Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe protiv oslobađajuće presude

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu izjavljenu protiv pravnosnažne oslobađajuće presude. Sud je zaključio da se oslobađajućom presudom ne mogu povrediti ustavna prava podnosioca, dok se navodi o pritvoru i dužini postupka ne mogu dovesti u vezu sa osporenim aktom.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Roberta Rašovića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 16. septembra 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Roberta Rašovića izjavljena protiv presude Okružnog suda u Užicu Kž. 307/09 od 23. juna 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Robert Rašović iz Beograda podneo je 27. avgusta 2009. godine Ustavnom sudu, preko punomoćnika Olivere Jovanić, advokata iz Subotice, ustavnu žalbu protiv presude Okružnog suda u Užicu Kž. 307/09 od 23. juna 2009. godine, zbog povrede načela i prava iz čl. 10, 22, 23, 27. i 31, člana 32. stav 1, čl. 34. i 36. Ustava Republike Srbije.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu odredbe člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna članu 170. Ustava.

3. U sprovedenom prethodnom postupku, uvidom u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, Ustavni sud je utvrdio da je protiv podnosioca ustavne žalbe vođen krivični postupak koji je pravnosnažno okončan. Presudom Opštinskog suda u Čajetini K. 104/08 od 29. januara 2009. godine podnosilac ustavne žalbe je oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo prevara iz člana 208. stav 3. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika. Ova presuda je potvđena osporenom presudom Okružnog suda u Užicu Kž. 307/09 od 23. juna 2009. godine.

Tokom trajanja krivičnog postupka, podnosilac ustavne žalbe se nalazio u pritvoru od 14. aprila 2007. godine do 22. juna 2007. godine. Pritvor mu je određen rešenjem istražnog sudije Opštinskog suda u Čajetini Ki. 13/06 od 2. aprila 2007. godine, a ukinut rešenjem krivičnog vanpretresnog veća Opštinskog suda u Čajetini K. 60/07 od 22. juna 2007. godine, kojim je i prihvaćeno ponuđeno jemstvo kao blaža mera za obezbeđenje prisustva okrivljenog.

4. Podnosilac ustavne žalbe tvrdi da su mu osporenom presudom Okružnog suda u Užicu Kž. 307/09 od 23. juna 2009. godine povređena načela i prava utvrđena odredbama čl. 10, 22, 23, 27. i 31, člana 32. stav 1, čl. 34. i 36. Ustava.

Navedenim odredbama Ustava je utvrđeno: da su u Republici Srbiji u službenoj upotrebi srpski jezik i ćiriličko pismo i da se službena upotreba drugih jezika i pisama uređuje zakonom, na osnovu Ustava (član 10.); da svako ima pravo na sudsku zaštitu ako mu je povređeno ili uskraćeno neko ljudsko ili manjinsko pravo zajemčeno Ustavom, kao i pravo na uklanjanje posledica koje su povredom nastale, kao i da građani imaju pravo da se obrate međunarodnim institucijama radi zaštite svojih sloboda i prava zajemčenih Ustavom (član 22.); da je ljudsko dostojanstvo neprikosnoveno, da su svi dužni da ga poštuju i štite i da svako ima pravo na slobodan razvoj ličnosti, ako time ne krši prava drugih zajemčena Ustavom (član 23.); da svako ima pravo na ličnu slobodu i bezbednost, da je lišenje slobode dopušteno samo iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom, da se lice koje je lišeno slobode od strane državnog organa odmah, na jeziku koji razume, obaveštava o razlozima lišenja slobode, o optužbi koja mu se stavlja na teret, kao i o svojim pravima i ima pravo da bez odlaganja o svom lišenju slobode obavesti lice po svom izboru, da svako ko je lišen slobode ima pravo žalbe sudu, koji je dužan da hitno odluči o zakonitosti lišenja slobode i da naredi puštanje na slobodu ako je lišenje slobode bilo nezakonito i da kaznu koja obuhvata lišenje slobode može izreći samo sud (član 27.); da trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvora, da pritvor određen odlukom prvostepenog suda traje u istrazi najduže tri meseca, a viši sud ga može, u skladu sa zakonom, produžiti na još tri meseca, da se ako do isteka ovog vremena ne bude podignuta optužnica, okrivljeni pušta na slobodu, te da posle podizanja optužnice trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, u skladu sa zakonom i da se pritvorenik pušta da se brani sa slobode čim prestanu razlozi zbog kojih je pritvor bio određen (član 31.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se niko ne može oglasiti krivim za delo koje, pre nego što je učinjeno, zakonom ili drugim propisom zasnovanim na zakonu nije bilo predviđeno kao kažnjivo, niti mu se može izreći kazna koja za to delo nije bila predviđena, da se kazne određuju prema propisu koji je važio u vreme kad je delo učinjeno, izuzev kad je kasniji propis povoljniji za učinioca, da se krivična dela i krivične sankcije određuju zakonom, da se svako smatra nevinim za krivično delo dok se njegova krivica ne utvrdi pravnosnažnom odlukom suda, da niko ne može biti gonjen ni kažnjen za krivično delo za koje je pravnosnažnom presudom oslobođen ili osuđen ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili postupak pravnosnažno obustavljen, niti sudska odluka može biti izmenjena na štetu okrivljenog u postupku po vanrednom pravnom leku, da istim zabranama podleže vođenje postupka za neko drugo kažnjivo delo, da je izuzetno, ponavljanje postupka dopušteno u skladu s kaznenim propisima, ako se otkriju dokazi o novim činjenicama koje su, da su bile poznate u vreme suđenja, mogle bitno da utiču na njegov ishod ili ako je u ranijem postupku došlo do bitne povrede koja je mogla uticati na njegov ishod i da krivično gonjenje i izvršenje kazne za ratni zločin, genocid i zločin protiv čovečnosti ne zastareva (član 34.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave i da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36).

5. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je ocenio da osporenom presudom Okružnog suda u Užicu Kž. 307/09 od 23. septembra 2009. godine, kojom je podnosilac ustavne žalbe pravnosnažno oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo koje mu je stavljeno na teret, podnosiocu nije moglo biti povređeno ni jedno od navedenih ustavnih načela i prava imajući u vidu njihovu Ustavom utvrđenu sadržinu, jer se ne mogu dovesti u vezu sa osporenim pojedinačnim aktom. Ostali navodi ustavne žalbe koji se odnose na radnje, odnosno na postupanje nadležnih državnih organa prema podnosiocu ustavne žalbe tokom trajanja mere pritvora, takođe se ne mogu dovesti u pravnu i logičnu vezu sa osporenom oslobađajućom presudom. Ovo posebno iz razloga što je prema podnosiocu ustavne žalbe pritvor ukinut 22. juna 2007. godine, dakle skoro dve godine pre donošenja osporene presude i podnošenja ustavne žalbe. Ustavni sud je cenio i navode podnosioca ustavne žalbe da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, ali se ovi navodi ne mogu smatrati ustavnopravnim razlozima pri činjenici da je krivični postupak pred dve sudske instance pravnosnažno okončan za dve godine.

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

6. Na osnovu svega iznetog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe protiv oslobađajuće presude

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti