Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio da je u parničnom postupku radi naknade štete, koji je trajao preko 11 godina, podnosiocu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Zbog utvrđene povrede, Sud je doneo odluku deklaratornog karaktera.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1621/2011
22.05.2013.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, dr Marija Draškić, dr Olivera Vučić , Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Save Jovanovića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 22. maja 2013 . godine, doneo je

O D L U K U

Usvaja se ustavna žalba Save Jovanovića i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 59/10 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .

O b r a z l o ž e nj e

1. Sava Jovanović iz Beograda je 12. aprila 20 11. godine, preko punomoćnika Miloslava Ivića, advokata iz Beograda, Ust avnom sudu podneo ustavnu žalbu, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčen og odbredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji je vođen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 59/10.

U ustavnoj žalbi se navodi da je podnosilac, u svojstvu tužoca, pokrenuo spor radi naknade štete pred Prvim o pštinskim sudom u Beogradu još 200 0. godine, a koji, iako spada u "kategoriju laganijih sporova" i pored brojnih urgencija podnosioca, u vreme podnošenja ustavne žalbe još uvek nije okončan, već je u fazi žalbenog postupka pred drugostepenim sudom. Podnosilac predlaže da Ustavni sud utvrdi povredu označenog ustavn og prava, naloži nadležnom sudu da okonča postupak bez odlaganja . Zahtev za naknadu nematerijalne štete nije podneo.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava ili slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, nakon izvršenog uvid a u priloženu dokumentaciju i spise predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 59/10 (ranije predmet Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 3485/00) i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovom ustavnosudskom predmetu:

Podnosilac ustavne žalbe, u svojstvu tužioca, podneo je 19. juna 200 0. godine tužbu Prvom o pštinskom sudu u Beogradu (u daljem tekstu: Opštinski sud) protiv tužen ih Kompanije "DUNAV OSIGURANjE" AD Beograda, Gradskog zavoda za hitnu medicinsku pomoć i D.L, radi naknade na ime nematerijalne štete - duševnih bolova zbog smrti sina i naknade materijalne štete za podizanje spomenika. U tužbi je istakao da je njegov sin poginuo u sabraćajnoj nesreći koju je izazvao trećetuženi, a koji je osuđen presudom toga suda K. 1071/97.

Povodom podnete tužbe formiran je predmet P. 3485/00. U 2000. godini su bila zakazana četiri ročišta ali sud nijedno nije održao, a radi : dostavljanja odgovora drugotuženog na tužbu, izjašnjenja tužioca na odgovor drugotuženog predatog neposredno na ročištu i nedostavljanja spisa krivičnog predemeta. U 2001. godini bilo je zakazano jedno ročište , koje nije održano zbog nedostatka procesnih pretpostavki - nije bilo uredne dostave za tužene. Tokom 2002. godine zakazana su i odražana tri ročišta za glavnu raspravu , na kojima je saslušan tužilac u svojstvu parnične stranke, određeno veštačenje od strane veštaka saobraćajne struke i pribavljen nalaz vešt aka 20. novembra 2002. godine (trećetuženi je kasnio sa uplatom predujma za troškove veštačenja četiri meseca ). Do zaključenja glavne rasprave 1. decembra 2009. godine tužilac je urgirao više puta za zakazivanje ročišta, a Opštinski sud je zakazao 27 ročišta za glavnu raspravu, od kojih je 17 održano, a preostalih deset je odloženo . Ročišta su odlagana iz sledećih razloga : tri zbog sprečenosti postupajućeg sudije, pet jer nije bilo uredne dostave poziva za tužene, jedno jer se veštak nije odazvao pozivu suda iako je bio uredno pozvan i jer na r očište nisu pristupile stranke, zbog čega je doneto rešenje da se tužba smatra povučenom. Na održanim ročištima je sprovedeno saslušanje dva svedoka, združeni su spisi i izvršen uvid u spise toga suda u vezi sa ovim predmetom - K. 110/2001 (osn.broj K. 1071/97) i P. 1587/97, određeno novo veštačenje od strane sudskog veštaka saobraćejne struke na okolnost da li ima podeljene odgovornosti učesnika u saobraćajnoj nezgodi, saslušan veštak, saslušan trećetuženi u dva navrata u svojstvu parnične stranke, te je sud dozvolio povra ćaj u pređašnje stanje jer je tužilac sud obavestio o izostanku zbog bolesti.

Presudom Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 3485/10 od 1. decembra 2009. godine, u prvom stavu izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca, pa su obavezani prvotuženi i drugotuženi da tužiocu na ime naknade štete plate, i to: 600.000,00 dinara na ime naknade nematerijlane štete , sa zakonskom zateznom kamatom počev od 1. decembra 2009. godine do isplat e i na ime naknade materijalne štete 82.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 11. jula 2008. godine do isplate ; u drugom i trećem stavu izreke je odbijen tužbeni zahtev tužioca preko dosuđenog iznosa na ime naknade materijalane štete, kao i zahtev za kamatu na iznos materij alne štete od 950.000,00 za period od 11. jula 2008. godine do 1. decembra 2009. godine; u petom stavu izreke je utvrđeno da je tužba povučena u odnosu na trećetuženog, a u šestom stavu izreke su prvotuženi i drugotuženi obavezani da tužiocu naknade troškove parničnog postupka . Protiv navedene presude prvotuženi je izjavio žalbu 11. januara 2010. godine, a drugotuženi je izjavio žalbu 23. juna 2010. godine .

Apelacioni sud u Beogradu je presudom Gž1. 15210/10 od 2. novembra 2011. godine odbio kao neosnovane žalbe prvotuženog i drugotuženog i potvrdio prvostepenu presudu u delu prvog stava izreke koji se odnosi na glavno potraživanje i u petom stavu izreke, dok je preinačio prvostepen u presud u u preostalom de lu prvog stava izreke tako što je odbio tužbeni zahtev za i splatu zakonske zatezne kamate na iznos glavnog duga od 82.500,00 dinara od 11. jula 2008. godine do 1. decembra 2009. godine. Otpravak drugostepene presude je uručen punomoćniku tužioca, ovde podnosioca ustvne žalbe 2. decembra 2011. godine.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se ukazuje ustavnom žalbom, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku (" Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i „Službeni list SRJ“, br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), koji je bio na snazi u vreme pokretanja predmetnog parničnog postupka, bilo je propisano da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku ( član 10.).

Zakonom o parničnom postupku („ Službeni glasnik RS “ br.125/04 i 111/09) koji se, saglasno članu 506. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11), primenjuje na predmetni parnični postupak, propisano je: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova ( član 10.) .

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, na čiju se povredu podnosilac u stavne žalbe poziva, krećući se u granicama postavljenog zahteva, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti koje se odnose na osporeni parnični postupak, Ustavni sud je utvrdio : da je 19. juna 2000. godine pokrenut parnični postupak, podnošenjem tužbe podnosioca, a da je okončan 2. decembra 2011. godine, dostavljanjem presude Apelacionog sud a u Beogradu u predmetu Gž. 15210/10 od 2. novembra 2011. godine.

Ustavni sud ukazuje da je nadležan da ispituje povredu ustavnih prava nakon 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije kojim je ustanovljava ustavna žalba kao pravno sredstvo za zaštitu Ustavom garantovanih prava i sloboda. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu koja započinje pokretanjem postupka, a zavr šava se donošenjem odluke kojom se postupak trajno okončava, Ustavni sud je stao na stanovište da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka uzme u obzir celokupan period trajanja sudskog postupka koji je predmet ustavne žalbe.

Parnični postupak povodom koga je podneta ustavna žalba okončan je za 11 godina, pet meseci i 22 dana.

Navedeno trajanje ovog parničnog postupka samo po sebi ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Stoga, Ustavni sud ocenjuje da, iako je razumna dužina trajanja jednog sudskog postupka relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca, kao što su složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj spornog prava za podnosioca, trajanje parničnog postupka od preko 11 godina ne može biti opravdano ni jednim od prethodno navedenih činilaca koji mogu opredeljujuće uticati na njegovu dužinu.

U o vom sporu nije bilo složenih činjeničnih i pravnih pitanja, ali je ipak prvostepeni sud odluku doneo tek posle devet i po godina. Za podnosioca ustavne žalbe svakako je ovaj spor za naknadu štete imao nesumnjiv značaj zbog svrhe da mu pribavi određena materijalna dobra da lakše savlada duševne bolove koje trpi zbog štetnog događaja. Na strani podnosioca nema doprinosa odugovlačenju postupka s obzirom na to da je uredno pristupa o na sva ročišta, više puta urgirao za zakazivanje ročišta i samo jednom opravdano izostao sa ročišta zbog bolesti , prethodno obavestivši sud o tome , tako da nije bilo mesta donošenju rešenja da se tužba smatra povučenom. Imajući u vidu izneto, Ustavni sud je ocenio da je postupanje prvostepenog suda, na šta podnosilac posebno ukazuje, dovelo do njegovog nerazumno dugog trajanja. Na neefikasno i nedelotvorno postupanje suda, te nepreduzimanje svih procesnih mera na koje je ovlašćen, nedvosmis leno ukazuje činjenica da u 2000. godini, te u 2001. i 2007. godini nije održano nijedno ročište, a da su u 2004. godini bila zakazana i održana samo dva ročišta, da su tri ročišta bila odložena zbog spečenosti postupajućeg sudije , a da je veći broj ročišta odložen zbog neuredne dostave poziva tuženima. Na strani drugostepenog suda nije bilo doprinosa trajanju postupka van razumnog roka.

Saglasno iznetom, Ustavni sud je našao da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku jer o njegovoj tužbi , odnosno tužbenom zahtevu nije rešeno u okviru prihvaćenih standarda. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 , 99/11 i 18/13 - US), ustavnu žalbu usvojio i odlučio kao u izreci.

6. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1 . tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti