u visini pet poslednjih plata, uključujući i poreze i doprinose koji su iz tih plata uplaćeni, ili je reč o plati koja je zaposlenom isplaćena nakon što je poslodavac izvršio uplatu utvrđenih iznosa poreza i doprinosa na odgovarajući uplatni račun javnih prihoda.

Ustavni sud nalazi da ovde nema mesta dualnom (dvojnom) tumačenju navedene zakonske norme, s obzirom na to da je sam zakonodavac, odrednicom "primljene" u sintagmi "u visini plate primljene za poslednjih pet meseci" odredio da je u pitanju plata koja je zaposlenom isplaćena, odnosno plata koju je policijski službenik primio. S tim u vezi, po shvatanju Ustavnog suda, plata bez poreza i doprinosa, odnosno plata isplaćena zaposlenom nakon uplate poreza i doprinosa, jeste kategorija koju je podrazumevala odredba člana 141. Zakona o policiji. S obzirom na izneto, Ustavni sud je ocenio da se obrazloženja osporenih presuda temelj e na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju propisa koji su od značaja za rešavanje sporne pravne stvari i nalazi da su redovni sudovi pravilno ocenili da je podnosi ocu ustavne žalbe otpremnina prilikom odlaska u penziju isplaćena na zakonom propisan način.

Presudu Opštinskog suda u Pančevu P1. 712/07 od 18. oktobra 2007. godine, kojom se argumentuje tvrdnja o različitom postupanju Okružnog suda u Pančevu i Apelacionog suda u Novom Sadu, u istovetnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, Ustavni sud nije posebno cenio, jer se ne može sa sigurnošću utvrditi da li je ova presuda bila predmet preispitivanja u žalbenom postupku, pred nadležnim drugostepenim sudom.

Što se tiče prava podnosioca na isplatu naknade za regres za korišćenje godišnjeg odmora u 2006. i 2007. godini, Ustavni sud ističe da je u pogledu ove vrste primanja iz radnog odnosa doneo veći broj odluka, u kojima se saglasno konstatuje da je na osnovu Zakona o platama u državnim organima i javnim službama, u periodu do 31. decembra 2006. godine, ova naknada ulazila u koeficijent za obračun plata, što znači da je ista isplaćivana kroz platu policijskih službenika (vid. Odluku Už-3683/2010 od 23. maja 2012. godine). Posle 1. januara 2007. godine, kada je počeo da se primenjuje Zakon o platama državnih službenika i nameštenika, policijski službenici nemaju pravo na isplatu predmetne naknade, s obzirom da posebni propisi koji uređuju prava državnih službenika i nameštenika ne garantuju kao posebno primanje pravo na naknadu za regres za korišćenje godišnjeg odmora, dok je Zakonom o radu, kao opštim radnopravnim propisom, predviđena samo mogućnost da se opštim aktom ili ugovorom o radu utvrdi pravo državnog službenika ili nameštenika na ovu vrstu primanja (videti, pored drugih, odluke Ustavnog suda Už-240/2009 od 14. jula 2011. godine, Už-116/2009 od 8. septembra 2011. godine, Už-2695/2011 od 23. maja 2012. godine).

Polazeći od svega izloženog i odredbe člana 89. st av 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS", broj 109/07 , 99/11 i 18/13 – Odluka US), Ustavni sud je utvrdio da osporenim presudamaApelacionog suda u Novom Sadu Gž1. 4420/10 od 2. februara 20 11. godine i Osnovnog suda u Pančevu P1. 315/10 od 14. maja 2010. godine podnosioc u ustavne žalbe nije povređen o prav o na pravično suđenje zajemčeno odredbom član a 32. stav 1. Ustava, zbog čega je ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu, odlučujući kao u izreci.

6. Na osnovu svega izloženog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o žalbi za isplatu regresa i otpremnine

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti