Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti ustavne žalbe zbog dužine izvršnog postupka

Kratak pregled

Ustavni sud odbija kao neosnovanu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Sud je utvrdio da je do zastoja u izvršnom postupku došlo na predlog samog podnosioca, dok se ne reši prethodno pitanje u ostavinskom postupku.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Jovana Stankovića iz Zrenjanina, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 14. jula 2011. godine, doneo je

 

O D L U K U

 

Odbija se ustavna žalba Jovana Stankovića izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Zrenjaninu I. 345/2010 (2008).

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Jovan Stanković iz Zrenjanina je 4. septembra 2009. godine podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Zrenjaninu, pod brojem I. 965/08.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo: da je 25. juna 2008. godine, kao izvršni poverilac, podneo Opštinskom sudu u Zrenjaninu predlog za izvršenje; da je izvršni sud rešenjem I. 956/08 od 26. juna 2008. godine dozvolio predloženo izvršenje prodajom nepokretnosti izvršnog dužnika; da je tokom postupka izvršeno veštačenje i utvrđena vrednost nepokretnosti, a potom je Opštinski sud u Zrenjaninu zaključkom I. 956/08 od 10. marta 2009. godine obavestio poverioca da je sud greškom dozvolio izvršenje na nepokretnosti koja nije u vlasništvu dužnika, pa je pozvao poverioca da sudu dostavi novi dokaz o vlasništvu dužnika. Zaključkom od 19. marta 2009. godine Opštinski sud u Zrenjaninu je obavestio izvršnog poverioca da neće sprovoditi izvršenje dok poverilac ne dostavi sudu primerak pravnosnažnog ostavinskog rešenja u predmetu ovog suda O. 1054/08. Podneskom od 1. marta 2009. godine izvršni poverilac je tražio da sud zastane sa postupkom do okončanja navedenog ostavinskog postupka. Rešenjem Osnovnog suda u Zrenjaninu I. 345/10 (2008) određeno je zastajanje postupka izvršenja u izvršnoj stvari poverioca do okončanja ostavinskog postupka O. 26/10 (2008). Podnosilac je naveo da se obraćao Ministarstvu pravde Republike Srbije, predsedniku Opštinskog suda u Zrenjaninu, ali nije dobio uverenje kad će postupak izvršenja biti okončan. Smatra da mu je postupanjem izvršnog suda povređeno Ustavom garantovano pravo na suđenje u razumnom roku.

Predlaže da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenog prava i pravo na naknadu štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je dopisom od 13. maja 2011. godine, saglasno odredbi člana 72. stav 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda (“Službeni glasnik RS”, br. 24/08 i 27/08), od Osnovnog suda u Zrenjaninu zahtevao da dostavi na uvid spise predmeta I. 956/08, koji se vodio pred Opštinskim sudom u Zrenjaninu, kao i izveštaj o radu u istom predmetu, u kojem će navesti u kojim rokovima i koje radnje je preduzeo nadležni sud u cilju okončanja postupka. Osnovni sud u Zrenjaninu je 16. maja 2011. godine primio dopis Ustavnog suda. Traženi predmet i izveštaj o radu dostavljeni su Ustavnom sudu 31. maja 2011. godine.

4. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dopis Osnovnog suda u Zrenjaninu Su VIII - 41 320/2011 od 25. maja 2011. godine, spise izvršnog predmeta I. 956/08, koji se vodio pred Opštinskim sudom u Zrenjaninu, a sada se vodi pred Osnovnim sudom u Zrenjaninu pod brojem I. 345/2010 (2008) i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je, kao izvršni poverilac, 25. juna 2008. godine Opštinskom sudu u Zrenjaninu podneo predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika N. R. iz Zrenjanina, na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u Zrenjaninu P. 2820/00 od 20. februara 2001. godine i presude Okružnog suda u Zrenjaninu Gž. 1012/01 od 5. decembra 2001. godine, javnom prodajom 1/2 dela nepokretnosti dužnika i to stambene zgrade koja se nalazi u Zrenjaninu, bliže navedeno u predlogu za izvršenje, a radi naplate novčanog potraživanja.

Rešenjem Opštinskog suda u Zrenjaninu I. 956/08 od 26. juna 2008. godine delimično je usvojen predlog izvršnog poverioca, pa je na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u Zrenjaninu P. 2820/00 od 20. februara 2001. godine i presude Okružnog suda u Zrenjaninu Gž. 1012/01 od 5. decembra 2001. godine, a radi namirenja novčanog potraživanja izvršnog poverioca u iznosu od 100.160,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 20. februara 2001. godine do isplate, kao i troškova izvršenja, sa zakonskom zateznom kamatom od dana utvrđenja pa do isplate, određeno izvršenje zabeležbom postojanja izvršenja, procenom i prodajom ½ dela nepokretnosti izvršnog dužnika N. R. iz Zrenjanina, upisane u list nepokretnosti br. 652, KO Zrenjanin MZ Žarko Zrenjanin, katastarska parcela broj 1301, bliže navedeno u rešenju, te namirenjem potraživanja izvršnog poverioca iz ostvarenog iznosa. Istim rešenjem naloženo je RGZ Katastru nepokretnosti Zrenjanina da na list nepokretnosti broj 652, KO Zrenjanin MZ Žarko Zrenjanin, izvrši zabeležbu postojanja izvršenja, dok je u preostalom delu predlog izvršnog poverioca odbijen, u pogledu predloženog sredstva izvršenja.

U obrazloženju rešenja je navedeno da je predlog izvršnog poverioca odbijen, u delu predloženog sredstva izvršenja, radi namirenja novčanog potraživanja izvršnog poverioca, gde je predložena zabeležba postojanja izvršenja procenom i prodajom ½ dela nepokretnosti izvršnog dužnika upisane u list nepokretnosti broj 652, KO Zrenjanin I MZ Žarko Zrenjanin, katastarska parcela broj 1302, iz razloga što je uvidom u priloženi izvod iz lista nepokretnosti utvrđeno da se navedena parcela nalazi u državnoj svojini i predstavlja gradsko građevinsko zemljište, te je nepodobna za izvršenje.

Rešenje Opštinskog suda u Zrenjaninu I. 956/08 od 26. juna 2008. godine dostavljeno je punomoćniku izvršnog poverioca 1. jula 2008. godine, a izvršnom dužniku 6. oktobra 2008. godine.

Podneskom od 3. novembra 2008. godine izvršni poverilac je urgirao Opštinskom sudu u Zrenjaninu da postupa prema rešenju kojim je odredio izvršenje.

Zaključkom Opštinskog suda u Zrenjaninu I. 956/08 od 5. novembra 2008. godine određeno je da se pristupi proceni vrednosti dela nepokretnosti izvršnog dužnika u odnosu na koju je određeno izvršenje, određen je veštak i naloženo veštaku da dostavi sudu nalaz i mišljenje, u roku od 30 dana.

Navedeni zaključak je dostavljen punomoćniku izvršnog poverioca 10. novembra 2008. godine, a izvršnom dužniku 11. novembra 2008. godine.

Veštak je 6. januara 2009. godine dostavio Opštinskom sudu u Zrenjaninu nalaz i mišljenje, a zaključkom od 9. januara 2009. godine izvršni sud je nalaz sa mišljenjem veštaka dostavio strankama i pozvao ih da se u ostavljenom roku izjasne u odnosu na nalaz i mišljenje.

Podneskom od 12. januara 2009. godine punomoćnik poverioca se izjasnio da nema primedbi na dostavljeni nalaz i mišljenje veštaka.

Rešenjem Opštinskog suda u Zrenjaninu I. 956/08 od 2. februara 2009. godine utvrđena je vrednost dela nepokretnosti u odnosu na koju je određeno izvršenje.

Podneskom od 9. februara 2009. godine izvršni poverilac je urgirao nadležnom sudu da zakaže javnu prodaju predmetne nepokretnosti.

Opštinski sud u Zrenjaninu je zaključkom I. 956/08 od 10. marta 2009. godine obavestio izvršnog poverioca da je sud greškom dozvolio izvršenje na ½ nepokretnosti koja prema priloženom listu nepokretnosti nije vlasništvo dužnika, pa je pozvan poverilac da dostavi sudu novi dokaz o vlasništvu, a ako dužnik poseduje ispravu na osnovu koje može da se upiše za vlasnika, da u tom slučaju sprovede upis i dostavi sudu nov prepis lista nepokretnosti, u protivnom će sud staviti van snage rešenje o izvršenju i odbiti predlog za izvršenje. Zaključak je 15. marta 2009. godine dostavljen punomoćniku izvršnog poverioca.

Podneskom od 16. marta 2009. godine izvršni poverilac je obavestio sud da je izvršni dužnik vlasnik nekretnine nad kojom se sprovodi izvršenje i istakao da se pred istim sudom vodi ostavinski postupak iza pok. J. R. u predmetu O. 1054/08, da je predmet ostavinskog postupka stambena zgrada koja je predmet izvršnog postupka, s tim da je izvršni dužnik, na ročištu od 19. avgusta 2008. godine, izjavio da se prihvata svog nasledničkog dela predmetne nekretnine. Stoga je poverilac predložio sudu da izvrši uvid u spise predmeta O. 1054/08 i da nakon toga nastavi postupak izvršenja prodajom predmetne nekretnine.

Opštinski sud u Zrenjaninu je zaključkom I. 956/08 od 19. marta 2009. godine obavestio izvršnog poverioca da sud neće sprovoditi izvršenje dok poverilac ne dostavi sudu primerak pravnosnažnog ostavinskog rešenja u predmetu ovog suda O. 1054/08. Zaključak je dostavljen izvršnom poveriocu 23. marta 2009. godine.

Postupajući sudija je 26. februara 2010. godine izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Zrenjaninu O. 26/10 (2008) – raniji broj O. 1054/08 i konstatovao da je iza pok. J. R. iz Zrenjanina pokrenut ostavinski postupak 26. maja 2008. godine (dan nakon podnošenja predloga za izvršenje u predmetu Opštinskog suda u Zrenjaninu I. 956/08) po predlogu Jovana Stankovića, da je dužnik u izvršnom predmetu I. 956/08 N. R. iz Zrenjanina, na ročištu od 19. avgusta 2008. godine, dao nasledničku izjavu, kojom se prihvatio nasleđa koje mu po zakonu pripada, da je na istom ročištu utvrđeno šta čini zaostavštinu pokojnog, između ostalog i pravo korišćenja na zemljištu i pravo svojine na stambenoj zgradi koja je predmet izvršenja u predmetu I. 956/08. Konstatovano je da ostavinski postupak nije okončan i da sud nije doneo odluku.

Podneskom od 1. marta 2010. godine izvršni poverilac je predložio da sud odredi zastoj izvršnog postupka I. 956/08 do okončanja ostavinskog postupka u predmetu O. 1054/08.

Rešenjem Osnovnog suda u Zrenjaninu I. 345/10 (2008) od 3. marta 2010. godine određeno je zastajanje sa postupkom izvršenja u ovoj pravnoj stvari do okončanja ostavinskog postupka u predmetu Osnovnog suda u Zrenjaninu O. 26/10 (2008) i da će sud po službenoj dužnosti nastaviti postupak čim prestanu razlozi koji su izazvali zastajanje sa postupkom. Rešenje je dostavljeno punomoćniku izvršnog poverioca 11. marta 2010. godine, a izvršnom dužniku 12. marta 2010. godine.

Spisi izvršnog predmeta Osnovnog suda u Zrenjaninu I. 345/10 (2008) priključeni su 3. juna 2010. godine parničnom spisu Osnovnog suda u Zrenjaninu P. 1248/10 (2009) i prosleđeni Apelacionom sudu u Novom Sadu 26. januara 2011. godine na rešavanje o žalbi izjavljenoj protiv odluke suda donete u navedenoj pravnoj stvari.

Pre združivanja izvršnog spisa I. 345/10 (2008) Osnovnog suda u Zrenjaninu parničnom spisu P. 1248/10 (2009) Osnovnog suda u Zrenjaninu, provereno je u pisarnici istog suda da li je okončan ostavinski postupak O. 26/10 (2008). Utvrđeno je da ostavinski postupak nije okončan, da je sud pribavio podatke o postojanju i drugih lica koja se pozivaju na nasleđe, pribavio njihove nasledničke izjave i da je za dve naslednice, za koje nisu mogle biti utvrđene adrese, zatraženo postavljanje privremenog staraoca.

5. Za ocenu navoda ustavne žalbe, sa stanovišta Ustavom zajemčenih prava na čiju povredu se podnosilac ustavne žalbe poziva, od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Članom 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega dok je članom 58. stav 1. Ustava zajemčeno mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Zakonom o izvršnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 125/04), koji je stupio na snagu 23. februara 2005. godine, propisano je: da se postupak izvršenja i postupak obezbeđenja pokreću na predlog poverioca (član 2. stav 1.); da izvršenje i obezbeđenje određuje i sprovodi sud (član 3.); da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno, da je o predlogu za izvršenje sud dužan da odluči u roku od tri dana od dana podnošenja predloga (član 5. st. 1. i 2.); da kad su ispunjeni uslovi za donošenje rešenja o izvršenju i za sprovođenje izvršenja, sud je dužan da donese rešenje o izvršenju i preduzima radnje sprovođenja izvršenja (član 4); da sud određuje izvršenje samo na osnovu izvršne ili verodostojne isprave, ako ovim zakonom nije drugačije određeno (član 29.); da su izvršne isprave izvršna odluka suda i izvršno sudsko poravnanje (član 30. stav 1. tačka 1)); da se u postupku izvršenja i obezbeđenja shodno primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku, ako ovim ili drugim zakonom nije drugačije određeno (član 27.).

Zakonom o parničnom postupku (“Službeni glasnik RS“ , broj 111/09), propisano je: da će sud zastati sa postupkom kad je to izričito predviđeno zakonom ili kad u toku postupka oceni da je to celishodno (član 219. stav 1.); da sud donosi rešenje o zastajanju sa postupkom po službenoj dužnosti kad odluči da zastane sa postupkom da bi sačekao ishod neke procesne delatnosti ili da bi pružio mogućnost da se preduzme neka radnja u postupku (član 219. stav 2.); da u rešenju o zastajanju sa postupkom sud određuje i koliko će zastajanje trajati (član 219. stav 3.); da protiv rešenja o zastajanju sa postupkom nije dozvoljena posebna žalba (član 219. stav 4.); da sud nastavlja postupak po službenoj dužnosti čim prestanu razlozi koji su izazvali zastajanje sa postupkom (član 219. stav 5.); da kad sud zastane sa postupkom može da preduzima samo one radnje za koje postoji opasnost od odlaganja (član 219. stav 6.); da zastajanje sa postupkom ne utiče na rokove za preduzimanje parničnih radnji (član 219. stav 7.).

6. Ustavni sud je ocenio da podnosiocu ustavne žalbe nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Zrenjaninu I. 345/2010 (2008).

Analizirajući dužinu trajanja predmetnog izvršnog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je navedeni postupak pokrenut 25. maja 2008. godine, podnošenjem predloga izvršnog poverioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, da je na predlog izvršnog poverioca od 1. marta 2010. godine Osnovni sud u Zrenjaninu rešenjem I. 345/10 (2008) od 3. marta 2010. godine odredio zastajanje sa postupkom izvršenja u ovoj pravnoj stvari do okončanja ostavinskog postupka u predmetu Osnovnog suda u Zrenjaninu broj 23 O. 26/10 (2008), kao i da će sud nastaviti postupak čim prestanu razlozi koji su izazvali zastajanje postupka.

Navedeno trajanje izvršnog postupka ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, razumna dužina trajanja sudskog postupka je relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak, kao i priroda postavljenog zahteva, odnosno značaj predmetnog prava za podnosioca ustavne žalbe, su kriterijumi koji utiču na ocenu dužine trajanja postupka i određuju da li je postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Ispitujući navedene kriterijume za utvrđivanje eventualne povrede prava na suđenje u razumnom roku, u konkretnom slučaju, Ustavni sud je ocenio da u ovom predmetu nije bilo posebno složenih činjeničnih i pravnih pitanja o kojima bi se sud izjašnjavao. Naime, sud je trebalo da odluči o podnetom predlogu za izvršenje i ako su ispunjeni Zakonom o izvršnom postupku propisani uslovi da odredi predloženo izvršenje, a u protivnom da odbije predlog za izvršenje.

Ocenjujući postupanje suda u izvršnom postupku, Ustavni sud je našao da je Opštinski sud u Zrenjaninu rešenjem I. 956/08 od 26. juna 2008. godine greškom dozvolio izvršenje na ½ nepokretnosti koja prema priloženom listu nepokretnosti nije vlasništvo dužnika, pa je zaključkom I. 956/08 od 10. marta 2009. godine izvestio poverioca o učinjenoj grešci i pozvao poverioca da u roku od 15 dana sudu dostavi novi dokaz o vlasništvu izvršnog dužnika, a u protivnom sud će staviti van snage rešenje o izvršenju i odbiti predlog za izvršenje.

Ustavni sud je ocenio da je postavljeni zahtev u izvršnom postupku za podnosioca ustavne žalbe bio od značaja, ali i da je izvršni poverilac podneskom od 1. marta 2010. godine predložio sudu da odredi zastoj izvršnog postupka I. 956/08 do okončanja ostavinskog postupka pred istim sudom broj 23 O. 26/10 (2008), što je Osnovni sud u Zrenjaninu rešenjem I. 345/10 (2008) od 3. marta 2010. godine i odredio.

Takođe je utvrđeno da je ostavinski postupak O. 26/10 (2008), od čijeg okončanja zavisi nastavak izvršnog postupka I. 345/10 (2008), pokrenut još pred Četvrtim opštinskim sudom u Zrenjaninu pod brojem O. 1054/08, predlogom od 26. maja 2008. godine (dan posle podnošenja predloga za izvršenje u izvršnom postupku I. 956/08, koji je podneo podnosilac ustavne žalbe kao predlagač, navodeći da ima pravni interes da se pokrene ostavinski postupak iza pok. J. R, koji je preminuo 15. aprila 1982. godine, jer se isti vodi kao vlasnik ½ nepokretnosti koja je upisana u list nepokretnosti broj 652, KO Zrenjanin MZ Žarko Zrenjanin, stambena zgrada u ulici Bosanska broj 18.

Sin i naslednik pok. J. R. iz Zrenjanina, N. R. je obavezan, na osnovu pravnosnažne sudske presude, da predlagaču plati određeni novčani iznos sa zakonskom zateznom kamatom, te kako je N. R. iz Zrenjanina dao nasledničku izjavu kojom se prihvata nasleđa koje mu po zakonu pripada, a na istom ročištu je utvrđeno da zaostavštinu pokojnog, između ostalog, čini i nepokretnost na kojoj je dozvoljeno izvršenje u izvršnom predmetu I. 956/08, to se raspravljanje zaostavštine pok. J. R, odnosno okočanje navedenog ostavinskog postupka koji se sada vodi pred Osnovnim sudom u Zrenjaninu pod brojem O. 26/10 (2008), pojavilo kao prethodno pravno pitanje od čijeg okončanja zavisi i okončanje osporenog izvršnog postupka u predmetu I. 645/10 (2008).

Iz svega izloženog, Ustavni sud je ocenio da podnosiocu ustavne žalbe nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku, koji se vodi pred Osnovnim sudom u Zrenjanin, u predmetu I. 245/10 (2008), jer je ostavinski postupak pokrenut dan po podnošenju predloga za izvršenje, odnosno po pokretanju izvršnog postupka I. 345/10 (2008) čija se dužina trajanja osporava ustavnom žalbom, što ukazuje da je podnosilac ustavne žalbe u momentu podnošenja predloga za izvršenje imao saznanje da se prvo mora raspraviti pitanje zaostavštine pok. J. R. iz Zrenjanina, odnosno okončati ostavinski postupak, pa tek nakon toga izvršni sud može odlučiti o predlogu za izvršenje.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, u skladu sa odredbom člana 89. stav. 1. Zakona o Ustavnom sudu (“Službeni glasnik RS”, broj 109/07), ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu.

7. Na osnovu odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

 

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević