Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe protiv prekida parničnog postupka

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja o prekidu parničnog postupka do okončanja krivičnog postupka. Ocenjeno je da osporenim rešenjem nije povređena pretpostavka nevinosti, niti pravo na pravično suđenje, jer razlozi za prekid postoje.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1609/2011
12.07.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Vere Živojnović iz Dolova, Opština Pančevo, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj dana 12. jula 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Vere Živojnovića izjavljena protiv rešenja Privrednog apelacionog suda Pž. 5950/10 od 11. marta 2011. godine i protiv radnje Agencije za privatizaciju "osporavanja razlučnog potraživanja" Vere Živojnović prema "Industrije obuće Pančevo" a.d. u stečaju.

O b r a z l o ž e nj e

1. Vera Živojnović iz Dolova, Opština Pančevo, izjavila je 11. aprila 2011. godine ustavnu žalbu protiv rešenja Privrednog apelacionog suda Pž. 5950/10 od 14. marta 2011. godine i protiv "radnje osporavanja razlučnog potraživanja" podnositeljke ustavne žalbe prema "Industriji obuće Pančevo" a.d. u stečaju preduzete od strane Agencije za privatizaciju, zbog povrede prava na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku, pretpostavke nevinosti i prava na imovinu, zajemčenih odredbama čl. 32, 34, i 58. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je navedeno: da je pretpostavka nevinosti, utvrđena odredbom člana 34. stav 3. Ustava, povređena osporenim rešenjem, jer je tim rešenjem parnični postupak koji se vodi po tužbi podnositeljke prekinut do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka u kome je podnositeljka ustavne žalbe okrivljena; da je podnositeljka ustavne žalbe, kao razlučni poverilac, upućena na parnicu radi utvrđenja razlučnog potraživanja, koje je izvršnom ispravom utvrđeno prema stečajnom dužniku; da je "Agencija za privatizaciju ... direktnim uticajem na sud ishodovalo odluku stečajnog sudije kojom se razlučni poverilac upućuje na parnični postupak radi utvrđenja potraživanja sve i pored činjenice da je potraživanje utvrđeno obavezujućim sudskim odlukama"; da podnositeka ustavne žalbe od 2007. godine pokušava da naplati sporno potraživanje u stečajnom postupku.

Podnositeljka je predložila da Ustavni sud poništi osporeno rešenje, "da zabrani dalje vršenje radnji uskraćivanja prava na imovinu razlučnog poverioca i to obustavom osporavanja razlučnog potraživanja", da naloži otklanjanje štetnih posledica po podnositeljku ustavne žalbe i naknadu štete koju je ona pretrpela i da odredi objavljivanje odluke.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) sadržinski je identična navedenoj odredbi člana 170. Ustava.

3. U sprovedenom prethodnom postupku Ustavni sud je, na osnovu navoda ustavne žalbe i isprava priloženih uz nju, utvrdio: da je podnositeljka ustavne žalbe, kao razlučni poverilac, u stečajnom postupku prema "Industriji obuće Pančevo" a.d, prijavila obezbeđeno potraživanje, ali da je Agencija za privatizaciju, kao stečajni upravnik, to potraživanje osporila, zbog čega je podnositeljka upućena na parnicu radi utvrđenja potraživanja; da je rešenjem Trgovinskog suda u Pančevu P. 39/08 od 30. septembra 2009. godine, ispravljenog rešenjem istog suda P. 39/08 od 25. decembra 2009. godine, prekinut parnični postupak koji se, radi utvrđenja potraživanja osporenog u stečajnom postupku, vodi između podnositeljke ustavne žalbe, kao tužioca, i tuženog preduzeća "Industrija obuće Pančevo" a.d. u stečaju, do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka koji se vodi protiv podnositeljke ustavne žalbe; da je u krivičnom postupku podnositeljki stavljeno na teret podstrekavanje na izvršenje krivičnih dela zloupotrebe službenog položaja iz člana 359. stav 2. u vezi sa st. 4. i 1. Krivičnog zakonika ("Službeni glasnik RS", br. 85/05, 88/05 i 107/05) i falsifikovanje službene isprava iz člana 357. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika; da je u optužnici protiv podnositeljke ustavne žalbe, između ostalog, navedeno da je njoj omogućeno, da predajom lažnog ugovora i pravnosnažne presude, u izvršnom postupku ishoduje rešenje o izvršenju, zabeležbu tog rešenja o izvršenju na nepokretnosti, a potom da, na osnovu te zabeležbe, u naknadno otvorenom stečajnom postupku nad "Industrijom obuće Pančevo" a.d, u svojstvu razlučnog poverioca sa prioritetnim pravom naplate, dana 26. juna 2007. godine, prijavi potraživanje; da je Privredni apelacioni sud osporenim rešenjem odbio žalbu tužilje izjavljenu protiv navedenih rešenja Trgovinskog suda u Pančevu.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava svakome se jemči pravo da nezavisan, nepristrasan, i zakonom već ustavnoljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, kao i o optužbama protiv njega, dok se odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči pravo na mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Odredbom člana 34. stav 3. Ustava utvrđeno je da se svako smatra nevinim za krivično delo dok se njegova krivica ne utvrdi pravnosnažnom odlukom suda.

Zakonom o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09) propisano je: da kada odluka suda zavisi od prethodnog rešenja pitanja da li postoji neko pravo ili pravni odnos, a o tom pitanju još nije doneo odluku sud ili drugi nadležni organ (prethodno pitanje), sud može sam rešiti to pitanje ako posebnim propisom nije drugačije određeno (član 12. stav 1.); da je u parničnom postupku, u pogledu postojanja krivičnog dela i krivice sud vezan za pravnonosnažnu presudu krivičnog suda kojom se optuženi oglašava krivim (član 13.); da sud može odrediti prekid postupka ako odluči da sam ne rešava o prethodnom pitanju (član 215. tačka 1)).

Odredbom člana 14. stav 9. Zakona o stečajnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 84/04 i 85/05), koja se saglasno odredbi člana 207. stav 1. Zakona o stečaju ("Službeni glasnik RS", broj 104/09), primenjuje na predmetni stečajni postupak propisano je da će stečajno veće, u postupku sprovođenja stečaja nad pravnim licem koje je u većinskoj državnoj, odnosno društvenoj, svojini, za stečajnog upravnika imenovati specijalizovanu instituciju osnovanu posebnim propisom, dok je odredbom člana 6. stav 2. tačka 2) Zakona o Agenciji za privatizaciju ("Službeni glasnik RS", br. 38/01, 135/04 i 30/10) propisano da Agencija za privatizaciju, između ostalih poslova, obavlja poslove stečajnog upravnika, u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečaj.

5. U pogledu navoda podnositeljke ustavne žalbe kojima se ukazuje da joj je Agencija za privatizaciju povredila pravo na imovinu, Ustavni sud konstatuje da Agencija za privatizaciju nije organ koji je odlučivao o imovinskim pravima podnositeljke ustavne žalbe, već organ koji je na osnovu zakona zastupao stečajnog dužnika. Takođe, o potraživanju koje je Agencija za privatizaciju osporila u stečajnom postupku, kao i o eventualnoj krivici podnositeljke ustavne žalbe, ne odlučuje ta organizacija, već sudovi čija je nadležnost određena zakonom. Stoga su radnje Agencije za privatizaciju u ovom konkretnom slučaju ratione materiae nespojive sa povredom prava na pravično suđenje i prava na suđenje u razumnom roku.

Ustavni sud je imao u vidu navode podnositeljke ustavne žalbe kojima se ukazuje da je ona nepravilno upućena na parnicu, ali je ocenio da je to bez uticaja na drugačije odlučivanje, jer se ustavnom žalbom ne osporava odluka stečajnog sudije, odnosno stečajnog veća, kojom se podnositeljka ustavne žalbe, kao poverilac, upućuje na pokretanje parničnog postupka radi utvrđenja osnovanosti svog potraživanja.

6. Ocenjujući navode ustavne žalbe kojima se ukazuje da je osporenim rešenjem Privrednog apelacionog suda povređena pretpostavka nevinosti utvrđena odredbom člana 34. stav 3. Ustava, Ustavni sud konstatuje da tim rešenjem nije prejudicirana odluka krivičnog suda o optužbi protiv podnositeljke ustavne žalbe, već je potvrđeno rešenje kojim je određen prekid parničnog postupka do pravnosnažne odluke o optužbi protiv podnositeljke.

Osporenim pojedinačnim aktom ne prihvata se prezumpcija krivice, kako to podnositeljka u ustavnoj žalbi pogrešno navodi, već se tim rešenjem štiti pravna pretpostavka utvrđena stavom 3. člana 34. Ustava. Naime, u konkretnom slučaju prekid postupka je određen kako parnični sud ne bi, na osnovu same činjenice da je nadležni organ protiv podnositeljke podigao optužnicu, odnosno da postoji osnovana sumnja da je izvršenjem krivičnog dela podnositeljka stekla razlučno potraživanje, odlučio o tužbenom zahtevu. Po oceni Ustavnog suda razlozi zbog kojih je predmetni parnični postupak prekinut prihvatljivi su sa stanovišta pretpostavke nevinosti. Ustavni sud takođe smatra da ne postoje ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali da je osporenim rešenjem podnositeljki povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

Podnositeljka u ustavnoj žalbi nije iznela razumne razloge koji bi mogli ukazivati da je Agencija za privatizaciju, kao zastupnik druge strane u sudskom postupku, nedozvoljenim uticajem na sud ishodovala donošenje osporenog pojedinačnog akata. Navodi ustavne žalbe ne mogu izazvati opravdanu sumnju u nezavisan i nepristrasan rad Privrednog apelacionog suda.

7. Ustavni sud ukazuje da se paušalno pozivanje na povredu prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, bez navođenja konkretnih i činjenično utemeljenih razloga koji bi mogli ukazivati da je ovo ustavno pravo zaista povređeno, ne čini ustavnu žalbu samo po sebi dopuštenom.

Ispitujući navode kojima se ukazuje da podnositeljka "od 2007. godine pokušava da naplati potraživanje u stečajnom postupku", Ustavni sud je ocenio da u ustavnoj žalbi, osim okolnosti da je određen prekid postupka do pravnosnažnog okočanja krivičnog postupka koji se vodi protiv podnositeljke ustavne žalbe zbog osnovane sumnje da je sporno pravo steka krivičnim delom, nisu navedeni konkretni i činjenično utemeljeni razlozi koji se mogu dovesti u vezu sa postupanjem nadležnih sudova, složenošću predmeta, ponašanjem same podnositeljke i značajem koji predmet spora ima za nju, koji bi, kao ustavnopravni razlozi, mogli ukazivati na povredu prava na suđenje u razumnom roku, a sam period u kome podnositeljka pokušava da ostvari potraživanje u stečajnom, odnosno parničnom postupku nije takav da može ukazivati na povredu ovog Ustavom zajemčenog prava.

Kako podnositeljka ustavne žalbe ne navodi ustavnopravne razloge koji bi mogli ukazivati na povredu nekog od označenih ustavnih prava, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

8. S obzirom na sve izloženo Ustavni sud je na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe protiv prekida parničnog postupka

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti