Povreda prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu, utvrdivši povredu prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku koji je trajao osam godina i tri meseca. Podnosiocima je dosuđena naknada nematerijalne štete u iznosu od po 1.000 evra.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Milan Stanić, dr Goran P. Ilić , Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Babić, dr Milan Marković i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Ž. Š . i D . K, oboje iz Niša, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 18. oktobra 2018. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Ž. Š . i D . K . i utvrđuje da je u postupku koji je vođen pred Višim sudom u Nišu u predmetu K. 371/10 (ranije pred Okružnim sudom u Nišu u predmetu VPK. 37/08) podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 1.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. Ž. Š . i D . K , oboje iz Niša, podneli su Ustavnom sudu, 26. februara 2016. godine, preko punomoćnika M . K, advokata iz Niša, ustavnu žalbu protiv presude Apelacionog suda u Nišu Kž.1. 611/15 od 25. januara 2016. godine , zbog povrede prava na pravično suđenje i na suđenje u razumnom roku, iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je navedeno da je osporeni krivični postupak trajao osam godina i tri meseca. Predloženo je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i utvrdi povredu označenih ustavnih prava, a tražena je naknada nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrdđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom prethodnom postupku, iz spisa predmeta K. 371/10 Višeg suda u Nišu, utvrdio da je Okružno javno tužilaštvo 1. oktobra 2007. godine podnelo zahtev za sprovođenje istrage Ktvp. 324/07 protiv Ž. Š . i D . K . (ovde podnosioci ustavne žalbe), kao i G.Š, zbog postojanja osnovane sumnje da su izvršili krivično delo zloupotrebe službenog položaja u produženom trajanju iz člana 359. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika u vezi člana 61. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05 i 107/05).

Rešenjem Okružnog suda u Nišu Vp. Ki. 68/07 od 1. oktobra 2007. godine odlučeno je da se protiv okrivljenih Ž. Š, D . K . (podnosioci ustavne žalbe) i G.Š. sprovede istraga, zbog postojanja osnovane sumnje da su izvršili krivično delo zloupotrebe službenog položaja iz člana 359. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika u sticaju sa krivičnim delom falsifikovanja službene isprave iz člana 357. stav 1. Krivičnog zakonika u vezi člana 33. Krivičnog zakonika, kao i protiv Ž. Š . (prvi podnosilac ustavne žalbe) zbog krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja u produženom trajanju iz člana 359. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika u vezi člana 61. Krivičnog zakonika.

Rešenjem Okružnog suda u Nišu Kv. 411/07 od 15. oktobra 2007. godine odbijene su kao neosnovane žalbe okrivljenih izjavljene protiv rešenja Okružnog suda u Nišu Vp. Ki. 68/07 od 1. oktobra 2007. godine.

U toku istrage, ispitani su okrivljeni, saslušano je mnogo svedoka, pribavljena je neophodna dokumentacija, više puta je odlučivano o produženju pritvoru okrivljenom Ž. Š . (prvi podnosilac ustavne žalbe), izvršeno je ekonomsko-finansijsko veštačenje i podnet je zahtev za proširenje istrage. Takođe, doneto je rešenje Okružnog suda u Nišu Vp. Ki. 68/07 od 20. februara 2008. godine o sprovođenju istrage protiv Ž. Š . (prvi podnosilac) , N.S. i S.S, zbog više krivičnih dela. Protiv navedenog rešenja izjavljena je žalba okrivljenih, a koja je odbijena kao neosnovana.

Okružno javno tužilaštvo u Nišu je 31. marta 2008. godine podiglo optužnicu Ktvp. 324/07 protiv petoro okrivljenih, zbog više krivičnih dela.

Rešenjem Okružnog suda u Nišu Vp. Kv. 250/08 od 18. aprila 2008. godine odbijeni su kao neosnovani prigovori izjavljeni protiv optužnice.

Krivični postupak se protiv okrivljenih vodio u predmetu Okružnog suda u Nišu VPK. 37/08. U toku 2008. godine, glavni pretres je održan osam puta, dok dva puta nije. Takođe, doneta je presuda Okružnog suda u Nišu VPK. 37/08 od 18. novembra 2008. godine.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž.1. 111/10 od 13. aprila 2010. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba Okružnog javnog tužioca, a ožalbena presuda Okružnog suda u Nišu VPK. 37/08 od 18. novembra 2008. godine je u oslobađajućem delu potvrđena, a stavom drugim izreke usvojene su žalbe okrivljenih, prvostepena presuda je osuđujućem delu ukinuta i predmet vraćen Višem sudu na ponovno suđenje.

Krivični postupak je nastavljen pred Višim sudom u Nišu u predmetu K. 371/10. U toku 2010. godine glavni pretres nije održan dva puta .

Tokom 2011. godine, glavni pretres je šest puta održan, a pet puta nije.

Naredbom Višeg suda u Nišu K. 371/10 od 11. aprila 2012. godine određeno je veštačenje veštaka grafologa. Zbog nemogućnosti da se obavi veštačenje, Viši sud u Nišu je doneo naredbu od 5. novembra 2012. godine kojom je odredio novog veštaka. Veštak je nalaz i mišljenje dostavio sudu 22. januara 2013. godine. Takođe, u toku 2013. godine glavni pretres nije održan šest puta.

Tokom 2014. godine od 12 puta zakazivanog glavni pretres je održan samo jedanput.

Do donošenja presude Višeg suda u Nišu K. 371/10 od 9. aprila 2015. godine pretres jednom nije održan, a tri puta je održan.

Presudom Višeg suda u Nišu K. 371/10 od 9. aprila 2015. godine podnosioci ustavne žalbe i okrivljeni S.S. su oslobođeni od optužbe da su izvršili krivična dela koja su im stavljena na teret,

Osporenom presudom Apelacionog suda u Nišu Kž.1. 611/15 od 25. januara 2016. godine, između ostalog, odbijena je kao neosnovana žalba Višeg javnog tužioca u Nišu izjavljena protiv presude Višeg suda u Nišu K. 371/10 od 9. aprila 2015. godine u odnosu na optužene Ž. Š . i D . K . (ovde podnosioce ustavne žalbe) , kao i u odnosu na S.S, te je u odnosu na ove okrivljene presuda potvrđena.

4. Polazeći od prakse Ustavnog suda, kao i prakse i kriterijuma međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je ustavnopravnom ocenom sprovedenog postupka u ovoj krivičnopravnoj stvari utvrdio da je u konkretnom slučaju podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Ustavni sud konstatuje da je krivični postupak protiv podnosilaca pokrenut rešenjem Okružnog suda u Nišu Vp. Ki. 68/07 od 1. oktobra 2007. godine. Krivični postupak je pravnosnažno okončan presudom Apelacionog suda u Nišu Kž.1. 611/15 od 25. januara 2016. godine. Dakle, osporeni krivični postupak je prema podnosiocima trajao osam godina i tri meseca.

Navedeno trajanje krivičnog postupka, samo po sebi , može ukazivati na to da predmetni postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Pri tom, pojam razumne dužine trajanja jednog sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca – složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, po stupanja nadležnih sudova koji vode postupak i značaja prava o kome se u postupku raspravlja za podnosioce. Međutim, Ustavni sud smatra da i pored toga što je pojam razumne dužine trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od navedenih činalaca, trajanje predmetnog krivičnog postupka osam godina i tri meseca, ne može se opravdati bilo kojim od prethodno navedenih činilaca. Ustavni sud ističe da od 45 puta zakazivanog, glavni pretres nije održan 27 puta , pri čemu je Ustavni sud imao u vidu i dinamiku zakazivanja pretresa.

Pri tome, Ustavni sud je imao u vidu činjeničnu i pravnu složenost krivičnog postupka – optužnica je obuhvatala više okrivljenih, izvedena su dva veštačenja, saslušan je veliki broj svedoka i izvršen je uvid u obimnu dokumentaciju, ali nalazi da je to, u konkretnom slučaju, od značaja samo za utvrđenje visine naknade nematerijalne štete.

Polazeći od iznetog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. Ustava, te je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

5. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosiocima ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 1.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstvo pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju su podnosioci ustavne žalbe pretrpeli zbog učinjene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom slučaju. Ustavni sud je posebno cenio dužinu trajanja krivičnog postupka, kao i životni standard u državi, te činjenicu da će dosuđena naknada biti mnogo brže isplaćena na nacionalnom nivou, nego što je to slučaj ako o predmetu odlučuje Evropski sud za ljuska prava.

Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu, pre svega, aktuelnu praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Savić i drugi protiv Srbije, od 5. aprila 2016. godine. Naime, navedenom presudom je konstatovano da se utvrđivanjem od strane Ustavnog suda da je povređeno pravo podnosilaca na suđenje u razumnom roku, priznaje povreda na koju su se žalili i da je time zadovoljen samo prvi uslov utvrđen u sudskoj praksi Evropskog suda, ali da status žrtve zavisi od toga da li je pravično zadovoljenje koje je dodeljeno – adekvatno, kako je to predviđeno članom 41. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Evropski sud za ljudska prava je u vezi sa ovim podsetio da se u predmetima koji se odnose na dužinu postupka, jedna o karakteristika dovoljnog obeštećenja koje može da otkloni status žrtve stranke odnosi na dodeljeni iznos, koji zavisi, posebno od karakteristika i delotvornosti pravnog leka. Da li dosuđeni iznos može da bude smatran razumnim, mora da bude ocenjeno u svetlu svih okolnosti slučaja, što uključuje ne samo trajanje konkretnog postupka, već i vrednost dosuđenog iznosa u odnosu na životni standard države u pitanju i činjenice da će naknada na osnovu štete po osnovu nacionalnog sistema generalno biti dosuđena i isplaćena mnogo brže nego što je to slučaj ako o predmetu odlučuje Evropski sud za ljudska prava na osnovu člana 41. Evropske konvencije. Ovakav stav Evropski sud je zauzeo i u presudama Blagojević i drugi protiv Srbije, od 24. maja 2016. godine, M.B. – MAK Čačak DOO i drugi protiv Srbije, od 27. septembra 2016. godine, Ković i drugi protiv Srbije, od 4. aprila 2017. godine, Pavlović i Pantović protiv Srbije od 4. aprila 2017. godine, Živković protiv Srbije, od 4. aprila 2017. godine, Borović i drugi protiv Srbije, od 11. aprila 2017. godine, Bilić protiv Srbije, od 17. oktobra 2017. godine i Milovanović protiv Srbije, od 19. decembra 2017. godine. Usklađujući svoju dosadašnju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda za ljudska prava , Ustavni sud je odlučio kao u tački 2. izreke.

Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu kompenzaciju za povredu prava koju su podnosioci ustavne žalbe pretrpeli zbog neažurnog postupanja sudova (videti, pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už-2936/2016 od 24. maja 2018. godine).

6. Ustavni sud je ocenio da se tvrdnje podnosioca ustavne žalbe u vezi istaknute povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, isključivo zasnivaju na istaknutoj povredi prava na suđenje u razumnom roku. S tim u vezi, Ustavni sud i ovog puta ukazuje da samo formalno pozivanje na povredu ili uskraćivanje pojedinih Ustavom zajemčenih prava i sloboda, a bez navođenja ustavnopravnih razloga na kojima se te tvrdnje zasnivaju, ne čini ustavnu žalbu dopuštenom. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u ovom delu, odlučujući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

7. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13) , doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Povreda prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti