Kratak pregled

Ustavni sud je poništio rešenje Višeg suda u Beogradu zbog povrede prava na pravično suđenje. Niži sud je neopravdano odbacio prigovor za ubrzanje parničnog postupka kao neblagovremen, zanemarujući činjenicu da je postupak u trenutku podnošenja prigovora još uvek trajao pred drugostepenim sudom.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-16411/2024
28.05.2026.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Vladan Petrov, predsednik Veća i sudije dr Dobrosav Milovanović, dr Zoran Lončar, dr Ranka Vujović, Maja Popović, dr Nikola Banjac, dr Milan Rapajić i dr Atila Dudaš (Dudás Attila), u postupku po ustavnoj žalbi D. Z. iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 28. maja 2026. godine, doneo je

 

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba D. Z. i utvrđuje da je st. 2. i 3. izreke rešenja Višeg suda u Beogradu Ržg. 235/20 od 24. jula 2024. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Poništavaju se st. 2. i 3. izreke rešenja Višeg suda u Beogradu Ržg. 235/20 od 24. jula 2024. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o prigovoru podnosioca ustavne žalbe radi ubrzavanja parničnog postupka koji je vođen u predmetu Trećeg osnovnog suda u Beogradu P. 28091/12.

3. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.

4. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. D. Z. iz Beograda podneo je Ustavnom sudu 27. novembra 2024. godine, preko punomoćnika V. P, advokata iz Beograda, ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Ržg. 235/20 od 24. jula 2024. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. Ustava Republike Srbije.

Ustavnom žalbom se osporava rešenje Višeg suda u Beogradu Ržg. 235/20 od 24. jula 2024. godine kojim je odbačen prigovor podnosioca ustavne žalbe radi ubrzavanja parničnog postupka koji je vođen u predmetu Trećeg osnovnog suda u Beogradu P. 28091/12. Osporeno rešenje Višeg suda u Beogradu doneto je u postupku izvršenja Odluke Ustavnog suda Už-8103/2020 od 29. juna 2023. godine.

Podnosilac ustavne žalbe je predložio Ustavnom sudu da usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih ustavnih prava i poništi osporeno rešenje Višeg suda u Beogradu Ržg. 235/20 od 24. jula 2024. godine. Tražio je neimovinsku štetu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku, troškove koji su nastali u postupku radi ubrzavanja postupka, kao i troškove na ime sastava ustavne žalbe. Takođe, tražio je utvrđenje povrede prava na imovinu u parničnom postupku.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u Odluku Ustavnog suda Už-8103/2020 od 29. juna 2023. godine i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Predalagač D. Z, ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo je 1. oktobra 2019. godine Trećem osnovnom sudu u Beogradu prigovor radi ubrzavanja parničnog postupka koji se vodi u predmetu Trećeg osnovnog suda u Beogradu P. 28091/12.

Kako predsednik prvostepenog suda o prigovoru nije odlučio u roku od dva meseca od dana prijema prigovora, predlagač je podneo žalbu Višem sudu u Beogradu.

Viši sud u Beogradu je rešenjem Ržg. 235/20 od 5. juna 2020. godine odbio prigovor.

Ustavni sud je Odlukom Už-8103/2020 od 29. juna 2023. godine usvojio ustavnu žalbu podnosioca D. Z, utvrdio da je navedenim rešenjem Višeg suda u Beogradu Ržg. 235/20 od 5. juna 2020. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, poništio je rešenje Višeg suda u Beogradu Ržg. 235/20 od 5. juna 2020. godine i odredio da isti sud donese novu odluku o žalbi podnosioca ustavne žalbe podnetoj u postupku radi ubrzavanja parničnog postupka koji je vođen u predmetu Trećeg osnovnog suda u Beogradu P. 28091/12.

U obrazloženju Odluke Ustavnog suda je, između ostalog, navedeno da je predmetni postupak pokrenut podnošenjem tužbe 1. marta 2007. godine i da je u trenutku podnošenja prigovora, 1. oktobra 2019. godine, postupak bio u toku odnosno bio je u fazi odlučivanja o žalbi suprotne stranke i u tom momentu je trajao 12 godina, a u momentu odlučivanja o prigovoru 13 godina, da je Viši sud u Beogradu morao da imao u vidu celokupno trajanje postupka (uključujući i postupak po žalbi) prilikom ocene da li je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, te da konstatacija u osporenom aktu da je ukupno trajanje predmetnog postupka „kraće od godinu dana“, predstavlja očiglednu grešku u utvrđivanju ukupne dužine trajanja postupka.

U postupku izvršenja Odluke Ustavnog suda Už-8103/2020 od 29. juna 2023. godine, Viši sud u Beogradu je doneo osporeno rešenje Ržg. 235/20 od 24. jula 2024. godine kojim je, u stavu prvom izreke, usvojio žalbu podnosioca ustavne žalbe zbog neodlučivanja po prigovoru radi ubrzavanja parničnog postupka koji je vođen u predmetu Trećeg osnovnog suda u Beogradu P. 28091/12, dok je, u stavu drugom izreke, odbacio prigovor podnosioca radi ubrzavanja predmetnog parničnog postupka, a, u stavu trećem izreke, odbio je zahtev za naknadu troškova postupka.

U obrazloženju osporenog rešenja Višeg suda u Beogradu je, između ostalog, navedeno da kako je postupak u predmetu Trećeg osnovnog suda u Beogradu P. 28091/12 okončan donošenjem presude 11. decembra 2017. godine, a da je prigovor radi ubrzavanja podnet 1. oktobra 2019. godine, to je prigovor podnet posle okončanja postupka, iz kojih razloga je isti odbačen u smislu odredbe člana 8. stav 2. u vezi sa članom 5. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku.

Predmetni parnični postupak je pravnosnažno okončan donešenjem presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 10069/19 od 17. juna 2020. godine, tako što je potvrđena presuda Trećeg osnovnog suda u Beogradu P. 28091/12 od 11. decembra 2017. godine.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15) propisano je: da su pravna sredstva kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku prigovor radi ubrzavanja postupka, žalba i zahtev za pravično zadovoljenje (član 3. stav 1.); da se pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku uvažavaju sve okolnosti predmeta suđenja, pre svega složenost činjeničnih i pravnih pitanja, celokupno trajanje postupka i postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog državnog organa, priroda i vrsta predmeta suđenja ili istrage, značaj predmeta suđenja ili istrage po stranku, ponašanje stranaka tokom postupka, posebno poštovanje procesnih prava i obaveza, zatim poštovanje redosleda rešavanja predmeta i zakonski rokovi za zakazivanje ročišta i glavnog pretresa i izradu odluka (član 4.); da se prigovor i žalba mogu podneti dok se postupak ne okonča (član 5. stav 1.); da predsednik suda rešenjem odbacuje ili odbija prigovor bez ispitnog postupka, ili vodi ispitni postupak i da se prigovor odbacuje ako odsustvo nekog obaveznog elementa prigovora onemogućava da se po njemu postupa, zatim ako je prigovor podnelo neovlašćeno lice ili ako je preuranjen, te da protiv rešenja o odbacivanju prigovora nije dozvoljena žalba (član 8. st. 1. i 2.); da stranka ima pravo na žalbu ako je njen prigovor odbijen ili ako predsednik suda o njemu ne odluči u roku od dva meseca od dana prijema prigovora (član 14. stav 1.).

5. Razmatrajući navode ustavne žalbe sa stanovišta istaknute povrede prava na pravično suđenje, Ustavni sud podseća da u postupku po ustavnoj žalbi nije nadležan da ocenjuje pravilnost činjeničnih zaključaka redovnih sudova, jer bi u tom slučaju, postupajući kao instancioni sud, izašao iz granica svojih ovlašćenja. Jedini izuzetak od navedenog pravila postoji u situaciji kada su zaključci redovnih sudova očigledno proizvoljni i arbitrerni u toj meri da za posledicu imaju povredu ustavnih prava i sloboda. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje i na stav Evropskog suda za ljudska prava prema kojem greška u primeni prava ili utvrđivanju činjenica učinjena od strane suda, koja je tako primetna da se može okarakterisati kao „očigledna greška“, može narušiti pravičnost postupka (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Bochan protiv Ukrajine, od 5. februara 2015. godine, broj predstavke 22251/08, stav 62.).

Ustavni sud, najpre, konstatuje da se ustavnom žalbom osporava rešenje Višeg suda u Beogradu Ržg. 235/20 od 24. jula 2024. godine kojim je, u stavu drugom izreke, odbačen kao nedozvoljen prigovor podnosioca ustavne žalbe radi ubrzavanja parničnog postupka, sa obrazloženjem da kako je postupak u predmetu Trećeg osnovnog suda u Beogradu P. 28091/12 okončan donošenjem presude 11. decembra 2017. godine, a da je prigovor radi ubrzavanja podnet 1. oktobra 2019. godine, to je prigovor podnet posle okončanja postupka.

Ustavni sud, dalje, konstatuje da je u sprovedenom postupku utvrdio da je u predmetu Trećeg osnovnog suda u Beogradu P. 28091/12 prvostepena presuda doneta 11. decembra 2017. godine, a da je drugostepena presuda doneta 17. juna 2020. godine. Podnosilac ustavne žalbe je prigovor radi ubrzavanja predmetnog parničnog postupka podneo 1. oktobra 2019. godine, znači znatno pre pravnosnažnog okončanja predmetnog parničnog postupka.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da je pravno stanovište koje je zauzeto u osporenom rešenju Višeg suda u Beogradu Ržg. 235/20 od 24. jula 2024. godine da je prigovor radi ubrzavanja predmetnog parničnog postupka nedozvoljen, jer je podnet nakon njegovog okončanja pred prvostepenim sudom, ustavnopravno neprihvatljivo (ovako se Ustavni sud izjasnio u Odlukama Už- 2005/2018 od 29. septembra 2022. godine, Už-1507/2018 od 24. oktobra 2019. godine i Už-11078/2020 od 29. juna 2023. godine, videti internet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).  

Polazeći od izloženog, saglasno odredbi člana 89. stav. 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, te je utvrdio da je st. 2. i 3. izreke rešenja Višeg suda u Beogradu Ržg. 235/20 od 24. jula 2024. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice utvrđene povrede navedenog ustavnog prava, u konkretnom slučaju, mogu otkloniti poništajem st. 2. i 3. izreke rešenja Višeg suda u Beogradu Ržg. 235/20 od 24. jula 2024. godine i određenjem da isti sud donese novu odluku o prigovoru podnosioca ustavne žalbe radi ubrzavanja parničnog postupka koji je vođen u predmetu Trećeg osnovnog suda u Beogradu P. 28091/12, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 2. izreke.

7. U vezi sa zahtevom podnosioca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud ukazuje na to da će se o njegovom prigovoru ponovo odlučivati, a saglasno odredbi člana 26. stav 1. navedenog zakona, stranka može da podnese tužbu protiv Republike Srbije za novčano obeštećenje za neimovinsku štetu u roku od jedne godine od dana kada je stekla pravo na pravično zadovoljenje, te da pravo na pravično zadovoljenje, saglasno ovom zakonu, ima stranka čiji je prigovor usvojen, a koja nije podnela žalbu, zatim stranka čija je žalba odbijena uz potvrđivanje prvostepenog rešenja o usvajanju prigovora i stranka čija je žalba usvojena (član 22. stav 1.) Imajući u vidu navedeno, Sud je odbacio zahtev podnosioca za naknadu nematerijalne štete, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, rešavajući kao u tački 3. izreke.

8. U pogledu zahteva za naknadu troškova koji su prouzrokovani u postupku po prigovoru radi ubrzavanja postupka, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u tom delu odbacio, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

9. Kada je reč o istaknutoj povredi prava na imovinu u postupku, Ustavni sud podseća da je utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku, a za čije utvrđivanje je do okončanja postupka isključivo nadležan redovni sud, preduslov za isticanje povrede prava na imovinu i zahteva za naknadu materijalne štete, pri čemu lice kome je utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku, saglasno odredbi člana 31. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, ima pravo da podnesu tužbu protiv Republike Srbije za naknadu imovinske, dakle materijalne, štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku, u roku od jedne godine od dana kada stekne pravo na pravično zadovoljenje, čime se suštinski, u postupku pred redovnim sudom, ostvaruje i zaštita prava na imovinu. Ustavni sud je, stoga, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u tom delu odbacio, jer nisu ispunjene Ustavom i zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

10. U pogledu zahteva za naknadu troškova postupka na ime sastava ustavne žalbe, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. Kako u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti presudu u predmetu ESLjP Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15 od 12. maja 2022. godine, stav 83.), Sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ovaj zahtev, rešavajući kao u tački 4. izreke.

11. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

 

 

PREDSEDNIK VEĆA

dr Vladan Petrov, s.r.

 

Slični dokumenti

• Už 2028/2023: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje u postupku za ubrzanje izvršenja
• Už 2070/2022: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku za isplatu policijskih dodataka
• Už 6650/2021: Odluka o usvajanju ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku
• Už 14909/2024: Usvajanje ustavne žalbe zbog arbitrerne primene odredaba Sudskog poslovnika
• Už 1026/2024: Odluka Ustavnog suda Srbije o povredi prava na pravično suđenje
• Už 2803/2023: Odluka o povredi prava na pravično suđenje u izvršnom postupku
• Už 10407/2023: Ustavna žalba zbog povrede prava na pravično suđenje pred Prvim osnovnim sudom