Povreda prava na suđenje u razumnom roku i na imovinu

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu, utvrdivši povredu prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu zbog dugotrajnog nesprovođenja izvršnih postupaka. Jedan postupak trajao je preko osam godina, dok drugi, započet pre pet godina, još nije okončan.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Sabahudin Tahirović i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi R . P. iz B, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 12. marta 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba R. P. i utvrđuje da su u izvršnim postupcima koji su se vodili pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu I. 12049/10 (ranije predmet Četvrtog opštinsk og sud a u Beogradu I. 993/03) i I. 52993/12 (ranije pred met Osnovn og sud a u Novom Sadu I. 3507/09) povređena prav a podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku i na imovinu, zajemčena odredb ama člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Nalaže se nadležnom sudu da preduzme sve mere kako bi se izvršni postupak u predmetu I. 52993/12 okončao u najkraćem roku.

3. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. R. P. iz B. podneo je 13. aprila 2011. godine Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvršnim postupcima koji su se vodili pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu I. 993/03 i pred Opštinski m sudom u Novom Sadu u predmetu I. 3507/09 , kao i zbog povrede prava na imovinu zajemčenog odredbom člana 58. stav 1. Ustava i prava na rad zajemčenog odredb ama člana 60. st . 1. i 4. Ustava.

U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, navedeno: da je podnosilac na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Prvog opštinskog suda u Beogradu P1. 1591/00 od 25. marta 2003. godine podneo predlog za izvršenje Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu protiv izvršnog dužnika “S.” AD, B, kojim je predložio vraćanje izvršnog poverioca na rad, ali da rešenje o izvršenju Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I. 993/03 od 27. novembra 2003. godine nije sprovedeno; da je podnosilac na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Prvog opštinskog suda u Beogradu P1. 111/08 od 15. maja 2008. godine podneo predlog za izvršenje Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu protiv izvršnog dužnika “S .” AD, B, radi namirenja novčanog potraživanja na ime neisplaćene zarade za period od 1. avgusta 1998. godiine do 31. marta 2003. godine i pripadajućih doprinosa za socijalno i penzijsko - invalidsko osiguranje za isti period; da rešenje o izvršenju Opštinskog suda u Novom Sadu (kome je predmet dostavljen kao stvarno i mesno nadležnom sudu) I. 3507/09 od 18. septembra 2009. godine nije sprovedeno; da je rešenjem Privrednog suda u Beogradu St. 2631/10 od 19. aprila 2010. godine, ukinuta klauzula pravnosnažnosti na rešenje istog suda St. 2631/10 od 20. jula 2010. godine kojim je otvoren i zaključen postupak stečaja nad stečajnim dužnikom “S .” AD, B. Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i da mu „omogući ostavrivanje ustavnih prava koja proističu iz pravosnažne i izvršne presude“ , dok je zahtev za naknadu nematerijalne štete istakao tek u podnesku od 13. avgusta 2012. godine kojim je dopunio ustavnu žalbu .

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US) je po svojoj sadržini istovetna sa odredbom člana 170. Ustava, a stavom 2. istog člana je propisano da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je izvršio uvid u celokupnu dokumentaciju priloženu kao dokaz uz ustavnu žalbu i spise predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 12049/10 i I. 52993/12, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

3.1. Činjenice i okolnosti koje se odnose na izvršni postupak I. 12049/10

Izvršni poverilac, ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo je 4. novembra 2003. godine, Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika „S.“ AD, B, na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Prvog opštinskog suda u Beogradu P1. 1591/00 od 25. marta 2003. godine kojom su poništena rešenja tuženog kojima je tužiocu izrečena disciplinska mera prestanka radnog odnosa i odluka upravnog odbora tuženog kojom je odbijen prigovor tužioca izjavljen protiv rešenja o prestanku radnog odnosa i obavezan je tuženi dužnik da tužioca vrati na rad i da ga rasporedi na odgovarajuće radno mesto u skladu sa stepenom i vrstom stručne spreme, znanjem i sposobnostima.

Rešenjem Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I. 993/03 od 27. novembra 2003. godine je naloženo izvršnom dužniku da izvršnog poverioca vrati na rad i određeno da se novčano kazni ukoliko ne postupi po tom rešenju u ostavljenom roku, čije izvršenje će sprovesti sud po služenoj dužnosti, dok ukupan zbir novčanih kazni ne dostigne desetostruki iznos prve izrečene kazne.

Četvrti opštinski sud u Beogradu je rešenjem Ipv. (I) 530/04 od 24. septembra 2004. godine odbio kao neosnovan prigovor izvršnog dužnika izjavljen protiv rešenja o izvršenju I. 993/03 od 27. novembra 2003. godine.

Prvostepeni sud je dopisima od 2. marta 2007. godine i 29. juna 2009. godine pozivao izvršnog dužnika da obavesti sud da li je postupio po rešenju o izvršenju I. 993/03 od 27. novembra 2003. godine.

Prvi osnovni sud u Beogradu je rešenjem I. 12049/10 od 23. juna 2012. godine obustavio izvršenje određeno rešenjem Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I. 993/03 od 27. novembra 2003. godine, zbog brisanja izvršnog dužnika iz registra privrednih subjekata izvršenog 6. oktobra 2010. godine.

3.2. Činjenice i okolnosti koje se odnose na izvršni postupak I. 52993/12

Izvršni poverilac, ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo je 9. marta 2009. godine, Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika „S.“ AD, B, na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Prvog opštinskog suda u Beogradu P1. 111/08 od 15. maja 2008. godine kojom je obavezan izvršni dužnik da tužiocu, odnosno izvršnom poveriocu, na ime neisplaćene minimalne zar ade za period od 1. avgusta 1998. godine do 31. marta 2003. godine isplati opredeljene novčane iznose, sa zakonskom zateznom kamatom, uplati pripadajuće doprinose za socijalno i penzijsko-invalidsko osiguranje za navedeni period, da mu isplati iznos od 211.500,00 dinara , sa zakonskom zateznom kamatom od 1 6. maja 2008. godine do isplate, troškove parničnog postupka u iznosu od 59.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom, kao i troškove izvršnog postupka. Izvršni poverilac je predložio da se izvršenje sprovede na novčanim sredstvima sa računa izvršnog dužnika.

Četvrti opštinski sud u Beogradu se rešenjem I. 3775/09 od 24. marta 2009. godine oglasio mesno nenadležnim za odlučivanje o predlogu za izvršenje i sprovođenje izvršenja, a po pravnosnažnosti rešenja spise predmeta je dostavio Opštinskom sudu u Novom Sadu.

Opštinski sud u Novom Sadu je rešenjem I. 3507/09 od 18. septembra 2009. godine odredio predloženo izvršenje.

Izvršni poverilac se podneskom od 14. juna 2012. godine obratio sudu i istakao da izvršenje nije sprovedeno.

Osnovni sud u Novom Sadu je zaključkom I. 3507/09 od 22. juna 2012. godine pozvao izvršnog poverioca da stavi dalje predloge za vođenje izvršnog postupka, a podneskom od 5. jula 2012. godine izvršni poverilac je predložio da se izvršenje sprovede na imovini Republike Srbije, s obzirom na to da je nad izvršnim dužnikom, rešenjem Privrednog suda u Beogradu St. 2631/10 od 20. jula 2010. godine , otvoren i zaključen stečajni postupak i da je imovina stečajnog dužnika preneta u svojinu Republike Srbije.

Osnovni sud u Novom Sadu je rešenjem I. 6868/10 od 17. jula 2012. godine obustavio postupak izvršenja u ovoj pravnoj stvari zbog stečaja izvršnog dužnika.

Osnovni sud u Novom Sadu se rešenjem I. 6868/10 od 9. oktobra 2012. godine oglasio mesno nenadležnim za postupanje u ovoj pravnoj stvari, a po pravnosnažnosti rešenja spise predmeta je dostavio Prvom osnovnom sudu u Beogradu, povodom predloga izvršnog poverioca od 5. jula 2012. godine kojim je tražio da se izvršenje sprovede na imovini Republike Srbije .

Prvi osnovni sud u Beogradu je dopisom od 4. januara 2013. godine naložio izvršnom poveriocu da dostavi predloge za izvršenje, pod pretnjom posledica propuštanja, a izvršni poverilac je postupio po nalogu suda 17. januara 2013. godine.

Dopisom suda od 25. marta 2013. godine je naloženo izvršnom poveriocu da se izjasni da li povlači predlog za izvršenje od 4. jula 2012. godine ili predlog za izvršenje od 25. januara 2013. godine, s obzirom na to da je u prvom predloženo izvršenje protiv Republike Srbije, a u drugom protiv dužnika iz izvršne isprave, a podneskom od 27. marta 2013. godine izvršni poverilac je predložio da se izvršenje sprovede iz imovine Republike Srbije.

Uvidom u preostalu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, Ustavni sud je utvrdio da je rešenjem Privrednog suda u Beogradu St. 263 1/10 od 19. aprila 2013. godine ukinuta klazuzula pravnosnažnosti rešenja Privrednog suda u Beogradu St. 2631/10 od 20. jula 2010. godine , kojim je otvoren i zaključen postupak stečaja nad Akcionarskim društvom za proizvodnju, promet i usluge „S .“ AD, B, te da je izmenjeno rešenje o otvaranju i zaključenju postupka stečaja nad navedenim stečajnim dužnikom zbog ispunjenosti stečajnog razloga trajnije nesposobnosti za plaćanje, tako da isto glasi: „Obustavlja se postupak za otvaranje i zaključenje postupka stečaja nad Akcionarskim društvom za proizvodnju, promet i usluge „S.“ iz B. zbog ispunjenosti stečajnog razloga trajnije nesposobnosti za plaćanje“, dok je u poslednjoj tački izreke tog rešenja obustavlj en prethodni stečajni postupak radi utvrđivanja razloga za pokretanje stečajnog postupka nad imenovanim stečajnim dužnikom.

Uvidom u internet stranicu Agencije za privredne registre Republike Srbije, utvrđeno je da je Akcionarsko društvo za proizvodnju, promet i usluge „S .“, B, trenutno u statusu aktivnog privredno g društv a.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu ukazuje podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.) ; da se j emči pravo na rad, u skladu sa zakonom i da svako ima pravo na poštovanje dostojanstva svoje ličnosti na radu, bezbedne i zdrave uslove rada, potrebnu zaštitu na radu, ograničeno radno vreme, dnevni i nedeljni odmor, plaćeni godišnji odmor, pravičnu naknadu za rad i na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa, kao i da se niko se tih prava ne može odreći (član 60. st. 1. i 4.).

Zakonom o izvršnom postupku ("Službeni list SRJ", br. 28/2000, 73/2000 i 71/01 ) bilo je propisano : da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno (član 4. stav 1.); da je za odlučivanje o predlogu za izvršenje i za sprovođenje izvršenja po izvršnoj ispravi po kojoj je poslodavac dužan da zaposlenog vrati na rad ili da ga rasporedi na odgovarajuće radno mesto, mesno nadležan sud na čijem se području nalazi sedište poslodavca (član 211.) ; da se izvršenje po izvršnoj ispravi po kojoj je poslodavac dužan da zaposlenog vrati na rad ili da ga rasporedi na odgovarajuće radno mesto sprovodi izricanjem novčane kazne poslodavcu i da se novčana kazna izriče i njeno izvršenje sprovodi prema odredbama ovog zakona o izvršenju radnje koju može da izvrši samo dužnik (član 213.).

Zakonom o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS", broj 125/04), koji je stupio na snagu 23. februara 2005. godine, bilo je propisano: da se postupak izvršenja i postupak obezbeđenja pokreću na predlog poverioca (član 2. stav 1.); da izvršenje i obezbeđenje određuje i sprovodi sud (član 3.); da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno, da je o predlogu za izvršenje sud dužan da odluči u roku od tri dana od dana podnošenja predloga (član 5. st. 1. i 2.); da sud može, na predlog izvršnog poverioca odnosno izvršnog dužnika, u skladu sa ovim zakonom, odrediti drugo sredstvo izvršenja, odnosno obezbeđenja, umesto onoga koje je predloženo (član 8. stav 4.) .

Zakonom o izvršenju i obezbeđenju ("Službeni glasnik RS", br. 31/11, 99/11 i 109/13 - Odluka US) je propisano da se postupak izvršenja i postupak obezbeđenja pokreću na predlog izvršnog poverioca ili po službenoj dužnosti kada je to zakonom određeno (član 2. stav 1.); da je postupak izvršenja i obezbeđenja hitan i da u postupku izvršenja i obezbeđenja odlaganje nije dozvoljeno, osim ako zakonom nije izričito propisano drugačije (član 6.); da sud određuje izvršenje, odnosno obezbeđenje onim sredstvom i na onim predmetima koji su navedeni u predlogu za izvršenje, odnosno u predlogu za obezbeđenje, kad se izvršenje određuje na predlog izvršnog poverioca i da sud može, na predlog izvršnog poverioca ili po službenoj dužnosti, u toku postupka, zaključkom odrediti drugo sredstvo i na drugim predmetima izvršenja, odnosno obezbeđenja, umesto onih koji su prethodno određeni (član 20. st. 1. i 2.) i da će se postupci izvršenja i obezbeđenja u kojima je do dana početka primene ovog zakona započeto sprovođenje izvršenja okončati po odredbama ovog zakona (član 358. stav 1.).

5.1. Ocenjujući osnovanost navoda ustavne žalbe o povredi prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava u odnosu na osporeni izvršni postupak I. 12049/10, Ustavni sud je u konkretnom slučaju uzeo u obzir celokupni period trajanja navedenog izvršnog postupka, od podnošenja predloga za izvršenje 4. novembra 2003. godine, do donošenja rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu kojim je obustavljen izvršni postupak 23. juna 2012. godine.

Analizirajući dužinu trajanja osporenog izvršnog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je navedeni postupak trajao osam godina i sedam meseci.

Bitna karakteristika izvršnog postupka je njegov prinudni karakter koji određuje osnovna načela tog postupka. Jedno od tih načela je načelo oficijelnosti koje od suda zahteva aktivno ponašanje sve do okončanja izvršnog postupka, te je sud dužan hitno da preduzima sve radnje koje treba da dovedu do sprovođenja izvršenja i okončanja izvršnog postupka, što u konkretnoj situaciji nije bio slučaj. Izvršni postupak se smatra okončanim sprovođenjem izvršenja ili donošenjem rešenja o obustavi postupka u zakonom izričito propisanim situacijama. Osnovni razlog ovako dugog trajanja predmetnog izvršenja u pogledu radnopravne restitucije poverioca je neefikasno delovanje Četvrtog opštinskog suda u Beogradu, odnosno Prvog osnovnog suda u Beogradu, nepostupanje u rokovima propisanim zakonom i nekorišćenje svih procesnih ovlašćenja koja su sudu stajala na raspolaganju.

Ispitujući uobičajene kriterijume za utvrđivanje postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku u konkretnom slučaju, Ustavni sud je ocenio da u ovom predmetu nije bilo posebno složenih činjeničnih i pravnih pitanja o kojima bi se postupajući sud izjašnjavao.

Naime, nakon donošenja rešenja o izvršenju Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I. 993/03 od 27. novembra 2003. godine, prvostepeni sud je dopisima od 2. marta 2007. godine i 29. juna 2009. godine pozivao izvršnog dužnika da postupi po rešenju o izvršenju, ali iako izvršni dužnik nije postupao po navedenom rešenju, izvršni sud nije po službenoj dužnosti izricao novčane kazne izvršnom dužniku, zbog toga što nije u ostavljenom roku iz rešenja o izvršenju vratio izvršnog poverioca na rad. Nakon osam godina i sedam meseci od donošenja rešenja o izvršenju, izvršni sud je obustavio izvršni postupak, usled brisanja izvršnog dužnika iz registra privrednih subjekata.

Ustavni sud, pri tome, ukazuje da ni podnosilac ustavne žalbe od donošenja rešenja o izvršenju I. 993/03 od 27. novembra 2003. godine do obustave izvršenja 23. juna 2012. godine, nije ispoljio nikakvu vidljivu zainteresovanost kako za tok, tako i za okončanje izvršnog postupka.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji se vodio pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu I. 12049/10, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu i odlučio kao u tački 1. izreke , prvi deo.

5.2. Ocenjujući osnovanost navoda ustavne žalbe o povredi prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava u odnosu na osporeni izvršni postupak I. 52993/12, Ustavni sud je u konkretnom slučaju uzeo u obzir celokupni period trajanja navedenog izvršnog postupka, od podnošenja predloga za izvršenje 9. marta 2009. godine , do odlučivanja Ustavnog suda po ustavnoj žalbi podnosioca.

Analizirajući dužinu trajanja osporenog izvršnog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je navedeni postupak traje već oko pet godina i da još uvek nije okončan.

Ispitujući standardne kriterijume za utvrđivanje eventualne povrede prava na suđenje u razumnom roku u konkretnom slučaju, Ustavni sud je ocenio da u ovom predmetu nije bilo posebno složenih činjeničnih i pravnih pitanja o kojima bi se postupajući sud izjašnjavao.

Ocenjujući postupanje suda u izvršnom postupku, Ustavni sud je našao da izvršni sud, u konkretnom slučaju, nije preduzeo sve mere i radnje na koje je po zakonu bio obavezan kako bi se izvršenje sprovelo, odnosno izvršni poverilac namirio u svom potraživanju u razumnom roku. Osnovni razlog trajanja predmetnog izvršenja je neefikasno delovanje Opštinskog, odnosno Osnovnog suda u Novom sadu i Prvog osnovnog suda u Beogradu, nepostupanje u rokovima propisanim zakonom i nekorišćenje svih procesnih ovlašćenja koja su sudu stajala na raspolaganju.

Naime, Opštinski sud u Novom Sadu je rešenjem o izvršenju I. 3775/09 od 18. septembra 2009. godine dozvolio izvršenje na novčanim sredstvima izvršnog dužnika. Nakon dve godine i devet meseci, a po ukazivanju izvršnog poverioca da izvršenje nije sprovedeno , izvršni sud ga je pozvao da stavi dalje predloge za vođenje izvršnog postupka. Po otvaranju stečajnog postupka nad izvršnim dužnikom, izvršni sud je obustavio postupak izvršenja, da bi se potom oglasio mesno nenadležnim po zahtevu poverioca da se izvršenje sprovede na sredstvima Republike Srbije i spise predmeta dostavio Prvom osnovnom sudu u Beogradu, koji je ponovo pozvao izvršnog poverioca da dostavi predloge za izvršenje, s obzirom da je u jednom podnesku predložio izvršenje protiv Republike Srbije, a u drugom protiv izvršnog dužnika iz izvršne isprave, koji je u međuvremenu ponovo upisan kao aktivni privredni subjekt u nadležni registar.

Ustavni sud, pri tome, ukazuje da se podnosilac ustavne žalbe i njegov punomoćnik u periodu od donošenja rešenja o izvršenju I. 3507/09 od 18. septembra 2009. godine, do 14. juna 2012. godine, nisu obraćali postupajućem sudu sa bilo kakvim zahtevima, niti su predložili eventualnu promenu prethodno opredeljenog sredstva izvršenja.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji se vodi o pred Prvim osnovim sudom u Beogradu u predmetu I. 52993/12 , te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu i odlučio kao u tački 1. izreke , drugi deo.

6. U delu ustavne žalbe koji se odnosi na povredu prava na imovinu, Ustavni sud je utvrdio da je nesprovođenjem izvršnog postupka povređeno i pravo podnosioca ustavne žalbe na mirno uživanje imovine zajemčeno odredbom člana 58. stav 1. Ustava. Naime, svako novčano i nenovčano potraživanje koje neko ima na osnovu izvršne isprave, bilo da je u pitanju pravnosnažna sudska odluka ili sudsko poravnanje ili sa njima izjednačena isprava u pogledu izvršnosti, ulazi u imovinu poverioca. Stoga, nesprovođenje izvršenja na osnovu izvršne isprave predstavlja povredu prava na mirno uživanje imovine, zajemčenog odredbom člana 58. stav 1. Ustava.

7. S obzirom na to da je osporeni izvršni postup ak I. 52993/12 još u toku, Ustavni sud je kao način otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava, na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke naložio sada nadležno m sudu da preduzm e sve mere kako bi se ovaj postupak okonča o u najkraćem roku.

8. Podnosilac ustavne žalbe je zahtev za naknadu nematerijalne štete istakao tek u dopuni ustavne žalbe od 13. avgusta 2012. godine. S tim u vezi, Ustavni sud napominje da je zahtev za naknadu nematerijalne štete podnet po isteku roka od 30 dana od dana stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o Ustavnom sudu, koji je stupio na snagu 4. januara 2012. godine i koji je izričito predvideo da Ustavni sud odlukom kojom usvaja ustavnu žalbu odlučuje i o zahtevu za naknadu štete, kada je takav zahtev postavljen (član 89. Zakona). Na osnovu navedenog, Sud je primenom člana 85. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu i člana 40. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o Ustavnom sudu iz 2011. godine, a na osnovu odredbe člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu, u tački 3. izreke odbacio zahtev za naknadu nematerijalne štete kao neblagovremen (videti, pored drugih, Odluku Už-3594/2010 od 4. aprila 2013. godine).

9. U vezi sa istaknutom povredom prava na rad iz člana 60. st. 1. i 4 . Ustava, Ustavni sud je ocenio da podnosilac ustavne žalbe nije nave o ustavnopravne razloge koji bi se mogli dovesti u vezu sa tvrdnjom da m u je u osporenom izvršnom postupku povređeno navedeno ustavno pravo.

Polazeći od izloženog, Sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, i u ovom delu odbacio ustavnu žalbu jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, i rešio kao u drugom delu tačke 1. izreke.

10. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46 tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13) , Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.