Odbijena ustavna žalba zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud odbio je kao neosnovanu ustavnu žalbu Dušana Vidovića u delu o povredi prava na suđenje u razumnom roku. Parnični postupak za naknadu štete, koji je trajao nepunih pet godina pred dve instance, ocenjen je kao okončan u razumnom roku.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Dušana Vidovića iz Bačke Topole, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 28. juna 2012. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Dušana Vidovića izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Bačkoj Topoli u predmetu P. 685/06, a koji je okončan pred Osnovnim sudom u Subotici - Sudska jedinica u Bačkoj Topoli u predmetu P. 2270/10, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. Dušan Vidović iz Bačke Topole je 13. januara 2010. godine, preko punomoćnika Mire Poljaković i Gordane Poljaković Dafne, advokata iz Subotice, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Bačkoj Topoli u predmetu P.685/06, a dopunom ustavne žalbe od 7. oktobra 2011. godine osporene su i presuda Osnovnog suda u Subotici - Sudska jedinica u Bačkoj Topoli P. 2270/10 od 11. marta 2010. godine i presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 10202/10 od 24. avgusta 2011. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava.

U ustavnoj žalbi i dopuni ustavne žalbe je navedeno: da je podnosilac Opštinskom sudu u Bačkoj Topoli podneo tužbu protiv Republike Srbije, Ministarstva unutrašnjih poslova RS i Ministarstva odbrane RS, radi „kršenja ljudskih prava“ i naknade štete; da u vreme podnošenja ustavne žalbe prvostepena presuda još nije doneta; da je 4. maja 2010. godine primio prvostepenu presudu P. 2270/1 Osnovnog suda u Subotici, Sudska jedinica u Bačkoj Topoli, kojom je odbijen njegov tužbeni zahtev, da je protiv navedene presude izjavio žalbu o kojoj je Apelacioni sud u Novom Sadu odlučio presudom Gž. 10202/10 od 24. avgusta 2011. godine, tako što je žalbu odbio, a prvostepenu presudu potvrdio.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo i: da je prvostepeni sud naložio da mu se postavi privremeni staratelj od strane Centra za socijalni rad, čemu se on protivio; da postavljeni staratelj nije štitio njegove interese u postupku, kako bi se obezbedilo „što lakše okončanje postupka“; da su sudovi postupali „pristrasno“, te da mu je u sprovedenom sudskom postupku zbog „pristrasnog i nepravičnog suđenja“ povređeno pravo na pravično suđenje, kao i pravo da mu se sudi u razumnom roku. Predlaže da Ustavni sud usvoji žalbu, utvrdi povredu prava iz člana 32. stav 1. Ustava i pravo na naknadu nematerijalne štete, shodno odredbama člana 90. Zakona o Ustavnom sudu.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', br. 109/07 i 111/09) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, na osnovu izvršenog uvida u spise predmeta Opštinskog suda u Bačkoj Topoli P. 685/06, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je, kao tužilac, 18. oktobra 2006. godine podneo Opštinskom sudu u Bačkoj Topoli tužbu protiv tužene – Republike Srbije, Ministarstva unutrašnjih poslova i Ministarstva odbrane, radi „kršenja ljudskih prava“ i naknade štete, vrednost predmeta spora je označio na 5.340.000,00 dinara.

Prvostepeni sud je rešenjem P. 685/06 od 19. oktobra 2006. godine obavezao tužioca da uredi tužbu, uz upozorenje na posledice propuštanja da postupi po rešenju.

Tužilac je postupajući prema navedenom rešenju, 25. oktobra 2006. godine, dostavio tužbu sudu, a nakon čega je tužba prosleđena na odgovor tuženoj strani.

Nakon dostavljanja odgovora na tužbu, održano je prvo ročište 19. marta 2007. godine, a na kojem je rešenjem tužilac obavezan da, u ostavljenom roku, upodobi tužbu za raspravljanje, da priloži potrebne dokaze, kako bi sud dalje mogao da postupa i obavi predloženo veštačenje. Tužiocu je uručen i primerak kopije zapisnika kojim je obavezan na uređenje tužbe.

Tužilac je 1. jula 2007. godine dostavio sudu podnesak sa prilozima.

Opštinski sud u Bačkoj Topoli je 17. septembra 2007. godine doneo rešenje P. 685/06, kojim se tužba odbacuje kao nepodobna za raspravljanje.

Tužilac je protiv navedenog rešenja izjavio žalbu. Rešenjem Okružnog suda u Subotici Gž. 1361/07 od 26. decembra 2007. godine žalba tužioca je uvažena, rešenje Opštinskog suda u Subotici P. 685/06 od 17. septembra 2007. godine je ukinuto i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak, na postupanje po tužbi, sa obrazloženjem da tužba sadrži potrebne elemente da sud po njoj postupa.

Predmetu je dodeljen novi broj P. 74/08. U ponovnom postupku sud je održao deset ročišta za glavnu raspravu (5. marta, 18. aprila, 18. septembra, i 20. novembra 2008. godine, 19. januara, 5. marta, 8. jula, 22. septembra i 9. novembra 2009. godine i 11. marta 2010. godine). Na ročištu od 5. marta 2008. godine sud je rešenjem utvrdio vrednost predmeta spora na 5. 340.000,00 dinara, a na kasnijim ročištima je sproveo dokazni postupak saslušanjem tužioca u svojstvu parnične stranke i medicinskim veštačenjima koja je predlagao tužilac

Na ročištu održanom 5. marta 2009. godine, sud je rešenjem naložio da se primerak zapisnika od 19. januara i 5. marta 2009. godine dostavi Centru za socijalni rad Bačka Topola i odredio kontrolno medicinsko veštačenje od strane tima veštaka neuro - psihijatrijske struke - Kliničkog centra Vojvodine.

Primerak sudsko – psihijatrijskog nalaza veštaka Kliničkog centra Vojvodine od 28. septembra 2009. godine, u kojem je navedeno da prema nalazu veštaka zdravstveno stanje tužioca onemogućava da samostalno zastupa svoje interese pred sudom u predmetnoj parnici, te da je neophodno da se tužiocu postavi privremeni staratelj, prvostepeni sud je prosledio Centru za socijalni rad opštine Bačka Topola.

Organ starateljstva Centra za socijalni rad opštine Bačka Topola i Mali Iđoš je rešenjem broj 57101-1-1067/2009 od 4. novembra 2009. godine, po službenoj dužnosti, postavio privremenog staratelja Dušanu Vidoviću, u osobi socijalne radnice iz centra za Socijalni rad Bačka Topola, do okončanja parničnog postupka P. 74/08. U rešenju je navedeno da protiv rešenja nezadovoljna stranka ima pravo žalbe Pokrajinskom sekretarijatu za socijalnu politiku i demografiju u roku od 15 dana po prijemu rešenja.

Rešenjem Opštinskog suda u Bačkoj Topoli VII Su. 10/2009 od 12. novembra 2009. godine odbijen je kao neosnovan zahtev tužioca radi izuzeća postupajuće sudije u predmetu P. 74/08.

Predmet je nakon 1. januara 2010. godine dobio novi broj P. 2270/10, a na ročištu od 11. marta 2010. godine sud je zaključio raspravu i doneo presudu P. 2270/10 kojom je tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan.

Protiv navedene prvostepene presude tužilac je izjavio žalbu. Rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 9425/10 od 25. avgusta 2010. godine spisi predmeta P. 2270/10 su vraćeni Osnovnom sudu u Subotici, Sudska jedinica u Bačkoj Topoli, radi sprovođenja izviđajnih radnji, odnosno bilo je neophodno da se privremeni staratelj tužioca pismenim putem izjasni da li odobrava preduzetu procesnu radnju – žalbu svog štićenika, kao procesno nesposobne stranke.

Nakon pismenog izjašnjenja privremenog staratelja da prihvata preduzetu procesnu radnju svog štićenika, spisi predmeta su vraćeni Apelacionom sudu u Novom Sadu na odlučivanje po žalbi.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 10202/10 od 24. avgusta 2011. godine žalba tužioca je odbijena kao neosnovana, a presuda Osnovnog suda u Subotici, Sudska jedinica u Bačkoj Topoli, P. 2270/10 od 11. marta 2010. godine je potvrđena.

U obrazloženju presude je, između ostalog, navedeno: da je pobijanom presudom odbijen, kao neosnovan, tužbeni zahtev da se obaveže tužena da tužiocu na ime naknade materijalne štete isplati iznos od 2.340.000,00 dinara, odnosno na ime naknade nematerijalne štete iznos od 3.000.000,00 dinara, ukupno 5.340.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana podnošenja tužbe do isplate, te je određeno da svaka stranka snosi svoje troškove; da je tužilac protiv navedene presude izjavio žalbu zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i zbog pogrešne primene materijalnog prava; da žalba nije osnovana; da ne postoje povrede pravila postupka na koje sud pazi po službenoj dužnosti; da je prvostepeni sud utvrdio sve bitne i odlučne činjenice koje su relevantne za presuđenje u ovoj stvari, te pravilnom primenom materijalnog prava odbio tužbeni zahtev tužioca, budući da je, iako se radi o pravno priznatim vidovima štete, tužilac tokom postupka propustio da, saglasno odredbi člana 223 stav 2. Zakona o parničnom postupku pruži odgovarajuće dokaze na okolnost postojanja uzročno – posledične veze između nezakonitog postupanja tužene i materijalne, odnosno nematerijalne štete koju je tužilac pretrpeo.

U obrazloženju je navedeno i: da je neosnovan žalbeni navod tužioca da prvostepeni sud nije izveo potrebne dokaze u pogledu zahteva za naknadu materijalne štete, obzirom da je sud u dokaznom postupku ograničen na izvođenje dokaza koje su same stranke predložile i sam po službenoj dužnosti ne određuje izvođenje dokaza koji nisu predloženi, osim izuzetno, ako smatra da se radi o nedozvoljenom raspolaganju stranaka; da prema relevantnim zakonskim odredbama o dokazivanju iz čl. 7, 8, 10, 220, 221, 222, 223 i 300. Zakona o parničnom postupku, svaka stranka je dužna da iznese činjenice i predloži dokaze na kojima zasniva svoj zahtev, ili kojima pobija navode i dokaze protivnika, a koje će dokaze izvesti radi utvrđenja odlučnih činjenica odlučuje sud, koji će o postojanju činjenica zaključiti primenom pravila o teretu dokazivanja, ukoliko na osnovu izvrdenih dokaza sa sigurnošću ne može utvrditi neku činjenicu.

Pismeni otpravak navedene drugostepene presude je uručen tužiocu 27. septembra 2011. godine.

4. Za ocenu navoda ustavne žalbe, sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na čiju povredu se podnosilac ustavne žalbe poziva, od značaja su sledeće odredbe Ustava:

Članom 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

5. Ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je utvrdio da je period ocene razumnosti dužine trajanja ovog sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda počeo 8. novembra 2006. godine, stupanjem na snagu Ustava Republike Srbije kojim se ustanovljava ustavna žalba kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili uskraćenih ljudskih ili manjinskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javno raspravljanje o njegovim pravima i obavezama u razumnom roku. Međutim, imajući u vidu da parnični postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu i nedeljivu celinu, koji započinje podnošenjem tužbe, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak okončava, Ustavni sud je stanovišta da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja parničnog postupka u konkretnom slučaju, mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine. Ustavni sud konstatuje da je predmetni parnični postupak započeo 18. oktobra 2006. godine, podnošenjem tužbe Opštinskom sudu u Bačkoj Topoli, a da je okončan presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 10202/10 od 24. avgusta 2011. godine, te da je ukupno trajao četiri godine, deset meseci i šest dana.

Navedeno trajanje parničnog postupka koji je vođen pred dve sudske instance, samo po sebi, ukazuje da je postupak okončan u okviru razumnog roka. Ipak, pri utvrđivanju razumnog vremenskog trajanja sudskog postupka, mora se poći od činjenice da postupak zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u određenom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj prava o kome se odlučivalo za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču na ocenu vremenskog trajanja sudskog postupka i određuju da li je taj postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Ispitujući navedene kriterijume za utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku u konkretnom slučaju, Ustavni sud je utvrdio da u postupku koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe nije bilo izuzetno složenih činjeničnih i pravnih pitanja, ali i da je nadležni sud u sprovedenom postupku izvršio uvid u pismenu dokumentaciju, saslušao tužioca u svojstvu parnične stranke, njegovu suprugu u svojstvu svedoka i sproveo relativno obiman dokazni postupak medicinskim veštačenjem, po predlogu tužioca.

Razmatrajući značaj predmeta spora za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je zaključio da je on imao legitiman interes da postupajući sud u razumnom roku odluči o osnovanosti njegovog tužbenog zahteva.

Ispitujući ponašanje podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da je prisustvovao svim ročištima za glavnu raspravu i da svojim ponašanjem nije doprineo trajanju postupka.

Ocenjujući postupanje nadležnog suda u predmetnom parničnom postupku, Ustavni sud je i u ovom ustavnosudskom sporu konstatovao da je osnovna dužnost suda da obezbedi da se izbegne nepotrebno odugovlačenje i da se preduzimaju one radnje u postupku koje imaju za cilj da se postupak sprovede brzo i efikasno. S tim u vezi, Ustavni sud je ocenio da je Opštinski sud u Bačkoj Topoli odbacio tužbu kao nepodobnu za raspravljanje, rešenjem P. 685/06 od 17. septembra 2007. godine, a da je rešenjem Okružnog suda u Subotici Gž. 1361/07 od 26. decembra 2007. godine, ukinuto navedeno prvostepeno rešenje i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak, na postupanje po tužbi. Imajući u vidu prethodno izneto, Ustavni sud nalazi da su određeni propusti Opštinskog suda u Bačkoj Topoli, koji su imali za posledicu vraćanje predmeta od strane neposredno višeg suda na ponovno odlučivanje, uticali na produženje trajanja predmetnog postupka, ali da isti ne dovode automatski do zaključka da je u ovoj parnici došlo do povrede prava podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava. Naime, Opštinski sud u Bačkoj Topoli je efikasno postupao kada je zakazivao ročišta za glavnu raspravu, jer je to činio u relativno kratkim vremenskim intervalima, ročišta su održavana i na njima je uvek bilo predviđeno izvođenje konkretnih dokaza. Pored toga, osporeni parnični postupak je vođen i okončan pred dve sudske instance u roku od nepunih pet godina, što je u okviru standarda razumnog trajanja sudskog postupka koji su prihvaćeni u praksi međunarodnih sudova i ovog suda. Saglasno navedenom, Ustavni sud ocenjuje da podnosiocu ustavne žalbe u sprovedenom sudskom postupku nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ustavnu žalbu u ovom delu odbio, odlučujući kao u izreci.

6. U vezi navoda podnosioca ustavne žalbe da mu je osporenim presudama Osnovnog suda u Subotici - Sudska jedinica u Bačkoj Topoli P. 2270/10 od 11. marta 2010. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 10202/10 od 24. avgusta 2011. godine povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, iz razloga što je prvostepeni sud naložio da mu se postavi privremeni staratelj od strane Centra za socijalni rad, čemu se on protivio, da postavljeni staratelj nije štitio njegove interese u postupku, kako bi se obezbedilo „što lakše okončanje postupka“, da su sudovi postupali „pristrasno“, te da mu je u sprovedenom sudskom postupku zbog „pristrasnog i nepravičnog suđenja“ povređeno pravo na pravično suđenje, kao i pravo da mu se sudi u razumnom roku, Ustavni sud naglašava da je ustavna žalba ustanovljena kao posebno i izuzetno pravno sredstvo za zaštitu Ustavom zajemčenih prava i sloboda i da je Ustavni sud u postupku po ustavnoj žalbi nadležan jedino da ispituje postojanje povreda ili uskraćivanja Ustavom zajemčenih prava i sloboda, te se stoga i navodi ustavne žalbe moraju zasnivati na ustavnopravnim razlozima kojima se, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine označenog ustavnog prava ili slobode, potkrepljuju tvrdnje o njegovoj povredi ili uskraćivanju. To istovremeno znači da Ustavni sud nije nadležan da, postupajući po ustavnoj žalbi, kao instancioni (viši) sud još jednom ispituje zakonitost osporenih akata ili radnji, niti da umesto nadležnih organa rešava sporne odnose, pa iz tih razloga formalno pozivanje na povredu ustavnih prava i sloboda, samo po sebi, ustavnu žalbu ne čini dopuštenom.

Posebno u pogledu navoda podnosioca ustavne žalbe koji se odnose na postavljanje i postupanje privremenog staratelja, Ustavni sud je uvidom u spise predmeta, kao što je već navedeno, utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe bio obezbeđen pristup sudu jer je saslušan kao stranka u parničnom postupku, da je organ starateljstva Centra za socijalni rad opštine Bačka Topola i Mali Iđoš rešenjem broj 57101-1-1067/2009 od 4. novembra 2009. godine, po službenoj dužnosti, postavio privremenog staratelja Dušanu Vidoviću, u vidu osobe socijalne radnice iz Centra za Socijalni rad Bačka Topola, do okončanja parničnog postupka P. 74/08, i da je postojala mogućnost da protiv ovog rešenja podnosilac, kao nezadovoljna stranka, izjavi žalbu Pokrajinskom sekretarijatu za socijalnu politiku i demografiju, da je podnosilac sam izjavio žalbu, u predmetnom parničnom postupku, protiv presude Osnovnog suda u Subotici - Sudska jedinica u Bačkoj Topoli P. 2270/10 od 11. marta 2010. godine, sa kojom se pismeno saglasio privremeni staratelj i o kojoj je odlučio Apelacioni sud u Novom Sadu, rešenjem Gž. 9425/10 od 25. avgusta 2010. godine.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu sadržinu ustavne žalbe i zahteve o kojima Ustavni sud treba da odluči, Ustavni sud je ocenio da se navodi podnosioca ne mogu smatrati ustavnopravnim razlozima kojima se argumentuju tvrdnje o povredi označenih prava. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu, u ovom delu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučio kao u drugom delu izreke.

7. Na osnovu izloženog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda (''Službeni glasnik RS'', br. 24/08, 27/08 i 76/11), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odbijena ustavna žalba zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti