Povreda prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu

Kratak pregled

Ustavni sud je utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu zbog nesprovođenja izvršenja duže od pet godina. Zahtev za naknadu štete je odbijen zbog doprinosa podnosioca dužini trajanja postupka, jer nije predlagao promenu sredstva izvršenja.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi J. k. p. „V.“ iz K, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 12. decembra 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba J. k. p. „V.“ i utvrđuje da su u izvršnom postupku koji je vođen pred Trgovinskim sudom u Kraljevu u predmetu Iv. 1632/05 povređen i pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i pravo na imovinu zajemčeno odredbom člana 58. Ustava, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Odbija se kao neosnovan zahtev podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne i materijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. J. k. p. „V.“ iz K. je 13. aprila 2001. godine, podnelo ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvršnom postupku koji se vodio pred Trgovinskim sudom u Kraljevu Iv. 1632/05 i protiv rešenja Privrednog suda u Kraljevu Iv. 1632/05 od 27. januara 2011. godine i Privrednog apelacionog suda Iž. 345/11 od 1. marta 2011. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava i prava na imovinu zajemčenog odredbom člana 58. Ustava.

U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, navedeno: da je podnosilac ustavne žalbe, u svojstvu izvršnog poverioca 8. jula 2005. godine, podneo Trgovinskom sudu u Kraljevu, predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave, protiv izvršnog dužnika „H.“ AD iz K, radi naplate duga za izvršene komunalne usluge; da je Trgovinski sud u Kraljevu doneo rešenje o izvršenju Iv. 1632/05 od 8. jula 2005. godine, koje je postalo pravnosnažno 11. jula 2005 godine i izvršno 19. jula 2005. godine, ali da izvršenje po navedenom rešenju nije sprovedeno, ni nakon pet i po godina; da je nad izvršnim dužnikom rešenjem Privrednog suda u Kraljevu St. 38/10 od 14. aprila 2010. godine pokrenut prethodni stečajni postupak; da je podnosilac 25. januara 2011. godine, podneo Privrednom sudu u Kraljevu predlog za obezbeđenje novčanog potraživanja po osnovu pravnosnažnog i izvršnog rešenja o izvršenju Trgovinskog suda u Kraljevu Iv. 1632/05 od 8. jula 2005. godine, zasnivanjem založnog prava- hipoteke na nepokretnostima označenim u predlogu; da je prvostepeni sud osporenim rešenjem odbio kao neosnovan predlog za obezbeđenje potraživanja, a drugostepeni sud je u postupku po žalbi obustavio izvršenje određeno rešenjem o izvršenju Trgovinskog suda u Kraljevu Iv. 1632/05 od 8. jula 2005. godine; da je rešenje o izvršenju Trgovinskog suda u Kraljevu Iv. 1632/05 trebalo izvršiti, pre nego što je Privredni sud u Kraljevu doneo rešenje o otvaranju stečajnog postupka nad izvršnim dužnikom, te da je podnosilac usled propusta Trgovinskog, odnosno Privrednog suda u Kraljevu podneo predlog za obezbeđenje potraživanja; da je prvostepeni sud pogrešno primenio Zakon o izvršnom postupku, kada je odbio predlog za obezbeđenje potraživanja, navodeći da se nepokretnosti nalaze u državnoj svojini i da je korisnik istih država, jer iz sadržine lista nepokretnosti proizlazi da je izvršni dužnik korisnik parcela. Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, a istakao je i zahtev za naknadu materijalne i nematerijalne štete.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

2. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Privrednog suda u Kraljevu Iv. 1632/05, i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Izvršni poverilac, ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo je 8 . jula 2005. godine Trgovinskom sudu u Kraljevu, predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave protiv izvršnog dužnika „H.“ AD iz K, radi duga za izvršene usluge vodosnabdevanja i preičišćavanja otpadnih voda u iznosu od 746.693,62 dinara.

Rešenjem Trgovinskog suda u Kraljevu Iv. 1632/05 od 8. jula 2005. godine je određeno izvršenje na osnovu verodostojne isprave prenosom novčanih sredstava izvršnog dužnika na račun izvršnog poverioca.

Izvršni poverilac je podneskom od 25. januara 2011. godine podneo predlog za obezbeđenje potraživanja na osnovu pravnosnažnog i izvršnog rešenja o izvršenju Trgovinskog suda u Kraljevu Iv. 1632/05 od 8. jula 2005. godine, zasnivanjem založnog prava, odnosno hipoteke prvog reda na nepokretnostima izvršnog dužnika.

Osporenim rešenjem Privrednog suda u Kraljevu Iv. 1632/05 od 27. januara 2011. godine je odbijen kao neosnovan predlog izvršnog poverioca od 25. januara 2011. godine kojim je tražio da se obezbedi potraživanje na osnovu pravnosnažnog i izvršnog rešenja ovog suda Iv. 1632/05 od 8. jula 2005. godine, a radi duga u iznosu od 746.693,62 dinara, sa kamatom i troškovima izvršnog postupka, tako što će se obezbediti novčano potraživanje izvršnog poverioca zasnivanjem založnog prava – hipoteke prvog reda na nepokretnostima koje su bliže označene u predlogu.

Odlučujući o žalbi izvršnog poverioca, Privredni apelacioni sud je osporenim rešenjem Iž. 345/11 od 1. marta 2011. godine obustavio izvršenje određeno rešenjem o izvršenju Trgovinskog suda u Kraljevu Iv. 1632/05 od 8. jula 2005. godine.

3. Odredbama Ustava, na čiju se povredu poziva podnosilac ustavne žalbe , utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona, da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne, da se zakonom može ograničiti način korišćenja imovine i da o duzimanje ili ograničenje imovine radi naplate poreza i drugih dažbina ili kazni, dozvoljeno je samo u skladu sa zakonom (član 58.).

Zakonom o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS", broj 125/04), koji je stupio na snagu 23. februara 2005. godine, propisano je: da se postupak izvršenja i postupak obezbeđenja pokreću na predlog poverioca (član 2. stav 1.); da izvršenje i obezbeđenje određuje i sprovodi sud (član 3.); da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno, da je o predlogu za izvršenje sud dužan da odluči u roku od tri dana od dana podnošenja predloga (član 5. st. 1. i 2.); da kad su ispunjeni uslovi za donošenje rešenja o izvršenju i za sprovođenje izvršenja, sud je dužan da donese rešenje o izvršenju i preduzima radnje sprovođenja izvršenja (član 4.); da sud određuje izvršenje samo na osnovu izvršne ili verodostojne isprave, ako ovim zakonom nije drugačije određeno (član 29.); da su izvršne isprave izvršna odluka suda i izvršno sudsko poravnanje (član 30. stav 1. tačka 1)); da sud određuje izvršenje, odnosno obezbeđenje onim sredstvom i na onim predmetima koji su navedeni u izvršnom predlogu, odnosno predlogu za obezbeđenje, da sud može, na predlog izvršnog poverioca odnosno izvršnog dužnika, u skladu sa ovim zakonom, odrediti drugo sredstvo izvršenja, odnosno obezbeđenja, umesto onoga koje je predloženo, da predlog iz stava 2. ovog člana stranke mogu staviti u roku od tri dana od dana prijema rešenja o izvršenju, a predlog iz stava 4. ovog člana, do otpočinjanja sprovođenja izvršenja (član 8. st . 1, 4. i 6.); da se postupak obezbeđenja pokreće predlogom stranke, a predlogom drugih lica, odnosno organa samo kad je to zakonom određeno, da se u predlogu za obezbeđenje navodi potraživanje čije se obezbeđenje traži, zakonski razlozi za obezbeđenje, činjenice i dokazi iz kojih sud utvrđuje da je postojanje zakonskih razloga za obezbeđenje verovatno, kao i vrsta sredstva obezbeđenja, pod uslovom da sud usvoji predlog i izrekne obezbeđenje (član 260.); da se kao sredstva obezbeđenja mogu odrediti samo založno pravo na nepokretnim i pokretnim stvarima na osnovu sporazuma stranaka, založno pravo na nepokretnosti na osnovu izvršne isprave, prethodne mere i privremene mere (član 261.); da obezbeđenje nije dopušteno na stvarima i pravima koja po zakonu ne mogu biti predmet izvršenja (član 262.).

Zakonom o stečaju ("Službeni glasnik RS", br. 104/09 i 99/11, 71/12 - Odluka US) je propisano da se od dana otvaranja stečajnog postupka ne može protiv stečajnog dužnika, odnosno nad njegovom imovinom, odrediti i sprovesti prinudno izvršenje, niti bilo koja mera postupka izvršenja osim izvršenja koja se odnose na obaveze stečajne mase i troškova stečajnog postupka i da se postupci iz stava 1. ovog člana koji su u toku obustavljaju (član 93. st. 1. i 2.)

4. Period ocene razumnosti dužine trajanja ovog sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je dana 8. novembra 2006. godine, kada je proglašen i stupio na snagu Ustav Republike Srbije, koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili ugroženih ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javno raspravljanje i odlučivanje o njegovim pravima i obavezama u razumnom roku. Međutim, Ustavni sud smatra da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine. Ustavni sud je konstatovao da je podnosilac podneo predlog za izvršenje Trgovinskom sudu u Kraljevu 8. jula 2005. godine. Stoga Sud nalazi da je za ocenu postojanja povrede navedenog ustavnog prava podnosioca relevantan period od 8. jula 2005. godine pa nadalje tokom trajanja postupka.

Analizirajući dužinu trajanja osporenog izvršnog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je navedeni postupak trajao pet godina i osam meseci i da je okončan obustavom postupka.

Navedeno trajanje izvršnog postupka samo po sebi ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, razumna dužina trajanja sudskog postupka je relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak, kao i priroda postavljenog zahteva, odnosno značaj prava o kome se odlučuje za podnosioca ustavne žalbe su kriterijumi koji utiču na ocenu dužine trajanja postupka i određuju da li je postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Ispitujući navedene kriterijume za utvrđivanje eventualne povrede prava na suđenje u razumnom roku u konkretnom slučaju, Ustavni sud je ocenio da u ovom predmetu nije bilo posebno složenih činjeničnih i pravnih pitanja o kojima bi se postupajući sud izjašnjavao.

Ocenjujući postupanje podnosioca ustavne žalbe, kao izvršnog poverioca, Ustavni sud je našao da podnosilac od donošenja rešenja o izvršenju Trgovinskog suda u Kraljevu Iv. 1632/05 od 8. jula 2005. godine, pa do podnošenja predloga za obezbeđenje potraživanja – zasnivanja hipoteke na nepokretnostima izvršnog dužnika od 25. januara 2011. godine, pet i po godina nije preduzimao nikakve radnje u postupku izvršenja, odnosno do podnošenja navedenog predloga nije predlagao promenu sredstva izvršenja. Pored toga, Ustavni sud nalazi da, izvršni sud nije mogao odrediti drugo sredstvo izvršenja, umesto onoga koje je predloženo, bez predloga podnosioca, kao izvršnog poverioca.

Ocenjujući postupanje suda u izvršnom postupku, Ustavni sud je našao da izvršni sud, u konkretnom slučaju, nije preduzeo radnje radi sprovođenja izvršenja, odnosno nije dopisom zatražio izjašnjenje Odeljenja za prinudnu naplatu potraživanja da li je izvršenje u predmetu Iv. 1632/05 sprovedeno.

Bitna karakteristika izvršnog postupka je njegov prinudni karakter koji određuje osnovna načela tog postupka. Jedno od tih načela je načelo oficijelnosti koje od suda zahteva aktivno ponašanje sve do okončanja izvršnog postupka, te je sud dužan hitno da preduzima sve radnje koje treba da dovedu do sprovođenja izvršenja i okončanja izvršnog postupka što u konkretnoj situaciji nije bio slučaj. Izvršni postupak se smatra okončanim sprovođenjem izvršenja ili donošenjem rešenja o obustavi postupka u zakonom izričito propisanim situacijama, do čega u konkretnom slučaju nije došlo.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je našao da su propusti prvostepenog suda prevashodno doprineli dugom trajanju izvršnog postupka, ali je takođe našao i da je podnosilac ustavne žalbe u velikoj meri i sam doprineo ovako dugom trajanju izvršnog postupka. Ustavnopravna ocena sprovedenog postupka u ovoj građanskopravnoj stvari, zasnovana na praksi Ustavnog suda, kao i praksi i kriterijumima Evropskog suda za ljudska prava, potvrđuje da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku.

Na osnovu svega izloženog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji se vodio pred Trgovinskim, odnosno Privrednim sudom u Kraljevu u predmetu Iv. 1632/05, pa je saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13-Odluka US), ustavnu žalbu usvojio i odlučio kao u tački 1. izreke.

U delu ustavne žalbe koji se odnosi na povredu prava na imovinu, Ustavni sud je utvrdio da je nesprovođenjem izvršnog postupka povređeno i pravo podnosioca ustavne žalbe na imovinu zajemčeno odredbom člana 58. Ustava. Naime, svako novčano i nenovčano potraživanje koje neko ima na osnovu izvršne isprave, bilo da je u pitanju pravnosnažna sudska odluka ili sudsko poravnanje ili sa njima Zakonom o izvršnom postupku izjednačena isprava u pogledu izvršnosti, ulazi u imovinu poverioca. Stoga, nesprovođenje izvršenja na osnovu izvršne isprave predstavlja povredu prava na imovinu, zajemčenog odredbom člana 58. Ustava.

5. Odlučujući o zahtevu podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijlane štete, Ustavni sud je našao da je isti neosnovan. Imajući u vidu da je Ustavni sud utvrdio, da je podnosilac ustavne žalbe u velikoj meri doprineo trajanju izvršnog postupka, koji je okončan pravnosnažnim rešenjem o obustavi, te da povreda prava na suđenje u razumnom roku nije učinjena samo usled neažurnog postupanja prvostepenog suda, već i doprinosom podnosioca, to je našao da nisu ispunjeni uslovi iz člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu.

U pogledu zahteva podnosioca za naknadu materijalne štete, Ustavni sud ukazuje da iz odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu nesumnjivo proizilazi obaveza podnosioca da u svakom konkretnom slučaju dostavi dokaze da je pretrpeo štetu zbog postupanja suda, kao i da dostavi dokaze o visini štete, odnosno da opredeli iznos naknade materijalne štete i navede činjenice koje potkrepljuju te tvrdnje. Ustavni sud konstatuje da, u konkretnom slučaju, podnosi lac ustavne žalbe nije dokaza o da je pretrpeo materijalnu štetu, zbog dugog trajanja izvršnog postupka.

Imajući u vidu napred navedeno, Ustavni sud je saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbio u odnosu na ovaj zahtev i odlučio kao u tački 2. izreke.

6. Odlučujući o delu ustavne žalbe podnosioca koja je izjavljena protiv rešenja Privrednog suda u Kraljevu Iv. 1632/05 od 27. januara 2011. godine i rešenja Privrednog apelacionog suda Iž. 345/11 od 1. marta 2011. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud nalazi da podnosilac ističe pogrešnu primenu materijalnog prava.

Osporenim rešenjem Privrednog suda u Kraljevu Iv. 1632/05 od 27. januara 2011. godine je odbijen predlog izvršnog poverioca kojim je tražio da se obezbedi potraživanje na osnovu pravnosnažnog i izvršnog rešenja Trgovinskog suda u Kraljevu Iv. 1632/05 od 8. jula 2005. godine, zasnivanjem založnog prava – hipoteke prvog reda na nepokretnostima izvršnog dužnika.

Saglasno odredbi člana 170. Ustava, kojom je ustavna žalba ustanovljena kao posebno i izuzetno pravno sredstvo za zaštitu Ustavom zajemčenih prava i sloboda, ustavna žalba se može izjaviti samo protiv pojedinačnog akta ili radnje kojima je odlučivano o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe, pošto samo takvim aktom ili radnjom podnosiocu može biti povređeno ili uskraćeno neko od Ustavom zajemčenih prava i sloboda.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu pravnu prirodu i sadržinu osporenog akta, Ustavni sud je utvrdio da se ne radi o pojedinačnom aktu iz člana 170. Ustava, te je stoga u ovom delu ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, kao u drugom delu tačke 1. izreke.

U odnosu na osporeno rešenje Privrednog apelacionog suda Iž. 345/11 od 1. marta 2011. godine, kojim je obustavljeno izvršenje određeno rešenjem o izvršenju Trgovinskog suda u Kraljevu Iv. 1632/05 od 8. jula 2005. godine Ustavni sud nalazi da je pravilna odluka drugostepenog suda, s obzirom da je Zakonom o stečju propisano da se od dana otvaranja stečajnog postupka, ne može protiv stečajnog dužnika, odnosno nad njegovom imovinom, odrediti i sprovesti prinudno izvršenje, niti bilo koja mera postupka izvršenja, osim izvršenja koja se odnose na obaveze stečajne mase i troškova stečajnog postupka, a da se postupci izvršenja koji su u toku obustavljaju.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu sadržinu ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da se navodi podnosioca ne mogu prihvatiti kao ustavnopravni razlozi kojima se argumentuju tvrdnje o povredi označenog ustavnog prava, već se od Ustavnog suda, u suštini traži da kao instancioni sud još jednom oceni zakonitost osporenih re šenja.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, kao u drugom delu tačke 1. izreke.

7. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) , člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9 ) Zakona o Ustavnom sudu i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda (“Službeni glasnik RS”, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević, s.r.

Povreda prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti