Odluka o povredi prava na imovinu i neadekvatnoj naknadi za povredu prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio žalbu L. D. utvrdivši povredu prava na imovinu zbog nenamirenog potraživanja u stečaju nad društvenim preduzećem. Takođe je utvrdio da je naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku, dosuđena od nižih sudova, bila neadekvatna.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1641/2017
01.10.2020.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda, Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, dr Nataša Plavšić, dr Vladan Petrov i dr Tijana Šurlan , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi L. D . iz N . kod Lebana , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 1. oktobra 2020. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalb a L. D . i utvrđuje da je u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 91/10 podnositeljki ustavne žalb e povređeno pravo na imovinu, zajemčeno odredbama čl ana 58. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavn e žalb e na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 91/10, umanjenih za iznose koji su eventualno već isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Usvaja se ustavna žalba L. D . i utvrđuje da je rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rž. gp. 1260/16 od 29. novembra 2016. godine i rešenjem Privrednog apelacionog suda R4 St. 3185/15 od 22. avgusta 2016. godine povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno g odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

4. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznos koji je po istom osnovu eventualno već isplaćen. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. L. D . iz N . kod Lebana podnela je Ustavnom sudu, 27. februara 2017. godine, preko punomoćnika S. S, advokata iz Lebana, ustavnu žalb u zbog pov rede prava na imovinu, zajemčenog odredb om člana 58. Ustava Republike Srbije, u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 91/10, kao i protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž gp.1260/16 od 29. novembra 2016. godine i rešenja Privrednog apelacionog suda R4 St. 3185/15 od 22. avgusta 2016. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

Podnositeljka ustavne žalbe je navela da su joj u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 9 1/10 nad stečajnim dužnikom „A.“ a.d. Bošnjace, utvrđena potraživanja iz radnog odnosa koja nisu namirena u celosti; da su redovni sudovi odlučili o zahtevu podnositeljke za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i utvrdili da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 91/10 i dosudili joj neodgovarajuću i neadekvatnu naknadu.

Iako podnositeljka ustavne žalbe navodi da joj je osporenim rešenjima povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, iz navoda ustavne žalbe i zahteva o kome Ustavni sud treba da odluči, proizlazi da podnositeljka navedena rešenja osporava i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku koji je sastavni deo označenog člana 32. stav 1. Ustava.

Podnositeljka od Ustavnog suda traži da utvrdi da joj je u predmetnom stečajnom postupku povređeno pravo na imovinu, da utvrdi pravo na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja priznatih u predmetnom stečajnom postupku, naknadu nematerijalne štete u iznosu od 3.000 evra, kao i naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u ustavn u žalb u i dostavljenu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Pravnosnažnom i izvršn om presudom Opštinskog suda u Lebanu P1. 9 5/05 od 21. aprila 2005. godine podnositeljki ustavn e žalb e utvrđen o je potraživanje na ime neisplaćenih minimalnih zarada i troškova postupka. Podnositeljka je podnela odgovarajuć i predlog za izvršenje koji je usvojen rešenj em Opštinskog suda u Lebanu I. 673/07.

Podnositeljka ustavn e žalb e prijavil a je svoje potraživanj e u postupku stečaja koji je pokrenut rešenjem Privrednog suda u Leskovcu St. 91/10 od 27. maja 2011. godine nad stečajnim dužnikom „A.“ a.d. Bošnjac e, a koji se i dalje vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 91/10. Podnosi teljki je prijavljeno potraživanje priznato, ali nije u celini namireno.

Osporenim rešenjem Privrednog apelacionog suda R4 St. 3185/15 od 22. avgusta 2016. godine, u stavu prvom izreke, utvrđeno je da je predlagaču, ovde podnositeljki ustavne žalbe, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se pred Privrednim sudom u Leskovcu vodi pod brojem St. 9 1/10, kao i u postupcima koji su mu prethodili; u stavu drugom izreke naloženo je Privrednom sudu u Leskovcu da preduzme mere kako bi se postupak St. 91/10 okončao u najkraćem roku; u stavu trećem izreke delimično je usvojen zahtev predlagača i određena primerena naknada predlagaču zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 20.000,00 dinara, kao i troškovi postupka u iznosu od 6.780,00 dinara koji će se isplatiti iz budžetskih sredstava Republike Srbije, opredeljenih za rad sudova, u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva; u stavu četvrtom izreke delimično je odbijen kao neosnovan zahtev predlagača da se utvrdi pravo na primerenu naknadu predlagača zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 130.000,00 dinara i zahtev za troškove do traženih 45.000,00 dinara; u stavu petom izreke odbačen je zahtev predlagača u delu kojim je tražila na ime prijavljenog i priznatog potraživanja iznos od 234.718,04 dinara ili 1.922 evra, kao i u delu zahteva za utvrđenje povrede prava na imovinu iz člana 58. stav 1. i 2. Ustava. U obrazloženju ovog rešenja, u delu koji se odnosi na određivanje primerene naknade zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, navedeno je: da primerena naknada zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku nema karakter naknade štete, već satisfakcije zbog neizve snosti o ostvarenju prava podnosioca koju trpi usled dugog trajanja postupka; da je cilj postupka za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku ubrzanje postupka i utvrđivanje povrede prava nalaganjem sudu da postupak okonča; da Privredni apelacioni sud nalazi da je naknada u iznosu od 20.000,00 dinara primerena okolnostima ovog slučaja, te socijalnim i ekonomskim prilikama u Republici Srbiji.

Osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rž. gp. 1260/16 od 29. novembra 2016. godine, u stavu prvom izreke, odbij ena je kao neosnovana žalba predlagača i potvrđeno je rešenje Privrednog apelacionog suda R4 St. 3185/15 od 22. avgusta 2016. godine u delu stava trećeg izreke kojim je odlučeno o troškovima postupka i u stavovima četvrtom i petom izreke; u stavu drugom izreke odbijen je kao neosnovan zahtev predlagača za naknadu troškova žalbenog postupka. U obrazloženju rešenja, u delu koji se odnosi na određivanje primerene naknade, navedeno je: da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka kategorija koja zavisi od više činilaca koji se cene u svakom konkretnom slučaju, kao što su: složenost činjeničnih i pravnih pitanja u predmetu, ponašanje podnosioca zahteva kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak i prirod a zahteva, odnosno značaj prava za podnosioca zahteva; da Vrhovni kasacioni sud smatra da je pravna priroda ove naknade koju sud može ali ne mora odrediti, takva da predstavlja određeni vid satisfakcije za učinjenu povredu; da je primarni cilj za predlagača kome je utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku, da se sudski postupak završi; da je eventualno određivanje naknade za povredu ovog prava sekundarnog karaktera, a da se visina određuje na osnovu okolnosti konkretnog slučaja, te da dosuđeni iznos predlagaču predstavlja primerenu satisfakciju uz izrečenu meru za ubrzanje postupka.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

5. U vezi sa pritužbom podnositeljke o nepostupanju suda u stečajnom postupku i nemogućnosti da u celini namiri potraživanj e koj e ima protiv dužnika koje je preduzeće sa pretežnim državnim kapitalom, Ustavni sud podseća na stav da propust redovnog suda da obezbedi namir enje potraživanj a utvrđen og u stečajnom postupku podnositeljki ustavne žalbe, a protiv stečajnog dužnika „A.“ a.d. Bošnjac e, koji je u vreme nastanka potraživanja poslovao sa pretežno društvenim/državnim kapital om, u konkretnom slučaju, predstavlja i povredu prava podnositeljke na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. Ustava, koju čine potraživanja utvrđena sudskim odlukama (isti stav izražen je u Odluci Ustavnog suda Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine, dostupno na internet stranici: www.ustavni.sud.rs).

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalb u usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US , 40/15 – dr. zakon i 103/15), i odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Imajući u vidu, pored ostalog, i praksu Evropskog suda, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđen ih u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 9 1/10, umanjenih za iznose koji su joj po tom osnovu eventualno isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove o dluke Ministarstvu.

7. Odlučujući o ustavnoj žalbi izjavljenoj protiv rešenja Privrednog apelacionog suda R4 St. 3185/15 od 22. avgusta 2016. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž gp. 1260/16 od 29. novembra 2016. godine, zbog povrede prava iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud zaključuje da podnositeljka smatra da je visina primerene naknada koja joj je dosuđena osporenim rešenjima zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, a na osnovu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („S lužbeni glasnik RS“, broj 101/13), nedovoljna i nepravična, odnosno da nije adekvatna.

U vezi osnovanosti ovih pritužbi i tvrdnji podnositeljke, a koja se odnose na osporena rešenja, Ustavni sud upućuje na stavove i ocene koji su detaljno izneti u Odlu ci Už-277/ 2017 od 4. juna 2020. godine, a koji se primenjuju i u konkretnom slučaju.

Ustavni sud posebno ukazuje na praksu i jedinstven pristup Evropskog suda u odlučivanju o visini naknade nematerijalne štete u predmetima neizvršenja/kašnjenja u izvršenju sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa većinskim državnim/društvenim kapitalom, kao i ocenu Evropskog suda iz odluke Stanković protiv Srbije (predstavka broj 41285/19, odluka od 19. decembra 2019. godine). Ustavni sud i u ovom predmetu prihvata da jedinstven pristup u odlučivanju o pitanju visine naknade nematerijalne štete u ovoj vrsti predmeta ima svoje opravdanje zbog postojanja većeg broja istovrsnih predmeta. Pored toga, Ustavni sud smatra da je neophodno imati u vidu i sledeće elemente, od kojih su većina primenjena u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije: suštinu naknade nematerijalne štete koja se dosuđuje u ovoj vrsti predmeta; činjenicu da li je ili ne sporna sudska odluka izvršena; trajanje postupka izvršenja i potpunog namirenja podnosioca (koji može uključivati i kasniji stečajni postupak) i ekonomsko-socijalne prilike u Republici Srbiji.

Primenjujući napred navedeno na konkretan slučaj, Ustavni sud ukazuje da naknada nematerijalne štete zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku mora biti odgovarajuća, odnosno dovoljna i adekvatna i to shodno okolnostima konkretnog slučaja. U pogledu okolnosti, Ustavni sud konstatuje da je tuženi „P . A .“ a.d. Bošnjace, pravni prethodnik „A.“ a.d. Bošnjace, obavezan prema podnositeljki ustavne žalbe pravosnažnom presudom Opštinskog suda u Lebanu P1. 95/05 od 21. aprila 2009. godine na isplatu neisplaćenih minimalnih zarada i troškova postupka. Nakon toga podnositeljka je protiv izvršnog dužnika „A .“ a.d. Bošnjace vodila izvršni postupak pred Opštinskim sudom u Lebanu u predmetu I. 673/07, prodajom pokretnih i nepokretnih stvari izvršnog dužnika, gde je postupano po svim predmetima u jedinstvenom postupku, a isplata je po odluci suda vršena procentualno. Po otvaranju stečajnog postupka rešenjem Privrednog suda u Leskovcu St. 91/10 od 27. maja 2011. godine podnositeljka je prijavila svoj e potraživanj e u navedenom stečajnom postupku. Osporenim rešenjima Privrednog apelacionog suda i Vrhovnog kasacionog suda je cenjena ukupna dužina trajanja postupka (parničnog, izvršnog i stečajnog) u kome predlagač pokušava da ostvari svoje pravo (gledajući celinu postupka u kome inicijalni akt potiče iz 2005. godine ), te su sudovi zaključili da postupak ostvarivanja prava nije okončan u okviru razumnog roka trajanja jednog postupka, a da u postupku stečaja koji se sada sprovodi nad dužnikom predlagač nije namiren u bilo kom iznosu, t e da je predlagaču, ovde podnositeljki povređeno pravo iz člana 32. stava 1. Ustava. Ustavni sud dalje konstatuje da je podnositeljki osporenim rešenjima dosuđena primerena naknada zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u visini od 20.000,00 dinara. Ustavni sud primećuje da su sudovi prilikom određivanja visine primerene naknade istakli da ova naknada treba da pruži satisfakciju podnosi teljki, kao i da su vodili računa, ne samo o dužini trajanja postupka u odnosu na koji se traži utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku, nego i o značaju dobra koje je povređeno, zbog čega im je zakonodavac i ostavio ovlašćenje da po slobodnoj oceni, a u skladu sa članom 8b stav 1. Zakona o uređenju sudova, procene potrebu određivanja primerene naknade i njenu visinu. Ustavni sud dalje konstatuje da se sudovi u osporenim rešenjima nisu pozivali na praksu Evropskog suda ili Ustavnog suda, niti iz osporenih rešenja proizlazi da je za određivanje visine primerene naknade od značaja bila činjenica da je u pitanju predmet koji se tič e neizvršenja , odnosno kašnjenja u izvršenju sudske odluk e u kom je dužnik preduzeće sa većinskim državnim kapitalom.

Ustavni sud smatra da su sudovi prilikom određivanja visine naknade nematerijalne štete morali imati u vidu vrstu predmeta, tj. da je u pitanju predmet tzv. dugovanja društven og preduzeća, da je do momenta njihovog odlučivanja postupak podnositeljke (od inicijalnog akta 2005. godine) trajao jedanaest godina , te da se iznos dosuđene naknade od 20.000,00 dinara ne može smatrati razumnim, odnosno dovoljnim i adekvatnim, kao i da se visina iznosa ne može opravdati ni diskrecionim ovlašćenjem suda, niti ekonomsko-socijalnim prilikama u Republici Srbiji. Pored toga, Ustavni sud ukazuje da je za ovakvu ocenu od posebnog značaja vrsta predmeta, kao i činjenica da će sporna potraživanja podnositeljke i njena imovina biti suštinski namirena izvršenjem ove odluke Ustavnog suda, a čime će podnositeljka u potpunosti delotvorno ostvariti svoja prava.

Stoga Ustavni sud smatra da primerena naknada koja je osporenim rešenjima dosuđena podnositeljki zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, a na osnovu Zakona o izmenama i d opunama Zakona o uređenju sudova, ne predstavlja dovoljnu i adekvatnu naknadu za pretrpljene povrede prava na suđenje u razumnom roku i da podnositeljka nije izgubila status „žrtve“ povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava. Ovakva ocena Ustavnog suda zasnovana je, pre svega, na prekomernom trajanju celokupnog postupka u kome podnositeljka pokušava da ostvari svoje pravo i potpunog namirenja podositeljke, ekonomsko-socijalnim prilikama u Republici Srbiji, ranijoj praksi Ustavnog suda u bitno sličnim predmetima, kao i jedinstvenom pristupu Evropskog suda u rešavanju ovog spornog pitanja.

Imajući u vidu izloženo, Ustavni sud je ocenio da su u konkretnom slučaju osnovani navodi podnositeljke ustavne žalbe o povredi prava iz člana 32. stav 1. Ustava, pa je u tački 3. izreke, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu i u ovom delu utvrdio da je rešenjem Privrednog apelacionog suda R4 St. 3 185/15 od 22. avgusta 2016. godine i rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rž gp. 1260/16 od 29. novembra 2016. godine podnositeljki povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava.

8. Po oceni Ustavnog suda, u konkretnom slučaju, posledice učinjene povrede prava su takve prirode da se mogu otkloniti utvrđivanjem prava podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenog za iznos koji je po tom osnovu eventualno već isplaćen . Naknada nematerijalne štete se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je podnositeljka ustavne žalbe pretrpela zbog učinjene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom slučaju. Ustavni sud je posebno cenio dužinu trajanja spornog postupka, ekonomsko-socijalne prilike u Republici Srbiji, raniju praksu Ustavnog suda u bitno sličnim predmetima, praksu Evropskog suda donetu u odnosu na Srbiju, iz kog razloga je Sud zaključio da dosuđeni iznos iz tačke 4. izreke ove odluke predstavlja adekvatan iznos naknade nematerijalne štete.

9. U pogledu zahteva podnositeljke za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato , pored mnogih drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).

10. Ustavni sud je, na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka o povredi prava na imovinu i neadekvatnoj naknadi za povredu prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti