Nepostojanje povrede prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu

Kratak pregled

Ustavni sud odbija ustavnu žalbu kao neosnovanu. U radnom sporu koji je trajao šest godina, uz prekid od godinu i po dana zbog likvidacije tuženog, nije utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku, uzimajući u obzir složenost predmeta i ponašanje stranaka.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-165/2012
19.02.2015.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran P. Ilić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D. I. iz Kule, D. M. iz Sivca i R. B. iz Kule, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 19. februara 201 5. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba D. I, D. M. i R. B. izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Kuli u predmetu P1. 634/08, a okončan pred Osnovnim sudom u Vrbasu – Sudska jedinica u Kuli u predmetu P1. 1427/13.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. I. iz Kule, D. M. iz Sivca i R. B. iz Kule su 9. januara 2012. godine, preko punomoćnika B. M, advokata iz Crvenke, podneli Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Kuli u predmetu P1. 634/08, a zatim pred Osnovnim sudom u Somboru – Sudska jedinica u Kuli u predmetu P1. 180/11, kao i zbog povrede prava iz člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Podnosioci ustavne žalbe su naveli: da su 18. jula 2008. godine podneli tužbu Opštinskom sudu u Kuli protiv tuženog Preduzeća „A.“ a.d. K, svog poslodavca, radi isplate zarada i drugih ličnih primanja i da im je zbog dužine trajanja postupka koji do podnošenja ustavne žalbe još uvek nije bio okončan, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Zahtevali su naknadu nematerijalne štete i advokatskih troškova za sastav ustavne žalbe.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US) je po svojoj sadržini identična odredbi člana 170. Ustava.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Vrbasu – Sudska jedinica u Kuli P1. 1427/13, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosioci ustavne žalbe su 18. jula 2008. godine podneli tužbu Opštinskom sudu u Kuli protiv tuženog Preduzeća „A.“ a.d, K, svog poslodavca, radi isplate razlike između isplaćene i pripadajuće zarade i drugih ličnih primanja. Predmet je dobio broj P1. 634/08.

Pred Opštinskim sudom u Kuli održano je četiri ročišta, na kojima je izvršen uvid u normativne akte tuženog, saslušani su tužioci kao parnične stranke, izvršeno je veštačenje od strane veštaka ekonomsko-finansijske struke, kao i kontrolno finansijsko veštačenje od strane drugog veštaka iste struke, dok pet ročišta nije bilo održano, i to: jedno radi izjašnjenja tuženog na podnesak koji je neposredno na ročištu dostavio punomoćnik podnosilaca, jedno zbog sprečenosti postupajućeg sudije, jedno jer je kontrolni nalaz veštaka dostavljen na samom ročištu, jedno jer je nalaz veštaka dostavljen na samom ročištu, jedno zbog potrebe za usaglašavanjem nalaza veštaka.

Tužbeni zahtev je preinačen 19. februara 2009. godine.

Presudom Osnovnog suda u Somboru – Sudska jedinica u Kuli P1. 194/10 od 27. oktobra 2010. godine tužbeni zahtev je usvojen i obavezan je tuženi da tužiocima isplati na ime neisplaćene pripadajuće zarade, toplog obroka i regresa za korišćenje godišnjeg odmora iznose bliže označene u izreci presude, sve sa zakonskom zateznom kamatom, da na te iznose obračuna i uplati doprinose za zdravstveno, penzijsko i invalidsko osiguranje, te da im naknadi troškove postupka.

Rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1. 166/11 od 25. januara 2011. godine ukinuta je presuda Osnovnog suda u Somboru – Sudska jedinica u Kuli P1. 194/10 od 27. oktobra 2010. godine i predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

U ponovnom postupku pred prvostepenim sudom predmet je dobio broj P1. 180/11 i održana su dva ročišta na kojima su pročitani celokupni spisi predmeta i izvršeno je dopunsko ekonomsko-finansijsko veštačenje, dok tri ročišta nisu bila održana, i to: dva ročišta jer je punomoćnik tužilaca neposredno na ročištu predao određene podneske, a jedno jer je dopunski nalaz veštaka dostavljen na samom ročištu.

Rešenjem Osnovnog suda u Somboru – Sudska jedinica u Kuli P1. 180/11 od 23. januara 2012. godine postupak je prekinut usled nastupanja pravnih posledica otvaranja postupka likvidacije nad tuženim (rešenjem Agencije za privredne registre broj BD 158435/11 od 23. decembra 2011. godine nad tuženim je otvoren postupak likvidacije).

Podneskom od 6. juna 2012. godine tužioci su predložili da sud pozove likvidacionog upravnika tuženog da preuzme postupak, navodeći da su kao likvidacioni poverioci 20. februara 2012. godine podneli prijavu novčanih potraživanja koja su predmet ove parnice, ali da likvidacioni upravnik nije odgovorio na njihov predlog i nije se izjasnio da li potraživanje priznaje ili osporava.

Podneskom od 10. maja 2013. godine likvidacioni upravnik se izjasnio da osporava potraživanje poverilaca – tužilaca u celosti, kako u osnovu, tako i u visini, a Osnovni sud u Somboru – Sudska jedinica u Kuli doneo je rešenje P1. 180/11 od 8. jula 2013. godine kojim je odredio nastavak postupka i predmet je dobio broj P1. 1427/13.

Zatim je održano tri ročišta, na kojima je ponovo izvedeno dopunsko veštačenje od strane veštaka ekonomsko-finansijske struke, saslušani je veštak, pročitani su spisi predmeta, dok dva ročišta nije bilo održano, i to jedno jer sudski veštak nije dostavio svoj nalaz, a jedno jer je nalaz veštaka dostavljen neposredno na ročištu.

Presudom Osnovnog suda u Vrbasu – Sudska jedinica u Kuli P1. 1427/13 od 5. jula 2014. godine tužbeni zahtev je usvojen. Protiv navedene presude nije izjavljena žalba, čime je postupak pravnosnažno okončan.

4. Ustavni sud ukazuje da se pravo iz člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda sadržinski ne razlikuje od prava iz člana 32. stav 1. Ustava, te je povredu tog prava cenio u odnosu na navedenu ustavnu odredbu.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu ukazuju podnosioci u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09) bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10.); da je sud dužan da se stara da se predmet spora svestrano pretrese, da se postupak ne odugovlači i da se rasprava po mogućnosti dovrši na jednom ročištu (član 312. stav 2.). Odredbom člana 217. stav 1. Zakona bilo je propisano da će se postupak koji je prekinut iz razloga navedenih u članu 214. tač. 1) do 5) tog zakona nastaviti kad novi zakonski zastupnik, stečajni upravnik ili pravni sledbenici pravnog lica preuzmu postupak ili kad ih sud na predlog protivne strane pozove da to učine, dok je članom 214. tačka 5) Zakona propisano da se postupak prekida kad nastupe pravne posledice otvaranja postupka stečaja ili likvidacije.

5. Razumna dužina trajanja sudskog postupka je relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova i priroda postavljenog zahteva, odnosno značaj predmetnog prava za podnosioca ustavne žalbe su kriterijumi koji utiču na ocenu dužine trajanja postupka i određuju da li je postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

6. Razmatrajući navode i razloge iz ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti koje se odnose na osporeni sudski postupak, Ustavni sud nalazi da su u predmetnom postupku nadležni sudovi dovoljno efikasno i delotvorno postupali i odlučivali, kako bi postupak okončali u razumnom roku. Naime, prva prvostepena presuda je doneta nakon dve godine i tri meseca od podnete tužbe, a drugostepena odluka kojom je ta presuda ukinuta doneta je nakon tri meseca. Zatim je u ponovnom postupku pred prvostepenim sudom parnica morala biti prekinuta, zbog otvaranja postupka likvidacije nad tuženim pravnim licem, u smislu imperativne odredbe člana 214. Zakona o parničnom postupku, a prekid postupka je trajao godinu i po dana. Međutim, postupajući sud je u kratkom vremenskom roku nakon izjašnjenja likvidacionog upravnika o osporavanju prijavljenih potraživanja odredio nastavak postupka, te je godinu dana posle toga parnica pravnosnažno i okončana donošenjem usvajajuće presude. Takođe, Ustavni sud nalazi da su ročišta za glavnu raspravu zakazivana i održavana redovno i u kratkim vremenskim intervalima.

Po oceni Ustavnog suda, predmetni postupak je bio relativno složen jer je iziskivao utvrđenje činjenica koje su se odnosile na raznovrsna potraživanja više tužilaca iz radnog odnosa, što je vršeno izvođenjem dokaza veštačenjem, dopunskim veštačenjem, potom kontrolnim veštačenjem, kao i usaglašavanjem nepodudarnih nalaza veštaka.

Analizirajući ponašanje podnosilaca ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da su podnosioci u određenoj meri doprineli dužini trajanja postupka, imajući u vidu da tri ročišta nisu bila održana jer je punomoćnik podnosilaca neposredno na ročištu dostavio podneske, tako da je bilo neophodno ostaviti rok da bi se tuženi na dostavljena pismena i postavljene zahteve ili predloge izjasnio.

Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je ocenio da podnosiocima ustavne žalbe u postupku koji je pokrenut pred Opštinskim sudom u Kuli u predmetu P1. 634/08, a okončan pred Osnovnim sudom u Vrbasu – Sudska jedinica u Kuli od brojem P1. 1427/13, nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, te je ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu, saglasno članu 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu.

7. Na osnovu navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Nepostojanje povrede prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti