Dozvoljenost prigovora radi ubrzavanja postupka pred javnim izvršiteljem

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu utvrdivši povredu prava na pravično suđenje jer su sudovi proizvoljno odbili prigovor radi ubrzavanja izvršnog postupka smatrajući da se postupanje javnog izvršitelja ne može preispitivati po Zakonu o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-16055/2021
02.07.2026.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Vladan Petrov, predsednik Veća i sudije dr Mihajlo Rabrenović, dr Nataša Plavšić, dr Atila Dudaš (Dudás Attila), dr Bojan Tubić, Jelena Deretić, dr Ranka Vujović i dr Milan Rapajić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D. G. iz Čačka, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 2. jula 2026. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba D. G. i utvrđuje da je rešenjem Višeg suda u Čačku Ržg. 104/21 od 19. oktobra 2021. godine i rešenjem Osnovnog suda u Čačku R4i. 47/21 od 5. avgusta 2021. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Višeg suda u Čačku Ržg. 104/21 od 19. oktobra 2021. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o žalbi podnosioca ustavne žalbe izjavljenoj protiv rešenja Osnovnog suda u Čačku R4i. 47/21 od 5. avgusta 2021. godine.

3. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. G. iz Čačka podneo je Ustavnom sudu, 22. novembra 2021. godine, preko punomoćnika N. D, advokata iz Čačka, ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Čačku Ržg. 104/21 od 19. oktobra 2021. godine i Osnovnog suda u Čačku R4i. 47/21 od 5. avgusta 2021. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava. Podnosilac ustavne žalbe ističe i povredu prava iz člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, koju Ustavni sud u svom postupanju ceni u odnosu na označenu odredbu Ustava.

Podnosilac u ustavnoj žalbi, pored ostalog, navodi: da je osporenim rešenjima pravnosnažno odbijen kao neosnovan njegov prigovor radi ubrzavanja izvršnog postupka koji je protiv njega pokrenut još 10. januara 2007. godine, a rešenje o izvršenju mu je dostavljeno tek 19. jula 2021. godine, i to preko javnog izvršitelja; da je ocena sudova da se u postupku po navedenom prigovoru ne može ceniti postupanje javnog izvršitelja, kome je predmet ustupljen radi daljeg sprovođenja izvršenja, suprotna važećoj praksi Ustavnog suda.

Predloženo je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i poništi osporena rešenja. Istaknut je i zahtev za naknadu troškova postupka na ime sastava ustavne žalbe od strane advokata.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, pa je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti koje su od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je 23. jula 2021. godine, u svojstvu predlagača, podneo Osnovnom sudu u Čačku prigovor radi ubrzavanja izvršnog postupka koji se vodio pred tim sudom u predmetu Iv. 798/10, ranije predmet Opštinskog suda u Čačku Iv. 83/07.

Osnovni sud u Čačku je osporenim rešenjem R4i. 47/21 od 5. avgusta 2021. godine odbio prigovor kao neosnovan. U obrazloženju osporenog prvostepenog rešenja je, pored hronološki opisanog toka predmetnog izvršnog postupka, navedeno: da je zaključkom Osnovnog suda u Čačku Iv. 798/10 od 28. februara 2020. godine određeno da se izvršenje dalje sprovodi pred javnim izvršiteljem, kome je predmet dostavljen 15. juna 2020. godine; da postupak sprovođenja izvršenja ne vodi više državni organ, već javni izvršitelj, kao lice koje vrši javna ovlašćenja koja su mu poverena zakonom; da se postupanje javnog izvršitelja ne može ceniti prema merilima propisanim članom 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, niti se javnom izvršitelju od strane suda može naložiti preduzimanje određenih radnji u cilju ubrzanja postupka izvršenja.

Odlučujući o žalbi predlagača, Viši sud u Čačku je osporenim rešenjem Ržg. 104/21 od 19. oktobra 2021. godine odbio žalbu kao neosnovanu, prihvatajući u celini izloženo pravno stanovište prvostepenog suda.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju se povredu ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15) bilo je propisano: da pravo na suđenje u razumnom roku ima svaka stranka u sudskom postupku, što uključuje i izvršni postupak, svaki učesnik po zakonu kojim se uređuje vanparnični postupak, a oštećeni u krivičnom postupku, privatni tužilac i oštećeni kao tužilac samo ako su istakli imovinsko-pravni zahtev (u daljem tekstu: stranka) (član 2. stav 1.); da su pravna sredstva kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku prigovor radi ubrzavanja postupka (u daljem tekstu: prigovor), žalba i zahtev za pravično zadovoljenje (član 3. stav 1.); da se prigovor i žalba mogu podneti dok se postupak ne okonča (član 5. stav 1.).

5. Razmatrajući navode ustavne žalbe sa stanovišta istaknute povrede prava na pravično suđenje, Ustavni sud podseća da u postupku po ustavnoj žalbi nije nadležan da ocenjuje pravilnost činjeničnih i pravnih zaključaka sudova, jer bi u tom slučaju, postupajući kao instancioni sud, izašao iz granica svojih ovlašćenja. Jedini izuzetak od navedenog pravila postoji u situaciji kada su zaključci sudova očigledno proizvoljni i arbitrerni u toj meri da za posledicu imaju povredu ustavnih prava i sloboda. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje i na stav Evropskog suda za ljudska prava prema kojem greška u primeni prava ili utvrđivanju činjenica učinjena od strane suda, koja je tako primetna da se može okarakterisati kao „očigledna greška“, može narušiti pravičnost postupka (videti presudu Velikog veća Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Bochan protiv Ukrajine, od 5. februara 2015. godine, broj predstavke 22251/08, stav 62.).

Ustavni sud, pre svega, konstatuje da je osporenim rešenjima pravnosnažno odbijen kao neosnovan prigovor podnosioca ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka koji se do 28. februara 2020. godine vodio pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu Iv. 798/10, nakon čega je ustupljen javnom izvršitelju imenovanom za područje tog suda. Osporeni akti, suštinski, zasnovani su na oceni da sud, u smislu odredaba Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom, ne može da ceni razumnost dužine trajanja izvršnog postupka kada se predmet nalazi u fazi sprovođenja izvršenja pred javnim izvršiteljem.

S tim u vezi, Ustavni sud napominje da je odredbom člana 75. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, broj 31/11, 99/11, 109/13 – Odluka US, 55/14 i 139/14), koji se primenjuje na predmetni izvršni postupak, bilo propisano da se izvršni postupak okončava obustavom ili zaključenjem. Iz sadržine osporenih rešenja proizlazi da predmetni izvršni postupak nije okončan ni na jedan od navedena dva zakonom propisana načina. Ustavni sud i u ovom predmetu ukazuje na to da se faza sprovođenja izvršenja pred javnim izvršiteljem smatra sastavnim delom izvršnog postupka i da trajanje postupka pred javnim izvršiteljem može biti obuhvaćeno pravnim sredstvima iz Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku (videti, pored ostalih, Odluku Ustavnog suda Už-7451/2016 od 25. oktobra 2018 godine, dostupna na internet stranici Ustavnog suda: www.ustavni.sud.rs). Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud smatra da su Osnovni sud u Čačku i Viši sud u Čačku izveli ustavnopravno neprihvatljiv zaključak da se prigovorom radi ubrzavanja ne može osporavati dužina trajanja izvršnog postupka koji se vodi pred javnim izvršiteljem. Stoga je Sud ocenio da je osporenim rešenjima povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, te je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23, 92/23 i 47/26), odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Ustavni sud nalazi da se štetne posledice nastale povredom prava na pravično suđenje mogu otkloniti jedino poništajem osporenog rešenja Višeg suda u Čačku Ržg. 104/21 od 19. oktobra 2021. godine i određivanjem da taj sud donese novu odluku o žalbi podnosioca ustavne žalbe izjavljenoj protiv osporenog rešenja Osnovnog suda u Čačku R4i. 47/21 od 5. avgusta 2021. godine, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučeno kao u tački 2. izreke.

7. U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova na ime sastava ustavne žalbe, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, a da u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti presudu u predmetu Evropskog suda za ljudska prava Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15 od 12. maja 2022. godine, stav 83.). Stoga je Sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ovaj zahtev, rešavajući kao u tački 3. izreke.

8. Na osnovu iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Vladan Petrov, s.r.

Dozvoljenost prigovora radi ubrzavanja postupka pred javnim izvršiteljem

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti