Povreda prava na suđenje u razumnom roku i imovinu u stečaju

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavne žalbe, utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku i imovinu u dugotrajnom stečajnom postupku protiv preduzeća u društvenoj svojini. Podnositeljki se dodeljuje naknada nematerijalne i materijalne štete u visini nenamirenog potraživanja.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, dr Nataša Plavšić, dr Vladan Petrov i dr Dragana Kolarić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi G. Ć. iz Knjaževca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 26. decembra 2024. godine, doneo je

 

O D L U K U

 

1. Usvaja se ustavna žalba G. Ć. i utvrđuje se da su joj povređena prava na suđenje u razumnom roku i na imovinu, iz člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava, u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Zaječaru u predmetu St. 447/10.

2. Utvrđuje se pravo G. Ć. na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznos novčanog obeštećenja dosuđen pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Knjaževcu P. 552/18 od 14. februara 2019. godine, kao i za ostale eventualno već isplaćene iznose po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Zaječaru u predmetu St. 447/10. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Utvrđuje se pravo G. Ć. na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenog u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Zaječaru u predmetu St. 447/10, umanjenog za iznose koji su po tom osnovu eventualno već isplaćeni ili na drugi način namireni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

4. Odbacuje se ustavna žalba G. Ć. izjavljena protiv rešenja Privrednog suda u Zaječaru R4. St. 223/21 od 17. juna 2021. godine i rešenja Privrednog apelacionog suda Rž. St. 5060/21 od 30. novembra 2021. godine.

5. Odbacuje se zahtev podnositeljke ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. G. Ć. iz Knjaževca je 11. februara 2022. godine, preko punomoćnika I. T, advokata iz Niša, Ustavnom sudu izjavila ustavnu žalbu protiv rešenja Privrednog suda u Zaječaru R4. St. 223/21 od 17. juna 2021. godine i rešenja Privrednog apelacionog suda Rž. St. 5060/21 od 30. novembra 2021. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, iz člana 32. stav 1. i člana 36. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Zaječaru u predmetu St. 447/10.

Podnositeljka je 3. jula 2024. godine, preko istog punomoćnika, Ustavnom sudu izjavila ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, iz člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava, u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Zaječaru u predmetu St. 447/10.

Ustavnom žalbom se osporavaju rešenja kojima je pravnosnažno odbijen prigovor ovde podnositeljke ustavne žalbe izjavljen zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Zaječaru u predmetu St. 447/10.

Pored toga, podnositeljka ističe da su joj u osporenom stečajnom postupku povređena prava na suđenje u razumnom roku i na imovinu, imajući u vidu da podnositeljka u dužem vremenskom periodu nije uspela da namiri svoja potraživanja iz radnog odnosa u predmetnom stečajnom postupku koji se vodi prema preduzeću sa većinskim društvenim kapitalom.

Podnositeljka je zahtevala da joj bude utvrđeno pravo na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 3.000 evra i pravo na naknadu materijalne štete u visini potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku, a koja su još uvek nenamirena, kao i pravo na naknadu troškova postupka na ime sastava ustavne žalbe.

Ustavni sud je, u skladu sa odredbama člana 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), spojio predmetne ustavne žalbe radi jedinstvenog postupanja.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, na osnovu dokumentacije dostavljene uz ustavne žalbe, kao i dopisa Osnovnog suda u Knjaževcu Su. 43-6/24 od 30. oktobra 2024. godine, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Rešenjem Privrednog suda u Zaječaru St. 447/10 od 15. decembra 2010. godine otvoren je stečajni postupak nad stečajnim dužnikom DP „I.“ Knjaževac, a za stečajnog upravnika je imenovana Agencija za licenciranje stečajnih upravnika.

Podnositeljka ustavne žalbe je u predmetnom stečajnom postupku prijavila svoja potraživanja iz radnog odnosa koja su joj utvrđena, ali nisu namirena.

Osporenim rešenjem Privrednog suda u Zaječaru R4. St. 223/21 od 17. juna 2021. godine odbijen je prigovor predlagača, ovde podnositeljke ustavne žalbe, podnet radi ubrzavanja stečajnog postupka koji se vodi pred Privrednim sudom u Zaječaru u predmetu St. 447/10.

Osporenim rešenjem Privrednog apelacionog suda Rž. St. 5060/21 od 30. novembra 2021. godine odbijena je kao neosnovana žalba predlagača, a prvostepeno rešenje Privrednog suda u Zaječaru je potvrđeno. U obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja je, između ostalog, navedeno da je predlagaču prethodno već utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku rešenjem Privrednog suda u Zaječaru R4. St. 96/17 od 28. novembra 2017. godine.

Pravnosnažnom presudom na osnovu priznanja Osnovnog suda u Knjaževcu P. 552/18 od 14. februara 2019. godine usvojen je tužbeni zahtev tužilje, ovde podnositeljke ustavne žalbe, te je obavezana tužena Republika Srbija – Privredni sud u Zaječaru da joj, na ime novčanog obeštećenja za neimovinsku štetu izazvanu povredom prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Privrednog suda u Zaječaru St. 447/10, isplati iznos od 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom. Iz obazloženja ove presude proizlazi da je tužbeni zahtev tužilje usvojen u celosti, imajući u vidu da je ona u toku postupka precizirala tužbeni zahtev, tako što je tražila isplatu iznosa od 400 evra.

4. Odredbom člana 2. Zakona o izmeni i dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 92/23) propisano je da se u članu 82. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS”, br. 109/07, 99/11, 18/13, 40/15, 103/15 i 10/23) dodaje stav 2. koji glasi: „Izuzetno od stava 1. ovog člana ustavna žalba može se izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, ako je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnim i izvršnim postupcima koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom.”

Odredbom člana 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 92/23), koji je stupio na snagu 4. novembra 2023. godine, propisano je da se Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku ne primenjuje na stečajne i izvršne postupke koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom.

5. Odlučujući o istaknutoj povredi prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Zaječaru u predmetu St. 447/10, Ustavni sud je pošao od prakse Evropskog suda za ljudska prava u vezi sa pitanjem odgovornosti države za neizvršenje sudskih odluka kada je dužnik preduzeće sa većinskim državnim, odnosno društvenim kapitalom, koja je prikazana u Odluci Už-11320/2021 od 7. juna 2023. godine („Službeni glasnik RS“, broj 61/23, dostupno i na internet stranici Ustavnog suda www.ustavni.sud.rs).

Ustavni sud ponavlja da je u predmetu Lilić i drugi protiv Srbije (predstavke br. 16857/19 i 43001/19, presuda od 14. januara 2021. godine, stav 11.) Evropski sud konstatovao da je još ranije isticao da je period neizvršenja pravnosnažne domaće odluke do godinu dana u skladu sa zahtevima Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, te da je utvrđivao povredu kada god je taj period bio duži od godinu dana, bez obzira na to da li se pravnosnažna domaća odluka izvršava kroz izvršni ili stečajni postupak.

Polazeći od navedenih stavova Evropskog suda, koje i sam prihvata, Ustavni sud ukazuje da svaki postupak koji se vodi radi namirenja pravnosnažno utvrđenog potraživanja (stečajni, izvršni ili neki drugi) prema preduzeću sa društvenim, odnosno većinskim državnim kapitalom, a koji traje duže od perioda koji se u praksi Evropskog suda smatra prihvatljivim, predstavlja osnov za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku. Pri tome, Ustavni sud naglašava da u tom slučaju nisu od isključivog ili odlučujućeg značaja okolnosti od uticaja na trajanje izvršnog, odnosno stečajnog postupka, kao što su složenost postupka i postupanje organa postupka i stranaka u postupku, već je odlučujuća okolnost za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku upravo činjenica da potraživanje nije namireno u relevantnom vremenskom periodu, u skladu sa praksom Evropskog suda.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud konstatuje da osporeni stečajni postupak, koji se vodi prema preduzeću sa većinskim državnim, odnosno društvenim kapitalom, traje duže od 13 godina, pri čemu u navedenom periodu podnositeljka ustavne žalbe nije naplatila svoja potraživanja iz radnog odnosa.

Ustavni sud je imao u vidu da je pravnosnažnim rešenjem Privrednog suda u Zaječaru R4. St. 96/17 od 28. novembra 2017. godine već utvrđena povreda prava podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku u osporenom stečajnom postupku, međutim, Ustavni sud naglašava da je od tog trenutka proteklo više od šest godina, a da stečajni postupka nije okončan, niti je potraživanje podnositeljke ustavne žalbe namireno.

Ustavni sud je, stoga, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), usvojio ustavnu žalbu podnositeljke i utvrdio da joj je u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Zaječaru u predmetu St. 447/10 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Razmatrajući da li je podnositeljki ustavne žalbe u osporenom stečajnom postupku povređeno pravo na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, Ustavni sud je pošao od svog stava da je u predmetima koji se tiču neizvršenja pravnosnažnih sudskih odluka donetih prema preduzeću sa većinskim državnim ili društvenim kapitalom, utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku preduslov za utvrđivanje povrede prava na imovinu i usvajanje zahteva za naknadu materijalne štete u visini nenaplaćenog, odnosno nenamirenog potraživanja.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je prethodno utvrdio da je podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u osporenom stečajnom postupku, kao i to da je podnositeljka istakla i zahtev za naknadu materijalne štete, Ustavni sud je ocenio da propust Privrednog suda u Zaječaru da obezbedi namirenje potraživanja podnositeljke koje potiče iz radnog odnosa, prema stečajnom dužniku sa većinskim državnim, odnosno društvenim kapitalom, predstavlja povredu prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava. Stoga je Sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu i u tom delu, pa je utvrdio da je podnositeljki u osporenom stečajnom postupku povređeno i pravo na imovinu, odlučujući kao u tački 1. izreke.

7. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznos novčanog obeštećenja koji je podnositeljki dosuđen pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Knjaževcu P. 552/18 od 14. februara 2019. godine, kao i za ostale eventualno već isplaćene iznose po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Zaječaru u predmetu St. 447/10. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini iznosa naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu stavove Evropskog suda koji su izraženi u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije (predstavka broj 41285/19, odluka od 19. decembra 2019. godine), a koje je i Ustavni sud prihvatio u svojoj praksi (videti npr. Odluku Už-7309/2018 od 17. decembra 2020. godine i Odluku Už- 277/2017 od 4. juna 2020. godine).

8. Odlučujući o načinu otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava na imovinu, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 3. izreke, utvrdio pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenog u stečajnom postupku pred Privrednim sudom u Zaječaru u predmetu St. 447/10, umanjenog za iznose koji su po tom osnovu eventualno već isplaćeni ili na drugi način namireni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da je Evropski sud u presudi Stevanović i drugi protiv Srbije (broj predstavke 43815/17 i 15 drugih, od 27. avgusta 2019. godine, stav 17.) prihvatio stanovište prema kome prilikom dosuđivanja materijalne štete zbog propusta da potraživanje podnosilaca bude namireno, podnosioci nemaju pravo na zakonsku zateznu kamatu za period nakon pokretanja stečajnog postupka.

9. Ispitujući postojanje procesnih pretpostavki za odlučivanje u delu u kome je ustavna žalba izjavljena protiv rešenja Privrednog suda u Zaječaru R4. St. 223/21 od 17. juna 2021. godine i rešenja Privrednog apelacionog suda Rž. St. 5060/21 od 30. novembra 2021. godine, Ustavni sud konstatuje da iz navoda ustavne žalbe i dostavljene dokumentacije proizlazi da je podnositeljka osporeno drugostepeno rešenje primila 11. januara 2022. godine.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je predmetna ustavna žalba izjavljena 11. februara 2022. godine, Ustavni sud konstatuje da ista nije izjavljena u roku iz člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu.

Ustavni sud je, stoga, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu podnositeljke u ovom delu kao neblagovremenu, rešavajući kao u tački 4. izreke.

10. U pogledu zahteva podnositeljke za naknadu troškova postupka na ime sastava ustavne žalbe od strane advokata, Ustavni sud ukazuje da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, pri čemu u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona (videti presudu u predmetu Evropskog suda Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15, od 12. maja 2022. godine, stav 83.). Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ovaj zahtev podnositeljke, rešavajući kao u tački 5. izreke.^.

11. Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda, doneo Odluku kao u izreci.

 

 

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.