Usvajanje žalbe zbog povrede prava u izvršenju na zajedničkoj imovini

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja žalbu i utvrđuje povredu prava na pravično suđenje u izvršnom postupku. Sudovi su pogrešno odbacili prigovor trećeg lica (supruge) čija je zajednička bračna imovina prodata zbog duga drugog supruga, iako je ona vlasnik po zakonu.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Snežane Despotović iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 12. jula 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Snežane Despotović i utvrđuje da je podnositeljki ustavne žalbe rešenjem Višeg suda u Beogradu Gž. 19298/10 od 2. marta 2011. godine, rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 27644/10 od 16. juna 2010. godine kojim je odbačen prigovor podnositeljke kao trećeg lica i rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 27644/10 od 16. juna 2010. godine o predaji nepokretnosti povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Nalaže se Višem sudu u Beogradu da, u roku od 60 dana od dana dostavljanja Odluke Ustavnog suda, ponovi postupak po žalbama podnositeljke izjavljenim protiv rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 27644/10 od 16. juna 2010. godine kojim je odbačen prigovor podnositeljke kao trećeg lica i rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 27644/10 od 16. juna 2010. godine o predaji nepokretnosti.

O b r a z l o ž e nj e

1. Snežana Despotović iz Beograda, preko punomoćnika Zorana Tanaskovića, advokata iz Beograda, podnela je Ustavnom sudu 14. aprila 2011. godine ustavnu žalbu, koja je dopunjena podnescima od 15. aprila i 12. maja 2011. godine, protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Gž. 19298/10 od 2. marta 2011. godine, rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 27644/10 od 16. juna 2010. godine kojim je odbačen prigovor podnositeljke kao trećeg lica i rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 27644/10 od 16. juna 2010. godine o predaji nepokretnosti, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na imovinu, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 58. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi podnositeljka je navela da je u predmetnom izvršnom postupku podnela predlog za odlaganje izvršenja, ali da izvršni sud, iako je to bio u obavezi prema odredbi člana 65. Zakona o izvršnom postupku, nije zakazao ročište po tom predlogu na kome bi podnositeljka imala prilike da se pred sudom izjasni o osnovanosti svojih navoda, niti je o njemu odlučio. U pogledu navoda o povredi prava na imovinu podnositeljka je navela je nepokretnost koja je predmet izvršenja, u vreme pokretanja postupka izvršenja bila u zajedničkoj svojini podnositeljke i njenog supruga, te da izvršni sud nije mogao da donese rešenje o prodaji cele nepokretnosti. Podnositeljka je, takođe, navela da je ona pravo svojine na predmetnoj nepokretnosti imala i pre donošenja presude Četvrtog opštinskog suda u Beogradu od 31. marta 2009. godine, a da je tom presudom samo jedan oblik svojine, zajednička svojina, prešao u drugi – susvojinu. Od Ustavnog suda je traženo da usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu navedenih ustavnih prava i poništi osporena rešenja.

Podnositeljka ustavne žalbe je Ustavnom sudu, istovremeno sa ustavnom žalbom, podnela i predlog za odlaganje izvršenja pravnosnažnog rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 27644/10 od 16. juna 2010. godine o predaji nepokretnosti. O ovom predlogu Ustavni sud je odlučio Rešenjem broj Už-1645/2011 od 23. juna 2011. godine, tako što je, saglasno odredbi člana 86. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07), odložio izvršenje rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 27644/10 od 16. juna 2010. godine o predaji nepokretnosti, do donošenja odluke Ustavnog suda po podnetoj ustavnoj žalbi.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje se zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, uvidom u dokumentaciju dostavljenu uz ustavnu žalbu, kao i spise predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 27644/10, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnositeljka ustavne žalbe je 1980. godine zaključila brak sa Tomislavom Despotovićem. U toku trajanja bračne zajednice, 1985. godine, kupljena je porodična stambena zgrada u Beogradu, u ulici Sadiku Ramiza 28. Ugovor je kao kupac potpisao Tomislav Despotović, te je samo on i upisan u zemljišne knjige kao vlasnik predmetne nepokretnosti. Nakon prestanka bračne zajednice Tomislav Despotović je napustio porodičnu kuću.

Tomislav Despotović je 18. aprila 2007. godine pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu zaključio poravnanje sa Ljiljanom Brajović. Na osnovu ovog poravnanja, a na predlog Ljiljane Brajović, kao poverioca, Četvrti opštinski sud u Beogradu doneo je 5. februara 2008. godine rešenje I. 15727/07 protiv izvršnog dužnika Tomislava Despotovića, kojim je odredio izvršenje radi naplate novčanog potraživanja u iznosu od 100.000 evra, kao i troškove izvršnog postupka, zabeležbom rešenja o izvršenju u zemljišnim knjigama, procenom i prodajom nepokretnosti – porodične stambene zgrade broj 1 u ulici Sadiku Ramiza 28 u Beogradu i isplatom navedenih iznosa izvršnom poveriocu. Protiv ovog rešenja izvršni dužnik je izjavio žalbu, koja je rešenjem Okružnog suda u Beogradu Gž. 4447/08 od 22. aprila 2008. godine odbijena kao neosnovana, te je potvrđeno navedeno rešenje o izvršenju. Zabeležba pravnosnažnog rešenja o izvršenju u javne knjige izvršena je 25. februara 2008. godine.

Podnositeljka ustavne žalbe je 30. decembra 2008. godine, protiv Tomislava Despotovića, a zajedno sa njihovim zajedničkim sinom Darkom Despotovićem, podnela tužbu Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu, kojom je traženo da sud utvrdi da tužioci, po osnovu zajedničkog ulaganja u toku trajanja bračne zajednice, odnosno po osnovu zajedničke gradnje, imaju pravo svojine na po 1/3 idealnih delova porodične stambene zgrade broj 1 u Beogradu u ulici Sadiku Ramiza 28, koja je upisana u list nepokretnosti KO Novi Beograd kao isključivo vlasništvo tuženog, kao i da utvrdi da se tužioci mogu uknjižiti bez saglasnosti tuženog na svojim suvlasničkim delovima. S obzirom na to da je tuženi podneskom od 13. marta 2009. godine priznao tužbeni zahtev, Četvrti opštinski sud u Beogradu je 31. marta 2009. godine doneo presudu na osnovu priznanja, kojom je usvojio tužbene zahteve tužilaca.

Podnositeljka ustavne žalbe i njen sin Darko Despotović su u predmetnom izvršnom postupku podneli 29. januara 2009. godine Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu prigovor trećih lica, kojim su tražili da ih taj sud uputi na parnični postupak radi proglašenja da je izvršenje na predmetnoj nepokretnosti nedopustivo, i u kojem su istakli da imaju pravo koje sprečeva izvršenje na toj nepokretnosti. Prvi osnovni sud u Beogradu je 16. juna 2010. godine doneo osporeno rešenje I. 27644/10, kojim je odbacio ovaj prigovor. Nakon toga Prvi osnovni sud u Beogradu je istog dana doneo osporeno rešenje I. 27644/10, kojim je u stavu prvom izreke predao predmetnu nepokretnost izvršnom poveriocu – kupcu nepokretnosti, i to kao useljivu, dok je u stavu drugom izreke naloženo Republičkom geodetskom zavodu – Službi za katastar nepokretnosti Novi Beograd da po pravnosnažnosti ovog rešenja upiše pravo svojine u korist izvršnog poverioca u odnosu na predmetnu nepokretnost. Protiv oba ova rešenja podnosioci prigovora su izjavili žalbe. Viši sud u Beogradu, odlučujući o ovim žalbama, doneo je osporeno rešenje Gž. 19298/10 od 2. marta 2011. godine, kojim je odbio ove žalbe kao neosnovane. U obrazloženju ovog rešenja navedeno je da je, prema stanju u spisima, zabeležba postojanja pravnosnažnog rešenja o izvršenju upisana 25. februara 2008. godine, a da su treća lica pravo svojine na po 1/3 predmetne nepokretnosti upisala na osnovu presude od 31. marta 2009. godine, te kako je o pravima supružnika na toj nepokretnosti odlučivao sud, to je neosnovan navod žalbe da se, saglasno odredbi člana 176. stav 2. Porodičnog zakona, ima smatrati da je podnositeljka u vreme sticanja založnog prava bila suvlasnik na predmetnoj nepokretnosti, zbog čega nije bilo mesta primeni odredbe člana 102. stav 2. i člana 132. Zakona o izvršnom postupku. U pogledu rešenja o predaji nepokretnosti, navedeno je da je to rešenje doneto nakon što je posle izvršene javne prodaje predmetna nepokretnosti dosuđena poveriocu – kupcu te nepokretnosti, kao najboljem ponudiocu, a da je vrednost nepokretnosti utvrđena na osnovu nalaza i mišljenja veštaka. U obrazloženju ovog rešenja je navedeno i da su neosnovani navodi žalbi da je prvostepeni sud povredio odredbu člana 64. stav 5. Zakona o izvršnom postupku, jer pre donošenja rešenja o dodeli nepokretnosti nije odlučio o predlogu podnosilaca za odlaganje izvršenja, pošto, saglasno odredbi člana 64. stav 4. tog zakona, podnošenje predloga za odlaganje izvršenja i izjavljivanje žalbe protiv rešenja kojim je taj predlog odbijen, ne sprečava dalje sprovođenje izvršenja.

U međuvremenu, podnositeljka ustavne žalbe i njen sin su 5. maja 2009. godine podneli Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu tužbu, radi proglašenja nedopustivim izvršenje na predmetnoj nepokretnosti. Uz tužbu traženo je i određivanje privremene mere. Prvi osnovni sud u Beogradu je 11. aprila 2011. godine doneo rešenje P. 70603/10, kojim je odbacio tužbu u ovoj pravnoj stvari, zbog nedostatka pravnog interesa, s obzirom na to da je predmetno izvršenje sprovedeno.

4. Odredbama Ustava na čiju povredu podnosilac ustavne žalbe ukazuje, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.).

Zakonom o braku i porodičnim odnosima ("Službeni glasnik SRS", br. 22/80, 11/88 i "Službeni glasnik RS", br. 22/93, 25/93, 35/94, 46/95, 29/01), koji je važio u vreme sticanja prava svojine na predmetnoj nepokretnosti, bilo je propisano: da imovina koju su bračni drugovi stekli radom u toku bračne zajednice jeste njihova zajednička imovina (član 32.); da se prava bračnih drugova na nepokretnostima koje su njihova zajednička imovina upisuju u zemljišne ili druge javne knjige na ime oba bračna druga kao njihova zajednička imovina sa neopredeljenim delovima, a ako je u zemljišne ili druge javne knjige upisan kao vlasnik na zajedničkoj imovini samo jedan bračni drug, smatraće se kao da je upis izvršen na ime oba bračna druga, osim ukoliko do upisa nije došlo na osnovu pismenog ugovora zaključenog između bračnih drugova, kao i da ako su u zemljišne ili druge javne knjige upisana oba bračna druga kao suvlasnici na opredeljenim delovima, smatraće se da su na ovaj način izvršili deobu zajedničke imovine (član 322.)

Porodičnim zakonom ("Službeni glasnik RS", br. 18/05, 72/11) propisano je: da imovina koju su supružnici stekli radom u toku trajanja zajednice života u braku predstavlja njihovu zajedničku imovinu, kao i da supružnici mogu bračnim ugovorom drugačije urediti svoje imovinske odnose (člana 171.); da zajedničkom imovinom supružnici upravljaju i raspolažu zajednički i sporazumno, da se smatra da poslove redovnog upravljanja supružnik uvek preduzima uz saglasnost drugog supružnika, kao i da supružnik ne može raspolagati svojim udelom u zajedničkoj imovini niti ga može opteretiti pravnim poslom među živima (član 174.); da ako je posle prestanka zajedničkog života u braku došlo do uvećanja vrednosti zajedničke imovine, svaki supružnik ima pravo na potraživanje u novcu odnosno pravo na udeo u uvećanoj vrednosti srazmerno svom doprinosu (član 175.); da se smatra da su supružnici izvršili deobu zajedničke imovine ako su u javni registar prava na nepokretnostima upisana oba supružnika kao suvlasnici na opredeljenim udelima, kao i da se smatra da je upis izvršen na ime oba supružnika i kada je izvršen na ime samo jednog od njih, osim ako nakon upisa nije zaključen pismeni sporazum supružnika o deobi zajedničke imovine odnosno bračni ugovor, ili je o pravima supružnika na nepokretnosti odlučivao sud (član 176.); da se deobom zajedničke imovine, u smislu ovog zakona, smatra se utvrđivanje suvlasničkog odnosno supoverilačkog udela svakog supružnika u zajedničkoj imovini (član 177.) da se deoba zajedničke imovine može vršiti za vreme trajanja braka i posle njegovog prestanka (član 178.); pretpostavlja se da su udeli supružnika u zajedničkoj imovini jednaki (član 180. stav 2.).

Zakonom o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04) bilo je propisano: da lice koje tvrdi da u pogledu predmeta izvršenja ima pravo koje sprečava izvršenje, može sve do okončanja izvršnog postupka izjaviti prigovor prvostepenom sudu, kojim traži da se izvršenje na tom predmetu proglasi nedopuštenim, da će sud prigovor dostaviti poveriocu i pozvati ga da se u roku od tri dana od dana dostavljanja izjasni, da će sud rešenjem odbaciti prigovor ako treće lice ne učini verovatnim da u pogledu predmeta izvršenja ima pravo koje sprečava izvršenje, da sud može tokom celog postupka treće lice, čije pravo oceni verovatnim, a koje je izvršni poverilac osporio ili se o njemu nije izjasnio, rešenjem uputiti da u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja protiv izvršnog poverioca pokrene parnični postupak radi proglašenja da je izvršenje na tom predmetu nedopustivo, a da izvršni dužnik koji osporava pravo trećem licu može biti obuhvaćen ovom tužbom, da se protiv ovog rešenja ne može izjaviti žalba, kao i da podnošenjem prigovora kojim traži da se izvršenje na tom predmetu proglasi nedopuštenim ne sprečava dalje sprovođenje izvršenja (član 23.); da sud može na predlog trećeg lica koje je pokrenulo parnični postupak, u smislu člana 23. ovog zakona, rešenjem odložiti izvršenje ako oceni da bi to lice pretrpelo znatniju štetu i može odrediti da u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja položi jemstvo u visini potraživanja (član 65. stav 1.); da se izvršenje na nepokretnosti sprovodi zabeležbom rešenja o izvršenju u javnu knjigu, utvrđenjem vrednosti nepokretnosti, prodajom nepokretnosti i namirenjem izvršnih poverilaca iz iznosa dobijenog prodajom (član 99.); da će se u javanoj knjizi izvršiti zabeležba rešenja o izvršenju, odnosno drugi odgovarajući upis predviđen propisima o upisu prava na nepokretnostima u javne knjige, čime izvršni poverilac stiče pravo da svoje potraživanje namiri iz nepokretnosti i u slučaju da treće lice kasnije stekne na istoj nepokretnosti pravo svojine, kao i da izvršni poverilac koji je predložio izvršenje, a nije ranije stekao založno pravo, stiče upisom rešenja o izvršenju pravo da se iz nepokretnosti namiri pre lica koje je docnije steklo na toj nepokretnosti založno pravo ili pravo na namirenje (član 102.); da će nakon polaganja cene u slučaju prodaje nepokretnosti javnim nadmetanjem, odnosno po polaganju cene i pravosnažnosti rešenja o dosuđenju u slučaju prodaje neposrednom pogodbom, sud doneti rešenje da se nepokretnost preda kupcu i da se, po pravosnažnosti tog rešenja, u javnu knjigu upiše u njegovu korist pravo svojine, kao i da je protiv rešenja o predaji nepokretnosti dozvoljena je posebna žalba (član 129.); da predajom nepokretnosti izvršni dužnik gubi pravo poseda nepokretnosti i dužan je da nepokretnost preda kupcu odmah nakon dostavljanja rešenja o predaji nepokretnosti, ako zakonom ili sporazumom s kupcem nije drugačije određeno (član 130.); da će po donošenju rešenja o predaji nepokretnosti, sud na predlog kupca zaključkom naložiti ispražnjenje i predaju nepokretnosti drugim licima koja se u nepokretnosti nalaze, kao i da će sud pristupiti sprovođenju izvršenja ovog zaključka odmah po njegovom donošenju, a izvršenje se sprovodi po pravilima ovog zakona o izvršenju radi ispražnjenja i predaje nepokretnosti (član 132.); da ako se nepokretnost nije mogla prodati na drugom ročištu za javno nadmetanje ili neposrednom pogodbom u roku koji je odredio sud, na predlog izvršnog poverioca sud će rešenjem dosuditi nepokretnost izvršnom poveriocu (član 134. stav 1.).

5. Ustavni sud, pre svega, ukazuje da je stav o dopuštenosti ustavne žalbe protiv akata osporenih u ovoj ustavnoj žalbi zauzeo prilikom donošenja Rešenja Už – 1645/2011 od 23. juna 2011. godine, kojim je odložio izvršenje rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu o predaji nepokretnosti I. 27644/10 od 16. juna 2010. godine.

Analizirajući navode i razloge iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta prava na pravično suđenje, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljki ustavne žalbe povređeno ovo Ustavom zajemčeno pravo.

Naime, polazeći od činjenice da je predmetna nepokretnost stečena u vreme trajanja bračne zajednice, to je ona, saglasno kako odredbama Zakona o braku i porodičnim odnosima, koji je važio u vreme pribavljanja te nepokretnosti, tako i odredbama Porodičnog zakona, u režimu zajedničke imovine. Saglasno navedenim zakonima, upis samo jednog od bračnih drugova, odnosno zajedničara u javne knjige kao vlasnika nepokretnosti, ne znači da je samo to lice vlasnik, već postoji zakonska pretpostavka prava svojine i drugog zajedničara. Kako, saglasno odredbi člana 174. Porodičnog zakona supružnik ne može raspolagati ni svojim udelom u zajedničkoj imovini, niti ga opteretiti pravnim poslom inter vivos, to, svakako, ne može da raspolaže ni udelom drugog bračnog druga. Stoga se ni izvršenje, bez saglasnosti zajedničara, ne može sprovesti na predmetu u zajedničkoj svojini. Prema oceni Ustavnog suda, činjenica da su, kao u konkretnom slučaju, u toku trajanja izvršnog postupka supružnici izvršili deobu zajedničke imovine, te je predmetna nepokretnost iz režima zajedničke svojine prešla u režim susvojine, a podnositeljka tek nakon donošenja rešenja o izvršenju upisana u javne knjige kao vlasnik određenog idealnog dela te nepokretnosti, ne može biti od uticaja, jer podnositeljka nije tek upisom u javnu knjigu stekla pravo svojine, već je to pravo stekla još 1985. godine, kupovinom predmetne nepokretnosti. Takođe, ni činjenica da je deoba zajedničke imovine izvršena sudskom odlukom iz 2009. godine, donetom na osnovu priznanja, ne znači da je o pravu supružnika na nepokretnosti odlučivao sud, jer, kao što je već rečeno, tom presudom nije odlučivano o pravima supružnika na predmetnoj nepokretnosti, već su samo opredeljeni idealni delovi vlasnika nepokretnosti.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je osporenim pravnosnažnim rešenjem kojim je odbačen prigovor podnositeljke kao trećeg lica, podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava.

U pogledu osporenog rešenja o predaji nepokretnosti, Ustavni sud još jednom ukazuje da je taj akt procesni akt, ali da se on ne može u postupku po ustavnoj žalbi posmatrati samostalno, već u vezi sa drugim aktima, u konkretnom slučaju u vezi sa rešenjima kojima je odlučivano o prigovoru podnositeljke ustavne žalbe kao trećeg lica. Naime, iako je Zakon o izvršnom postupku propisao da podnošenje prigovora trećeg lica ne sprečava dalje sprovođenje izvršenja, time nije isključena obaveza suda da u postupku po prigovoru odlučuje u razumnom roku i da primenjuje merodavne zakonske odredbe. Blagovremeno doneta odluka u korist trećeg lica ima za posledicu sprečavanje daljeg izvršenja na određenom predmetu izvršenja, a u konkretnom slučaju to bi imalo za posledicu sprečavanje prelaska na sledeću fazu izvršenja – donošenje osporenog rešenja o predaji nepokretnosti.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11), usvojio ustavnu žalbu u pogledu povrede prava na pravično suđenje, odlučujući kao u tački 1. izreke

Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice učinjene povrede prava mogu otkloniti jedino nalaganjem nadležnom sudu da, u roku od 60 dana od dana dostavljanja ove odluke Ustavnog suda, ponovi postupak po žalbi podnositeljke izjavljenoj protiv rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 27644/10 od 16. juna 2010. godine kojim je odbačen prigovor podnositeljke kao trećeg lica i rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 27644/10 od 16. juna 2010. godine o predaji nepokretnosti, te je odlučio kao u tački 2. izreke.

6. U pogledu istaknute povrede prava na imovinu, zejemčenog članom 58. stav 1. Ustava, Ustavni sud je, s obzirom na to da će se postupak po žalbama podnositeljke izjavljenim protiv navedenih prvostepenih rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu od 16. juna 2010 godine, ponoviti, čime će i eventualna povreda ovog ustavnog prava biti preispitana u izvršnom postupku pred nadležnim sudom, ocenio da je zahtev podnositeljke da Ustavni sud utvrdi povredu i tog ustavnog prava za sada preuranjen, te je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u ovom delu odbacio, odlučujući kao u tački 1. izreke.

7. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Usvajanje žalbe zbog povrede prava u izvršenju na zajedničkoj imovini

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti