Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu i pravičnu naknadu

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na imovinu zbog nenamirenja potraživanja u stečaju, kao i povredu prava na suđenje u razumnom roku zbog neadekvatne naknade dosuđene od strane redovnih sudova.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić , Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i dr Vladan Petrov , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M . S . iz Bojnika, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 3. decembra 2020. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. S . i utvrđuje da je u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 28/10 podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, zajemčeno odredbama člana 58. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenog u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovc u u predmetu St. 28/10, umanjenog za iznose koji su eventualno već isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Usvaja se ustavna žalba M. S . i utvrđuje da je rešenjem Privrednog apelacionog suda R4. St. 1632/15 od 24. avgusta 2016. godine i rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rž gp. 1259/16 od 20. oktobra 2016. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava.

4. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznose koji su po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 28/10 eventualno već isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. S . iz Bojnika je, 27. februara 2017. godine, preko punomoćnika S. S, advokata iz Lebana, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu zbog povrede prava na imovinu, zajemčenog odredbama člana 58. Ustava Republike Srbije, u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 28/10, kao i protiv rešenja Privrednog apelacionog suda R4. St. 1632/15 od 24. avgusta 2016. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž gp. 1259/16 od 20. oktobra 2016. godine , zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.

Podnosilac ustavne žalbe navodi da su mu u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 28/10 nad stečajnim dužnikom P. „P .“, Bojnik, utvrđena potraživanja iz radnog odnosa koja nisu namirena u celosti; da su redovni sudovi utvrdili da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u predmetnom stečajnom postupku i dosudili mu neodgovarajuću i neadekvatnu naknadu.

Iako podnosilac ustavne žalbe navodi da mu je osporenim rešenjima povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, iz navoda ustavne žalbe i zahteva o kome Ustavni sud treba da odluči, proizlazi da podnosilac navedena rešenja osporava i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku koji je sastavni deo označenog člana 32. stav 1. Ustava.

Podnosilac od Ustavnog suda traži da utvrdi da mu je u predmetnom stečajnom postupku povređeno pravo na imovinu, da utvrdi pravo na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja priznatih u predmetnom stečajnom postupku, naknadu nematerijalne štete u iznosu od 3.000 evra, kao i naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u ustavnu žalbu i dostavljenu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Rešenjem Trgovinskog suda u Leskovcu St. 30/09 od 22. oktobra 2009. godine otvoren je stečajni postupak nad stečajnim dužnikom DP P. „P.“ iz Bojnika. Podnosilac ustavne žabe je prijavio svoja potraživanja, koja su samo delimično namirena u stečajnom postupku koji i dalje nije okončan i vodi se pred Privrednim sudom u Leskovcu pod brojem St. 28/10.

Osporenim rešenjem Privrednog apelacionog suda R4. St. 1632/15 od 24. avgusta 2016. godine , u stavu prvom izreke, usv ojen je zahtev predlagača i utvrđ eno je da mu je u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu pod brojem St. 28/10 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku; u stavu drugom izreke naloženo je Privrednom sudu u Leskovcu da preduzme sve mere kako bi se stečajni postupak St. 28/10 okončao u najkraćem mogućem roku; u stavu trećem izreke delimično je usvojen zahtev predlagača pa mu je određena primerena naknada zbog povrede prava na suđe nje u razumnom roku u iznosu od 20.000,00 dinara, kao i naknada troškova postupka u iznosu od 6.780,00 dinara, koje će se isplatiti na teret budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad sudova, u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva za isplatu; u stavu četvrtom izreke odbijen je kao neosnovan zahtev podnosioca u preostalom delu za određivanje primerene naknade zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku preko iznosa određenog u stavu trećem izreke do traže nog iznosa od 200.000,00 dinara; u stavu petom izreke odbačen je zahtev podnosioca za utvrđenje povrede prava na imovinu i za isplatu priznatog potraživanja.

Osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rž gp. 1259/16 od 20. oktobra 2016. godine odbijena je kao neosnovana žalba predlagača i potvrđ eno je prvostepeno rešenje Privrednog apelacionog suda R4. St. 1632/15 od 24. avgusta 2016. godine u stavu trećem izreke, u delu kojim je odlučeno o troškovima postupka i u stavu četvrtom izreke.

U obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja, u delu koji se odnosi na određivanje primerene naknade, navedeno je: da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka kategorija koja zavisi od više činilaca koji se cene u svakom konkretnom slučaju, kao što su: složenost činjeničnih i pravnih pitanja u predmetu, ponašanje podnosioca zahteva kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj prava za podnosioca zahteva; da Vrhovni kasacioni sud smatra da naknada zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku predstavlja vrstu satisfakcije za predlagača zbog dugog trajanja sudskog postupka te da nije svrha postupka koji se vodi zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku; da je svrha ovog postupka da se postupak koji dugo traje okonča u što kraćem roku, a u konkretnom slučaju prvostepeni sud je naložio Privrednom sudu u Leskovcu da preduzme sve neophodne mere da bi se stečajni postupak sproveo u najkraćem roku.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

5. U vezi sa pritužbom podnosioca o nepostupanju suda u stečajnom postupku i nemogućnosti da u celini namiri potraživanje koja ima protiv dužnika koje je preduzeće sa pretežnim državnim kapitalom, Ustavni sud je ocenio da propust postupajućeg suda da obezbedi namirenje potraživanja podnosioca ustavne žalbe utvrđenih u stečajnom postupku, a protiv stečajnog dužnika DP „P .“ iz Bojnika koji ima pretežan državni kapital, u konkretnom slučaju , predstavlja i povredu prava podnosoca na mirno uživanje imovine zajemčeno g odredbom člana 58. Ustava, koju čine potraživanja utvrđena sudskim odlukama (isti stav izražen je u Odluci Ustavnog suda Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine, dostupno na internet stranici: www.ustavni.sud.rs).

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), i odlučio kao u tački 1. izreke.

Polazeći od iznetog, a uzimajući u obzir i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud nalazi da podnosilac ustavne žalbe ima pravo na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 28/10, a koji mu nije isplaćen (videti, pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už-5551/2011 od 20. juna 2013. godine).

Imajući u vidu sve izneto, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 28/10, umanjenih za iznose koji su u po tom osnovu eventualno već isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove Odluke Ministarstvu.

6. Odlučujući o ustavnoj žalbi podnosioca u delu izjavljenom protiv rešenja Privrednog apelacionog suda R4. St. 1632/15 od 24. avgusta 2016. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž gp. 1259/16 od 20. oktobra 2016. godine , u pogledu odluke o visini naknade nematerijalne štete, zbog povrede prava iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud zaključuje da podnosilac smatra da je visina primerene naknada koja mu je dosuđena osporenim rešenjima zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, a na osnovu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), nedovoljna i nepravična, odnosno da nije adekvatna.

U vezi osnovanosti ovih pritužbi i tvrdnji podnosioca, a koja se odnose na osporena rešenja, Ustavni sud upućuje na stavove i ocene koji su detaljno izneti u Odluci ovoga suda Už-277/2017 od 4. juna 2020. godine, a koji se primenjuju i u konkretnom slučaju.

Ustavni sud posebno ukazuje na praksu i jedinstven pristup Evropskog suda u odlučivanju o visini naknade nematerijalne štete u predmetima neizvršenja/kašnjenja u izvršenju sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa većinskim državnim/društvenim kapitalom, kao i ocenu Evropskog suda iz odluke Stanković protiv Srbije (predstavka broj 41285/19, odluka od 19. decembra 2019. godine). Ustavni sud i u ovom predmetu prihvata da jedinstven pristup u odlučivanju o pitanju visine naknade nematerijalne štete u ovoj vrsti predmeta ima svoje opravdanje zbog postojanja većeg broja istovrsnih predmeta. Pored toga, Ustavni sud smatra da je neophodno imati u vidu i sledeće elemente, od kojih su većina primenjena u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije: suštinu naknade nematerijalne štete koja se dosuđuje u ovoj vrsti predmeta; činjenicu da li je ili ne sporna sudska odluka izvršena; trajanje postupka izvršenja i potpunog namirenja podnosioca (koji može uključivati i kasniji stečajni postupak) i ekonomsko-socijalne prilike u Republici Srbiji.

Primenjujući napred navedeno na konkretan slučaj, Ustavni sud ukazuje da naknada nematerijalne štete zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku mora biti odgovarajuća, odnosno dovoljna i adekvatna i to shodno okolnostima konkretnog slučaja. U pogledu okolnosti, Ustavni sud konstatuje da je tuženi P. „P .“ iz Bojnika obavezan prema podnosiocu ustavne žalbe prav nosnažnim presudama Opštinskog suda u Lebanu na isplatu minimalne zarade, toplog obroka i regresa. Nakon otvaranja stečajnog postupka rešenjem Trgovinskog suda u Leskovcu St. 30/09 od 22. oktobra 2009. godine podnosilac je prijavio svoja potraživanja u navedenom stečajnom postupku. Osporenim rešenjima Privrednog apelacionog suda i Vrhovnog kasacionog suda je cenjena dužina trajanja stečajnog postupka u kome je podnosilac pokušao da ostvari svoja prava, s tim što je u trenutku odlučivanja sporni stečajni postupak trajao skoro sedam godina. Privredni apelacioni sud i Vrhovni kasacioni sud su našli da je podnosiocu u navedenom stečajnom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, s obzirom na ukupnu dužinu trajanja svih postupaka u kojima on još uvek nije ostvario svoja prava. Ustavni sud dalje konstatuje da je podnosiocu osporenim rešenjima dosuđena primerena naknada zbog povrede prava na suđe nje u razumnom roku u visini od 20.000,00 dinara. Ustavni sud primećuje da su sudovi prilikom određivanja visine primerene naknade istakli da ova naknada treba da pruži satisfakciju podnosiocu, kao i da su vodili računa, ne samo o dužini trajanja postupka u odnosu na koji se traži utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku, nego i o značaju dobra koje je povređeno, zbog čega im je zakonodavac i ostavio ovlašćenje da po slobodnoj oceni, a u skladu sa članom 8b stav 1. Zakona o uređenju sudova, procene potrebu određivanja primerene naknade i njenu visinu. Ustavni sud dalje konstatuje da se sudovi u osporenim rešenjima nisu pozivali na praksu Evropskog suda ili Ustavnog suda, niti iz osporenih rešenja proizlazi da je za određivanje visine primerene naknade od značaja bila činjenica da je u pitanju predmet koji se tiče neizvršenja, odnosno kašnjenja u izvršenju sudske odluke u kom je dužnik preduzeće sa većinskim državnim kapitalom.

Ustavni sud smatra da su sudovi prilikom određivanja visine naknade nematerijalne štete morali imati u vidu vrstu predmeta, tj. da je u pitanju predmet tzv. dugovanja društvenog preduzeća, da je do momenta njihovog odlučivanja postupak podnosioca trajao skoro sedam godina, te da se iznos dosuđene naknade od 20.000,00 dinara ne može smatrati razumnim, odnosno dovoljnim i adekvatnim, kao i da se visina iznosa ne može opravdati ni diskrecionim ovlašćenjem suda, niti ekonomsko-socijalnim prilikama u Republici Srbiji. Pored toga, Ustavni sud ukazuje da je za ovakvu ocenu od posebnog značaja vrsta predmeta, kao i činjenica da će sporna potraživanja podnosioca i njegova imovina biti suštinski namirena izvršenjem ove odluke Ustavnog suda, a čime će podnosilac u potpunosti delotvorno ostvariti svoja prava.

Stoga Ustavni sud smatra da primerena naknada koja je osporenim rešenjima dosuđena podnosiocu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, a na osnovu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, ne predstavlja dovoljnu i adekvatnu naknadu za pretrpljene povrede prava na suđenje u razumnom roku i da podnosilac nije izgubio status „žrtve“ povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava. Ovakva ocena Ustavnog suda zasnovana je, pre svega, na prekomernom trajanju stečajnog postupka i potpunog namirenja podnosioca, ekonomsko-socijalnim prilikama u Republici Srbiji, ranijoj praksi Ustavnog suda u bitno sličnim predmetima, kao i jedinstvenom pristupu Evropskog suda u rešavanju ovog spornog pitanja.

7. Imajući u vidu izloženo, Ustavni sud je ocenio da su u konkretnom slučaju osnovani navodi podnosioca ustavne žalbe o povredi prava iz člana 32. stav 1. Ustava, pa je u tački 3. izreke, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu i u ovom delu utvrdio da je rešenjem Privrednog apelacionog suda R4. St. 1632/15 od 24. avgusta 2016. godine i rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rž gp. 1259/16 od 20. oktobra 2016. godine podnosiocu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava.

8. Po oceni Ustavnog suda, u konkretnom slučaju, posledice utvrđene povrede prava su takve prirode da se mogu otkloniti utvrđivanjem prava podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenog za iznos koji je po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 28/10 eventualno već isplaćen. Naknada nematerijalne štete se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom slučaju. Ustavni sud je posebno cenio dužinu trajanja spornog postupka, ekonomsko-socijalne prilike u Republici Srbiji, raniju praksu Ustavnog suda u bitno sličnim predmetima, praksu Evropskog suda donetu u odnosu na Srbiju, iz kog razloga je Sud zaključio da dosuđeni iznos iz tačke 4. izreke ove odluke predstavlja adekvatan iznos naknade nematerijalne štete.

9. U pogledu zahteva podnosioca za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato, pored mnogih drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranic u Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).

10. Ustavni sud je, na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.