Odluka Ustavnog suda o nadležnosti suda za ubrzanje izvršnog postupka kod izvršitelja

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu, utvrdivši povredu prava na pravično suđenje. Sud je zauzeo stav da je sud nadležan da odlučuje o prigovoru za ubrzanje postupka i kada izvršenje sprovodi javni izvršitelj, jer to predstavlja jedinstven postupak.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća, i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov, Miroslav Nikolić i dr Nataša Plavšić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D. Ć . iz Konjevića kod Čačka , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 8. februara 2024. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba D. Ć . i utvrđuje da je rešenjem Osnovnog suda u Čačku R4I. 34/21 od 13. avgusta 2021. godine i rešenjem Višeg suda u Čačku Ržg. 101/21 od 11. oktobra 2021. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Višeg suda u Čačku Ržg. 101/21 od 11. oktobra 2021. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o žalbi podnosioca ustavne žalbe izjavljenoj protiv rešenja Osnovnog suda u Čačku R4I. 34/21 od 13. avgusta 2021. godine.

3. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. Ć . iz Konjevića kod Čačka podneo je Ustavnom sudu, 25. novembra 2021. godine, preko punomoćnika V. V, advokata iz Čačka, ustavnu žalbu protiv rešenja Osnovnog suda u Čačku R4I. 34/21 od 13. avgusta 2021. godine i rešenja Višeg suda u Čačku Ržg. 101/21 od 11. oktobra 2021. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na jednaku zaštitu prava i prava na imovinu, zajemčenih članom 32. stav 1, članom 36. stav 1. i članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac smatra da su mu odbijanjem prigovora radi ubrzanja postupka povređena označena ustavna prava. Istakao je zahtev za naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, pa je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti koje su od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

D. Ć . je, u svojstvu predlagača, podneo 21. juna 2021. godine prigovor radi ubrzanja izvršnog postupka u predmetu Osnovnog suda u Čačku I. 1951/12 i predmetu javnog izvršitelja M. I . iz Čačka u predmetu Ii. 1351/20.

Osnovni sud u Čačku je rešenjem R4I. 34/21 od 13. avgusta 2021. godine odbio prigovor predlagača. Protiv navedenog rešenja predlagač je izjavio žalbu.

Osporenim rešenjem Višeg suda u Čačku Ržg. 101/21 od 11. oktobra 2021. godine potvrđeno je rešenje Osnovnog suda u Čačku R4I. 34/21 od 13. avgusta 2021. godine. U obrazloženju rešenja je, pored ostalog, navedeno: da je Osnovni sud u Čačku predlogu za izvršenje ovde predlagača protiv izvršnog dužnika J. S. doneo rešenje o izvršenju 10. septembra 2012. godine; da je 16. jula 2020. godine donet zaključak da se postupak izvršenja nastavi pred javnim izvršiteljem M. I . iz Čačka, kome su spisi predmeta dostavljeni 1. oktobra iste godine; da je predlagač 21. juna 2021. godine podneo prigovor; da je dostavljanjem predmeta javnom izvršitelju, postupak pred sudom okončan; da sud nije nadležan da ceni postupanje javnog izvršitelja u skladu sa odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, već samo trajanje postupka pred sudom i postupanje istog.

4. Odredbama člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15) propisano je: da pravo na suđenje u razumnom roku ima svaka stranka u sudskom postupku, što uključuje i izvršni postupak, svaki učesnik po zakonu kojim se uređuje vanparnični postupak, a oštećeni u krivičnom postupku, privatni tužilac i oštećeni kao tužilac samo ako su istakli imovinsko-pravni zahtev (u daljem tekstu: stranka) (član 2. stav 1.); da su pravna sredstva kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku prigovor radi ubrzavanja postupka (u daljem tekstu: prigovor), žalba i zahtev za pravično zadovoljenje (član 3. stav 1.); da se prigovor i žalba mogu podneti dok se postupak ne okonča (član 5. stav 1.); da stranka podnosi prigovor sudu koji vodi postupak ili sudu pred kojim se vodi postupak ako smatra da je javni tužilac povredio njeno pravo (član 7. stav 1.); da predsednik suda rešenjem odbacuje ili odbija prigovor bez ispitnog postupka, ili vodi ispitni postupak i da se prigovor odbacuje ako odsustvo nekog obaveznog elementa prigovora onemogućava da se po njemu postupa, zatim ako je prigovor podnelo neovlašćeno lice ili ako je preuranjen, te da protiv rešenja o odbacivanju prigovora nije dozvoljena žalba (član 8. st. 1. i 2.).

5. Razmatrajući navode ustavne žalbe kojim se pobija navedeno drugostepeno rešenje sa stanovišta istaknute povrede prava na pravično suđenje, Ustavni sud podseća da u postupku po ustavnoj žalbi nije nadležan da ocenjuje pravilnost činjeničnih zaključaka redovnih sudova, jer bi u tom slučaju, postupajući kao instancioni sud, izašao iz granica svojih ovlašćenja. Jedini izuzetak od navedenog pravila postoji u situaciji kada su zaključci redovnih sudova očigledno proizvoljni i arbitrerni u toj meri da za posledicu imaju povredu ustavnih prava i sloboda. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje i na stav Evropskog suda za ljudska prava prema kojem greška u primeni prava ili utvrđivanju činjenica učinjena od strane suda, koja je tako primetna da se može okarakterisati kao „očigledna greška“, može narušiti pravičnost postupka (videti presudu Velikog veća Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Bochan protiv Ukrajine, od 5. februara 2015. godine, broj predstavke 22251/08, stav 62.).

Ustavni sud, pre svega, konstatuje da je osporenim rešenjem Višeg suda u Čačku Ržg. 101/21 od 11. oktobra 2021. godine pravnosnažno odbijen kao neosnovan prigovor podnosioca ustavne žalbe radi ubrzanja izvršnog postupka u predmetu Osnovnog suda u Čačku I. 1951/12 i predmetu javnog izvršitelja M. I . iz Čačka u predmetu Ii. 1351/20, sa obrazloženjem da se postupak vodi pred javnim izvršiteljem, te da sud nema ovlašćenja da ceni eventualno postojanje povrede prava na suđenje u razumnom roku u tom postupku. Ustavni sud je utvrdio da su u obrazloženju osporenog rešenja praktično dati razlozi za odbacivanje prigovora zbog nenadležnosti suda , u smislu odredaba Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, s obzirom na to da se postupak sprovođenja izvršenja vodi pred javni m izvršitelj em.

S tim u vezi, Ustavni sud napominje da je odredbom člana 75 . stav Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 31/11, 99/11, 109/13 – Odluka US, 55/14 i 139/14 ), koji se primenjivao u konkretnom slučaju, bilo propisano da se izvršni postupak okončava obustavom ili zaključenjem. Iz sadržine dokumentacije priložene uz ustavnu žalbu proizlazi da je predmetni izvršni postupak započet podnošenjem predloga za izvršenje pred Osnovnim sudom u Čačku, koji je doneo rešenje o izvršenju, te da je zatim nastavljen pred javnim izvršiteljem M. I . iz Čačka . Ustavni sud i u ovom predmetu ukazuje da se faza sprovođenja izvršenja pred javnim izvršiteljem smatra sastavnim delom izvršnog postupka i da trajanje postupka pred javnim izvršiteljem može biti obuhvaćeno pravnim sredstvima iz Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku (videti, pored ostalih, Odluku Ustavnog suda Už-7451/2016 od 25. oktobra 2018 godine, dostupna na internet stranici Ustavnog suda: www.ustavni.sud.rs).

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud smatra da je Viši sud u Čačku izveo ustavnopravno neprihvatljiv zaključak da se prigovorom radi ubrzavanja ne može osporavati dužina trajanja izvršnog postupka koji se vodi pred javnim izvršiteljem. Stoga je Sud ocenio da je osporenim rešenjima povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, te je ustavnu žalbu u ovom delu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15 , 10/23 i 92/23 ), odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Ustavni sud smatra da se štetne posledice nastale povredom prava na pravično suđenje mogu otkloniti jedino poništajem osporenog rešenja Višeg suda u Čačku Ržg. 101/21 od 11. oktobra 2021. godine i određivanjem da taj sud donese novu odluku o žalbi podnosioca ustavne žalbe izjavljenoj protiv rešenja Osnovnog suda u Čačku R4I. 34/21 od 13. avgusta 2021. godine, te je, s aglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučeno kao u tački 2. izreke.

S obzirom na to da je u ovoj ustavnopravnoj stvari utvrđena povreda prava podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, Ustavni sud nije posebno razmatrao tvrdnje podnosioca o povredi prava na jednaku zaštitu prava i prava naimovinu, zajemčenih članom 36. stav 1. i članom 58. stav 1. Ustava.

7. U vezi sa zahtevom podnosioca ustavne žalbe da mu Ustavni sud dosudi naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud ukazuje na to da će se o njegovom prigovoru radi ubrzavanja postupka ponovo odlučivati, a saglasno odredbi člana 26. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15) , stranka može da podnese tužbu protiv Republike Srbije radi novčanog obeštećenja za neimovinsku štetu izazvanu povredom prava na suđenje u razumnom roku u roku od jedne godine od dana kada stekne pravo na pravično zadovoljenje, te da pravo na pravično zadovoljenje, saglasno ovom zakonu, ima stranka čiji je prigovor usvojen, a koja nije podnela žalbu, zatim stranka čija je žalba odbijena uz potvrđivanje prvostepenog rešenja o usvajanju prigovora i stranka čija je žalba usvojena ( član 22. stav 1.) Imajući u vidu navedeno, Sud je odbacio zahtev podnosioca za naknadu nematerijalne štete, rešavajući kao u tački 3. izreke, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu.

8. Saglasno svemu izloženom, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.