Odluka o povredu prava na suđenje u razumnom roku za 76 policajaca

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio žalbu 76 policijskih službenika zbog neefikasnosti upravnog postupka za naknadu za prekovremeni rad. Većini podnosilaca je dosuđeno po 800 evra na ime nematerijalne štete zbog kašnjenja od preko osam godina.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Milan Škulić, dr Vladan Petrov, dr Tijana Šurlan i Miroslav Nikolić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D. D, D. Đ, Z. C, V. R.(1), G. G, D. A, S. S.(1), R. J, M. R, M. J.(1), R. R, M. S.(1) i I. P, svih iz sela Zvečka kod Beograda, B. P.(1) iz sela Družetić, opština Koceljeva, M. U. iz sela Goločelo, opština Koceljeva, I. M.(1) iz sela Svileuva, opština Koceljeva, D. N, Lj. Ž, M. C, M. Ž, M. B. i Ž. L, svih iz Šapca, S. F, D. K, G. L, R. S, B. G, A. G, S. S.(2), D. Č, P. Š, S. Ć, G. T, D. V, J. L, V. M, M. M, R. B, Z. R, S. Đ, J. B.-M, S. V, S. N, Ž. D. i D. L, svih iz Obrenovca, M. L. iz sela Belo Polje kod Beograda, V. R.(2) i D. J, oba iz sela Ušće kod Beograda, V. V, Ž. J, S. C, B. R, D. I. i D. B, svih iz sela Stubline kod Beograda, T. T. iz sela Kaona, opština Vladimirci, R. A. iz sela Piroman kod Beograda, S. M. iz sela Mala Moštanica kod Beograda, N. Ž. iz sela Kalinovac kod Beograda, M. V.(1), V. P. i B. P.(2), svih iz sela Barič kod Beograda, P. M. i M. J.(2), oba iz sela Dren kod Beograda, M. S.(2) i N. R, oba iz Koceljeve, G. Ć. iz sela Lopatanj kod Osečine, G. I. iz sela Jelenča kod Šapca, I. Đ. i N. P, oba iz sela Mislođin kod Beograda, D. Z. i K. B, oboje iz sela Zabrežje kod Beograda, M. V.(2) iz sela Urovci kod Beograda, I. M.(2) iz sela Debrc, opština Vladimirci, N. K. iz sela Stol, opština Babušnica, D. G. iz Kruševca, J. Đ. i D. R.(1), oba iz sela Grabovac kod Beograda i D. R.(2) iz sela Draževac kod Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 24. septembra 2025. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba D. D, D. Đ, Z. C, V. R.(1), G. G, D. A, S. S.(1), R. J, M. R, M. J.(1), R. R, M. S.(1), I. P, B. P.(1), M. U, I. M.(1), D. N, Lj. Ž, M. C, M. Ž, M. B, Ž. L, S. F, D. K, G. L, R. S, B. G, A. G, S. S.(2), D. Č, P. Š, S. Ć, G. T, D. V, J. L, V. M, M. M, R. B, Z. R, S. Đ, J. B.-M, S. V, S. N, Ž. D, D. L, M. L, V. R.(2), D. J, V. V, Ž. J, S. C, B. R, D. I, D. B, T. T, R. A, N. Ž, M. V.(1), V. P, B. P.(2), P. M, M. J.(2), M. S.(2), N. R, G. Ć, G. I, I. Đ, N. P, D. Z, K. B, M. V.(2), I. M.(2), N. K, D. G, J. Đ, D. R.(1) i D. R.(2) i utvrđuje da je u upravnom postupku koji se vodi pred Ministarstvom unutrašnjih poslova - Direkcija policije - Policijska uprava za grad Beograd u predmetu broj 117-4120/24, podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo D. D, D. Đ, Z. C, V. R.(1), G. G, D. A, S. S.(1), R. J, M. R, M. J.(1), R. R, M. S.(1), I. P, B. P.(1), M. U, I. M.(1), D. N, Lj. Ž, M. C, M. Ž, M. B, Ž. L, S. F, D. K, G. L, R. S, B. G, A. G, S. S.(2), D. Č, P. Š, S. Ć, G. T, D. V, J. L, V. M, M. M, R. B, Z. R, S. Đ, J. B.-M, S. V, S. N, D. L, M. L, V. R.(2), D. J, V. V, S. C, B. R, D. I, D. B, T. T, R. A, N. Ž, M. V.(1), V. P, B. P.(2), P. M, M. S.(2), N. R, G. Ć, G. I, I. Đ, N. P, D. Z, K. B, M. V.(2), I. M.(2), N. K, D. G, D. R.(1) i D. R.(2), na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 800 evra, a Ž. J, M. J.(2), J. Đ. i Ž. D. svakom u iznosu od po 700 evra, sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Nalaže se nadležnim organima da preduzmu sve neophodne mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

4. Odbacuje se ustavna žalba S. M. izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u upravnom postupku koji se vodi pred Ministarstvom unutrašnjih poslova - Direkcija policije - Policijska uprava za grad Beograd u predmetu broj 117-4120/24.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. D. iz sela Zvečka kod Beograda i ostala lica navedena u uvodu i izreci podneli su Ustavnom sudu, 9. februara 2021. godine, preko punomoćnika J. M, advokata iz Valjeva, ustavnu žalbu, dopunjenu podnescima od 16. maja 2022, 24. februara 2023. i 3. septembra 2024. godine, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, kao elementa prava na pravično suđenje, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u „postupku koji je vođen pred Ministarstvom unutrašnjih poslova - Direkcija policije - Policijska uprava za grad Beograd u predmetu broj 120-3916/14-11, Žalbenom komisijom Vlade u predmetu broj 120-01-673/2020-01 i postupku koji je u vreme podnošenja ustavne žalbe bio u toku pred Žalbenom komisijom Vlade“. Ustavni sud je konstatovao da se ustavnom žalbom osporava trajanje postupka koji je usledio nakon donošenja Odluke Ustavnog suda Už-5188/2015 od 6. jula 2017. godine, kojom je utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u dotadašnjem toku postupka koji se vodi povodom zahteva od 16. aprila 2008. godine.

U ustavnoj žalbi i njenim dopunama je detaljno opisan tok postupka koji se vodi povodom zahteva podnosilaca, uz navođenje razloga koji se odnose na složenost predmeta postupka, postupanje nadležnih upravnih organa i suda, kao i na ponašanje podnosilaca.

Predloženo je da Ustavni sud utvrdi povredu prava na pravično suđenje i prava na suđenje u razumnom roku, naloži da se osporeni postupak što pre okonča i utvrdi pravo podnosilaca na naknadu nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, svakom u iznosu od po 1.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, kojom je ustavna žalba ustanovljena kao posebno i izuzetno pravno sredstvo za zaštitu Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava, Ustavni sud je u postupku po ustavnoj žalbi nadležan isključivo da ispituje postojanje povrede ili uskraćivanja zajemčenih prava i sloboda, te stoga i navodi ustavne žalbe moraju, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine označenog prava ili slobode, očigledno ukazivati na njegovu povredu ili uskraćivanje.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, na osnovu uvida u spise predmeta Ministarstva unutrašnjih poslova - Direkcija policije - Policijska uprava za grad Beograd broj 117-4120/24 i u celokupnu priloženu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnosioci ustavne žalbe su 16. aprila 2008. godine Ministarstvu unutrašnjih poslova – Policijska uprava za grad Beograd podneli zahtev, za isplatu dodataka na platu po osnovu prekovremenog, noćnog i rada na dane državnih i verskih praznika, za poslednje tri godine do podnošenja zahteva.

Podnosioci ove ustavne žalbe, osim podnosilaca B. P, Ž. D. i D. B, su 12. avgusta 2015. godine podneli ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku u kome se rešava o navedenom zahtevu. Odlukom Ustavnog suda Už-5188/2015 od 6. jula 2017. godine usvojena je ustavna žalba podnosilaca i utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u dotadašnjem toku postupka koji je u vreme odlučivanja o toj ustavnoj žalbi trajao devet godina i dva meseca. Istom odlukom je podnosiocima utvrđeno pravo na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 900 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate i naloženo nadležnim organima da preduzmu sve neophodne mere kako bi se konkretni postupak okončao u najkraćem roku.

U toj odluci Ustavnog suda je kao poslednja doneta odluka navedena presuda Upravnog suda U. 16287/14 od 18. novembra 2016. godine, kojom je uvažena tužba podnosilaca, poništeno konačno rešenje i predmet vraćen na ponovno odlučivanje.

Postupajući u izvršenju navedene presude Upravnog suda, Žalbena komisija Vlade (u daljem tekstu: drugostepeni organ) je donela rešenje broj 120-01-1446/2016-01 od 30. decembra 2016. godine, kojim je poništeno rešenje Ministarstva unutrašnjih poslova – Direkcija policije – Policijska uprava za grad Beograd (u daljem tekstu: prvostepeni organ) broj 120-3916/14 od 15. avgusta 2014. godine i predmet vraćen na ponovni postupak. Potom je i novo prvostepeno rešenje broj 120-3916/14-1 od 5. aprila 2017. godine poništeno drugostepenim rešenjem broj 120-01-391/2017-01 od 23. juna 2017. godine.

Pomenuti akti u periodu od donošenja presude Upravnog suda od 18. novembra 2016. godine do donošenja Odluke Ustavnog suda Už-5188/2015 od 6. jula 2017. godine nisu navedeni u toj odluci, jer nisu bili dostavljeni Ustavnom sudu, ali je povreda prava na suđenje u razumnom roku utvrđena zbog trajanja postupka i u tom periodu.

U postupku koji je usledio počev od 7. jula 2017. godine, čije se trajanje ceni ovom odlukom, rešenja prvostepenog organa broj 120-3916/14-2 od 19. jula 2017. godine, broj 120-3916/14-3 od 28. februara 2018. godine, broj 120-3916/14-4 od 15. oktobra 2018. godine, broj 120-3916/14-5 od 10. maja 2019. godine, broj 120-3916/14-6 od 20. septembra 2019. godine, broj 120-3916/14-7 od 2. decembra 2019. godine i broj 120-3916/14-8 od 6. marta 2020. godine, kojima je zahtev podnosilaca odbijen kao neosnovan, poništena su drugostepenim rešenjima broj 120-01-669/2017-01 od 20. septembra 2017. godine, broj 120-01-1022/2018-01 od 11. maja 2018. godine, broj 120-01-2009/2019-01 od 9. aprila 2019. godine, broj 120-01-2322/2019-01 od 7. avgusta 2019. godine, broj 120-01-2647/2019-01 od 31. oktobra 2019. godine, broj 120-01-83/2020-01 od 31. januara 2020. godine i broj 120-01-217/2020-01 od 4. maja 2020. godine, te je predmet vraćen na ponovni postupak.

Rešenja prvostepenog organa broj 120-3916/14-9 od 29. maja 2020. godine, broj 120-3916/14-10 od 27. avgusta 2020. godine i broj 120-3916/14-11 od 9. decembra 2020. godine, kojima je zahtev podnosilaca odbačen kao nedozvoljen, poništena su rešenjima drugostepenog organa broj 120-01-357/2020-01 od 21. jula 2020. godine, broj 120-01-673/2020-01 od 20. novembra 2020. godine i broj 120-01-133/2021-01 od 1. marta 2021. godine.

Rešenjem prvostepenog organa broj 120-3916/14-12 od 22. marta 2021. godine, u tački 1. dispozitiva, odbijen je kao neosnovan zahtev podnosilaca za isplatu dodataka na platu po navedenim osnovama za period od 27. juna 2006. do 16. aprila 2008. godine, dok je u tački 2. dispozitiva određeno da će o zahtevu podnosilaca za isplatu dodataka na platu po navedenim osnovama za period od 16. aprila 2005. do 26. juna 2006. godine biti naknadno odlučeno.

Žalba podnosilaca izjavljena protiv navedenog prvostepenog rešenja odbijena je rešenjem drugostepenog organa broj 120-01-258/2021-01 od 26. maja 2021. godine protiv koga je pokrenut upravni spor u predmetu U. 12486/21.

U daljem toku postupka, dopunska rešenja prvostepenog organa broj 120-3916/14-13 od 8. juna 2021. godine, broj 120-3916/14-14 od 7. septembra 2021. godine, broj 120-3916/14-15 od 18. novembra 2021. godine, broj 120-3916/14-16 od 10. marta 2022. godine i broj 120-3916/14-17 od 1. juna 2022. godine, kojima je odbijen zahtev podnosilaca za isplatu dodataka na platu za period od 16. aprila 2005. do 26. juna 2006. godine, poništena su rešenjima drugostepenog organa broj 120-01-348/2021-01 od 5. avgusta 2021. godine, broj 120-01-450/2021-01 od 21. oktobra 2021. godine, broj 120-01-17/2022-01 od 2. februara 2021. godine, broj 120-01-85/2022-01 od 21. aprila 2022. godine i broj 120-01-185/2022-01 od 25. jula 2022. godine.

U nastavku postupka, dopunska rešenja prvostepenog organa broj 120-3916/14-18 od 26. septembra 2022. godine, broj 120-3916/14-19 od 23. decembra 2022. godine, broj 120-3916/14-20 od 10. aprila 2023. godine, broj 120-3916/14-21 od 28. juna 2023. godine, broj 117-7803/23 od 6. novembra 2023. godine i broj 117-2404/24 od 14. marta 2024. godine, kojima je zahtev podnosilaca za period od 16. aprila 2005. do 26. juna 2006. godine odbačen iz razloga što nije reč o upravnoj stvari i kojima su upućeni da eventualno potraživanje za taj period ostvare pred sudovima opšte nadležnosti u skladu sa opštim pravilima obligacionog prava, poništena su drugostepenim rešenjima broj 120-01-272/2022-01 od 28. novembra 2022. godine, broj 120-01-59/2023-01 od 9. marta 2023. godine, broj 120-01-163/2023-01 od 24. maja 2023. godine, broj 120-01-213/2023-01 od 11. avgusta 2023. godine, broj 120-01-17/2024-01 od 25. januara 2024. godine i broj 120-01-110/2024-01 od 7. maja 2024. godine

Dopunskim rešenjem prvostepenog organa broj 117-4120/24 od 28. juna 2024. godine zahtev podnosilaca je ponovo odbačen, te su oni protiv istog izjavili žalbu.

U prethodno pomenutom dopunskom rešenju broj 120-3916/14-16 od 10. marta 2022. godine je prvi put u toku postupka utvrđeno da su podnosioci ustavne žalbe G. Ć. i A. G. primljeni u radni odnos u Ministarstvu unutrašnjih poslova 8. maja 2006. godine, podnosilac M. U. 24. aprila 2006. godine i podnosilac B. P.(2) 3. juna 2006. godine. Stoga su njihovi zahtevi odbačeni za periode koji su prethodili njihovom prijemu u radni odnos, dok se u preostalom delu o njima odlučuje kao i o zahtevima drugih podnosilaca.

3.2. Što se tiče podnosilaca ustavne žalbe Ž. J, M. J.(2), J. Đ. i Ž. D, prvostepenim rešenjima od 6. marta, 29. maja, 27. avgusta i 9. decembra 2020. godine nije bilo odlučeno o njihovom zahtevu.

Navedeni podnosioci su podneskom od 22. decembra 2020. godine tražili da se odluči i o njihovom zahtevu, te je prvostepeni organ doneo dopunsko rešenje broj 120-3916/14-11-1 od 12. februara 2021. godine, kojim je u tački 1. dispozitiva odbijen kao neosnovan njihov zahtev za isplatu dodataka na platu za period od 27. juna 2006. do 3. aprila 2007. godine, dok je u tački 2. dispozitiva određeno da će o njihovom zahtevu za period od 3. aprila 2004. do 26. juna 2006. godine biti naknadno odlučeno. Rešenjem drugostepenog organa broj 120-01-212/2021-01 od 20. aprila 2021. godine odbijena je žalba navedenih podnosilaca izjavljena protiv navedenog prvostepenog rešenja. Protiv navedenog rešenja su pokrenuli upravni sporu u predmetu U. 12486/21.

O zahtevu navedenih podnosilaca koji se odnosi na period 3. aprila 2004. do 26. juna 2006. godine odlučeno je dopunskim rešenjima prvostepenog organa broj 120-3916/14-11-2 od 25. maja 2021. godine, broj 120-3916/14-11-3 od 11. avgusta 2021. godine, broj 120-3916/14-11-4 od 3. decembra 2021. godine, broj 120-3916/14-11-5 od 11. februara 2022. godine, broj 120-3916/14-11-6 od 1. juna 2022. godine i broj 120-3916/14-11-7 od 17. avgusta 2022. godine, kojima je taj zahtev odbijen kao neosnovan ili odbačen, ali su navedena dopunska rešenja poništena drugostepenim rešenjima broj 120-01-343/2021-01 od 26. jula 2021. godine, broj 120-01-428/2021-01 od 19. oktobra 2021. godine, broj 120-01-22/2022-01 od 9. februara 2022. godine, broj 120-01-97/2022-01 od 10. maja 2022. godine, broj 120-01-170/2022-01 od 8. jula 2022. godine i broj 120-01-221/2022-01 od 28. septembra 2022. godine.

Zahtev navedenih podnosilaca je u tom delu odbačen dopunskim rešenjem prvostepenog organa broj 120-3916/14-11-8 od 14. novembra 2022. godine, protiv koga su oni izjavili žalbu.

Iz spisa predmeta i dokumentacije priložene uz ustavnu žalbu se ne vidi kako je dalje tekao postupak po zahtevu navedenih podnosilaca, ali se na osnovu toga što se oni ne pominju u dopunskim rešenjima iz tačke 3.1. obrazloženja, može zaključiti da je prvostepeni organ nastavio odvojeno da odlučuje o zahtevu ova četiri podnosioca ustavne žalbe.

3.3. Kada je reč o podnosiocu ustavne žalbe S. M, koji je u aktima donetim u ovom postupku označen kao S. M, u dopunskom rešenju broj 120-3916/14-16 od 10. marta 2022. godine je prvi put u toku postupka utvrđeno da je on 1. jula 2008. godine primljen u radni odnos u Ministarstvu unutrašnjih poslova. Stoga je odbačen njegov zahtev u delu koji se odnosi na period od 16. aprila 2005. do 26. juna 2006. godine. Isto je utvrđeno i u svim narednim rešenjima prvostepenog organa i to nije osporeno u izjavljenim žalbama. Zahtev navedenog podnosioca u delu koji se odnosi na period od 27. juna 2006. do 16. aprila 2008. godine je odbijen rešenjem prvostepenog organa broj 120-3916/14-12 od 22. marta 2021. godine, koje je potvrđeno drugostepenim rešenjem broj 120-01-258/2021-01 od 26. maja 2021. godine protiv koga je tužbom pokrenut upravni spor. Navedeni podnosilac ni u tom periodu nije bio u radnom odnosu u Ministarstvu unutrašnjih poslova.

4. Odredbom član 32. stav 1. Ustava, na čiju se povredu poziva u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 18/16, 95/18 - autentično tumačenje i 2/23 - odluka US), koje se primenjuju od 1. juna 2017. godine, propisano je: da se postupak vodi bez odugovlačenja i uz što manje troškova po stranku i drugog učesnika u postupku, ali tako da se izvedu svi dokazi potrebni za pravilno i potpuno utvrđivanje činjeničnog stanja (član 9. stav 2.); da stranka ima pravo na žalbu ako rešenje nije izdato u zakonom određenom roku (član 151. stav 3.); da drugostepeni organ sam ili preko prvostepenog ili zamoljenog organa dopunjava postupak ako nađe da je činjenično stanje pogrešno ili nepotpuno utvrđeno ili ponavlja ceo postupak ili njegov deo ako nađe da je učinjena povreda pravila postupka koja je uticala na zakonitost i pravilnost pobijanog rešenja, da u tom slučaju drugostepeni organ poništava pobijano rešenje i sam odlučuje o upravnoj stvari ako nađe da se na osnovu činjenica utvrđenih u dopunjenom postupku mora rešiti drukčije nego što je rešena prvostepenim rešenjem (član 171. stav 2.); da ako drugostepeni organ nađe da će nedostatke prvostepenog postupka brže i ekonomičnije otkloniti prvostepeni organ, on će svojim rešenjem poništiti prvostepeno rešenje i vratiti predmet prvostepenom organu na ponovni postupak, da je u tom slučaju, drugostepeni organ dužan da svojim rešenjem ukaže prvostepenom organu u kom pogledu treba dopuniti postupak, a prvostepeni organ je dužan u svemu da postupi po drugostepenom rešenju i da, bez odlaganja, a najkasnije u roku od 30 dana od prijema predmeta, donese novo rešenje, da protiv novog rešenja stranka ima pravo na žalbu (stav 3.); da će po poništavanju pobijanog rešenja drugostepeni organ proslediti predmet na ponovni postupak prvostepenom organu, samo ako je potrebno da se u toj upravnoj stvari donese novo rešenje (stav 4.); da kad prvostepeni organ nije izdao rešenje u zakonom određenom roku, drugostepeni organ zahteva da mu prvostepeni organ saopšti zašto blagovremeno nije izdao rešenje, da ako drugostepeni organ nađe da prvostepeni organ nije izdao rešenje u zakonom određenom roku iz opravdanog razloga, produžava rok za izdavanje rešenja za onoliko koliko je trajao opravdani razlog, a najduže za 30 dana (član 173. stav 1.).

5. Kako se svim navodima ustavne žalbe obrazlaže isključivo povreda prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je razloge i navode ustavne žalbe razmatrao sa stanovišta tog elementa prava na pravično suđenje. Ustavnom žalbom se osporava trajanje postupka koji je usledio nakon donošenja Odluke Ustavnog suda Už-5188/2015 od 6. jula 2017. godine, kojom je podnosiocima iz tačke 1. izreke (izuzev podnosiocima B. P.(1), Ž. D. i D. B.) utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u dotadašnjem toku postupka, pravo na naknadu nematerijalne štete u opredeljenom novčanom iznosu i naloženo okončanje postupka u najkraćem roku. Stoga je Ustavni sud, u konkretnom slučaju, cenio period od 7. jula 2017. godine koji do odlučivanja o ovoj ustavnoj žalbi traje osam godina i dva meseca.

Ustavni sud je imao u vidu da podnosioci B. P.(1), Ž. D. i D. B. nisu prethodno podneli ustavnu žalbu u predmetu Už-5188/2015, ali je utvrdio da se u ovoj ustavnoj žalbi povreda prava na suđenje u razumnom roku ističe u odnosu na sve podnosioce zbog istog trajanja postupka nakon donošenja Odluke od 6. jula 2017. godine i da se u vezi sa tim za sve podnosioce traži isti iznos naknade nematerijalne štete. Stoga je Ustavni sud i u odnosu na navedene podnosioce cenio isto trajanje postupka.

Ustavni sud je konstatovao da je tačkom 1. dispozitiva rešenja prvostepenog organa od 22. marta 2021. godine, koje je u tom delu postalo konačno, odbijen zahtev podnosilaca za isplatu dodataka na platu za period od 27. juna 2006. do 16. aprila 2008. godine, dok je u tački 2. dispozitiva tog rešenja određeno da će o zahtevu koji se odnosi na isplatu dodataka na platu za period od 16. aprila 2005. do 26. juna 2006. godine biti naknadno odlučeno, te se predmet u tom delu nalazi pred upravnim organima.

Imajući u vidu da je pojam razumne dužine trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom postupku, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja upravnih organa, odnosno sudova koji vode postupak, kao i značaja prava o kom se odlučuje za podnosioca, Ustavni sud je ispitao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Ustavni sud nalazi da podnosioci ustavne žalbe imaju interes da nadležni organi o njihovom zahtevu odluče u okviru standarda razumnog roka, pogotovo zbog toga što se radi o potraživanjima iz radnog odnosa i što je prethodnom Odlukom Ustavnog suda naloženo okončanje postupka u najkraćem roku.

Ustavni sud je ocenio da ovaj predmet nije činjenično i pravno složen, posebno ako se ima u vidu da su pravna pitanja koja se postavljaju u toku postupka već u dovoljnoj meri razjašnjena u odlukama Ustavnog suda Už-2608/2009 od 30. septembra 2010. godine i Už-2188/2013 od 25. februara 2016. godine. Iz navedenih odluka Ustavnog suda proizlazi da podnosiocima za obavljeni rad na izvršenju zadataka preko punog radnog vremena, rad noću i tokom državnog ili verskog praznika, u periodu do 30. juna 2006. godine ne može biti uskraćeno pravo na uvećanu zaradu koja im je u tom slučaju pripadala u skladu sa Zakonom o platama u državnim organima i javnim službama („Službeni glasnik RS“, broj 34/01), dok bi podnosiocima za period od 1. jula 2006. godine pripadalo pravo na uvećanje plate ukoliko bi se utvrdilo da im koeficijent za obračun plate nije uvećan za 30 do 50% u odnosu na druge državne službenike.

Ispitujući postupanje upravnih organa, Ustavni sud je konstatovao da su u periodu koji se ceni u ovom predmetu doneta 23 rešenja prvostepenog organa i 22 rešenja drugostepenog organa kojima je odlučeno o žalbama protiv prvostepenih rešenja. Iz toga se može uočiti da posmatrani postupak obeležava kontinuirano vraćanje predmeta na ponovno rešavanje prvostepenom organu, koji ne postupa po primedbama iz drugostepenih rešenja. U takvim okolnostima, drugostepeni organ je propustio da dopuni postupak i otkloni nedostatke sam ili preko prvostepenog organa ili zamoljenog organa, te da ako nađe da se na osnovu činjenica utvrđenih u dopunjenom postupku upravna stvar mora rešiti drukčije nego što je rešena prvostepenim rešenjem, svojim rešenjem poništi prvostepeno rešenje i sam reši upravnu stvar, u smislu odredbe člana 171. stav 2. Zakona o opštem upravnom postupku. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje na stav Evropskog suda za ljudska prava, da ponavljanje istih naloga nižestepenom organu u okviru jednog postupka ukazuje na nedostatke u procesnom sistemu (ESLjP, presuda Wierciszewska protiv Poljske, predstavka broj 41431/98, od 25. novembra 2003. godine, stav 46.). Ista ocena se odnosi i na podnosioce Ž. J, M. J.(2), J. Đ. i Ž. D. o čijem zahtevu se počev od 12. februara 2021. godine odlučuje posebnim dopunskim rešenjima. Ustavni sud je takođe imao u vidu da je prvostepeni organ zahtev podnosilaca najpre u celini odbijao kao neosnovan, zatim ga je u celini odbacivao kao nedozvoljen, da bi potom počeo odvojeno da odlučuje o delu zahteva koji se odnosi na period od 27. juna 2006. do 16. aprila 2008. godine i o delu zahteva koji se odnosi na period od 16. aprila 2005. do 26. juna 2006. godine, pri čemu zahtev u prvom delu trenutno odbacuje iz razloga što nije reč o upravnoj stvari, dok je zahtev u drugom delu odbio kao neosnovan.

Kada je u pitanju ponašanje podnosilaca ustavne žalbe iz tačke 1. izreke, Ustavni sud je konstatovao da podnosioci Ž. J, M. J.(2), J. Đ. i Ž. D. nisu izjavili žalbu zbog propuštanja prvostepenog organa da odluči o njihovom zahtevu tokom 2020. godine. Ostali podnosioci su koristili pravna sredstva za ubrzanje postupka, u skladu sa zakonom, kada su za to postojali uslovi.

Ustavnopravna ocena postupka čije trajanje je uzeto u obzir u ovom predmetu, zasnovana na praksi i kriterijumima Ustavnog suda i Evropskog suda za ljudska prava, potvrđuje da je povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe iz tačke 1. izreke na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), usvojio njihovu ustavnu žalbu i odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje D. D, D. Đ, Z. C, V. R.(1), G. G, D. A, S. S.(1), R. J, M. R, M. J.(1), R. R, M. S.(1), I. P, B. P.(1), M. U, I. M.(1), D. N, Lj. Ž, M. C, M. Ž, M. B, Ž. L, S. F, D. K, G. L, R. S, B. G, A. G, S. S.(2), D. Č, P. Š, S. Ć, G. T, D. V, J. L, V. M, M. M, R. B, Z. R, S. Đ, J. B.-M, S. V, S. N, D. L, M. L, V. R.(2), D. J, V. V, S. C, B. R, D. I, D. B, T. T, R. A, N. Ž, M. V.(1), V. P, B. P.(2), P. M, M. S.(2), N. R, G. Ć, G. I, I. Đ, N. P, D. Z, K. B, M. V.(2), I. M.(2), N. K, D. G, D. R.(1) i D. R.(2) zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete, svakom u iznosu od po 800 evra, a podnosiocima Ž. J, M. J.(2), J. Đ. i Ž. D. svakom u iznosu od po 700 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbi člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju su podnosioci ustavne žalbe pretrpeli zbog učinjene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom slučaju. Ustavni sud je posebno cenio dužinu trajanja upravnog postupka koja je uzeta u obzir u ovom predmetu, neefikasno postupanje upravnih organa, ograničeni značaj predmeta postupka za podnosioce, propuštanje podnosilaca Ž. J, M. J.(2), J. Đ. i Ž. D. da u navedenom periodu koriste pravna sredstva za ubrzavanje postupka, životni standard države i činjenicu da će određena naknada biti mnogo brže isplaćena na nacionalnom nivou, nego što je to slučaj ako o predmetu odlučuje Evropski sud za ljuska prava.

Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u odlukama Sinđelić i drugi protiv Srbije od 19. septembra 2019. godine (predstavka broj 7129/15) i Stojanović i drugi protiv Srbije od 14. januara 2021. godine (predstavka broj 19322/18), koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u upravnim postupcima koji se, kao i osporeni postupak, vode povodom zahteva policijskih službenika za isplatu dodataka na platu. Evropski sud je odbacio navedene predstavke, uz ocenu da podnosioci predstavki više nemaju prava da tvrde da su žrtve u smislu člana 34. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, jer je Ustavni sud utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku i dodelio podnosiocima bliže označene novčane iznose na ime naknade nematerijalne štete, koji su niži od iznosa koje je dodeljivao Evropski sud, ali su ipak razumni usled velikog broja podnosilaca predstavki i prilično ograničenog značaja predmeta postupka.

7. Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke naložio nadležnim organima da preduzmu sve neophodne mere kako bi se predmetni postupak okončao u najkraćem roku.

8. Razmatrajući ustavnu žalbu podnosioca S. M, Ustavni sud je konstatovao da je on zajedno sa podnosiocima iz tačke 1. izreke podneo zahtev od 16. aprila 2008. godine povodom koga se vodi osporeni postupak, kao i da je Odlukom ovog suda Už-5188/2015 od 6. jula 2017. godine i njemu utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku i pravo na naknadu nematerijalne štete. Međutim, u postupku čije se trajanje ovde ceni je utvrđeno da navedeni podnosilac u celokupnom periodu za koji zahteva isplatu dodataka na platu nije bio u radnom odnosu u Ministarstvu unutrašnjih poslova, što nije osporeno u tom postupku, niti u dopunama ove ustavne žalbe. Dakle, navedeni podnosilac, za razliku od podnosilaca iz tačke 1. izreke, nije u tom periodu imao potraživanje iz radnog odnosa po osnovu pomenutih neredovnosti u radu, te se u osporenom postupku nije moglo odlučivati o njegovim pravima.

Kako se u ustavnoj žalbi navodi da je i ovaj podnosilac u konkretnom periodu imao neredovnosti u radu po osnovu kojih traži isplatu dodataka na platu, što je suprotno činjenicama utvrđenim u predmetnom postupku, Ustavni sud smatra da je reč o zloupotrebi prava na izjavljivanje ustavne žalbe. Stoga je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 6) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio njegovu ustavnu žalbu, rešavajući kao u tački 4. izreke.

9. S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka o povredu prava na suđenje u razumnom roku za 76 policajaca

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti