Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji je trajao preko sedam godina. Podnosiocima je dosuđena naknada nematerijalne štete zbog neažurnog postupanja suda, dok je žalba protiv rešenja o obustavi odbačena.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Snežana Marković, dr Tijana Šurlan, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. A, S . D, Lj . G, D . Đ, L . Ž, D . J, D . Jo, M. M, Z . N . i R . P, s vih iz Šapca, G. B . i P . B, ob ojice iz sela Klenak, S. K . i S . Č, obo jice iz sela Petlovača, Z. M . iz sela Majur i V . S . iz sela Jalovnik, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 11. maja 2017. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. A, S. D, Lj. G, D. Đ, L. Ž, D. J, D. Jo, M. M, Z. N, R. P, G. B, P. B, S. K , S. Č, Z. M. i V. S. i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Šapcu u predmetu I. 1074/10 (ranije predm et Opštinskog suda u Šapcu I. 836/07) povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Mini starstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se zahtev podnosilaca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. A . i drugi podnosioci navedeni u uvodu i tački 1. izreke podneli su Ustavnom sudu, 3 . marta 2015. godine, preko punomoćnika S. K, advokata iz Šapca, ustavnu žalbu protiv rešenja Osnovnog suda u Šapcu I. 1074/10 od 3. februara 2015. godine zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na imovinu, zajemčenih odredbama čl. 32. i 58. U stava Republike Srbije, kao i povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji je vođ en pred Osnovnim sudom u Šapcu u predmetu I. 1074/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Šapcu I. 836/07 ).

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da su podnosioci, kao izvršni poverioci, tokom 2007. godine podneli predloge za izvršenje Opštinskom sudu u Šapcu, radi naplate potraživanja iz radnog odnosa, protiv izvršnog dužnika A . „j .“, Šabac; da su postupci spoje ni u jedinstven postupak I. 836/07, koji je kasnije dobio novi broj i okončan obustavom postupka u predmetu Osnovnog suda u Šapcu I. 1074/10; da podnosioci nisu naplatili svoja potraživanja u izvršnom postupku, jer sud nije sproveo izvršenje, čime im je uskraćeno i neometano uživanje imovine.

Od Ustavnog suda je traženo da utvrdi povredu navednih prava, pravo na naknadu nematerijalne štete i materijalne štete u visini iznosa utvrđene zarade, troškova parničnog i izvršnog postupka i kamate, sve prema izvršnim rešenjima Opštinskog suda u Šapcu.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe, povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je , u sprovedenom postupku, izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Šapcu I. 1074/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Šapcu I. 836/07 ) i rešenje Višeg suda u Šapcu R4.i. 24/14 od 9. d ecembra 2014. godine, i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnosioci ustavne žalbe su počev od 12. marta do 7. maja 2007. godine, preko punomoćnika S. K, advokata iz Šapca, podneli Opštinskom sudu u Šapcu predloge za izvršenje radi naplate potraživanja iz radnog odnosa, protiv izvršnog dužnika A. „ j.“, Šabac, povodom kojih su određena izvršenja u predmetima I. 589/07, I. 763/07, I. 931/07, I. 932/07, I. 910/07, I. 911/07, I. 962/07, I. 940/07, I. 970/07, I. 971/07, I. 1038/07I. 1048/07, I. 1079/07, I. 1078/07, I. 1091/07 i I. 1092/07.

U navedenom periodu su i drugi izvršni poverioci podneli predloge za izvršenje Opštinskom sudu u Šapcu, protiv istog izvršnog dužnika, a radi namirenja potraživanja iz radnog odnosa. Službenom beleškom od 10. oktobra 2007. godine određeno je da se izvršni postupci spajaju radi jedinstavenog vođenja i da će se postupak nastaviti u predmetu I. 836/07. U navedenom predmetu je 29. maja 2007. godine evidentirana službena beleška da izvršitelj, kada punomoćnik poverilaca ili poverioci dođu da se interesuju za predmet, usmeno obaveštava da je kod dužnika A. „ j.“, Šabac, izvršen popis sve zatečene pokretne imovine u Šapcu, te da ako imaju sazna nja da kod dužnika postoje pokretne stvari koje nisu uzete u popis, to mogu izjaviti službenom licu na zapisnik. Konstatovano je i da ukoliko nema drugih pokretnosti, jer je popis izvršen u predmetima I. 856/06, I. 9/06, I. 1300/06 i I. 1407/05, od ostvarenog iznosa prodajom u ovi m postupcima biće namireni poverioci u predmetu I. 836/07, koji je kasnije dobio nov broj I. 1074/10.

Pri ponovnom izlasku sudskog izvršitelja na lice mesta 18. juna 2014. godine, konstatovano je da nije bilo pokretnih stvari za popis na adresi dužnika, već su zatečene porušene zgrade, o čemu je punomoćnik izvršnih poverilaca obavešten 8. oktobra 2014. godine, i da može u r oku od 45 dana od dana prijema zaključka predložiti da se popis ponovo sprovede. Punomoćnik izvršnih poverilaca S. K . nije tražila ponovni popis pokretnih stvari kod dužnika, te je Osnovni sud u Šapcu osporenim rešenjem I. 1074/10 od 3. februara 2015. godine obustavio postupak, sa poukom o pravnom leku da protiv tog rešenja nije dozvoljen prigovor.

Uvidom u rešenje Višeg suda u Šapcu R.i. 24/14 od 9. decembra 2014. godine, utvrđeno je:

Izvršni poverilac M. O. iz Mišara je podneo Višem sudu u Šapcu zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku. U zahtevu je naveo da u predmetima ranije Opštinskog suda u Šapcu I. 902/07 i I. 916/07 izvršenje nije sprovedeno, zbog čega mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, jer za sve vreme njegovo potraživanje nije naplaćeno niti je on obavešten da naplata nije moguća, u kom slučaju bi mogao da predloži promenu sredstava izvršenja, niti je obavešten o obustavi postupka , u kom slučaju bi imao pravo da se obrati višim instancama u zemlji, kao i „u Strazburu“.

Rešenjem Višeg suda u Šapcu R4. I. 24/14 od 9. decembra 2014. godine, u stavu prvom izreke, utvrđena je povreda prava na suđenje u razumnom roku predlagaču M. O. iz Mišara u predmetu Osnovnog suda u Šapcu I. 902/07, koji je kasnije spojen u I. 836/07 (novi broj I. 1074/10); u stavu drugom izreke naloženo je Osnovnom sudu u Šapcu da postupak u predmetu I. 1074/10 okonča u roku od tri meseca; u stavu trećem izreke usvojen je zahtev za novčanu naknadu u iznosu od 500 evra , u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate koja će se isplatiti iz budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad sudova, dok je za preostali deo od traženih 1.400 evra do dosuđenih 500 evra zahtev odbijen, i u stavu četvrtom izreke odbačen je zahtev predlagača da se utvrdi da mu je u predmetu Opštinskog suda u Šapcu I. 916/07 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U obrazloženju tog rešenja, između ostalog, navedeno je: da je u predmetu I. 916/07 postupak okončan, jer je predlagač namirio svoje potraživanje; da je u predmetu I. 902/07, koji je spojen predmetu I. 836/07, a koji je kasnij e dobio broj I. 1074/10, sud utvrdio da je predlagaču povređeno pravo na suđenje u razumnom roku jer nije našao da se radi o složenom predmetu niti da ima bilo kakvog propusta na strani podnosioca zahteva; da u predmetu, osim rešenja o spajanju postupaka i pomenute službene beleške od 29. maja 2007. godine, nikakvog drugog postupanja nije bilo; da u spisu čak ne postoji evidencija ni o tome da li je i šta preduzimano u drugim predmetima u kojima je izvršen popis i procena stvari, i to u predmetima I. 856/06, I. 9/06, I. 1300/06 i I. 1407/05, iako je u toj službenoj belešci navedeno da će se i u ovom predmetu I. 1074/10 poverioci namiriti od ostvarenog iznosa prodaje. Kako i iz izjašnjenja postupajućeg sudije proizlazi da u ovom predmetu I. 1074/10 nije ništa preduzimano, jasno proizlazi da je od 29. maja 2007. godine prisutna potupna neažurnost suda, koja se ogleda čak i u tome da nakon pomenute službene beleške o tome podnosioci predloga nisu ni pismeno obavešteni već je u službenoj belešci navedeno da su poverioci obaveštavani o mogućnosti namirenja usmeno kada bi dolazili da se interesuju za predmet. Kako se radi o izvršnom postupku, koji je hitan, jasno proizlazi da je zahtev predlagača u odnosu na ovaj predmet opravdan i da mu je u ovom predmetu povređeno ustavno pravo na suđenje u razumnom roku. Sud je podnosiocu predloga dosudio primerenu naknadu u iznosu od 500 evra, jer je našao da je ovaj iznos primeren uzimajući u obzir sve okolnosti slučaja.

4. Za odlučivanje Ustavnog suda o predmetnoj ustavnoj žalbi od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega, dok se odredbom člana 58. Ustava jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Odredbama člana 39. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 31/11 i 99/11), koji se primenjuje na konkretan slučaj, propisano je da je pravni lek u postupku izvršenja i obezbeđenja određenog u izvršnom postupku prigovor (stav 1.), a protiv rešenja suda može se izjaviti prigovor, samo kada je ovim zakonom propisano da je prigovor dozvoljen (stav 2.).

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da su podnosioci ustavne žalbe, kao izvršni poverioci, počev od 12. marta do 7. maja 2007. godine podnosili predloge za izvršenje Opštinskom sudu u Šapcu, koji su spojeni u jedinstven postupak i okončani rešenjem Osnovnog suda u Šapcu I. 1074/10 od 3. februara 2015. godine , iz čega proizlazi da je izvršni postupak trajao preko sedam godina.

Navedeno trajanje postupka, samo po sebi, ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka, posebno ako se ima u vidu da je izvršni postupak hitan.

Ustavni sud je i ovom prilikom imao u vidu da je razumna dužina trajanja sudskog postupka relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca, koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinačnom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova, kao i priroda postavljenog zahteva, odnosno značaj raspravljanog prava za podnosioca ustavne žalbe su kriterijumi koji utiču na ocenu dužine trajanja postupka i određuju da li je postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Polazeći od činjenice i okolnosti utvrđenih u tački 3. ovog obrazloženja, Ustavni sud konstatuje da je povreda prava na suđenje u razumnom roku, odnosno postupanje izvršnog suda u predmetu I. 1074/10 već bilo predmet ocene, po zahtevu predlagača M. O. iz Mišara, pred Višim sudom u Šapcu, povodom istaknutog zahteva zbog povred e prava na suđenje u razumnom roku. Viši sud u Šapcu je rešenjem R4i. 24/14 od 9. decembra 2014. godine utvrdio da je povređeno pravo predlagača na suđenje u razumnom roku u predmetu Osnovnog suda u Šapcu I. 1074/10 i dosudio predlagaču novčanu naknadu u iznosu od 500 evra u dinarskoj protivvrednosti, zbog utvrđene povrede.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je ocenio da je podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Šapcu u predmetu I. 1074/10. Ustavni sud svoju ocenu zasniva na istoj argumentaciji koju je dao i Viši sud u Šapcu u rešenju R4i. 24/14 od 9. decembra 2014. godine, imajući u vidu, pre svega, da se u ustavnoj žalbi ističe povreda prava na suđenje u razumnom roku u istom izvršnom postupku i utvrđene činjenice i okolnosti o kojima se već izjasnio Viši sud u Šapcu u navedenom rešenju, kao i da od donošenja tog rešenja do obustave izvršnog postupka, rešenjem Osnovnog suda u Šapcu I. 1074/10 od 3. februara 2015. godine, nije prošlo ni dva meseca.

Ustavni sud naglašava da je dužnost suda da svaki postupak, a posebno postupak izvršenja, sprovede bez odugovlačenja, da pravovremeno i efikasno reaguje i da blagovremeno preduzme sve zakonske mere koje mu stoje na raspolaganju da se postupak okonča. Ustavni sud naglašava da je u pravnoj državi od izuzetne važnosti sprovođenje izvršenja bez odlaganja, kako se ne bi ugrozila delotvornost sudske zaštite Ustavom garantovanih prava i sloboda i kako bi se održalo poverenje građana u sudove. Bitna karakteristika izvršnog postupka je njegov prinudni karakter koji određuje osnovna načela tog postupka. Jedno od tih načela je načelo oficijelnosti koje od suda zahteva aktivno ponašanje sve do okončanja izvršnog postupka, te je sud dužan da hitno preduzima sve radnje koje treba da dovedu do sprovođenja izvršenja i okončanja izvršnog postupka.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Šapcu u pred metu I. 1074/10 (inicijalno predmet Opštinskog suda u Šapcu I. 836/07).

Na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 -Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosiocima ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 5 00 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju su pretrpe li podnosi oci ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja, a p osebno da su u pitanju potraživanja iz radnog odnosa, dužinu trajanja predmetnog izvršnog postupka i postupanje nadležnih sudova. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju su podnosi oci ustavne žalbe pretrpe li zbog neažurnog postupanja nadležnog suda. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete koja oštećenom treba da pruži odgovarajuće zadovoljenje.

7. Ispitujući navode ustavne žalbe u odnosu na osporeno rešenje Osnovnog suda u Šapcu I. 1074/10 od 3. februara 2015. godine, Ustavni sud konstatuje da je osporeno rešenje doneto u izvršnom postupku u kome su podnosioci ustavne žalbe imali svojstvo izvršnih poverilaca. Osporenom odlukom je u suštini konačno odlučeno o imovinskim pravima podnosilaca ustavne žalbe kao izvršnih poverilaca, pri čemu je prvostepeni sud u pouci o pravnom leku naveo da protiv navedenog rešenja „nije dozvoljen prigovor“.

Ustavni sud konstatuje da u postupku izvršenja sud odlučuje zaključkom ili rešenjem, pri čemu Zakon o izvršenju i obezbeđenju nije predvideo formu akta kojim se postupak obustavlja. Svakako da prigovor nije dozvoljen kada je posebnom zakonskom normom propisano da sud odlučuje rešenjem protiv kojeg prigovor nije dozvoljen.

Osporenim rešenjem obustavljen je postupak sprovođenja izvršenja određenog rešenjem o izvršenju, te je konačno odlučeno o pravu podnosilaca ustavne žalbe da svoje potraživanje namire iz vrednosti pokretnih stvari izvršnog dužnika. Kako kod okončanja postupka obustavom prigovor nije naveden kao dozvoljen pravni lek, a nije ni mogao biti naveden, jer nije navedeno kojom se vrstom odluke odlučuje, to iz odredbe člana 399. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11), koji se shodno primenjuje u postupku izvršenja, kojom je predviđeno da je protiv rešenja prvostepenog suda dozvoljena žalba ako zakon nije drugačije propisao, proizlazi da se protiv rešenja o obustavljanju izvršnog postupka može podneti prigovor, za čije izjavljivanje izvršni poverilac ima pravni interes.

Stoga, s obzirom na pravo stranke koje se jemči članom 36. Ustava, Ustavni sud smatra da kada se rešenjem u izvršnom postupku odlučuje, kao u konkretnom slučaju, o pravima i obavezama stranaka, one imaju pravo na pravni lek, odnosno pravo na prigovor, u skladu sa članom 39. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, te, da podnosiocu ustavne žalbe kao izvršnom poveriocu pripada pravo na izjavljivanje prigovora veću prvostepenog suda.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je ocenio da su podnosioci imali pravo da prigovorom pobija ju osporeno rešenje Osnovnog suda u Šapcu I. 1074/10 od 3. februara 2015. godine, iako su o tome bili pogrešno poučen i od strane donosioca tog rešenja.

Ustavni sud je, imajući u vidu da podnosio ci nisu iskoristili pravno sredstvo za zaštitu svojih prava – prigovor u izvršnom postupku, a da se ustavna žalba može izjaviti samo pod uslovom da su iscrpljena druga pravna sredstva, odbacio ustavnu žalbu u odnosu na osporeno rešenje , saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i rešio kao u drugom delu tačke 1. izreke. Ovakav pravni stav Ustavni sud je već izneo i u Rešenju Už-8166/2012 od 23. januara 2014. godine (videti na internet stranici: www.ustavni.sud.rs).

Kako je nesporno da su podnos ioci pogrešno poučen i o mogućnosti izjavljivanja pravnog leka, Ust avni sud konstatuje da podnosioci ne sme ju snositi štetne posledice pogrešne pouke o pravnom leku u osporenom aktu, te da, saglasno članu 39. Zakona o izvršenju i obezbeđenju i članu 399. stav 1. Zakona o parničnom postupku, u roku od pet radnih dana od prijema ovog rešenja mogu izjaviti prigovor protiv rešenja Osnovnog suda u Šapcu I. 1074/10 od 3. februara 2015. godine.

8. Konačno, s obzirom na to da podnosioci nisu iscrp li pravna sredstva za ostvarenje svog prava, Ustavni sud nije ispitivao navode ustavne žalbe kojima se ukazuje na naknadu štete u visini nenaplaćenog potraživanja i troškova postupka, sa zakonskom zateznom kamatom, imajući u vidu da će podnosioci imati mogućnost izjavljivanja prigovora, odnosno da su upravo navedena potraživanja predmet izvršnog postupka o kome će konačno biti odlučeno nakon iscrpljivanja dozvoljenog pravnog sredstva – izjavljivanjem prigovora , u ostavljenom roku , protiv osporenog rešenja Osnovnog suda u Šapcu I. 1074/10 od 3. februara 2015. godine.

Naime, zahtev podnosilaca usta vne žalbe kojim je traženo da im Ustavni sud dosudi materijalnu štetu, za sada je preuranjen. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu ustavnu žalbu odbacio, rešavajući kao u tački 3 . izreke.

9. S obzirom na sve izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) , člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („ Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti