Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti žalbe protiv rešenja o produženju pritvora

Kratak pregled

Ustavni sud odbija kao neosnovanu ustavnu žalbu protiv rešenja o produženju pritvora okrivljenom za teško ubistvo. Sud je ocenio da su razlozi za pritvor, opasnost od bekstva i ponavljanja dela, dovoljno obrazloženi i da dužina pritvora nije prekomerna.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, dr Nataša Plavšić i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás) i dr Vladan Petrov , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D. V . iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 27. juna 2024. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ust avna žalba D. V . izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Beogradu K. 454/18-Kv. 4169/21 od 8. oktobra 2021. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž2. 2250/21 od 25. oktobra 2021. godine u odnosu na istaknut e povred e prava iz člana 31. i člana 34. stav 3. Ustava Republike Srbije , dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. V . iz Beograda podneo je Ustavnom sudu, 26. novembra 20 21. godine, preko punomoćnika Z. D . N , advokata iz Beograda, ustavnu žalbu protiv rešenja označenih u izreci, zbog povrede prava zajemčenih odredbama člana 27. st. 1. i 3, člana 30. stav 1, člana 31. st. 1. i 3, člana 32. stav 1. i člana 34. stav 3. Ustava Republike Srbije.

Ustavnom žalbom se osporavaju rešenja kojima je prema podnosiocu ustavne žalbe pravnosnažno produžen pritvor, nakon potvrđivanja optužnice, na osnovu člana 211. stav 1. tač. 1) i 3) Zakonika o krivičnom postupku.

U ustavnoj žalbi je navedeno da je pritvor prema njemu proizvoljan i da nije sveden na najkraće neophodno vreme, niti su državni organi pokazali posebnu hitnost u vođenju postupka na koju ih usmerava član 31. Ustava; da se pritvor prema podnosiocu ustavne žalbe produžava duže od tri godine sa istim stereotipnim obrazloženjima bez individualizacije pritvorskih razloga. Podnosilac je naveo da da se nije krio niti se dao u bekstvo i da nije znao niti je mogao da zna da će se protiv njega pokrenuti krivični postupak dok je na poslovnom putu; da je granicu prešao sa važećim pasošem i da je zbog posla bio u Republici Hrvatskoj, kao i da se na adresi njegovog prijavljenog prebivališta nalazi centar njegovih životnih aktivnosti gde je oženjen, a da se protiv njega vodi postupka saznao je tek kada je lišen slobode u Republici Hrvatskoj. U ustavnoj žalbi je navedeno da, ako se njegov boravak u inostranstvu u vreme pre pokretanja post upka smatra relevantnim za odluku o pritvoru, onda se takva odluka zasniva na pretpostavci krivice, što je apsolutno neprihvatljivo.

Osporavajući postojanje pritvorskog razloga iz člana 211. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku podnosilac je naveo da se ranija osuđivanost za znatno lakše i neistovrsno krivično delo za koje je podnosiocu ustavne žalbe izrečena uslovna osuda ne može uzeti kao osobita okolnost koja ukazuje na to da će ponoviti krivično delo.

Predloženo je da Ustavni sud ustavnu žalbu usvoji, utvrdi povredu označenih prava, poništi osporena rešenja i utvrdi pravo na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 5.000 .000,00 dinara, kao i da svoju odluku objavi u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i veb stranicu Minis tarstva pravde Republike Srbije: www.portal.sud.rs i utvrdio sledeće činjenice od značaja za odlučivanje:

Pred Višim sudom u Beogradu u predmetu K. 454/18 je u vreme podnošenja ustavne žalbe bio u toku krivični postupak protiv podnosioca ustavne žalbe i još jednog saokrivljen og lica po optužnici Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Kto. 380/18 od 30. jula 20 18. godine, kojom im je stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela teško ubistvo u saizvršilaštvu iz člana 114. stav 1. tačka 1) u vezi sa članom 33. Krivičnog zakonika , kao i izvršenje krivičnog dela nedozvoljen a proizvodnja, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija u saizvršilaštvu iz člana 348. stav 4. u vezi st. 2. i 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika.

Pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe određen rešenjem sudije za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu K pp. 126/18 od 2. aprila 20 18. godine, na osnovu odredaba člana 211. stav 1. tač. 1) i 3) Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 i dr .), po kojem je lišen slobode 3. jula 201 8. godine.

Osporenim rešenjem Višeg suda u Beogradu K. 454/18-Kv. 4169/21 od 8. oktobra 2021. godine prema podnosiocu ustavne žalbe produžen je pritvor na osnovu člana 211. stav 1. tač. 1) i 3) Zakonika o krivičnom postupku , zbog postojanja opravdane sumnje da je u saizvršilaštvu sa još jednim licem izvršio krivično delo teškog ubistva i krivično delo nedozvoljena proizvodnja, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija u saizvršilaštvu, koja su im potvrđenom optužnicom Višeg javnog tužilaštva u Beogradu stavljena na teret. Obrazlažući postojanje pritvorskih razloga prema podnosiocu ustavne žalbe krivično vanraspravno veće Višeg suda u Beogradu je u osporenom rešenju navelo da, imajući u vidu da iz spisa predmeta proizlazi postojanje opravdane sumnje da je D. V . u saizvršilaštvu sa okrivljenim N.I. izvršio krivična dela koja su predmet optužbe, a kako se okrivljeni D . V . nalazio u bekstvu od vremena kada se predmetni događaj desio, odnosno od dana 10. marta 2018. godine, te da je za njim bila raspisana potraga jer nije mogao biti pronađen na adresi prebivališta, a drugu adresu nije prijavio, a slobode je lišen na osnovu rešenja o određivanju pritvora prema njemu rešenjem sudije za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu Kpp. 126/18 od 2. aprila 2018. godine, i to u Republici Hrvatskoj , koje okolnosti ukazuju na opravdanu bojazan da će se puštanjem na slobodu dati u bekstvo ili kriti i tako postati nedostupan organima krivičnog gonjenja. Što se tiče pritvorskog razloga iz člana 211. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku u osporenom rešenju je navedeno da imajući iskazanu bezobzirnost, upornost i visok stepen nasilja prilikom izvršenja krivičnog dela teškog ubistva na podmukao način u međusobnoj povezanosti sa činjenicom da je D . V . opravdano sumnjiv da je inkriminisane radnje krivičnih dela koja mu se stavljaju na teret preduzeo u vreme proveravanja po uslovnoj osudi po presudi Drugog osnovnog suda u Beogradu K. 1234/17 od 19. novembra 2019. godine, zbog krivičnog dela iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, predstavljaju osobite okolnosti koje ukazuju da će okrivljeni u slučaju boravka na slobodi, u kratkom vremenskom periodu, ponoviti krivično delo, zbog čega se produženje pritvora prema njemu pokazuje kao nužno, a kako su u vreme odlučivanja, navedene okolnosti i dalje takvog inteziteta da se bekstvo i ponavljanje krivičnog dela od strane okrivljenog, može sprečiti jedino merom pritvora, a ne nekom drugom blažom merom.

Osporenim rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Kž2. 2250/21 od 25. oktobra 2021. godine od bijene su kao neosnovane žalbe okrivljenih i njihovih branilaca i potvrđeno rešenje Višeg suda u Beogradu K. 454/18-Kv. 4169/21 od 8. oktobra 2021. godine i u obrazloženju je navedeno da, kako iz spisa predmeta proizlazi opravdana sumnja da su okrivljeni izvršili krivična dela koja su im stavljena na teret, te kako se okrivljeni D . V . nalazio u bekstvu od predmetnog događa – 10. marta 2018. godine i za njim je bila raspisana potraga jer nije mogao biti pronađen na adresi prebivališta, a drugu adresu nije prijavio, te je lišen slobode na osnovu rešenja o određivanju pritvora prema njemu rešenjem sudije za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu Kpp. 126/18 od 2. aprila 2018. godine , i to u Republici Hrvatskoj , koje okolnosti ukazuju na opravdanu bojazan da će se puštanjem na slobodu dati u bekstvo ili kriti i tako postati nedostupan organima krivičnog gonjenja. Što se tiče pritvorskog razloga iz člana 211. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku u osporenom rešenju je navedeno da imajući u vidu iskazanu bezobzirnost, upornost i visok stepen nasilja prilikom izvršenja krivičnog dela teškog ubistva na podmukao način u međusobnoj povezanosti sa činjenicom da je D. V . opravdano sumnjiv da je inkriminisane radnje krivičnih dela koja mu se stavljaju na teret preduzeo u vreme proveravanja po uslovnoj osudi po presudi Drugog osnovnog suda u Beogradu K. 1234/17 od 19. novembra 2019. godine, zbog krivičnog dela iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, predstavljaju osobite okolnosti koje ukazuju da će okrivljeni u slučaju boravka na slobodi, u kratkom vremenskom periodu, ponoviti krivično delo, zbog čega se produženje pritvora prema njemu pokazuje kao nužno, a kako su u vreme odlučivanja, navedene okolnosti i dalje takvog inteziteta da se bekstvo i ponavljanje krivičnog dela od strane okrivljenog, može sprečiti jedino merom pritvora, a ne nekom drugom blažom merom. Drugostepeni sud je ocenio neosnovanim žalbene navode kojima se ukazuje da je podnosila c ustavne žalbe napustio zemlju sedam dana pre donošenja naredbe o proširenju istrage prema njemu iz čega se može zaključiti da nije bio u bekstvu, navodeći da iz spisa predmeta proizlazi da se okrivljeni D . V . u bekstvu nalazio od vremena kada se kritični događaj desio, pa činjenica da je prema njemu istraga proš irena nedelju dana kasnije nije od uticaja na donošenje eventualno drugačije odluke.

Podnosilac ustavne žalbe se do dana podnošenja ustavne žalbe (26. novembra 2021. godine) nalazio u pritvoru tri godine i četiri meseca , računajući od 3. jula 2018. godine, kada je lišen slobode.

4. Odredbama Ustava, na čije povrede se ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da, pored ostalog, trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvora, da posle podizanja optužnice trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, u skladu sa zakonom i da se pritvorenik pušta da se brani sa slobode čim prestanu razlozi zbog kojih je pritvor bio određen (član 31.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.).

Odredbama Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11 121/12, 32/13, 45/13 , 55/14, 35/19, 27/21 – Odluka US i 62/21 Odluka US) (u daljem tekstu: ZKP) propisano je: da pre donošenja pravnosnažne odluke o izricanju krivične sankcije, okrivljenom mogu biti ograničene slobode i prava samo u meri neophodnoj za ostvarenje cilja postupka, pod uslovima propisanim ovim zakonikom (član 10. stav 1.); da se pritvor može odrediti samo pod uslovima predviđenim u ovom zakoniku i samo ako se ista svrha ne može ostvariti drugom merom, da je dužnost svih organa koji učestvuju u krivičnom postupku i organa koji im pružaju pravnu pomoć da trajanje pritvora svedu na najkraće neophodno vreme i da postupaju sa naročitom hitnošću ako se okrivljeni nalazi u pritvoru i da će se u toku celog postupka pritvor ukinuti čim prestanu razlozi na osnovu kojih je bio određen (član 210. stav 1. do 3.).

Odredbama člana 211. stav 1. tač . 1) i 3) ZKP je propisano da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako se krije ili se ne može utvrditi njegova istovetnost ili u svojstvu optuženog očigledno izbegava da dođe na glavni pretres ili ako postoje druge okolnosti koje ukazuju na opasnost od bekstva (tačka 1 )) i – ako osobite okolnosti ukazuju da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo ili dovršiti pokušano krivično delo ili učiniti krivično delo kojim preti (tačka 3 )).

Članom 216. ZKP je, pored ostalog, propisano: da se od predaje optužnice sudu pa do upućivanja okrivljenog na izdržavanje krivične sankcije koja se sastoji u lišenju slobode, pritvor može odrediti, produžiti ili ukinuti rešenjem veća (stav 1.); da se rešenje o određivanju, produženju ili ukidanju pritvora donosi po službenoj dužnosti ili na predlog stranaka i branioca (stav 2.); da je veće dužno da i bez predloga stranaka i branioca ispita da li još postoje razlozi za pritvor i da donese rešenje o produženju ili ukidanju pritvora, po isteku svakih 30 dana do potvrđivanja optužnice, a po isteku svakih 60 dana nakon potvrđivanja optužnice pa do donošenja prvostepene presude (stav 3.); da protiv rešenja iz stava 2. ovog člana stranke i branilac mogu izjaviti žalbu, a javni tužilac može izjaviti žalbu i protiv rešenja kojim je odbijen predlog za određivanje pritvora, da se žalba, rešenje i ostali spisi dostavljaju odmah veću i da žalba ne zadržava izvršenje rešenja (stav 5.); da pritvor koji je određen ili produžen po odredbama st. 1. do 5. ovog člana može trajati do upućivanja okrivljenog na izdržavanje krivične sankcije koja se sastoji u lišenju slobode, a najduže dok ne istekne vreme trajanja krivične sankcije izrečene u prvostepenoj presudi (stav 6.).

Odredbom člana 114. stav 1. tačka 1) Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09, 111/09 , 121/12, 104/13, 108/14, 94/16 i 35/19 ), koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela, bilo je propisano da ko drugog liši života na svirep ili podmukao način kazniće se zatvorom najmanje deset godina ili zatvorom od 30 do 40 godina.

Odredbama člana 348. Krivičnog zakonika propisano je : da ko neovlašćeno izrađuje, prepravlja, prodaje, nabavlja, vrši razmenu ili drži vatreno oružje, konvertibilno ili onesposobljeno oružje, njegove delove, municiju, eksplozivne materije ili minsko-eksplozivna sredstva, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom (stav 1 .); da ako je predmet dela iz stava 1. ovog člana vatreno oružje, municija, eksplozivne materije, minsko-eksplozivna sredstva ili sredstva na bazi ekslozivnih materija ili gasno oružje čija izrada, prodaja, nabavka, razmena ili držanje nije dozvoljeno građanima, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina i novčanom kaznom (stav 2 .); da ko neovlašćeno nosi predmete dela iz st. 1. i 2. ovog člana, kazniće se zatvorom od dve do 12 godina (stav 4 .).

5. Razmatrajući navode ustavne žalbe Ustavni sud je utvrdio da podnosilac povredu prava iz člana 27. stav 3. Ustava ne obrazlaže navodima koji se mogu dovesti u vezu sa sadržinom navedenog prava, kao i da se, imajući u vidu fazu krivičnog postupka u kojoj su doneta osporena rešenja, u konkretnom slučaju ne može postaviti pitanje povrede prava podnosioca ustavne žalbe iz člana 30. stav 1. Ustava, s obzirom na to da su tom odredbom utvrđeni uslovi pod kojima nekom licu može biti određen pritvor kao krivično-procesna mera lišenja slobode, tako da se ova odredba odnosi na donošenje rešenja o određivanju pritvora, a ne na rešenje o produženju pritvora nakon podizanja optužnice, kojim se preispituje da li i dalje postoje razlozi za zadržavanje okrivljenog u pritvoru (vid. Odluku Ustavnog suda Už-1197/2008 od 13. novembra 2008. godine).

Polazeći od navedenog Ustavni sud je utvrdio da nisu ispunjene pretpostavke za odlučivanje o istaknutim povred ama prava iz člana 27. stav 3. i člana 30. stav 1. Ustava, pa je u tom delu ustavnu žalbu odbacio , saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23) , rešavajući kao u drugom delu izreke.

6. Analizom navoda ustavne žalbe u odnosu na istaknute povrede ostalih prava Ustavni sud konstatuje da se suština navoda podnosioca ustavne žalbe o povredi prava iz člana 27. stav 1. i čl. 31. i 32. Ustava u odnosu na osporen a rešenj a zasniva na tvrdnjama podnosioca da ni je bilo osnova da mu se pritvor, nakon tri godin e boravka u pritvoru ponovo produži, jer nisu postoj ali razlozi koji bi opravdali ovu m eru, a da se povreda prava na pretpostavku nevinosti, garantovanog članom 34. stav 3. Ustava, zasniva na osporavanju pritvorskog razloga iz člana 211. stav 1. tačka 1) ZKP.

Ustavni sud je, prilikom donošenja odluke u ovom ustavnosudskom predmetu, ceneći citirane odredbe Ustava i ZKP, pošao od činjenice da je pravo na slobodu i bezbednost jedno od osnovnih ljudskih prava zajemčenih Ustavom i da fizička sloboda ima veliki značaj za pojedinca. Odredbom člana 27. stav 1. Ustava utvrđeno je da je lišenje slobode dopušteno samo iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom, iz čega se nameću dva merila zakonitosti lišenja slobode. Prvo, da lišenje slobode mora biti samo iz razloga predviđenih zakonom, i drugo, u skladu sa zakonom propisanim postupkom. Trajanje pritvora od podizanja optužnice do završetka glavnog pretresa Ustavom i Zakonikom nije ograničeno, ali je nadležni sud, saglasno odredbama člana 31. Ustava i člana 216. stav 3. Zakonika, dužan da trajanje pritvora svede na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvora, te da u određenim vremenskim intervalima, po službenoj dužnosti, i bez predloga stranaka, ispita da li još postoje razlozi za zadržavanje lica u pritvoru ili ne, te se ukoliko i dalje razlozi postoje pritvor rešenjem produžava do dalje odluke suda. Posle stupanja optužnice na pravnu snagu, rok za ispitivanje razloga za pritvor je po isteku svaka dva meseca od stupanja optužnice na pravnu snagu. Iz navedenog proizlazi da ukoliko sud oceni da i dalje postoje razlozi za pritvor i s tim u vezi ne donese odluku o njegovom ukidanju, pritvor kao mera i dalje traje sve do donošenja odluke kojom se pritvor ukida.

Iz navedenog nedvosmisleno proizlazi da pritvor, kao zakonska mera kojom se oduzima osnovno ljudsko pravo na slobodu, predstavlja posebno osetljivu meru oduzimanja lične slobode čoveka u periodu pre donošenja pravnosnažne sudske odluke o krivici. Pritvor nije kazna i za pritvorenika se ne sme pretvoriti u kaznu. Pritvor se, naime, određuje pre nego što je pravnosnažnom sudskom odlukom utvrđena krivica, tako da tokom trajanja mere pritvora u krivičnom postupku koji nije pravnosnažno okončan, još uvek u potpunosti važi Ustavom i Zakonikom utvrđena pretpostavka nevinosti.

Takođe, Ustavni sud ukazuje da je u više svojih odluka zauzeo stanovište da dužina trajanja pritvora koja neće dovesti do povrede Ustavom zajemčenog prava iz člana 31. podrazumeva da nadležni sudovi u svojim odlukama navode relevantne i dovoljne razloge kojima opravdavaju trajanje mere pritvora i pokazuju posebnu hitnost u vođenju postupka.

Polazeći od navedenih opštih principa, a imajuću u vidu navode i razloge iznete u ustavnoj žalbi, Ustavni sud je ocenu osnovanosti iznetih tvrdnji podnosioca o povredi prava iz člana 27. stav 1. i člana 32. stav 1. Ustava cenio u okviru prava iz člana 31. Ustava.

7. Ustavni sud je u konkretnom slučaju utvrdio da je pritvor prema podnosiocu ustavne žalbe određen i produžen zbog postojanja osnovane a potom i opravdane sumnje da je izvršio krivično delo teško ubistvo u saizvršilaštvu iz člana 114. stav 1 tačka 1) u vezi sa člana 33. Krivičnog zakonika , za koje je zakonom zaprećena kazna zatvora u trajanju od najmanje deset godina ili u trajanju od 30 do 40 godina i krivičnog dela nedozvoljeno nošenje vatrenog oružja iz člana 348. stav 4. u vezi st. 1. i 2. Krivičnog zakonika . Pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe produžen na osnovu odredbe člana 211. stav 1. tač. 1) i 3) ZKP, odnosno zbog postojanja okolnosti koje su ukazivale na opasnost od bekstva i opasnosti da će boravkom na slobodi ponoviti krivično delo.

Ustavni sud je utvrdio da je pritvor protiv podnosioca ustavne žalbe određen i produžen od strane nadležnog suda, u postupku propisanom zakonom , da su osporen a rešenj a zasnovana na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju procesnog prava, te da su nadležni sudovi postupali u skladu sa ZKP kada su utvrdili da postoje uslovi da se podnosiocu ustavne žalbe produži pritvor po označenim zakonskim osnovima. Naime, postojanje okolnosti koje ukazuju na opasnost od bekstva podnosioca ustavne žalbe je, po oceni Ustavnog suda, dovoljno obrazloženo, nakon što su sudovi i nakon gotovo tri godine od lišenja slobode pažljivo ispitali opravdanost daljeg trajanja pritvora prema podnosiocu, kao najteže mere za obezbeđenje njegovog prisustva radi nesmetanog vođenja krivičnog postupka.

Naime, Ustavni sud je utvrdio da iz dostavljene dokumentacije proizlazi da su sudovi razmotrili sve do tada prikupljene dokaze, na osnovu kojih je podnosilac ustavne žalbe opravdano sumnjiv da je izvršio krivično delo teško ubistvo i krivično delo neovlašćenog nošenja vatrenog oružja . S tim u vezi, Ustavni sud podseća da količina činjenica i dokaza koji potkrepljuju osnovanu sumnju predstavlja nešto o čemu redovni sud vodi računa, a imajući u vidu da je protiv podnosioca i još jednog saokrivljen og lica, nakon sprovedene istrage podignuta optužnica, po kojoj se , do podnošenja ustavne žalbe, tri godine i četiri meseca sprovodi dokazni postupak, Ustavni sud je utvrdio da obrazloženje osporenog rešenja u pogledu postojanja osnovane sumnje , samo po sebi ne deluje proizvoljno, a postojanje osnovane sumnje kao conditio sine qua non za produženje pritvora nije osporeno ni navodima ustavne žalbe.

Nadalje, s obzirom na to da je Ustavni sud utvrdio da je do dana podnošenja ustavne žalbe ( 26. novembar 2021. godine) pritvor prema podnosiocu ustavne žalbe trajao tri godine, 4 mesec a i 23 dana, računajući od 3. jula 201 8. godine, kada je lišen slobode, neophodno je razmotriti da li su sudovi, iako su u dužem vremenskom periodu razloge za trajanje pritvora zasnivali na potpuno identičnim razlozima koji su postojali u vreme njegovog određivanja, dovoljno brižljivo razmotrili koje su to okolnosti koje bi, bez obzira na pretpostavku nevinosti, pretegle nad principom poštovanja slobode okrivljenog i o pravdale gotovo troipogodišnje trajanje pritvora prema njemu.

Stoga je Ustavni sud utvrdio da iz obrazloženja osporenih rešenja proizlazi da su sudovi ocenjujući postojanje razloga za produženje pritvora prema podnosiocu ustavne žalbe na osnovu odredbe člana 211. stav 1. tačka 1) ZKP, imali u vidu činjenicu da je podnosilac ustavne žalbe odmah nakon kritičnog događaja napustio teritoriju Republike Srbije i da četiri meseca od određivanja pritvora i raspisivanja poternice nije mogao da bude pronađen, a da je slobode lišen na teritoriji Republike Hrvatske, koje okolnosti je sud doveo u vezu sa težinom krivičnog dela za koje se opravdano sumnjiči i visinom zaprećene kazne, smatrajući da one predstavljaju osobite okolnosti koje ukazuju na opasnost od bekstva, zbog čega se njegovo dalje zadržavanje u pritvoru pokazuje kao neophodno. Naime, činjenica da se podnosiocu stavlja na teret da je izvršio krivično delo teško ubistvo, za koje mu se, u slučaju osude može izreći najteža kazna zatvora, koja činjenica ga, objektivno posmatrano, po oceni Ustavnog suda, ne može ostaviti ravnodušnim u odnosu prema organima krivičnog gonjenja i obavezi da se odazove na poziv suda. Kada se navedeno dovede u vezu sa činjenicom da je podnosilac ustavne žalbe odmah nakon kritičnog događaja napustio teritoriju Republike Srbije, i u drugoj državi nesmetano boravio sve dok nije bio lišen slobode na osnovu rešenja o određivanju pritvora, Ustavni sud smatra da su Viši i Apelacioni sud u Beogradu dovoljno jasno i argumentovano obrazložili sve bitne razloge iz kojih nesumnjivo proizlazi zaključak da i posle tri godine i četiri meseca od lišenja slobode činjenice da je podnosilac državljanin Republike Srbije gde ima prijavljeno prebivalište, nisu dovoljna garancija da se on puštanjem na slobodu ne bi dao u bekstvo i tako ponovo postao nedostupan organima krivičnog gonjenja, jer veza podnosioca ustavne žalbe sa drugom državom mogla bi mu olakšati bekstvo, ukoliko bi se našao na slobodi , zbog čega se ne može oceniti kao očigledno proizvoljan ni stav suda da primena blaže mere ne bi bila celishodna, jer intezitet tih okolnosti nije umanjen. Ustavni sud je, dolazeći do ovakvog zaključka, dodatno imao u vidu i navode ustavne žalbe kojima podnosilac ukazuje na to da se na adresi njegovog prijavljenog prebivališta, na kojem sud nije mogao da ga pronađe, nalazi centar njegovih životnih aktivnosti gde živi sa suprugom, te stoga Ustavni sud ocenjuje da su očigledno neosnovane tvrdnje podnosioca ustavne žalbe da četiri meseca, koliko se od kritičnog događaja do lišavanja slobode nalazio u Republici Hrvatskoj, nije saznao da su ga organi krivičnog gonjenja tražili na toj adresi.

Pored navedenog Ustavni sud je ocenio da se ne može smatrati očigledno proizvoljnim zaključak krivičnog suda izražen u osporenim rešenjima da se, u okolnostima konkretnog slučaja, ranija osuda, iako se radi o neistovrsnom krivičnom delu, u međusobnoj povezanosti sa činjenicom da postoji opravdana sumnja da je predmetno krivično delo, koje je znatno teže po kvalifikaciji, učinjeno u vreme proveravanja po prethodnoj osudi, i načinom izvršenja predmetnog krivičnog dela, koji znatno prevazilazi okvire njegove pravne kvalifikacije, mogu smatrati osobitim okolnostima koje ukazuju da će podnosilac ustavne žalbe boravkom na slobodi u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo.

Ustavni sud stoga ocenjuje da su redovni sudovi postojanje pritvorskih razloga iz člana 211. stav 1. tač . 1) i 3) ZKP dovoljno i argumentovano obrazložili i smatra da redovni sudovi nisu iskazali površan odnos prema pri tvoru podnosioca ustavne žalbe, iako su u dužem vremenskom periodu ponavljali iste razlog e za produženje pritvora koji su poslužili kao početni osnov za njegovo određivanje, bez izmenjenih okolnosti koje bi mogle da se uzmu u obzir, jer takve okolnosti očigledno nisu ni postojale. Ustavni sud ukazuje na to da redovni sudovi kod produženja pritvora moraju voditi računa o dinamičnom pristupu koji zahteva Evropski sud za ljudska prava kod procene dovoljnih i relevantnih okolnosti, što podrazumeva da se moraju uzeti u obzir i naknadno izmenjene okolnosti, a naročito one koje se odnose na sam tok krivičnog postupka. Međutim, u konkretnom slučaju, polazeći od navedenog, a imajući pre svega u vidu karakter okrivljenog koji je odmah nakon kritičnog događaja pokazao upornost i istrajnost u izbegavanju sudskog postupka u kojem bi se ispitalo postojanje njegove odgovornosti za izvršenje krivičnog dela koje mu je stavljeno na teret, te težinu zaprećene sankcije za krivično delo koje je okrivljenom stavljeno na teret (najmanje deset godina zatvora ili zatvor od 30 do 40 godina) , Ustavni sud smatra da je produženje pritvora prema podnosiocu i posle tri godine i četiri meseca opravdano, jer postoji takav zahtev od javnog interesa, koji bez obzira na pretpostavku nevinosti, preteže nad pravom na slobodu pojedinca ( Kudla protiv Poljske, broj 30210/96, od 26. oktobra 2000. godine, stav 110 .), te da su sudovi u dovoljnoj meri cenili sve bitne i za konkretan slučaj specifične okolnosti koje potvrđuju postojanje opasnosti od bekstva podnosioca ustavne žalbe i tako opravdavaju produženje pritvora prema njemu na osnovu člana 211. stav 1. tač. 1) i 3) ZKP.

Ustavni sud nadalje konstatuje da je za ocenu osnovanosti navoda kojima se ukazuje na povredu prava na ograničeno trajanje pritvora od značaja i to da li je sud pokazao potrebnu hitnost u vođenju krivičnog postupka.

S tim u vezi Ustavni sud je utvrdio da se podnosilac do dana podnošenja ustavne žalbe (26. novembra 2021. godine) nalazio u pritvoru tri godine i četiri meseca (računajući od 3. jula 201 8. godine kada je lišen slobode), za koje vreme je završena započeta istraga, podignuta i potvrđena optužnica protiv dva okrivljena lica zbog dva krivična dela u saizvršilaštvu, održano pripremno ročište, a uvidom u Portal sudova Srbije Ustavni sud je utvrdio da su nastavci glavnog pretresa do podnošenja ustavne žalbe bili zakazani 31 put, iz čega se može zaključiti da se glavni pretres sprovodi zadovoljavajućom dinamikom.

Pored navedenog, u pogledu istaknute povrede prava na pretpostavku nevinosti, zajemčenog članom 34. stav 3. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da podnosilac smatra da je sud obrazlažući postojanje pritvorskog razloga iz člana 211. stav 1. tačka 1) ZKP povredio njegovo pravo na pretpostavku nevinosti tako što je uz činjenicu da je podnosilac napustio teritoriju Republike Srbije odmah posle kritičnog događaja, smatrajući je bekstvom, iskazao uverenje da je podnosilac ustavne žalbe kriv za izvršenje krivičnih dela koja su predmet postupka. Nasuprot mišljenju podnosioca ustavne žalbe Ustavni sud je utvrdio da iz sadržine osporenih rešenja nesumnjivo proizlazi da Viši i Apelacioni sud u Beogradu, ni u jednom delu osporenih rešenja, nisu izneli tvrdnju da je podnosilac kriv za izvršenje krivičnog dela koje je predmet krivičnog postupka u kojem je odlučivano o neophodnosti daljeg produženja pritvora prema njemu. Obrazlažući postojanje zakonskih razloga za produženje pritvora i prvostepeni i drugostepeni sud se kretali isključivo u granicama postojanja opravdane sumnje i adekvatno su se distancirali od izražavanja stavova koji bi ukazivali da okrivljenog smatraju krivim za krivično delo koje mu je stavljeno na teret pre nego što se njegova eventualna krivica ne utvrdi pravnosnažnom presudom.

Sledom navedenog, Ustavni sud je našao da osporenim rešenjem nisu povređena Ustavom zajemčena prava podnosioca ustavne žalbe iz člana 31. i člana 34. stav 3. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu, odbio ustavnu žalbu kao neosnovanu , odlučujući kao u prvom delu izreke.

8. S obzirom na sve izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti žalbe protiv rešenja o produženju pritvora

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti