Odbacivanje ustavne žalbe protiv oslobađajuće presude u krivičnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu privatne tužilje izjavljenu protiv pravnosnažne oslobađajuće presude za krivična dela uvrede i klevete, kao i protiv rešenja o troškovima. Utvrđeno je da nisu ispunjene pretpostavke za vođenje postupka po ustavnoj žalbi.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: sudija dr Agneš Kartag Odri, koja vrši funkciju predsednika, i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Mare Šiljak iz Kragujevca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 3. februara 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Mare Šiljak izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Kragujevcu K. 200/06 od 21. aprila 2008. godine, presude Okružnog suda u Kragujevcu Kž. 523/09 od 18. avgusta 2009. godine, rešenja Opštinskog suda u Kragujevcu K. 200/06 od 2. septembra 2009. godine, rešenja Osnovnog suda u Kragujevcu Kv. 126/10 od 21. aprila 2010. godine i rešenja Osnovnog suda u Kragujevcu K. 5763/10 od 7. septembra 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Mara Šiljak iz Kragujevca je 3. septembra 2009. godine Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu protiv presude Opštinskog suda u Kragujevcu K. 200/06 od 21. aprila 2008. godine i presude Okružnog suda u Kragujevcu Kž. 523/09 od 18. avgusta 2009. godine, zbog povrede načela zabrane diskriminacije, načela zaštite ljudskih i manjinskih prava i sloboda, prava na dostojanstvo i slobodan razvoj ličnosti, prava na nepovredivost fizičkog i psihičkog integriteta, prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, kao i prava na pravično suđenje, uključujući i pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčenih odredbama člana 21. st. 1. i 2, člana 22, člana 23. stav 1, čl. 25, 32. i 36. Ustava Republike Srbije, pozivajući se istovremeno i na povredu odgovarajućih odredaba Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima i Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda kojima se garantuju prethodno označena prava i slobode.

Dopunama ustavne žalbe podnetim Ustavnom sudu 12. maja 2010. godine i 28. septembra 2010. godine, podnositeljka je zbog povrede već navedenih ustavnih načela i Ustavom zajemčenih prava osporila i rešenje Opštinskog suda u Kragujevcu K. 200/06 od 2. septembra 2009. godine, rešenje Osnovnog suda u Kragujevcu Kv. 126/10 od 21. aprila 2010. godine i rešenje Osnovnog suda u Kragujevcu K. 5763/10 od 7. septembra 2010. godine.

Smatrajući da je kao privatna tužilja tokom sprovedenog krivičnog postupka dokazala da je optuženi učinio krivična dela uvreda i kleveta, čije izvršenje mu je podnetom privatnom krivičnom tužbom stavila na teret, zbog povrede označenih ustavnih načela i zajemčenih prava osporava presude kojima je optuženi pravnosnažno oslobođen. Svoje navode podnositeljka zasniva na osporavanju pravilnosti i potpunosti činjeničnog stanja utvrđenog tokom glavnog pretresa i na osporavanju pravilnosti ocene izvedenih dokaza postupajućih sudova. Podnositeljka takođe ističe da je navedeni krivični postupak nerazumno dugo trajao.

U odnosu na osporena rešenja Opštinskog suda u Kragujevcu K. 200/06 od 2. septembra 2009. godine i Osnovnog suda u Kragujevcu Kv. 126/10 od 21. aprila 2010. godine, kojima je pravnosnažno obavezana da plati troškove krivičnog postupka, između ostalog, ističe: da su označene povrede prava učinjene time što je na plaćanje troškova postupka obavezana suprotno odredbama Zakonika o krivičnom postupku; da branilac okrivljenog nije dostavio „troškovnik“ do okončanja glavnog pretresa, već naknadno; da je prvostepeno rešenje donelo „veće za odlučivanje van glavnog pretresa“, a da takvo veće po zakonu ne postoji; da joj je sud drugostepeno rešenje kojim je odlučeno o njenoj žalbi dostavio tek dva dana od dana donošenja i da je to rešenje kojim je njena žalba odbijena „neodrživo“; da je u sastavu drugostepenog veća bio sudija protiv koga je njen punomoćnik podneo krivičnu prijavu.

Konačno, u vezi osporenog rešenja Osnovnog suda u Kragujevcu K. 5763/10 od 7. septembra 2010. godine, kojim je odbačen kao nedozvoljen njen zahtev da bude oslobođena plaćanja dosuđenih troškova postupka i da joj se dosude troškovi nužnih izdataka, kao i da joj se nadoknadi šteta zbog odugovlačenja krivičnog postupka, navodi da je ona ove zahteve podnela još oktobra 2008. godine, a da je o njima odlučeno tek 2010. godine. Ponavljajući da nije bilo zakonskog osnova da bude obavezana na plaćanje troškova postupka, već da oni, u slučaju oslobađajuće presude, prema odredbama Zakonika o krivičnom postupku padaju na teret budžetskih sredstava, ističe da osporeno rešenje ne sadrži pravni osnov donošenja, niti „odlučne činjenice, nesumnjive dokaze i trajne materijalne dokaze kojima bi se potkrepila doneta odluka“.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije je utvrđeno da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, saglasno odredbi člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) istovetna je odredbi člana 170. Ustava.

Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona sledi da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe da se osporenim pojedinačnim aktom odlučivalo o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe, jer je samo takav akt podoban da povredi neko od njegovih Ustavom zajemčenih prava i sloboda. Takođe, kako u postupku po ustavnoj žalbi Ustavni sud ispituje postojanje povrede ili uskraćivanja Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda, to se i navodi ustavne žalbe moraju zasnivati na ustavnopravnim razlozima, kojima se, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine označenog prava ili slobode, ukazuje na njegovu povredu ili uskraćivanje.

3. Ustavni sud je u postupku prethodnog ispitivanja ustavne žalbe, uvidom u osporene akte i ostalu priloženu dokumentaciju, utvrdio sledeće:

Podnositeljka ustavne žalbe je 27. februara 2006. godine, kao privatna tužilja, Opštinskom sudu u Kragujevcu podnela privatnu krivičnu tužbu protiv J.R, zbog krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika i krivičnog dela kleveta iz člana 171. stav 1. Krivičnog zakonika. Nakon održanog glavnog pretresa, tokom kojeg je saslušano devet svedoka i pribavljeno dvadesetak pisanih dokumenata u koje je izvršen uvid, navedeni sud je 21. aprila 2008. godine doneo osporenu presudu K. 200/06, kojom je okrivljenog oslobodio od optužbe da je izvršio krivična dela koja su mu stavljena na teret.

Odlučujući o žalbi privatne tužilje, Okružni sud u Kragujevcu je 18. avgusta 2009. godine doneo osporenu presudu Kž. 523/09, kojom je žalbu odbio kao neosnovanu i potvrdio prvostepenu presudu. Time je ovaj krivični postupak pravnosnažno okončan nakon nepune tri godine i šest meseci.

Odlučujući o zahtevu branioca okrivljenog za naknadu troškova krivičnog postupka, Opštinski sud u Kragujevcu je osporenim rešenjem K. 200/06 od 2. septembra 2009. godine obavezao privatnu tužilju da okrivljenom plati troškove krivičnog postupka u iznosu od 21.000,00 dinara.

Privatna tužilja je 24. februara 2010. godine izjavila žalbu protiv navedenog prvostepenog rešenja kojom je osporila postojanje zakonskog osnova po kome bi bila obavezana na plaćanje naknade troškova krivičnog postupka i navela da je 14. oktobra 2008. godine, nakon donošenja prvostepene presude, tražila da bude oslobođena plaćanja troškova postupka. Vanraspravno veće Osnovnog suda u Kragujevcu je osporenim rešenjem Kv. 126/10 od 21. aprila 2010. godine odbilo žalbu kao neosnovanu. Postupak odlučivanja po žalbi trajao je nepuna dva meseca.

Istoga dana kada je podnela žalbu, privatna tužilja je sudu dostavila i podnesak kojim je tražila da se donese posebno rešenje kojim će biti odlučeno o njenom zahtevu od 18. oktobra 2008. godine za oslobađanje od plaćanja troškova krivičnog postupka i za dosuđivanje naknade u paušalnom iznosu, po osnovu nužnih troškova i štete nastale odugovlačenjem postupka. Ove zahteve Osnovni sud u Kragujevcu je kao nedozvoljene odbacio osporenim rešenjem K. 5763/10 od 7. septembra 2010. godine, obrazlažući da je o troškovima krivičnog postupka već pravnosnažno odlučeno.

4. Polazeći od prethodno utvrđenog, Ustavni sud najpre konstatuje da se osporeni pojedinačni akti, s obzirom na njihovu sadržinu i navode ustavne žalbe, ne mogu dovesti u pravnu i logičku vezu sa istaknutim povredama prava na dostojanstvo i slobodan razvoj ličnosti i prava na nepovredivost fizičkog i psihičkog integriteta, zajemčenih odredbama čl. 23. i 25. Ustava, imajući u vidu Ustavom utvrđenu sadržinu ovih prava.

Takođe, Ustavni sud ukazuje da ustavna žalba ne sadrži nijedan ustavnopravni razlog kojim bi se potkrepili navodi o tome da su osporenim aktima povređena načela iz čl. 21. i 22. Ustava, kao ni pravo na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava, a činjenica da je podnositeljka ustavne žalbe imala i iskoristila pravo da protiv prvostepene krivične presude, kao i protiv prvostepenog rešenja o troškovima krivičnog postupka izjavi žalbe i da su o tim žalbama nadležni sudovi odlučili donošenjem osporenih drugostepenih akata, nesporno ukazuje da nema ustavnopravnih razloga za tvrdnju o povredi prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava. Ustavni sud ocenjuje da se ne može smatrati da postoje ustavnopravni razlozi ni za tvrdnju da je pravo na pravno sredstvo podnositeljki ustavne žalbe uskraćeno i osporenim rešenjem Osnovnog suda u Kragujevcu K. 5763/10 od 7. septembra 2010. godine, jer je podnositeljka ustavne žalbe tražila od suda da ponovo odlučuje o pitanjima o kojima je taj sud već doneo pravnosnažnu odluku i o kojima je ona imala i iskoristila pravo da se izjasni u prethodno podnetoj žalbi protiv prvostepenog sudskog rešenja.

U odnosu na istaknutu povredu prava na pravično suđenje, a vezano za prvostepenu i drugostepenu krivičnu presudu, kojima je okrivljeni pravnosnažno oslobođen od optužbe, Ustavni sud još jednom ističe da se pravo na pravično suđenje pre svega jemči okrivljenom, jer i prema odredbi člana 1. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ", br. 70/01 i 68/02 i "Službeni glasnik RS", br. 58/04, 85/05, 115/05, 46/06, 49/07, 122/08 i 20/09), ovaj zakonik utvrđuje pravila sa ciljem da niko nevin ne bude osuđen, a da se učiniocu krivičnog dela izrekne sankcija pod uslovima koje predviđa krivični zakon i na osnovu zakonito sprovedenog postupka. U tom smislu, Ustavni sud i u ovom ustavnosudskom predmetu ponavlja da je prema pravilima Zakonika o krivičnom postupku jedino sud nadležan da utvrđuje činjenično stanje i da na osnovu ocene izvedenih dokaza odluči o krivici okrivljenog. Stoga privatni tužilac, oštećeni u svojstvu tužioca, kao ni sam javni tužilac kada krivično gonjenje preduzima po službenoj dužnosti, nemaju ni zakonsko, ni ustavno pravo da okrivljeno lice protiv koga su podneli optužni akt bude i osuđeno. Iz navedenog sledi da osporenim presudama Opštinskog suda u Kragujevcu i Okružnog suda u Kragujevcu, kojima je okrivljeni oslobođen od optužbi koje su mu stavljene na teret privatnom tužbom, podnositeljki ustavne žalbe kao privatnoj tužilji nije moglo biti povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava.

S druge strane, Ustavni sud je na stanovištu da svaka stranka u sudskom postupku, dakle i privatni tužilac u krivičnom postupku, ima Ustavom zajemčeno pravo da se postupak okonča u okviru razumnog roka. Međutim, kako je u konkretnom slučaju utvrđeno da je sudski postupak u celini završen u roku od nepune tri godine i šest meseci, a da je pri tome tokom glavnog pretresa saslušan veći broj svedoka i da su pribavljeni brojni pisani dokazi, Ustavni sud ocenjuje da navodi ustavne žalbe nisu potkrepljeni ustavnopravnim razlozima koji bi ukazivali da se navedeno trajanje postupka može dovesti u vezu sa povredom prava na suđenje u razumnom roku.

Povodom isticanja povrede prava na pravično suđenje koja je učinjena osporenim rešenjima kojima je odlučivano o troškovima krivičnog postupka, Ustavni sud ukazuje na sledeće:

Kao prvo, za razliku od parničnog postupka, u krivičnom postupku se podaci o visini troškova i zahtev za njihovu naknadu ne moraju dostaviti do okončanja glavnog pretresa, kako to pogrešno smatra podnositeljka ustavne žalbe. Ustavni sud je utvrdio da je zahtev branioca okrivljenog podnet pre donošenja posebnog rešenja o troškovima postupka, u Zakonikom propisanom roku, a da je u obrazloženju osporenog rešenja greškom kao datum podnošenja zahteva naveden 10. septembar 2010. godine.

Kao drugo, saglasno odredbi člana 197. stav 3. Zakonika, privatni tužilac je uvek dužan da naknadi troškove krivičnog postupka, nužne izdatke okrivljenog, kao i nužne izdatke i nagradu njegovom braniocu, ako je postupak završen presudom kojom se okrivljeni oslobađa od optužbe.

Treće, u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku (član 196. stav 4.), u krivičnom postupku samo okrivljeni, pod propisanim uslovima, može biti oslobođen plaćanja troškova postupka. Zakonik ne predviđa mogućnost da privatni tužilac bude oslobođen ove obaveze.

Konačno, kako zahtevi podnositeljke ustavne žalbe za oslobađanje od plaćanja troškova i za obavezivanje okrivljenog da joj naknadi troškove, uopšte nisu mogući prema odredbama Zakonika, to se ne može postavljati ni pitanje da li je o nedopuštenim zahtevima odlučeno u razumnom roku. Postupak po žalbi podnositeljke povodom rešenja o određivanju troškova trajao je kraće od dva meseca.

Imajući sve navedeno u vidu, kao i to da su o troškovima krivičnog postupka u konkretnom slučaju sudovi odlučivali u Zakonikom propisanom sastavu, da činjenica da je podnositeljka ustavne žalbe protiv jednog od članova sudskog veća podnela krivičnu prijavu nije zakonski razlog za njegovo isključenje iz postupanja u predmetu, Ustavni sud je ocenio da se ni navodi ustavne žalbe koji se odnose na osporeno rešenje Opštinskog suda u Kragujevcu K. 200/06 od 2. septembra 2009. godine, rešenje Osnovnog suda u Kragujevcu Kv. 126/10 od 21. aprila 2010. godine i rešenje Osnovnog suda u Kragujevcu K. 5763/10 od 7. septembra 2010. godine, ne zasnivaju na ustavnopravnim razlozima koji bi ukazivali na povredu prava iz člana 32. stav 1. Ustava.

Na osnovu svega izloženog, Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

5. S obzirom na izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Rešenje kao u izreci.

VRŠI FUNKCIJU PREDSEDNIKA USTAVNOG SUDA

Sudija,

dr Agneš Kartag Odri

Odbacivanje ustavne žalbe protiv oslobađajuće presude u krivičnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti