Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u imovinskom sporu o susvojini na stanu

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu privrednog društva „Dečije Novine“ d.o.o. Sud konstatuje da nije nadležan da preispituje pravilnost primene materijalnog prava od strane redovnih sudova, osim u slučaju očigledne proizvoljnosti, što ovde nije slučaj u sporu o susvojini.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1610/2011
12.07.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi privrednog društva „Dečije Novine“ d.o.o. iz Gornjeg Milanovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj dana 12. jula 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba privrednog društva „Dečije Novine“ d.o.o. izjavljena protiv stava 1. izreke presude Osnovnog suda u Čačku – Sudska jedinica I u Gornjem Milanovcu P. 2340/10 od 29. oktobra 2010. godine i stava 1. izreke presude Apelacionog u Kragujevcu Gž. 60/11 od 22. februara 2011. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Privredno društvo „Dečije Novine“ doo iz Gornjeg Milanovca izjavilo je 11. aprila 2010. godine, preko punomoćnika Dragane Ranković, advokata iz Čačka, ustavnu žalbu protiv odluke sadržane u stavu 1. izreke presude Osnovnog suda u Čačku – Sudska jedinica I u Gornjem Milanovcu P. 2340/10 od 29. oktobra 2010. godine i odluke sadržane u stavu 1. izreke presude Apelacionog u Kragujevcu Gž. 60/11 od 22. februara 2011. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. Ustava Republike Srbije i povrede prava na imovinu zajemčenog odredbom člana 58. stav 1. Ustava.

U ustavnoj žalbi je navedeno: da su pravni prethodnik podnosioca ustavne žalbe i D.V. 21. januara 1991. godine, radi rešavanja stambenog pitanja D.V, zaključili ugovor o udruživanju sredstava za izgradnju stana radi sticanja susvojine na stanu; da D.V. nikad nije stekao svojstvo nosioca stanarskog prava na predmetnom stanu, već da stan „na delu u svojini tužioca“ koristi bez osnova; da je pogrešno pravno stanovište sudova da tuženi D.V. na osnovu navedenog ugovora ima pravo da koristi sporni stan.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) sadržinski je identična navedenoj odredbi člana 170. Ustava.

3. U sprovedenom prethodnom postupku Ustavni sud je utvrdio: da je stavom 1. izreke osporene presude Osnovnog suda u Čačku – Sudska jedinica I u Gornjem Milanovcu P. 2340/10 odbijen tužbeni zahtev tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, kojim je tražio da se tuženi D.V. obaveže da tužiocu preda u sudržavinu od 3/5 dvosobnog stan bliže označenog u izreci; da je stavom 2. izreke te presude usvojen protivtuženi zahtev D.V. i utvrđeno da je D.V. suvlasnik na 40/100 idealnih delova spornog stana; da je stavom 1. izreke osporene presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 60/11 od 22. februara 2011. godine odbijena žalba tužioca i potvrđena odluka sadržana u stavu 1. izreke prvostepene presude; da parnične stranke nisu žalbom pobijale stav 2. izreke prvostepene presude.

U prvostepenom postupku je utvrđeno da je članom 8. ugovora o udruživanju sredstava za izgradnju stana, koji su tuženi i pravni prethodnik tužioca društveno pravno lice NIP „Dečije Novine“, radi rešavanja stambenih potreba tuženog, zaključili 21. januara 1991. godine, predviđeno da tuženi kao korinik (i onog idelanog) dela stana na kome nema susvojinu, ima prava i obaveze zakupca stana – nosioca stanarskog prava. Prvostepeni sud je zbog toga ocenio da tuženi ima pravo da drži ceo predmetni stan, iako nije njegov isključivi vlasnik (već samo suvlasnik), pa je zato stavom 1. izreke osporene prvostepene presude odbio da obaveže tuženog da tužiocu preda u državinu 3/5 idelnog dela stana. Apelacioni sud u Kragujevcu je odlučujući o žalbi tužioca ocenio da je prvostepeni sud dao pravilne i potpune razloge za odluku sadržanu u stavu 1. izreke navedene prvostepene presude, zbog čega je stavom 1. izreke presude Gž. 60/11 od 22. februara 2011. godine tu odluku potvrdio.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, dok se odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Odredbom člana 9. stav 3. Zakona o stambenim odnosima („Službeni glasnik SRS“, br. 12/90, 47/90, 55/90 i 3/90), koji je bio na snazi u vreme zaključenja predmetnog ugovora, bilo je propisano da se stanovi u društvenoj svojini mogu koristiti po osnovu zakupa i po osnovu stanarskog prava.

Prelaznim odredbama Zakona o stanovanju („Službeni glasnik RS“, br. 50/92, 76,92, 84/92, 33/93, 53/93, 67/93, 46/94, 47/94, 48/94, 44/95, 49/95, 16/97, 46/98, 26/01 i 101/05), i to članom 30, propisano je da se od dana stupanja na snagu tog zakona, na stanu ne može steći stanarsko pravo, i da lica koja su do dana stupanja na snagu tog zakona stekla stanarsko pravo po ugovoru o korišćenju stana, nastavljaju sa korišćenjem stana po osnovu tog ugovora.

5. Ustavni sud smatra da podnosilac u ustavnoj žalbi nije naveo ustavnopravne razloge koji bi mogli ukazivati na povredu označenih ustavnih prava, već da od Ustavnog suda traži da, kao sud trećeg stepena, preistpita pravilnost primene Zakona o stambenim odnosima i Zakona o stanovanju od strane prvostepenog i drugostepenog suda.

Prilikom odlučivanja o ustavnoj žalbi, Ustavni sud ne može preispitivati pravilnost primene materijalnog prava od strane parničnih sudova, osim ukoliko je njihovo zaključivanje, u parnici koja je prethodila izjavljivanju ustavne žalbe, bilo očigledno proizvoljno, što je moglo dovesti do povrede prava na pravično suđenje.

Stav prvostepenog suda, koji je prihvatio i drugostepeni sud, a po kome tuženi D.V. (vlasnik najmanje 2/5 idealnih delova spornog stana) ima pravo da koristi predmetni stan, zato što su ugovorom od 21. januara 1991. godine pravni prethodnik tužioca i tuženi izričito ugovorili da tuženi i u pogledu dela stana koji nije u njegovom vlasništvu ima položaj zakupca stana – nosioca stanarskog prava, ne ukazuje na proizvoljno postupanje i arbitrerno odlučivanje.

Ustavni sud konstatuje da rešavanje imovinskih sporova pred sudovima u parničnom postupku nužno ima za posledicu donošenje nepovoljene odluke za jednu od stranaka u sporu. Međutim, činjenica da je jedna od stranka u imovinskoj parnici neizbežno neuspešna, sama po sebi nije dovoljna da bi se utvrdila povreda njenog Ustavom zajemčenog prava na imovinu. U svim imovinskim sporovima između pojedinaca i privrednih društva (subjekata privatnog prava) povreda prava na imovinu prvenstveno treba da bude sagledana u odnosu na procesne garancije iz člana 32. stav 1. Ustava. Imajući u vidu da je Ustavni sud ocenio da ne postoje ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali na povredu prava na pravično suđenje, nisu prihvatljivi navodi podnosioca kojima se ukazuje na povredu prava na imovinu.

Kako podnosilac ustavne žalbe ne navodi ustavnopravne razloge koji bi mogli ukazivati na povredu označenih Ustavom zajemčenih prava, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

6. S obzirom na sve izloženo, Ustavni sud je na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u imovinskom sporu o susvojini na stanu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti