Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u dugotrajnom upravnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu policijskih službenika i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku i sporu koji je trajao osam i po godina. Postupak se odnosio na isplatu dodataka na platu. Sud dosuđuje naknadu nematerijalne štete.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1641/2013
14.10.2015.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, Milan Stanić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Z. A , N. T, Ž. S, Z. K, V. Ž, Z. P, M. D, M. M, B. I, S. M, V. K, M. M, S. A, M. I, S. B, Z. M, D. P, R. S, Ž. R, D. K, M. A, Ž. G, M. K, M. M, J. O, M. S, D. I, M. P, D. T, I. L, V. Đ, M. C, D. A, svih iz Loznice, S. D, S. C, M. C, G. T, svih iz Banje Koviljače, R. M. iz Zajače, G. J, R. T. i S. G, svih iz Krupnja, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 14. oktobra 2015. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Z. A , N. T, Ž . S, Z . K, V . Ž, Z . P, M . D, M . M, B . I, S . M, V . K, M . M, S . A, M . I, S . B, Z . M, D . P, R . S, Ž . R, D . K, M . A, Ž . G, M . K, M . M, J . O, M . S, D . I, M . P, D . T, I . L, V . Đ, M. C, D . A, S . D, S . C, M . C, G . T, R . M, G . J, R . T . i S . G . i utvrđuje da je u upravnom postupku koji je vođen pred Ministarstvom unutrašnjih poslova - Policijska uprava u Šapcu u predmetu broj 120-8/13 i Žalbenom komisijom Vlade u predmetu broj 120-01-183/2013-01, kao i u upravnom sporu koji je vođen pred Upravnim sudom Srbije u predmetu U. 9235/13, povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 700 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde.

O b r a z l o ž e nj e

1. Z. A . iz Loznice i ostala lica navedena u uvodu i izreci (izuzev M. C. i D. A, koji su to učinili podneskom od 10. septembra 2013. godine), podneli su 27. februara 2013. godine , preko zajedničkog punomoćnika J. M, advokata iz Valjeva, Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, u upravnom postupku koji se pred Ministarstvom unutrašnjih poslova - Policijsk a uprav a u Šapcu vodio u predmetu broj 120-44/12 .

U ustavnoj žalbi je detaljno opisan tok upravnog postupka u kome je odlučivano o zahtevu podnosilaca i drugih policijskih službenika za isplatu dodataka na platu za prekovremeni, noćni i rad na dane državnih i verskih praznika za poslednje tri godine od podnošenja zahteva . Podnosioci posebno ukazuju da je od podnošenja zahteva nadležnom upravnom organu do izjavljivanja ustavne žalbe, osporeni postupak trajao skoro sedam godina, zbog čega smatraju da im je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosilaca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njihovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u spise predmeta Ministarstva unutrašnjih poslova – Policijska uprava u Šapcu broj 120-8/13, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosioci ustavne žalbe i drugi policijski službenici (u daljem tekstu: podnosioci) su 8. septembra 2006. godine podneli Ministarstvu unutrašnjih poslova - Policijska uprava u Šapcu zahtev za isplatu dodataka na platu za prekovremeni, noćni i rad na dane državnih i verskih praznika za poslednje tri godine od podnošenja zahteva.

Prvostepeni organ nije doneo rešenje po njihovom zahtevu, zbog čega su podnosioci izjavili žalbu drugostepenom organu uprave. Žalbena komisija Vlade je donela rešenje broj 117-00-33/2006-01 od 10. novembra 2006. godine, kojim je žalba podnosilaca odbijena kao neosnovana. Protiv navedenog rešenja podnosioci su podneli tužbu, koja je uvažena presudom Vrhovnog suda Srbije U. 6385/06 od 3. aprila 2008. godine, te je poništeno navedeno drugostepeno rešenje.

Postupajući po presudi Vrhovnog suda Srbije, Žalbena komisija Vlade je donela rešenje broj 117-00-17/2008-01 od 20. juna 2008. godine, kojim je usvojena žalba podnosilaca i naloženo prvostepenom organu da bez odlaganja, a najkasnije u roku od 30 dana, sprovede postupak i donese odgovarajuće rešenje po zahtevu podnosilaca.

U ponovnom postupku, Policijska uprava u Šapcu je donela rešenje broj 120-39/08 od 7. jula 2008. godine, kojim je odbijen zahtev podnosilaca za isplatu predmetnih dodataka na platu. Protiv navedenog rešenja podnosioci su 14. jula 2008. godine izjavili žalbu, koja je odbijena kao neosnovana rešenjem Žalbene komisije Vlade broj 120-01-234/2008-01 od 4. avgusta 2008. godine. Protiv konačnog upravnog akta podnosioci su 1. septembra 2008. godine podneli tužbu, koja je uvažena presudom Upravnog suda U. 5087/10 od 6. maja 2010. godine.

Postupajući po presudi Upravnog suda, Žalbena komisija Vlade je donela rešenje broj 120-01-537/2010-01 od 20. jula 2010. godine, kojim je usvojena žalba podnosilaca i predmet vraćen prvostepenom organu na ponovni postupak.

U ponovnom postupku, Policijska uprava u Šapcu je donela rešenje broj 120-28/10 od 20. avgusta 2010. godine kojim je zahtev podnosilaca odbijen kao neosnovan. Protiv navedenog rešenja podnosioci su 3. septembra 2010. godine izjavili žalbu, koja je rešenjem Žalbene komisije Vlade broj 120-01-715/2010-01-1 od 1. novembra 2010. godine odbijena kao neosnovana.

Podnosioci su podneli tužbu protiv navedenog konačnog upravnog akta, koja je uvažena presudom Upravnog suda U. 29825/10 od 10. maja 2012. godine, te je poništeno drugostepeno rešenje broj 120-01-715/2010-01-1 od 1. novembra 2010. godine i predmet vraćen nadležnom organu na ponovni postupak.

Postupajući po presudi Upravnog suda, Žalbena komisija Vlade je donela rešenje broj 120-01-580/2012-01 od 22. juna 2012. godine, kojim je usvojena žalba podnosilaca i predmet vraćen prvostepenom organu na ponovni postupak.

U ponovnom postupku, Policijska uprava u Šapcu je donela rešenje broj 120-44/12 od 26. jula 2012. godine kojim je zahtev podnosilaca odbijen kao neosnovan. Protiv navedenog rešenja podnosioci su 14. septembra 2012. godine izjavili žalbu, koja je usvojena rešenjem Žalbene komisije Vlade broj 120-01-770/2012-01 od 19. oktobra 2012. godine, te je predmet vraćen prvostepenom organu na ponovni postupak.

Prvostepeni organ nije doneo rešenje po predmetnom zahtevu, zbog čega su podnosioci, dana 8. februara 2013. godine, izjavili žalbu drugostepenom organu uprave. Žalbena komisija Vlade je donela rešenje broj 120-01-42/2013-01 od 26. februara 2013. godine, kojim je žalba podnosilaca usvojena, te je prvostepenom organu naloženo da bez odlaganja, a najkasnije u roku od pet dana, donese odgovarajuće rešenje i o tome obavesti Žalbenu komisiju Vlade.

Policijska uprava u Šapcu je donela rešenje broj 120-8/13 od 27. marta 201 3. godine kojim je zahtev podnosilaca odbijen kao neosnovan. Protiv navedenog rešenja podnosioci su 4. aprila 201 3. godine izjavili žalbu, koja je rešenjem Žalbene komisije Vlade broj 120-01-183/2013-01 od 26. aprila 201 3. godine odbijena kao neosnovana. Ovo drugostepeno rešenje je punomoćniku podnosilaca, advokatu J. M, uručeno 16. maja 2013. godine, koja je u narednom roku od 30 dana podnela tužbu Upravnom sudu.

Uvidom u spise predmeta ustavnosudskog postupka Už-1994/2015, pokrenutog po ustavnoj žalbi R. P. iz Loznice, koji je takođe imao svojstvo stranke u osporenom postupku, Ustavni sud je utvrdio da je presudom Upravnog suda U. 9235/13 od 20. februara 201 5. godine (osporena ustavnom žalbom navedenog podnosioca) odbijena tužba podnosilaca podneta protiv rešenja Žalbene komisije Vlade broj 120-01-183/2013-01 od 26. aprila 2013. godine .

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu ukazuju podnosioci u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o opštem upravnom postupku ("Službeni list SRJ", br. 33/97 i 31/01 i "Službeni glasnik RS", broj 30/10 ) propisano je: da se postupak mora voditi bez odugovlačenja i sa što manje troškova za stranku i druge učesnike u postupku, ali tako da se pribave svi dokazi potrebni za pravilno i potpuno utvrđivanje činjeničnog stanja i za donošenje zakonitog i pravilnog rešenja (član 14.); da k ad se postupak pokreće povodom zahteva stranke, odnosno po službenoj dužnosti ako je to u interesu stranke, a pre donošenja rešenja nije potrebno sprovoditi poseban ispitni postupak, niti postoje drugi razlozi zbog kojih se ne može doneti rešenje bez odlaganja (rešavanje prethodnog pitanja i dr.), organ je dužan da donese rešenje i dostavi ga stranci što pre, a najdocnije u roku od jednog meseca od dana predaje urednog zahteva, odnosno od dana pokretanja postupka po službenoj dužnosti, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok, da u ostalim slučajevima, kad se postupak pokreće povodom zahteva stranke, odnosno po službenoj dužnosti, ako je to u interesu stranke, organ je dužan da donese rešenje i dostavi ga stranci najdocnije u roku od dva meseca, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok , da ako organ protiv čijeg je rešenja dopuštena žalba ne donese rešenje i ne dostavi ga stranci u propisanom roku, stranka ima pravo na žalbu kao da je njen zahtev odbijen, da ako žalba nije dopuštena, stranka može neposredno pokrenuti upravni spor (član 208.).

Zakonom o upravnim sporovima ("Službeni list RS", broj 111/09), koji je počeo da se primenjuje 30. decembra 2009. godine, propisano je: da u upravnom sporu sud odlučuje na osnovu zakona i u razumnom roku, na podlozi činjenica utvrđenih na usmenoj javnoj raspravi (član 2.); da s ud rešava bez održavanja usmene rasprave, samo ako je predmet spora takav da očigledno ne iziskuje neposredno saslušanje stranaka i posebno utvrđivanje činjeničnog stanja, ili ako stranke na to izričito pristanu (član 33. stav 2.).

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da je osporeni postupak pokrenut 8. septembra 2006. godine, podnošenjem zahteva prvostepenom organu uprave za isplatu dodataka na platu za prekovremeni, noćni i rad na dane državnih i verskih praznika za poslednje tri godine od podnošenja zahteva, i da je pravnosnažno okončan presudom Upravnog suda U. 9235/13 od 20. februara 2015. godine.

Ustavni sud konstatuje da je period za ocenu razumne dužine trajanja postupka, koji spada u nadležnost Ustavnog suda, počeo da teče od 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije. Međutim, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine i da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene uzme u obzir celokupan period trajanja postupka.

U tom smislu, Ustavni sud je utvrdio da je ovaj postupak trajao osam i po godina, što može ukazivati na to da nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, imajući u vidu da je pojam razumne dužine trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom postupku, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja upravnih organa, odnosno sudova koji vode postupak, kao i značaja istaknutog prava za podnosioca, Ustavni sud pri odlučivanju o povredi prava na suđenje u razumnom roku ispituje da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Ustavni sud je ocenio da je ovaj predmet bio činjenično kompleksan, imajući u vidu izuzetno veliki broj policijskih službenika koji su imali svojstvo stranke u postupku. Što se tiče pravne složenosti, Ustavni sud nalazi da pravna pitanja koja su se postavila u toku postupka nisu bila naročito složena, te da ne predstavljaju opravdanje za njegovo osmoipogodišnje trajanje.

U pogledu značaja predmeta spora, Ustavni sud nalazi da su podnosioci ustavne žalbe imali legitiman interes da nadležni organi o njihovom zahtevu odluče u okviru standarda razumnog roka, naročito iz razloga što je reč o potraživanjima iz radnog odnosa.

Ocenjujući ponašanje podnosilaca ustavne žalbe, Ustavni sud je naročito imao u vidu specifičnost upravnog postupka, čiji tok umnogome zavisi od aktivnosti stranke u tom postupku. Ustavni sud je iz spisa predmeta utvrdio da su podnosi oci tokom celokupnog trajanja osporenog postupka koristi li procesnopravna sredstva protiv tzv. ćutanja administracije, predviđena odredbama Zakona o opštem upravnom postupku, iz čega se može zaključiti da su svojim ponašanjem nastojali da doprines u da period odluč ivanja o nj ihovim pravima bude što kraći .

Ispitujući postupanje upravnih organa i suda u ovoj pravnoj stvari, Ustavni sud je ocenio da je njihovo postupanje odlučujuće uticalo na dugo trajanj e osporenog postupka. O podnetom zahtevu prvostepeni upravni organ je prvi put odlučio skoro dve godine nakon podnošenja zahteva. U daljem toku postupka, sudovi u upravnom sporu su dva puta poništavali konačne upravne akte kojima je odbijen predmetni zahtev podnosilaca i predmet vraćali upravnim organima na ponovno odlučivanje. Upravni sporovi, koji su tokom postupka vođeni protiv konačnih upravnih akata, od toga jedan pred Vrhovnim sudom Srbije, a dva pred Upravnim sudom, trajali su svi po jednu i po godinu.

Imajući u vidu sve napred navedeno, Ustavni sud je ocenio da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US), usvojio ustavnu žalbu i odlučio kao tački 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosilaca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 700 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju su pretrpe li podnosi oci ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za utvrđivanje visine ove štete, posebno duži nu trajanja predmetnog postupka, ponašanje sam ih podnosi laca, kao i relativnu činjeničnu složenost postupka, kao posledice velikog broja lica koja su imala svojstvo stranke u njemu. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za povredu prava koju su podnosi oci ustavne žalbe pretrpe li zbog navedenog postupanja nadležnih upravnih organa i suda u upravnom sporu . Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu praksu ovog suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

7. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1 . tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u dugotrajnom upravnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti