Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u izvršnim postupcima radi naplate zarada. Zbog višegodišnje neaktivnosti izvršnog suda, svakom podnosiocu je dosuđena naknada nematerijalne štete od po 300 evra.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1634/2010
21.11.2013.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: zamenica predsednika Suda dr Marija Draškić, zamenica predsednika Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, Katarina Manojlović Andrić, dr Agneš Kartag Odri, Predrag Ćetković, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Negoslava Dukanca iz Vučkovice, Ljube Lazića iz Vučkovice, Radenka Božanića iz Guče, Čedomira Todorovića iz Vučkovice, Dimitrija Stankovića iz Goračića, Ljiljane Tovanić iz Vučkovice, Slađane Miljić iz Kotraže, Danice Dukanac iz Vučkovice, Dejana Lazića iz Vučkovice, Jelice Tovanić iz Vučkovice, Mirjane Ravić iz Vučkovice, Duška Šuluburića iz Vučkovice, Blažimira Dragića iz Kotraže i Zorana Pajovića iz Guče , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 21. novembra 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Negoslava Dukanca, Ljube Lazića, Radenka Božanića, Čedomira Todorovića, Dimitrija Stankovića, Ljiljane Tovanić, Slađane Miljić, Danice Dukanac, Dejana Lazića, Jelice Tovanić, Mirjane Ravić, Duška Šuluburića, Blažimira Dragića i Zorana Pajovića i utvrđuje se da je u izvršnom postupku koji se vodio pred Osnovnim sudom u Čačku, Sudska jedinica u Guči u predmetu I. 10322/10 (ranije predmeti Opštinskog suda u Čačku I. 251/07 i I. 252/07) povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .

2. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

O b r a z l o ž e nj e

1. Negoslav Dukanac iz Vučkovice i ostali podnosioci označeni u uvodu podneli su 1 8. februara 2010. godine, preko punomoćnika Miloljuba Jovičića, adovakata iz Čačka, Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnim postupcima Opštinskog suda u Guči u predmetima I. 251/07 i I. 252/07.

Ustavnom žalbom se osporava trajanje izvršnih postupaka koji su pokrenuti radi prinudne naplate neisplaćenih zarada, naknada za topli obrok i regresa za godišnji odmor zaposlenih, ovde podnosilaca ustavne žalbe. Podnosioci su predložili da Ustavni sud utvrdi povredu prava na suđenje u razumnom roku i istakli su zahtev za naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Čačku I. 10322/10 (ranije Opštinskog suda u Guči I. 373/07 a sa kojima su spojeni spisi ovde osporenih predmeta istog suda I. 251/07 i I. 252/07), pročitao odgovor v.f. predsednika Osnovnog suda u Čačku Su. VIII 172/13 od 8. marta 2013. godine, pa je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosioci ustavne žalbe Danica Dukanac, Dejan Lazić, Jelica Tovanić, Mirjana Ravić, Duško Šuluburić, Blažimir Dragić i Zoran Pajović su podneli 13. jula 2007. godine Opštinskom sudu u Guči predlog za prinudno izvršenje presude tog suda P. 360/05 od 30. marta 2006. godine, i to popisom, procenom i prodajom određenih pokretnih stvari, kao i prodajom individualno određenih nepokretnosti. Rešenjem I. 251/07 od 13. jula 2007. godine dozvoljeno je predloženo izvršenje i data je naredba da se predmetno rešenje dostavi strankama. U spisima predmeta nema dokaza o urednom uručenju predmetnog rešenja o izvršenju , niti ima bilo kog traga da je predmet prosleđen sudskom izvršitelju u rad radi sprovođenja dozvoljenog izvršenja. Prva sledeća radnja u predmetnom postupku je bila združivanje spisa I. 251/07 spisima istog suda I. 373/07 (kasnije I. 10322/10) 22. jula 2009. godine. Međutim, nije doneto rešenje o spajanju tih postupaka sve do 30. aprila 2010. godine.

Podnosioci ustavne žalbe Negoslav Dukanac, Ljubo Lazić, Radenko Božanić, Čedomir Todorović, Dimitrije Stanković, Ljiljana Tovanić i Slađana Miljić podneli su 13. jula 2007. godine Opštinskom sudu u Guči predlog za prinudno izvršenje presude tog suda P. 494/05 od 18. septembra 2006. godine, popisom, procenom i prodajom određenih pokretnih stvari, kao i prodajom individualno određenih nepokretnosti. Rešenjem I. 252/07 od 17. jula 2007. godine dozvoljeno je predloženo izvršenje i data je naredba da se predmetno rešenje dostavi strankama. U spisima predmeta nema dokaza o urednom uručenju predmetnog rešenja o izvršenju, niti ima bilo kakvog traga da je predmet prosleđen sudskom izvršitelju u rad , radi sprovođenja dozvoljenog izvršenja, već samo na kraju spisa postoji službena beleška od 17. marta 2010. godine, kojom se konstatuje da je uvidom u spise predmeta utvrđeno da nema dokaza o urednom uručenju rešenja o izršenju strankama, te je ponovljena naredba da se predmetno rešenja dostavi strankama.

Ustavni sud je takođe utvrdio da su osporeni izvršni postupci Opštinskog suda u Guči I. 251/07 i I. 252/07 bili združeni spisima istog suda I. 373/10 od 22. jula 2009. godine, ali da postupci nisu bili spojeni, već je rešenje o spajanju doneo Osnovni sud u Čačku 30. aprila 2010. godine u postupku I. 10322/10 (ranije Opštinski sud u Čačku I. 373/07, I. 355/04).

Uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Čačku I. 10322/10, Ustavni sud je, takođe, utvrdio da je taj izvršni postupak pokrenut po predlogu za izvršenje poverioca V.J. od 28. maja 2004. godine protiv izvršnog dužnika Drvno-prerađivačkog preduzeća „Marinović“ d.o.o. iz Guče, i to zaplenom novčanih sredstava sa računa dužnika; da je povodom tog predloga za izvršenje poverioca V.J. formiran spis Opštinskog suda u Čačku I. 355/04; da su tim spisima predmeta pridruživani kasnije formirani spisi predmeta po predlozima izvršnih poverilaca-ostalih zaposlenih lica kod izvršnog dužnika (pa su tako združeni 2009. godine, a spojeni 2010. godine i spisi ovde osporenih predmeta); da je 2005. godine, po predlogu izvršnog poverioca V.J. došlo do promene sredstva izvršenja, te je započeto izvršenje na pokretnim stvarima izvršnog dužnika; da su pojedina potraživanja bila obezbeđena založnim pravom na određenim pokretnim stvarima (sredstvima za rad) izvršnog dužnika; kao i da izvršni poverioci nisu u celini namirili svoja potraživanja.

Rešenjem Privrednog suda u Čačku St. 244/2010 od 24. juna 2010. godine otvoren je postupak stečaja nad stečajnim dužnikom „Marinović“ d.o.o iz Guče. Rešenjem Osnovnog suda u Čačku I. 10322/10 od 16. decembra 2010. godine prekinut je osporeni izvršni postupak zbog otvaranja stečaja nad izvršnim dužnikom. Uvidom u podatke veb-sajta „Portal sudova Srbije“ utvrđeno je da je stečajni postupak Privrednog suda u Čačku u predmetu St. 244/2010 još uvek u toku .

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 5. stav 1. Zakona o izvršnom postupku ("Službeni glasnik RS“, broj 125/04) , koji je važio u vreme pokretanja osporenih izvršnih po stupaka, bilo je propisano da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno.

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti koje se odnose na predmetne sudsk e postupk e, Ustavni sud je utvrdio da su osporeni izvršni postupci pokrenuti u julu 2007. godine, te da potraživanja izvršnih poverilaca, ovde podnosilaca ustavne žalbe, nisu namirena do otvaranja stečajnog postupka nad dužnikom u junu 2010. godine.

Prilikom utvrđivanja postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud polazi od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj predmeta postupka za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču na ocenu dužine sudskog postupka. U stavni sud je i u ovom slučaju ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Po oceni Ustavnog suda, u konkretnom slučaju se radilo o relativno složenim sudskim postupcima. Naime, činjenica da su podnosici ustavne žalbe pokrenuli osporene izvršne postupke protiv izvršnog dužnika koji se već nalazio u finansijskim problemima i protiv koga je podnet veći broj predloga za prinudno izvršenje, ukazuje na faktičku složenost predmetnih izvršnih postupaka.

Razmatrajući značaj predmeta spora za podnosioce ustavne žalbe, Sud smatra da su oni ima li legitiman interes da se izvršenje novčanog potraživanja, između ostalog i na ime neisplaćene zarade, utvrđenog pravnosnažnim presudama sprovede u razumnom roku.

Ocenjujući postupanje Opštinskog suda u Guči, kasnije Osnovnog suda u Čačku, Ustavni sud, najpre, konstatuje da bitna karakteristika izvršnog postupka jeste njegov prinudni karakter koji određuje osnovna načela tog postupka. Jedno od tih načela je načelo oficijelnosti koje od suda zahteva aktivno ponašanje sve do okončanja izvršnog postupka, te je sud dužan da hitno preduzima sve radnje koje treba da dovedu do sprovođenja izvršenja i okončanja izvršnog postupka, što u konkretnoj situaciji nije bio slučaj.

Ustavni sud, najpre konstatuje da je izvršni sud u skladu sa načelom hitnosti odlučio o podnetim predlozima za prinudno izvršenje podnosilaca ustavne žalbe, tako što je u predmetu I. 251/07 dozvolio izvršenje istog dana kada je predlog podnet, a u predmetu I. 252/07 u kratkom roku od četiri dana. Međutim, Ustavni sud nalazi da Opštinski sud u Guči nije efikasno sprovodio osporene izvršne postupke.

Po oceni Ustavnog suda, ničim se ne može opravdati činjenica da predmetna rešenja o izvršenju nisu dostavljena strankama, kao i da dozvoljeno izvršenje na pokretnim stvarima izvršnog dužnika nije predato u rad sudskom izvršitelju radi sprovođenja prinudnog izvršenja sve do 30. aprila 2010. godine, kada su ovi postupci spojeni sa ranije formiranim izvršnim postupkom I. 355/04 (kasnije I. 373/07), i od kada su se radnje usmerene na sprovođenje prinudnog izvršenja i formalno mogle odnositi na podnosioce ustavne žalbe, kao izvršne poverioce.

Ocenjujući sve prethodno izloženo u kontekstu činilaca koji utiču na dužinu trajanja postupka u svakom konkretnom slučaju, Ustavni sud nalazi da je podnosi ocima ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u osporenim izvršnim postupcima, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Razmatrajući način pravičnog zadovoljenja podnosilaca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava, Ustavni sud je pošao od odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, kojom je propisano da će odlukom kojom se usvaja ustavna žalba Ustavni sud odlučiti i o zahtevu podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne, odnosno nematerijalne štete, kada je takav zahtev postavljen.

Stim u vezi, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosi laca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 300 e vra obračunatom po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju su podnosioci pretrpeli zbog utvrđene povrede ustavnog prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja, a posebno dužinu trajanju postupka, kao i izvestan doprinos podnosilaca. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju su podnosi oci ustavne žalbe pretrpe li prevashodno zbog neažurnog postupanja nadležn ih sud ova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete koja oštećenom treba da pruži odgovarajuće zadovoljenje.

7. S obzirom na izneto, Ustavni sud je na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11), doneo Odluku kao u izreci.

ZAMENICA

PREDSEDNIKA VEĆA

dr Marija Draškić

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti