Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu i suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, utvrdivši povredu prava na imovinu zbog neizvršenja pravnosnažne presude za neisplaćene zarade. Takođe je utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku, jer dosuđena naknada od strane redovnih sudova nije bila adekvatna, te je određena nova naknada.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1643/2017
17.09.2020.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković , predsednik Veća, i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Nataša Plavšić i Vesna Ilić Prelić , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. T . iz Lebana , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 17. septembra 2020. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. T . i utvrđuje da je u izvršnom postupku pred Osnovnim sudom u Leskovcu – Sudska jedinica u Vlasotincu u predmetu I. 1130/04 podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu , iz člana 58. Ustava Repu blike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenih rešenjem o izvršenj u Opštinskog suda u Vlasotincu I. 1130/04 od 9. avgusta 2004. godine, umanjenih za iznose koji su po tom osnovu eventualno već isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Usvaja se ustavna žalba M. T . i utvrđuje da je rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rž. g. 939/16 od 5. oktobra 2016. godine i re šenjem Višeg suda u Leskovcu R4 I. 70/16 od 15. juna 2016. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

4. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznos koji mu je po istom osnovu eventualno već isplaćen. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. T . iz Lebana je , 27. februara 2017. godine, preko punomoćnika S . S, advokata iz Lebana , Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu, zbog povrede prava na imovinu iz člana 58. Ustava u izvršnom postupku pred Osnovnim sudom u Leskovcu – Sudska jedinica u Vlostincu u predmetu I. 1130/04, kao i protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž. g. 939/16 od 5. oktobra 2016. godine i rešenja Višeg suda u Leskovcu R4 I. 70/16 od 15. juna 2016. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog odredbama člana 32. stav 1. Ustava.

Pored utvrđenja povrede označenih prava, podnosilac ustavne žalbe traži i utvrđenje prava na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenih rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Vlasotincu I. 1130/04 od 9. avgusta 2004. godine, i nematerijalne štete u iznosu od 3.000 evra .

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u dostavljenu dokumentaciju i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnosilac ustavne žalbe je 14. jula 2004. godine, u svojstvu izvršnog poverioca, podneo Opštinskom sudu u V lasotincu predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika G. „C .“ Vlasotince, na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u Vlasotincu P. 227/04 od 5. februara 2004 . godine, radi prinudnog izvršenja novčanih potraži vanja na ime neisplaćene zarade za period od 1. aprila do 30. novembra 2003. godine. Predloženo izvršenje je određe no rešenjem Opštinskog suda u Vlasotincu I. 1130/04 od 9. avgusta 2004. godine.

Viši sud u Leskovcu je rešenjem R4 I . 70/16 od 15. juna 2016. godine utvrdio da je predlagaču M . T , ovde podnosiocu ustavne žalbe, u izvršnom postupku pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu I. 1130/04 povređeno pravo na suđenje u razumnom r oku, dosudivši mu iznos od 30.000,00 dinara, kao primerenu naknadu zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku.

U obrazloženju rešenja, u delu koji se odnosi na određivanje primerene naknade zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, između ostalog, navedeno je: da je Viši sud u Leskovcu cenio sve okolnosti od značaja u konkretnom slučaju, posebno dužinu trajanja postupka, da je postupak hitan u smislu odredaba Zakona o izvršnom postupku, da se odnosi na naknadu neisplaćenih zarada, da u toku postupka nisu preduzete potrebne radnje u cilju realizacije poveriočevog potraživanja u celosti, da je nadležni sud našao da je naknada u iznosu od 30.000,00 dinara primerena okolnostima ovog slučaja, socijalnim i ekonomskim prilikama u Republici Srbiji i da dosuđeni novčani iznos predstavlja adekvatnu satisfakciju za povredu prava koju predlagač trpi zbog nepostupanja suda.

Rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rž g. 939/16 od 5. oktobra 2016. godine odbijena je kao neosnovana žalba predlagača i potvrđeno rešenje Višeg suda u Leskovcu R4 I. 70/16 od 15. juna 2016. godine. U obrazloženju rešenja, u delu koji se odnosi na određivanje primerene naknade, navedeno je: da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka kategorija koja zavisi od više činilaca koji se cene u svakom konkretnom slučaju, kao što su: složenost činjeničnih i pravnih pitanja u predmetu, ponašanje podnosioca zahteva kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj prava za podnosioca zahteva; da Vrhovni kasacioni sud smatra da naknada zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku predstavlja vrstu satisfakcije za predlagača zbog dugog trajanja sudskog postupka te da nije svrha postupka koji se vodi zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku.

Privredni sud u Leskovcu je dopisom od 31. oktobra 2019. godine obavestio Ustavni sud da je rešenjem Privrednog suda u Leskovcu St. 48/10 od 9. jula 2010. godine obustavljen postupak radi utvrđivanja razloga za pokretanje stečajnog postupka i postojanje pravnog interesa poverilaca za sprovođenje stečajnog p ostupka nad stečajnim dužnikom G. „C .“ iz Vlasotinca, koji je pokrenut rešenjem tog suda St. 48/10 od 29. aprila 2010. godine, te da je stavljeno van snage rešenje o pokretanju stečajnog postupka, zato što je u međuvremenu G. „C .“ iz Vlasotinca prodat na aukcijskoj prodaji i da je regostrovan kao AD „C .“ Vlasotince. Iz navedenog proizlazi da nad izvršnim dužnikom nije otvoren niti vođen stečajni postupak.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega, dok se odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

5. Po oceni Ustavnog suda, propust nadležnog suda da obezbedi da se namiri potraživanje utvrđeno pravnosnažnom presudo m, a protiv izvršnog dužnika koji je u vreme nastanka obaveze bilo sa pretežnim državnim kapitalom, u konkretnom slučaju , predsta vlja i povredu prava podnosioca na mirno uživanje imovine zajemčeno g odredbom člana 58. stav 1. Ustava, koju čini potraživanje utvrđeno tom presudom (isti stav izražen je i u Odluci Ustavnog suda Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine). S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), pa je odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Polazeći od iznetog, a uzimajući u obzir da prilikom odlučivanja u postupku po ustavnoj žalbi uvažava i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. i zreke utvrdio pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđen ih rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Vlasotincu I. 1130/04 od 9. avgusta 2004. godine, umanjenih za iznose koji su po tom osnovu eventualno isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde , u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

7. Odlučujući o ustavnoj žalbi u delu izjavljenom protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž. g. 939/16 od 5. oktobra 2016. godine i rešenja Višeg suda u Leskovcu R4 I. 70/16 od 15. juna 2016. godine , zbog povrede prava iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud zaključuje da podnosilac smatra da je visina primerene naknade koja mu je dosuđena osporenim rešenjima zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, a na osnovu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („S lužbeni glasnik RS“, broj 101/13), nedovoljna i nepravična, odnosno da nije adekvatna.

U vezi osnovanosti ovih pritužbi i tvrdnji podnositeljske, a koja se odnose na osporena rešenja, Ustavni sud upućuje na stavove i ocene koji su detaljno izneti u Odluci ovoga suda Už-277/17 od 4. juna 2020. godine, a koji se primenjuju i u konkretnom slučaju.

Ustavni sud posebno ukazuje na praksu i jedinstven pristup Evropskog suda u odlučivanju o visini naknade nematerijalne štete u predmetima neizvršenja/kašnjenja u izvršenju sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa većinskim državnim/društvenim kapitalom, kao i ocenu Evropskog suda iz odluke Stanković protiv Srbije (predstavka broj 41285/19, odluka od 19. decembra 2019. godine). Ustavni sud i u ovom predmetu prihvata da jedinstven pristup u odlučivanju o pitanju visine naknade nematerijalne štete u ovoj vrsti predmeta ima svoje opravdanje zbog postojanja većeg broja istovrsnih predmeta. Pored toga, Ustavni sud smatra da je neophodno imati u vidu i sledeće elemente, od kojih su većina primenjena u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije: suštinu naknade nematerijalne štete koja se dosuđuje u ovoj vrsti predmeta; činjenicu da li je ili ne sporna sudska odluka izvršena; trajanje postupka izvršenja i potpunog namirenja podnosioca (koji može uključivati i kasniji stečajni postupak) i ekonomsko-socijalne prilike u Republici Srbiji. Primenjujući napred navedeno na konkretan slučaj, Ustavni sud ukazuje da naknada nematerijalne štete zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku mora biti odgovarajuća, odnosno dovoljna i adekvatna i to shodno okolnostima konkretnog slučaja. U pogledu okolnosti, Ustavni sud konstatuje da je tuženi G. „C .“ Vlasotince obavezan prema podnosiocu ustavne žalbe pravosnažnom presudom Opštinskog suda u Vlasotincu P. 227/04 od 5. februara 2004 . godine, radi prinudnog izvršenja novčanih potraživanja na ime neisplaćene zarade za period od 1. aprila do 30. novembra 2003. godine. Predloženo izvršenje je određe no rešenjem Opštinskog suda u Vlasotincu I. 1130/04 od 9. avgusta 2004. godine, ali podnosilac nije naplatio novčano potraživanje. Osporenim rešenjima Višeg suda u Leskovcu i Vrhovnog kasacionog suda je cenjena dužina trajanja izvršnog postupka u kome je podnosilac pokuša o da ostvari svoja prava , a pre svega okolnost da podnosilac do trenutku odlučivanja nije naplatio dosuđeno potraživanje. U navedenim rešenjima je konstatovano da izvršni sud nije preduz imao radnje u cilju okončanja tog postupka, te su Viši sud u Leskovcu i Vrhovni kasacioni sud našli da je podnosiocu u navedenom izvršnom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku , nesprovođenjem izvršenja, s obzirom na to da podnosilac još uvek nije ostvario svoja prava. Ustavni sud da lje konstatuje da je podnosiocu osporenim rešenjima dosuđena primerena naknada zbog povrede prava na suđe nje u razumnom roku u visini od 30.000,00 dinara. Ustavni sud primećuje da su sudovi prilikom određivanja visine primerene naknade istakli da ova naknada treba da pruži satisfakciju podnosiocu, kao i da su vodili računa, ne samo o dužini trajanja postupka u odnosu na koji se traži utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku, nego i o značaju dobra koje je povređeno, zbog čega im je zakonodavac i ostavio ovlašćenje da po slobodnoj oceni, a u skladu sa članom 8b stav 1. Zakona o uređenju sudova, procene potrebu određivanja primerene naknade i njenu visinu. Ustavni sud dalje konstatuje da se sudovi u osporenim rešenjima nisu pozivali na praksu Evropskog suda ili Ustavnog suda, niti iz osporenih rešenja proizlazi da je za određivanje visine primerene naknade od značaja bila činjenica da je u pitanju predmet koji se tiče neizvršenja, odnosno kašnjenja u izvršenju sudske odluke u kome je dužnik preduzeće sa većinskim državnim kapitalom.

Ustavni sud smatra da su sudovi prilikom određivanja visine naknade nematerijalne štete morali imati u vidu vrstu predmeta, tj. da je u pitanju predmet tzv. dugovanja društvenog preduzeća, te da se iznos dosuđene naknade od 30.000,00 dinara ne može smatrati razumnim, odnosno dovoljnim i adekvatnim, kao i da se visina iznosa ne može opravdati ni diskrecionim ovlašćenjem suda, niti ekonomsko-socijalnim prilikama u Republici Srbiji. Pored toga, Ustavni sud ukazuje da je za ovakvu ocenu od posebnog značaja vrsta predmeta, kao i činjenica da će sporna potraživanja podnosioca i njena imovina biti suštinski namirena izvršenjem ove odluke Ustavnog suda, a č ime će podnosilac u potpunosti delotvorno ostvariti svoja prava.

Stoga Ustavni sud smatra da primerena naknada koja je osporenim rešenjima dosuđena podnosiocu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, a na osnovu Zakona o izmenama i d opunama Zakona o uređenju sudova, ne predstavlja dovoljnu i adekvatnu naknadu za pretrpljenu povredu prava na suđenje u razumnom roku i da pod nosilac nije izgubio status „žrtve“ povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava. Ovakva ocena Ustavnog suda zasnovana je, pre svega, na prekomernom trajanju izvršnog postupka i potrebi potpunog namirenja podnosioca, ekonomsko-socijalnim prilikama u Republici Srbiji, ranijoj praksi Ustavnog suda u bitno sličnim predmetima, kao i jedinstvenom pristupu Evropskog suda u rešavanju ovog spornog pitanja.

Imajući u vidu izloženo, Ustavni sud je ocenio da su u konkretnom slučaju osnovani navodi podnosioca ustavne žalbe o povredi prava iz člana 32. stav 1. Ustava, pa je u tački 3. izreke, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu i u ovom delu utvrdio da je re šenjem Vrhovnog kasacionog suda Rž. g. 939/16 od 5. oktobra 2016. godine i rešenjem Višeg suda u Leskovcu R4 I. 70/16 od 15. juna 2016. godine podnosiocu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava.

8. Po oceni Ustavnog suda, u konkretnom slučaju, posledice utvrđene povrede prava su takve prirode da se mogu otklonit i utvrđivanjem prava podnosiocu ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra , u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznos koji je po tom osnovu eventualno već isplaćen. Naknada nematerijalne štete se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog učinjene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom slučaju. Ustavni sud je posebno cenio dužinu trajanja spornog postupka, ekonomsko-socijalne prilike u Republici Srbiji, raniju praksu Ustavnog suda u bitno sličnim predmetima, praksu Evropskog suda donetu u odnosu na Srbiju, iz kog razloga je zaključio da dosuđeni iznos iz tačke 4. izreke ove odluke predstavlja adekvatan iznos naknade nematerijalne štete.

9. U pogledu zahteva podnosioca za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato , pored drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).

10. Ustavni sud je, na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu i suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti