Sudska praksa

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji traje 14 godina. Sud je naložio hitno okončanje postupka i dosudio podnositeljki naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1300 evra.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević , predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Slavice Sudžum iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 5. decembra 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Slavice Sudžum i utvrđuje da je u postupku koji se vodio pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 7654/04 a sada se vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 56906/10, povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Nalaže se Prvom osnovnom sudu u Beogradu da preduzme sve neophodne mere kako bi se postupak iz tačke 1. okonča o u najkraćem roku.

3. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1300 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave .

O b r a z l o ž e nj e

1. Slavica Sudžum iz Beograda je 19. marta 2010. godine, preko punomoćnika Tatjane Sudžum, advokata iz Beograda podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda , u parničnom postupku koji se vodio pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 7654/04.

Podnositeljka ustavne žalbe je navela da je još 8. decembra 1998. godine podnela tužbu Drugom opštinskom sudu u Beogradu radi utvrđivanja ništavosti ugovora i brisanja uknjižbe i da se prvostepeni postupak vodi već 11 godina. Tražila je naknadu štete i zahtevala da Ustavni sud na loži nadležnom sudu da osporeni parnični postupak okonča u najkraćem roku.

2. Saglasno članu 170 Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava. Odredbom člana 82. stav 2. Zakona propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u prethodnom postupku, uvidom u spise predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 56906/10 (ranije predmet Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 7654/04) utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnositeljka ustave žalbe je 8. decembra 1998. godine podnela tužbu Drugom opštinskom sudu u Beogradu protiv M. K. i A. K, radi utvrđivanja ništavosti ugovora i brisanja uknjižbe.

Pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu održano je dva ročišta za glavnu raspravu, a tri ročišta nisu održana na zahtev punomoćnika tuženih za njihovo odlaganje .

Rešenjem Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 6386/98 od 17. juna 2001. godine prekinut je postupak u ovoj pravnoj stvari jer je prvotužena M. K. preminula, pa kako su prvotuženi i drugotuženi jedinstveni suparničari, postupak je prekinut i u odnosu na drugotuženog. Podnositeljka ustavne žalbe je 24. aprila 2002. godine tražila od Drugog opštinsk og suda u Beogradu da nastavi postupak jer su u ostavinskom postupku određeni pravni sledbenici pok. prvotužene.

Zatim je dalje u nastavku postupka pred prvostepenim sudom održano dva ročišta , a dva ročišta nisu održana zbog nedolaska tuženih a nije bilo dokaza da su uredno pozvani.

Presudom Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 153/03 od 9. oktobra 2003. godine, u stavu jedan izreke usvojen je tužbeni zahtev u celosti, a u stavu dva izreke je obavezan tuženi da tužilji naknade troškove parničnog postupka.

Rešenjem Okružnog suda u Beogradu Gž. 882/04 od 5. maja 2004. godine, donetim o žalbi tuženih protiv prvostepene presude , ukinuta je presuda Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 153/03 od 9. oktobra 2003. godine i predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Zatim je u nastavku nastavu postupka pred prvostepenim sudom održano sedam ročišta , i to 3. februara, 8. aprila, 15. juna, 11. oktobra i 9. decembra 2005. godine, 17. novembra 2010. godine i 18. januara 2011. godine.

4. Za ocenu navoda i razloga ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenih prava na čiju povredu se podnositeljka ustavne žalbe poziva od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku ("Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i "Službeni list SRJ", br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), koji je bio na snazi u vreme pokretanja parničnog postupka, bilo je propisano: da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku (član 10.); da je svaka stranka dužna da iznese činjenice i predloži dokaze na kojima zasniva svoj zahtev ili kojim pobija navode i dokaze protivnika (član 219.); da dokazivanje obuhvata sve činjenice koje su važne za donošenje odluke, a koji će se dokazi izvesti radi utvrđivanja odlučnih činjenica rešava sud (član 220.).

Takođe i prema Zakonu o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09), stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku, i sud je dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. st. 1. i 2.).

5. Period ocene razumne dužine trajanja predmetnog sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je dana 8. novembra 2006. godine, kada je proglašen i stupio na snagu Ustav Republike Srbije, koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili uskraćenih ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javno raspravljanje i odlučivanje o njegovim pravima i obavezama u razumnom roku. Međutim, Ustavni sud smatra da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, do kada je predmet bio nerešen osam godina, tako da je za ocenu postojanja povrede prava podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku relevantan ceo protekli period, od dana podnošenja tužbe sudu 8. decembra 1998. godine.

Analizirajući dužinu trajanja osporenog parničnog postupka, Ustavni sud je utvrdio da navedeni postupak traje četrnaest godina što samo po sebi ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Po oceni Suda, nezavisno od činjenice da je konkretni postupak zahtevao izvođenje većeg broja dokaza saslušanjem parničnih stranaka, kao i svedoka i bio određene složenosti, dugogodišnje trajanje ovog postupka ukazuje na to da nadležni sudovi nisu postupali u skladu sa svojim zakonskim ovlašćenjima, u cilju efikasnog okončanja parničnog postupka.

Dakle, Ustavni sud nalazi da je osnovni razlog četrnaestogodišnjeg trajanja osporenog parničnog posutpka nedelotvorno postupanje nadležnog suda koji nije preduzeo sve mere i radnje na koje je po zakonu bio obavezan da se predmetni postupak efikasno okonča i da se o predmetnoj tužbi odluči bez nepotrebnog odugovlačenja.

Naime, od podnošenja tužbe 8. decembra 1998. godine, u periodu od četiri godine, ne računajući godinu dana prekida postupka zbog smrti prvotužene do donošenja prvostepene presude 9. oktobra 2003. godine, pred prvostepenim sudom je održano samo četiri ročišta za glavnu raspravu, dok pet ročišta nije održano bez krivice podnositeljk e. Zatim , od donošenja drugostepene odluke 5. maja 2004. godine kojom je prvostepena presuda ukinuta i predmet vrać en prvostepenom sudu na ponovno suđenje , pa do odlučivanja o ustavnoj žalbi, postupak i dalje traje pred prvostepenim sudom i za osam godina je održano samo sedam ročišta za glavnu raspravu, a od 9. decembra 2005. godine do 17. novembra 2010. godine nije održano nijedno ročište, što znači da nadležni sud nije postupao u skladu sa zakonskim ovlašćenjima i nije preduzeo sve radnje da bi se o predmetnoj tužbi odlučilo bez nepotrebnog odugovlačenja.

Takođe, predmet spora je od značaja za podnositeljku , imajući u vidu sam predmet tuženog zahteva. Po oceni Ustavnog suda, kao i po kriterijumima i praksi međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, četrnaestogodišnje trajanje postupka pred prvostepenim sudom predstavlja nerazumno dug period.

Dakle, polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je nedelotvornim i neefikasnim postupanjem Drugog opštinskog suda u Beogradu u predmetu P. 7654/04, a zatim Prvog osnovnog suda u Beogradu u predmetu P. 56906/2010 , podnositeljk i ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava , te je saglasno odredb ama člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu , ustavnu žalbu usvojio u tački 1. izreke i kao način otklanjanja štetnih posledica zbog utvrđene povrede ustavnog prava u tački 2. izreke naložio Prvom osnovnom sudu u Beogradu da preduzme sve mere da bi se parnični postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

U vezi navoda iz ustavne žalbe o povredi prava iz člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Ustavni sud ukazuje da se pravo iz navedenog člana sadržinski ne razlikuje od člana 32. stav 1. Ustava, te je povredu navedenog prava cenio kroz odredbe Ustava .

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1300 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpela podnositeljka ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja, posebno dužinu trajanja predmetnog postupka, ne računajući vreme kada je postupak bio prekinut. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za povredu prava koju je podnositeljka ustavne žalbe pretrpela zbog neefikasnog postupanja suda. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete Ustavni sud je imao u vidu, praksu Ustavnog suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete koja oštećenom treba da pruži odgovarajuće zadovoljenje.

7. Na osnovu izloženog i odredaba člana 42b stav 1 . tačka 1) i člana 45. tačka 9), Zakona o Ustavnom sudu , Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA


dr Dragiša B. Slijepčević

Slični dokumenti

Semantička pretraga sudske prakse

Pronađite relevantne pravne dokumente koristeći veštačku inteligenciju.

Započni pretragu