Odluka o povredi prava na suđenje u razumnom roku u postupcima vraćanja zemljišta

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, utvrdivši povredu prava na suđenje u razumnom roku u upravnom, vanparničnom i izvršnom postupku za vraćanje zemljišta, koji su ukupno trajali preko 18 godina. Pravično zadovoljenje je ostvareno objavljivanjem odluke u „Službenom glasniku“.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, Katarina Manojlović Andrić, dr Agneš Kartag Odri, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Dobrivoja Nikolića, Save Nikolića, Milice Nikolić Jajčević i Vujadina Nikolića, svih iz Gornjeg Matejevca, Jovanke Nikolić i Đorđa Nikolića, oboje iz Beograda, i Tomislava Đorđevića iz Niša, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 4. aprila 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Dobrivoja Nikolića, Save Nikolića, Milice Nikolić Jajčević, Vujadina Nikolića, Jovanke Nikolić i Đorđa Nikolića i utvrđuje da je u upravnom postupku koji se vodio pred Komisijom za vraćanje zemljišta Grada Niša u predmetu broj 465-196/91-04, kao i vanparničnom i izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Nišu u predmetima 1R. 500/05 i I. 285/07 , povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Odluku objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

3. Odbacuje se ustavna žalba Tomislava Đorđevića izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava u postu pcima iz tačke 1.

4. Odbacuje se ustavna žalba Dobrivoja Nikolića, Save Nikolića, Milice Nikolić Jajčević, Vujadina Nikolića, Jovanke Nikolić, Đorđa Nikolića i Tomislava Đorđevića izjavljena protiv rešenja Opštinskog suda u Nišu I. 3065/09 od 30. aprila 2009. godine i rešenja Okružnog suda u Nišu Gž. 2890/09 od 16. jula 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Dobrivoje Nikolić, Sava Nikolić, Milica Nikolić Jajčević i Vujadin Nikolić, svi iz Gornjeg Matejevca, Jovanka Nikolić i Đorđe Nikolić, oboje iz Beograda, i Tomislav Đorđević iz Niša, su 31. avgusta 2009. godine, preko punomoćnika, advokata Ratomira Savića iz Bojnika, podneli Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Opštinskog suda u Nišu I. 3065/09 od 30. aprila 2009. godine i rešenja Okružnog suda u Nišu Gž. 2890/09 od 16. jula 2009. godine, zbog povrede načela zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava Republike Srbije, prava na jednaku zaštitu prava i prava na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava i prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava.

U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, navedeno: da su podnosioci ustavne žalbe, u svojstvu poverilaca prema Zakonu o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda još 1991. godine započeli upravni , a potom i vanparnični postupak u kome je doneto rešenje kojim im je utvrđeno pravo na novčanu naknadu za zemljište koje im se ne može vratiti, a oduzeto je kao zemljišni maksimum; da su podnosioci ustavne žalbe, uzimajući u obzir da dužnik nije dobrovoljno izmirio novčanu obavezu, podneli Opštinskom sudu u Nišu predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika PIK „NIŠ“ iz Niša, koji je usvojen rešenjem I. 285/07 od 1. februara 2007. godine; da podnosioci ustavne žalbe nisu mogli prinudno ostvariti svoja potraživanja u ovom izvršnom postupku zbog insolventnosti izvršnog dužnika, pa su predložili prvostepenom sudu da obustavi izvršenje, kako bi mogli podneti predlog za izvršenje protiv Grada Niša kao zakonskog supsidijarnog dužnika prvog reda i krajnjeg korisnika imovine podnosilaca; da prvostepeni sud nije odlučio o zahtevu podnosilaca za obustavu izvršenja, pa su oni podneli predlog za izvršenje protiv Grada Niša, tražeći da se izvršenje sprovede prenosom novčanih sredstava sa računa navedenog izvršnog dužnika; da je prvostepeni sud doneo osporeno rešenje I. 3065/09 od 30. aprila 2009. godine, kojim je odbacio kao neuredan predlog za izvršenje podnosilaca i da je drugostepeni sud, odlučujući o njihovoj žalbi, doneo osporeno rešenje Gž. 2890/09 od 16. jula 2009. godine kojim je odbio žalbu i potvrdio prvostepeno rešenje; da je podnosiocima povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, jer upravni i sudski postupci traju duže od 18 godina. Podnosioci ustavne žalbe su predložili da Ustavni sud usvoji žalbu, poništi osporena rešenja, naredi prvostepenom sudu da usvoji njihov predlog za izvršenje podnet protiv izvršnog dužnika Grada Niša i „da ih uputi na podnošenje zahteva za naknadu štete protiv Grada Niša kod Republičke komisije za naknadu štete“.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (“Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11), ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju dostavljenu uz ustavnu žalbu, kao i spise predmeta Opštinskog suda u Nišu 1R. 500/05 i I. 285/07, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Pravni sledbenici pok. Mladena Nikolića iz Niša i pok. Nikole Nikolića i pok. Radomira Nikolića, obojice iz Gornjeg Matejevca, su krajem jula i početkom avgusta 1991. godine podneli zahteve Komisiji za vraćanje zemljišta Grada Niša da im se vrati u svojinu zemlja oduzeta domaćinstvu pok. Mladena Nikolića, Nikole Nikolića i Radomira Nikolića po rešenju Komisije PZF NO Sreza Niškog broj: 6020/1-64 od 19. marta 1961. godine, kao višak obradivog zemljišta.

Postupajući po navedenim zahtevima, Komisija za vraćanje zemljišta Grada Niša je donela rešenje broj 04-465-196/91 od 10. decembra 1991. godine kojim je utvrdila osnovanost zahteva za vraćanje oduzetog zemljišta i utvrdila pravo svojine u korist pravnih sledbenika ranijih vlasnika na drugom odgovarajućem zemljištu i prava na novčanu naknadu. Postupajući po žalbi, Ministarstvo finansija Republike Srbije je donelo rešenje broj 461-02-885/92-13 od 10. septembra 1992. godine kojim je poništeno prvostepeno rešenje i predmet vraćen na ponovni postupak i odlučivanje.

U ponovnom postupku, Komisija za vraćanje zemljišta Grada Niša je donela rešenje 04-465-196/91 od 31. decembra 1992. godine, protiv koga je izjavljena žalba. Rešavajući o žalbi, Ministarstvo finansija Republike Srbije je 25. februara 1993. godine donelo rešenje broj 461-02-04205/92-13 kojim je ponovo poništeno prvostepeno rešenje i predmet vraćen na ponovni postupak.

U ponovnom, trećem po redu prvostepenom postupku, Komisija za vraćanje zemljišta Grada Niša je 2. oktobra 1995. godine donela novo rešenje, koje je u postupku po žalbi Ministarstvo finansija Republike Srbije svojim rešenjem od 10. jula 1998. godine po treći put poništilo, s tim što je navedeno prvostepeno rešenje 3. novembra 1995. godine u jednom delu postalo pravnosnažno.

Konačno, Komisija za vođenje postupka i donošenje rešenja po zahtevima za vraćanje zemljišta Grada Niša je na sednici održanoj 18. novembra 1998. godine donela rešenje broj 465-196/91-04 kojim je u stavu prvom izreke vraćeno (taksativno navedeno) zemljište u svojinu pravnim sledbenicima ranijih vlasnika, ovde podnosiocima ustavne žalbe i obavezan je PIK „NIŠ“ iz Niša da navedeno zemljište ustupi u svojinu i preda u državinu navedenim licima, u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti ovog rešenja. Stavom drugim izreke ovog rešenja utvrđeno je pravo podnosilaca ustavne žalbe na novčanu naknadu (svakom ponaosob) za deo katastarske parcele broj 367 KO Niš Pantelej, dok je stavom trećim izreke konstatovano da je Komisija za vraćanje zemljišta Grada Niša dužna da u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti rešenja isto dostavi nadležnom sudu radi određivanja naknade. Navedeno rešenje je postalo pravnosnažno 30. avgusta 2002. godine.

Dana 26. maja 2003. godine održana je usmena rasprava pred Komisijom za vraćanje zemljišta Grada Niša, kojoj su prisustvovali podnosioci ustavne žalbe i predstavnik PIK „NIŠ“ iz Niša, da bi četiri dana kasnije - 30. maja 2003. godine, navedena Komisija dostavila Opštinskom sudu u Nišu pravnosnažno rešenje broj 465-196/91-04 od 18. novembra 1998. godine, radi određivanja naknade za deo katastarske parcele broj 367, KO Niš – Pantelej, čime je započeo vanparnični postupak u predmetu 1R. 224/03.

U vanparničnom postupku, do donošenja prvog prvostepenog delimičnog rešenja 1R. 224/03 od 24. maja 2005. godine, Opštinski sud u Nišu je izveo dokaz građevinskim veštačenjem radi utvrđivanja tržišne vrednosti predmetne parcele, te održao šest ročišta, dok su četiri bila odložena. Navedenim rešenjem je određena naknada za predmetna zemljišta i obavezan krajnji korisnik - PIK „NIŠ“ iz Niša na isplatu tačno određenih iznosa svakom od protivnika predlagača.

Postupajući po izjavljenim žalbama, Okružni sud u Nišu je doneo rešenje Gž. 2105/05 od 8. novembra 2005. godine kojim je usvojio žalbe, a prvostepeno rešenje ukinuo i predmet vratio na ponovni postupak i odlučivanje.

U ponovnom postupku, predmet je zaveden pod brojem 1R. 500/05. Opštinski sud u Nišu je nakon jednog održanog ročišta 26. januara 2006. godine doneo rešenje 1R. 500/05 kojim je odredio naknadu za zemljište koje se ne može vratiti, a oduzeto je kao zemljišni maksimum, pa je obavezan krajnji korisnik PIK „NIŠ“ iz Niša da protivnicima predlagača, ovde podnosiocima ustavne žalbe, isplati tačno određene iznose naknade prema njihovim udelima, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom počev od 10. februara 2005. godine pa do konačne isplate. Stavom trećim izreke tog rešenja je obavezan PIK „NIŠ“ iz Niša da protivnicima predlagača plati troškove vanparničnog postupka.

Postupajući po žalbi krajnjeg korisnika od 14. marta 2006. godine, Okružni sud u Nišu je 21. jula 2006. godine doneo rešenje Gž. 1775/06 kojim je odbio žalbu i potvrdio rešenje Opštinskog suda u Nišu 1R. 500/05 od 26. januara 2006. godine, čime je pravnosnažno okončan vanparnični postupak.

Izvršni poverioci (među kojima su bili i podnosioci ustavne žalbe) su 30. januara 2007. godine podneli Opštinskom sudu u Nišu predlog za izvršenje na osnovu pravnosnažnog i izvršnog rešenja istog suda 1R. 500/05 od 26. januara 2006. godine, protiv izvršnog dužnika PIK „NIŠ“ iz Niša i tražili da se izvršenje sprovede popisom, procenom i prodajom određenih nepokretnosti dužnika. Opštinski sud u Nišu je 1. februara 2007. godine doneo rešenje I. 285/07 kojim je usvojio navedeni predlog za izvršenje.

Postupajući po predlogu izvršnih poverilaca, prvostepeni sud je 10. maja 2007. godine doneo rešenje I. 285/07 kojim je naložio da se odloži plaćanje takse po rešenju o prinudnom izvršenju do otpočinjanja sprovođenja izvršenja.

Nakon stupanja na snagu i početka primene Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštva iz 2008. godine i Zakona o uređenju sudova iz 2008. godine, prvostepeni izvršni postupak u ovoj pravnoj stvari nastavljen je pred Osnovnim sudom u Nišu kao stvarno i mesno nadležnim sudom. Prvostepeni sud je 26. februara 2010. godine doneo rešenje I2 – 2255/10, kojim je prekinuo postupak u ovoj pravnoj stvari, s obzirom na to da je nad izvršnim dužnikom otvoren postupak stečaja rešenjem Trgovinskog suda u Nišu St. 10/09 od 3. juna 2009. godine.

Izvršni poverioci, ovde podnosioci ustavne žalbe, su 24. aprila 2009. godine podneli Opštinskom sudu u Nišu predlog za izvršenje na osnovu pravnosnažnih i izvršnih rešenja istog suda 1R. 500/05 od 26. januara 2006. godine i O. 2176/06 od 26. mart 2007. godine, protiv izvršnog dužnika Grada Niša i tražili da se izvršenje sprovede plenidbom sredstava sa računa dužnika. Prvostepeni sud je 30. aprila 2009. godine doneo osporeno rešenje I. 3065/09 kojim je odbacio kao nedozvoljen navedeni predlog. U obrazloženju osporenog prvostepenog rešenja je navedeno: da izvršni poverioci uz predlog za izvršenje nisu priložili izvršne isprave u originalu ili overenim kopijama, saglasno odredbi člana 49. stav 2. Zakona o izvršnom postupku, te da je advokat podneo predlog u ime poverilaca; da je odredbom člana 103. stav 6. Zakona o parničnom postupku, koja se shodno primenjuje na izvršni postupak, propisano da će sud odbaciti podnesak koji je u ime stranke podneo advokat ako je nerazumljiv ili ne sadrži sve što je potrebno da bi se po njemu moglo postupiti.

Odlučujući o žalbi izvršnih poverilaca, Okružni sud u Nišu je osporenim rešenjem Gž. 2890/09 od 16. jula 2009. godine odbio žalbu i potvrdio prvostepeno rešenje. U obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja je, pored ostalog, navedeno: da je odredbom člana 50. stav 2. Zakona o izvršnom postupku propisano da je poverilac dužan da uz predlog za izvršenje priloži izvršnu ili verodostojnu ispravu u originalu ili overenoj kopiji, te da je odredbom člana 51. stav 1. istog zakona propisano da, ako se predlog za izvršenje podnosi sudu koji o potraživanju nije odlučivao u prvom stepenu , uz predlog se podnosi izvršna isprava u izvorniku ili overenom prepisu na koji je stavljena potvrda o izvršnosti; da iz citiranih zakonskih odredaba nesumnjivo proizlazi da je izvršni poverilac dužan da i u slučajevima kada predlog za izvršenje podnosi sudu koji je o potraživanju odlučivao u prvom stepenu uz predlog priloži izvršnu ispravu u originalu ili overenoj kopiji; da je Okružni sud, imajući u vidu da izvršni poverioci nisu uz predlog za izvršenje priložili izvršnu ispravu u originalu ili overenoj kopiji i da ih je u ovoj pravnoj stvari zastupao advokat, našao da je prvostepeni sud pravilno doneo pobijano rešenje kojim je predlog odbacio kao neuredan.

4. Odredbama Ustava, na čiju se povredu pozivaju podnosioci ustavne žalbe, je utvrđeno: da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki i da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije, te da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta, kao i da se ne smatraju diskriminacijom posebne mere koje Republika Srbija može uvesti radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe lica koja su suštinski u nejednakom položaju sa ostalim građanima (član 21.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave i da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.).

Za odlučivanje o ovoj ustavnoj žalbi od značaja su odredbe Zakona o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda ("Službeni glasnik RS", br. 18/91, 20/92 i 42/98) (u daljem tekstu: Zakon o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta), Zakona o izvršnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 125/04) (u daljem tekstu: ZIP) i Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04) (u daljem tekstu: ZPP).

Odredbama Zakona o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta je propisano: da se s trankama, u smislu ovog zakona, smatraju raniji sopstvenik s jedne strane, i opština i poljoprivredna, odnosno druga organizacija kod koje se oduzeto zemljište nalazi, odnosno koja je otuđila to zemljište iz društvene svojine (u daljem tekstu: organizacija), s druge strane (član 5.) ; da ako nije postignut sporazum o obliku i visini naknade, odmah po pravosnažnosti rešenja iz člana 7. ovog zakona organ će sve spise predmeta dostaviti mesno nadležnom opštinskom sudu, koji će u vanparničnom postupku odlučiti o naknadi, kao i da je postupak pred sudom hitan (član 9. st. 1. i 2.); da u slučaju kad ranijem sopstveniku po odredbama ovog zakona pripada pravo na novčanu naknadu za oduzeto zemljište, isplata naknade pada na teret organizacije koja koristi zemljište u momentu određivanja naknade, a u slučaju kad se oduzeto zemljište nalazi u privatnoj svojini, naknadu snosi organizacija koja je to zemljište otuđila iz društvene svojine, kao i da u slučaju kad organizacija nije u mogućnosti da isplati novčanu naknadu iz st. 1. i 2. ovog člana, obavezu isplate te naknade izvršiće opština, a ako i ona to nije u mogućnosti, ovu obavezu izvršiće Republika Srbija (član 12.).

Odredbama ZIP je bilo propisano: da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno i da je sud dužan da o predlogu za izvršenje odluči u roku od tri dana od dana podnošenja predloga, te da rokovi koje određuje sud za preduzimanje određenih radnji ne mogu biti duži od tri dana, osim ako ovim zakonom nije drugačije predviđeno (član 5. st. 1, 2. i 3.); da se u postupku izvršenja i obezbeđenja shodno primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku, ako ovim ili drugim zakonom nije drugačije određeno (član 28.); da je uz predlog za izvršenje, izvršni poverilac dužan da priloži izvršnu ili verodostojnu ispravu u originalu ili overenoj kopiji i druge isprave kada je to ovim zakonom predviđeno (član 50. stav 2.); da ako se predlog za izvršenje podnosi sudu koji o potraživanju nije odlučivao u prvom stepenu, uz predlog se podnosi izvršna isprava u izvorniku ili overenom prepisu na koji je stavljena potvrda o izvršnosti, odnosno podnosi se verodostojna isprava (član 51. stav 1.); da se i zvršenje na nepokretnosti sprovodi zabeležbom rešenja o izvršenju u javnu knjigu, utvrđenjem vrednosti nepokretnosti, prodajom nepokretnosti i namirenjem izvršnih poverilaca iz iznosa dobijenog prodajom (član 101.).

Odredbom člana 214. stav 1. tačka 5) ZPP je bilo propisano da se postupak prekida kada nastupe pravne posledice otvaranja postupka stečaja ili likvidacije.

5. Ocenjujući razloge i navode ustavne žalbe sa stanovišta povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da je period za ocenu razumne dužine trajanja postupka, koji spada u nadležnost navedenog državnog organa, počeo da teče od 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije. Međutim, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine i da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene uzme u obzir celokupan period trajanja postupka.

Analizirajući dužinu trajanja postupka, Ustavni sud je ocenio da se u konkretnom slučaju kao jedinstvena celina mora uzeti upravni postupak koji je vođen pred Komisijom za vraćanje zemljišta Grada Niša, kao i vanparnični i izvršni postupak (u kome je svojstvo izvršnog dužnika imao PIK „NIŠ“ iz Niša) koji su nakon okončanja navedenog upravnog postupka vođeni pred Opštinskim sudom u Nišu, jer sporni odnos nije okončan pred upravnim organom, nego je svoj epilog dobio pred Opštinskim sudom u Nišu. S tim u vezi, videti Odluku Ustavnog suda Už-2554/2009 od 22. decembra 2010. godine.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je upravni postupak otpočeo 26. jula 1991. godine, podnošenjem zahteva Komisiji za vraćanje zemljišta Grada Niša za vraćanje oduzetog zemljišta, te da je izvršni postupak, koji je usledio nakon upravnog i vanparničnog, prekinut 26. februara 2010. godine zbog otvaranja postupka stečaja nad izvršnim dužnikom PIK „NIŠ“ iz Niša.

Kada je reč o dužini trajanja postupaka, Ustavni sud je utvrdio da su upravni, vanparnični i izvršni postupci ukupno trajali 18 godina i sedam meseci.

Navedeno trajanje upravnog i sudskih postupka samo po sebi ukazuje da nisu okončani u okviru razumnog roka. Ipak, pri utvrđivanju razumnog vremenskog trajanja navedenih postupaka, mora se poći od činjenice da on zavisi od niza činilaca i da se postojanje tih činilaca mora proceniti u svakom pojedinačnom slučaju. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u određenom predmetu, ponašanje podnosilaca ustavne žalbe kao stranki u postupku, postupanje upravnih organa i sudova koji vode postupke i priroda zahteva, odnosno značaj prava o kome se odlučuje za podnosioce, osnovni su činioci koji utiču na ocenu razumnosti dužine trajanja postupaka i određuju da li su ti postupci okončani u okviru razumnog roka ili ne.

Ispitujući navedene kriterijume za utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku u konkretnom slučaju, Ustavni sud je iz priložene dokumentacije zaključio da je u navedenim postupcima bilo potrebno utvrditi da li ima zakonskih uslova da se vrati oduzeto zemljište pravnim sledbenicima ranijih vlasnika, zatim da se utvrdi pravo na novčanu naknadu za zemljište koje nije bilo moguće vratiti, te nakon toga i visina naknade za to zemljište. Dakle, bilo je nešto složenijih pravnih i činjeničnih pitanja koja su zahtevala nešto dugotrajniji dokazni postupak, ali ne u tolikoj meri da postupci ukupno traju više od 18 godina.

Osnovni razlog dugom rešavanju navedenog spornog odnosa je činjenica da je upravni postupak trajao punih 12 godina. Naime, u upravnom postupku, drugostepeni organ - Ministarstvo finansija Republike Srbije je tri puta ukidalo rešenje Komisije za vraćanje zemljišta Grada Niša i predmet vraćalo na ponovni postupak. Ustavni sud napominje da je 12 godina neprimereno dug rok za okončanje upravnog postupka, bez obzira na njegovu složenost.

Ustavni sud, takođe, napominje da je predmet vanparničnog postupka koji je usledio nakon okončanja upravnog, bio utvrđivanje visine naknade za zemljište koje se nije moglo vratiti podnosiocima ustavne žalbe. Dakle, nije se radilo o složenim pravnim i činjeničnim pitanjima koja bi opravdala trajanje tog postupka od tri godine i dva meseca, posebno imajući u vidu da je taj postupak hitan prema odredbi člana 9. stav 2. Zakona o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta.

Konačno, izvršni postupak , koji je usledio jer krajnji korisnik – PIK „NIŠ“ iz Niša nije dobrovoljno izvršio svoju obavezu utvrđenu pravnosnažnim rešenjem donetim u vanparničnom postupku, je trajao tri godine. Međutim, ovaj građanski sudski postupak nije okončan sprovođenjem izvršenja, niti njegovom obustavom, već je Opštinski sud u Nišu doneo rešenje kojim je prekinuo postupak, zbog posledica otvaranja postupka stečaja nad izvršnim dužnikom. Samo trajanje izvršnog postupka, koji je po svojoj prirodi hitan, ukazuje da ni u njemu nije postupano na način koji bi garantovao njegovo okončanje u razumnom roku. S tim u vezi, Ustavni sud primećuje da je prvenstveno neažurno postupanje prvostepenog suda dovelo do prekomerno dugog trajanja ovog izvršnog postupka, jer nakon donošenja rešenja o izvršenju (kojim je odredio da se izvršenje sprovede popisom, procenom i prodajom nepokretnosti izvršnog dužnika) nije preduzimao radnje u cilju sprovođenja izvršenja, u smislu odredbe člana 101. ZIP.

Ustavnopravna ocena sprovedenih postupaka zasnovana na praksi Ustavnog suda i Evropskog suda za ljudska prava potvrđuje da je, u konkretnom slučaju, povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu u ovom delu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. Imajući u vidu da navedeni podnosioci ustavne žalbe nisu tražili naknadu nematerijalne štete , Ustavni sud je, u smislu odredaba člana 89. st. 2. i 3. Zakona o Ustavnom sudu, zaključio da se pravično zadovoljenje podnosilaca zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari objavljivanjem ove odluke u “Službenom glasniku Republike Srbi je“, pa je odlučio kao u tački 2. izreke.

7. Polazeći od odredbe člana 32. stav 1. Ustava i prirode izvršnog postupka povodom koga je podneta ustavna žalba, Ustavni sud je zaključio da samo strankama u takvom postupku može biti povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Imajući u vidu da u predmetnom izvršnom postupku nije odlučivano o pravima i obavezama Tomislava Đorđevića, Ustavni sud je ocenio da je ustavna žalba navedenog podnosioca ustavne žalbe nedopuštena zbog nepostojanja stranačke legitimacije za podnošenje, pa je ustavnu žalbu u tom delu odbacio, saglasno o dredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje, te je odlučio kao u tački 3. izreke. Činjenica da je navedeni podnosilac ustavne žalbe imao svojstvo protivnika predlagača u vanparničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Nišu u predmetu 1R. 500/05, po oceni Ustavnog suda, nije od značaja za drugačije rešavanje ustavne žalbe u ovom delu.

8. Po oceni Ustavnog suda, ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge koji bi ukazivali na to da su osporenim rešenjem Opštinskog suda u Nišu I. 3065/09 od 30. aprila 2009. godine i osporenim rešenjem Okružnog suda u Nišu Gž. 2890/09 od 16. jula 2009. godine povređena ustavna prava podnosilaca ustavne žalbe.

Razmatrajući navode o povredi načela zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava, Ustavni sud je zaključio da su ustavnopravno neprihvatljive tvrdnje podnosilaca ustavne žalbe da su u izvršnom postupku u kome su doneta osporena rešenja na bilo koji način diskriminisan i. Naime, u ustavnoj žalbi nisu pruženi ustavnopravno prihvatljivi argumenti i dokazi koji bi ukazali na to da je podnosiocima ustavne žalbe zbog nekog ličnog svojstva povređeno ljudsko ili manjinsko pravo zajemčeno Ustavom, što je neophodna pretpostavka da bi se mogla utvrditi povreda načela zabrane diskriminacije.

Budući da su Opštinski sud u Nišu i Okružni sud u Nišu postupali u skladu sa načelom hitnosti iz člana 5. stav 1. ZIP, te da je izvršni postupak u kome su doneta osporena rešenja pravnosnažno okončan nakon nepuna tri meseca, Ustavni sud nalazi da su ustavnopravno neprihvatljive tvrdnje podnosilaca ustavne žalbe da je, u konkretnom slučaju, povređeno njihovo pravo na suđenje u razumnom roku.

Takođe, Ustavni sud je zaključio da ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge koji bi potkrepili tvrdnju da je osporenim rešenjima povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava, jer podnosilac nije pružio argumente i odgovarajuće dokaze da je Okružni sud u Nišu u u istim činjeničnim i pravnim situacijama doneo drugačije odluke.

Ustavni sud nalazi da osporenim drugostepenim rešenjem nije povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na pravno sredstvo zajemčeno odredbom člana 36. stav 2. Ustava, jer su oni iskoristili pravo na žalbu protiv rešenja Opštinskog suda u Nišu I. 3065/09 od 30. aprila 2009. godine, o kojoj je odlučeno rešenjem Okružnog suda u Nišu Gž. 2890/09 od 16. jula 2009. godine. Samim tim, Ustavni sud nalazi da je u drugostepenom izvršnom postupku obezbeđeno navedeno ustavno pravo podnosilaca ustavne žalbe.

Uzimajući u obzir da su prvostepeni i drugostepeni sud dali ustavnopravno prihvatljive razloge kada su ocenili da ne postoje procesne pretpostavke za postupanje po predlogu za izvršenje podnosilaca ustavne žalbe, Ustavni sud smatra da osporenim rešenjima nije ni moglo biti povređeno pravo podnosilaca na imovinu.

Sledom rečenog, Ustavni sud je u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom predviđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje, odlučujući kao u tački 4. izreke.


9. Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11 ), odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević