Neosnovanost ustavne žalbe zbog odsustva proizvoljnosti u sudskom odlučivanju

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu privrednog društva izjavljenu protiv presuda privrednih sudova. Navodi o povredi prava na pravično suđenje i diskriminaciju su neosnovani, jer odluke sudova nisu bile proizvoljne, već zasnovane na ugovornim odredbama i saglasnosti stranaka.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1652/2011
12.07.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi privrednog društva "Start" doo iz Bačkog Petrovca na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj dana 12. jula 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba privrednog društva "Start" doo izjavljena protiv presude Privrednog suda u Kragujevcu P. 262/10 od 4. februara 2010. godine i presude Privrednog apelacionog suda Pž. 7284/10 od 24. februara 2011. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Privredno društvo "Start" doo iz Bačkog Petrovca izjavilo je 13. aprila 2011. godine ustavnu žalbu protiv presude Privrednog suda u Kragujevcu P. 262/10 od 4. februara 2010. godine i presude Privrednog apelacionog suda Pž. 7284/10 od 24. februara 2011. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i povrede načela zabrane diskriminacije utvrđenog odredbom člana 21. Ustava.

U ustavnoj žalbi je navedeno da podnosiocu, kao tuženom u parničnom postupku, nije data mogućnost da se izjasni o svim činjenicama, i da je podnosilac diskriminisan u odnosu na ostala pravna lica u Republici Srbiji tako što je od njega "izvršena naplata tuđih potraživanja bez valjanog zakonitog osnova".

Podnosilac je ustavnom žalbom predložio da Ustavni sud poništi st. 3. i 4. izreke osporene presude Privrednog suda u Kragujevcu.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) sadržinski je identična navedenoj odredbi člana 170. Ustava.

3. U sprovedenom prethodnom postupku Ustavni sud je utvrdio: da je po tužbi zemljoradničke zadruge "S.P." pred Privrednim sudom u Kragujevcu, u predmetu P. 262/10 vođen parnični postupak protiv podnosioca ustavne žalbe radi isplate zakupnine; da je u tom parničnom postupku, kao umešač učestvovala zemljoradnička zadruga "S."; da je tuženi, ovde podnosilac ustavne žalbe, osporavao tužbeni zahtev tako što je tvrdio da nije u zakupnom odnosu sa tužiocem, nego sa umešačem; da je umešač, u toku postupka pred prvostepenim sudom, insistirao da tuženi zakupninu isplati tužiocu; da su tužilac, tuženi i umešač 30. novembra 2006. godine, zaključili pismeni ugovor o zakupu u kome je kao zakupodavac označen umešač "S.", a kao zakupac tuženi; da su 5. decembra 2006. godine tužilac, tuženi i umešač zaključili dopunu ugovora o zakupu od 30. novembra, kojom je predviđeno da račune za zakupninu tuženom ispostavlja tužilac; da je tuženi po računima tužioca vršio isplatu u periodu od novembra 2006. godine do juna 2007. godine; da tuženi neke račune za zakupninu u tom periodu, kao ni račune za zakupninu za jul i avgust 2007. godine, nije platio, te da je tužilac radi isplate zakupnine po tim računima pokrenuo parnični postupak koji se pred Privrednim sudom u Kragujevcu vodio u predmetu P. 262/10; da je osporenom presudom Privrednog suda u Kragujevcu P. 262/10 od 4. februara 2010. godine usvojen tužbeni zahtev; da je osporenom presudom Privrednog apelacionog suda odbijena žalba tuženog izjavljena protiv osporene presude Privrednog suda u Kragujevcu.

4. Odredbama Ustava na koje se podnosilac u ustavnoj žalbi poziva utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama (član 32. stav 1.) i da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu bez diskriminacije (član 21. stav 2.).

Odredbom člana 305. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima ("Službeni list SFRJ", br. 29/78, 39/85, 45/89 i 57/89 i "Službeni list SRJ", br. 31/93, 22/99, 23/99, 35/99 i 44/99) propisano je da ispunjenje mora biti izvršeno poveriocu ili licu određenom zakonom, sudskom odlukom, ugovorom između poverioca i dužnika, ili od strane samog poverioca.

5. Jedna od pretpostavki za dopuštenost ustavne žalbe je da se njome ukazuje na povredu Ustavom zajemčenih prava podnosioca, a ne da se njome traži da Ustavni sud postupa kao instancioni sud i da umesto i nakon redovnih sudova preispituje odluke donete u parnici koja je prethodila izjavljivanju ustavne žalbe. Navodi ustavne žalbe moraju se zasnivati na ustavnopravnim razlozima kojima se, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine svakog od označenih prava, potvrđuju navodi o njegovoj povredi ili uskraćivanju.

Pošto se ustavna žalba ne može podnositi iz razloga zbog kojih se izjavljuju pravna sredstva u parničnom postupku, niti je Ustavni sud nadležan da postupa kao viši sud u odnosu na sudove koji su odlučivali u parnici koja je prethodila izjavljivanju ustavne žalbe, Ustavni sud ne može preispitivati pravilnost primene Zakona o obligacionim odnosima, kao ni pravilnost činjeničnog stanja utvrđenog u parnici koja je prethodila izjavljivanju ustavne žalbe, osim ukoliko iz razloga navedenih u ustavnoj žalbi i priloženih dokaza ne proizlazi da je zaključivanje sudova u parničnom postupku bilo očigledno proizvoljno ili diskriminatorno i da je zbog takvih nepravilnosti moglo doći do povrede prava na pravično suđenje ili prava na jednaku zakonsku zaštitu.

Imajući u vidu da podnosilac ustavne žalbe ne spori da je zaključena predmetna dopuna ugovora o zakupu, kao i da je podnosilac ustavne žalbe vršio isplate zakupnine tužiocu - zemljoradničkoj zadruzi "S.P.", a ne umešaču "S.", a naročito okolnost da je sam umešač "S." tokom prvostepenog parničnog postupka insisitrao da se zakupnina isplati tužiocu po računima koje je izdao tužilac, Ustavni sud je ocenio da usvajanje tužbenog zahteva, u konkretnom slučaju, ne ukazuje na proizvoljno postupanje i arbitrerno odlučivanje, i ne izaziva sumnju u povredu prava na pravično suđenje.

Takođe, podnosilac ustavne žalbe je, kao tuženi, imao priliku da se izjasni o svim relevatnim navodima protivne stranke, što je u toku parničnog postupka i učinio, pa zato navodi ustavne žalbe po kojima podnosiocu nije data mogućnost da se izjasni o relevantnim činjenicama, zbog činjenične neutemeljenosti, ne ukazuju na povredu iz člana 32. stav 1. Ustava.

S obzirom da ne postoje ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali na povredu prava na pravično suđenje, Ustavni sud je ocenio da nema osnova ni za tvrdnju da je osporenim presudama povređeno načelo zabrane diskriminacije. Pored toga, u ustavnoj žalbi nisu navedeni dokazi koji bi ukazivali da je tužilačka strana na bilo koji način favorizovana u odnosu na podnosioca ustavne žalbe, što je takođe jedna od pretpostavki da bi se mogla ispitati povreda načela utvrđenog odredbom člana 21. Ustava.

Kako podnosilac ustavne žalbe ne navodi ustavnopravne razloge koji bi mogli potkrepiti tvrdnju da mu je osporenim presudama povređeno pravo na pravično suđenje, kao ni načelo zabrane diskriminacije, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje Ustavom i Zakonom o Ustavnom sudu, utvrđene pretpostavke za odlučivanje.

6. S obzirom na sve izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Neosnovanost ustavne žalbe zbog odsustva proizvoljnosti u sudskom odlučivanju

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti