Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u dva izvršna postupka radi naplate zarada, koji su trajali 7,5 i 2,5 godine. Utvrđena je odgovornost suda zbog neaktivnosti i dosuđena naknada štete od 700 evra.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D. P. iz Niša, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 7. septembra 2015. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba D. P. i utvrđuje da je u izvršnim postupcima koji su vođeni pred Osnovnim sudom u Nišu u predmetu I. 5747/10 (inicijalno predmet Opštinskog suda u Nišu I. 2010/06) i u predmetu I 1003/11 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u ukupnom iznosu od 700 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde.

3. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. P. iz Niša je, 28. februara 2013. godine, preko punomoćnika S. A, advokata iz Niša, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvršnim postupcima koji su vođeni pred Osnovnim sudom u Nišu u predmetu I. 5747/10 (inicijalno predmet Opštinskog suda u Nišu I. 2010/06) i u predmetu I. 1003/11.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da Osnovni sud u Nišu, u vreme podnošenja ustavne žalbe, nije sproveo izvršenje u osporenim izvršnim postupcima, iako je od podnošenja predloga za izvršenje prošlo više godina; da je podnosilac kao izvršni poverilac promenio sredstvo izvršenja i predložio da se izvršenje sprovede naplatom sa žiro računa izvršnog dužnika koji je u trenutku podnošenja predloga za izvršenje, kao i više puta tokom ovih godina, bio „aktivan“, te je izvršenje moglo biti sprovedeno; da se povreda prava na suđenje u razumnom roku sastoji u činjenici da prvostepeni sud više godina nije sproveo izvršenje, niti je preduzimao radnje izvršenja. Podnosilac je predložio da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i utvrdi da su mu u predmetnim izvršnim postupcima povređeni pravo na suđenje u razumnom roku i pravo na imovinu. Takođe, podnosilac je postavio i zahtev za naknadu nematerijalne i materijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US) je po svojoj sadržini identična odredbi člana 170. Ustava.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe, povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u ustavnu žalbu, priloženu dokumentaciju i spise predmeta Osnovnog suda u Nišu I. 5747/10 i I. 1003/11, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

3.1. Činjenice i okolnosti utvrđene u predmetu I. 5747/10:

Podnosilac ustavne žalbe je, kao izvršni poverilac, 10. aprila 2006. godine, Opštinskom sudu u Nišu podneo predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika D.O.O. E. „T.“ Niš, na osnovu izvršne isprave – rešenja o poravnanju Opštinskog suda u Nišu R. 113/05 od 24. februara 2005. godine, radi naplate novčanog potraživanja na ime neisplaćenih zarada za period od 1. juna 2003. do 31. decembra 2004. godine, sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačne mesečne iznose, i to popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika.

Rešenjem Opštinskog suda u Nišu I. 2010/06 od 12. aprila 2006. godine određeno je predmetno izvršenje. Predmetu je nakon 1. januara 2010. godine i reforme u pravosuđu dodeljen nov broj I. 5747/10 (2006).

Podneskom od 18. marta 2011. godine izvršni poverilac je tražio da sud nastavi sa izvršenjem u predmetu I. 5747/10 (2006).

Izvršni poverilac 12. jula 2012. godine podneo predlog za promenu sredstva izvršenja, tako što će se izvršenje umesto popisom, plenidbom i prodajom pokretnih stvari, sprovesti plenidbom novčanih sredstava sa računa izvršnog dužnika.

Izvršni sud je zaključkom I. 5747/10 od 22. januara 2013. godine odredio nastavak postupka izvršenja određenog rešenjem Opštinskog suda u Nišu I. 2010/06 od 12. aprila 2006. godine, u predmetu sa novom oznakom I. 5747/10, i odredio da će se izvršenje sprovesti plenidbom sredstava koja se vode na računu izvršnog dužnika i prenosom na račun izvršnog poverioca.

Zaključkom I. 5747/10 od 11. aprila 2013. godine izvršni sud je naložio NBS – Odseku za prijem osnova i naloga prinudne naplate u Kragujevcu da se izjasni da li je sprovedeno izvršenje po zaključku Osnovnog suda u Nišu I. 5747/10 od 22. januara 2013. godine.

Dopisom od 19. aprila 2013. godine izvršni sud je obavešten da se rešenje ne izvršava, jer na računima dužnika nema dovoljno priliva novčanih sredstava.

Rešenjem Osnovnog suda u Nišu I. 5747/10 od 22. oktobra 2013. godine obustavljen je postupak izvršenja po rešenju Opštinskog suda u Nišu I. 2010/06 od 12. aprila 2006. godine, koje je promenjeno u pogledu sredstava izvršenja zaključkom I. 5747/10 od 22. januara 2013. godine, usled otvaranja stečajnog postupka nad izvršnim dužnikom. U obrazloženju rešenja je navedeno da je rešenjem Privrednog suda u Nišu St. 30/13 od 25. septembra 2013. godine nad izvršnim dužnikom otvoren stečajni postupak, te da se u smislu člana 93. stav 1. Zakona o stečaju od dana otvaranja stečajnog postupka ne može protiv stečajnog dužnika, odnosno nad njegovom imovinom, odrediti i sprovesti izvršenje osim izvršenja koja se odnose na obaveze stečajne mase i troškova stečajnog postupka, a da se postupci koji su u toku obustavljaju.

3.2. Činjenice i okolnosti utvrđene u predmetu I. 1003/11: Podnosilac ustavne žalbe je, kao izvršni poverilac, 9. februara 2011. godine, Opštinskom sudu u Nišu podneo predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika D.O.O. E. „T.“ Niš, na osnovu izvršne isprave – izvršne presude Opštinskog suda u Nišu P1. 2670/06 od 28. novembra 2006. godine, radi naplate novčanog potraživanja na ime minimalne zarada za period od 1. januara 2005. do 31. jula 2006. godine, sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačne mesečne iznose, i to popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika.

Izvršni poverilac je, 12. jula 2012. godine, podneo predlog za promenu sredstva izvršenja tako što će se izvršenje umesto popisom, plenidbom i prodajom pokretnih stvari, sprovesti plenidbom novčanih sredstava sa računa izvršnog dužnika.

Izvršni sud je zaključkom I. 1003/11 od 18. januara 2013. godine odredio nastavak postupka izvršenja određenog rešenjem Osnovnog suda u Nišu I. 1003/11 od 11. februara 2011. godine, i odredio da će se izvršenje sprovesti plenidbom sredstava koja se vode na računu izvršnog dužnika i prenosom na račun izvršnog poverioca.

Rešenjem Osnovnog suda u Nišu I. 1003/11 od 22. oktobra 2013. godine obustavljen je postupak izvršenja po rešenju Osnovnog suda u Nišu I. 1003/11 od 11. februara 2011. godine, koje je promenjeno u pogledu sredstava izvršenja zaključkom I. 1003/11 od 18. januara 2013. godine, usled otvaranja stečajnog postupka nad izvršnim dužnikom. U obrazloženju rešenja je navedeno da je rešenjem Privrednog suda u Nišu St. 30/13 od 25. septembra 2013. godine nad izvršnim dužnikom otvoren stečajni postupak, te da se u smislu člana 93. stav 1. Zakona o stečaju, od dana otvaranja stečajnog postupka ne može protiv stečajnog dužnika, odnosno nad njegovom imovinom, odrediti i sprovesti izvršenje osim izvršenja koja se odnose na obaveze stečajne mase i troškova stečajnog postupka, a da se postupci koji su u toku obustavljaju.

4. Za odlučivanje Ustavnog suda o predmetnoj ustavnoj žalbi od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega. Članom 58. stav 1. Ustava je utvrđeno da se jemči mirno uživanje imovine i drugih prava stečenih na osnovu zakona.

Odredbama Zakona o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04), koji je važio u vreme podnošenja predloga za izvršenje u ovoj pravnoj stvari, bilo je propisano: da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno i da je sud dužan da o predlogu za izvršenje odluči u roku od tri dana od dana podnošenja predloga (član 5. st. 1. i 2.); da rokovi koje određuje sud za preduzimanje određenih radnji ne mogu biti duži od tri dana, osim ako ovim zakonom nije drugačije predviđeno (član 5. stav 3.); da se postupanje protivno odredbama st. 1. i 2. ovog člana smatra nesavesnim i nestručnim postupanjem sudije, u smislu odredaba Zakona o sudijama (član 5. stav 5.); da je sud dužan da donese rešenje o izvršenju i preduzima radnje sprovođenja izvršenja, kada su ispunjeni uslovi za donošenje rešenja o izvršenju i za sprovođenje izvršenja (član 7.).

Zakon o izvršenju i obezbeđenju („Služeni glasnik RS“, broj 31/11), koji se primenjuje od 17. septembra 2011. godine, u članu 358. stav 1. propisuje da će se postupci izvršenja i obezbeđenja u kojima je do dana početka primene ovog zakona započeto sprovođenje izvršenja okončati po odredbama ovog zakona. Takođe, i odredbom člana 6. stav 1. ovog Zakona propisano je da je postupak izvršenja i obezbeđenja hitan.

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da su ustavnom žalbom osporena dva izvršna postupka vođena između istog izvršnog poverioca protiv istog izvršnog dužnika u predmetima Osnovnog suda u Nišu I. 5474/10 (ranije Opštinskog suda u Nišu I. 2010/06) i I. 1003/011, koji su okončani rešenjima Osnovnog suda u Nišu I. 5747/10 i I. 1003/11 od 22. oktobra 2013. godine, tako što su izvršni postupci obustavljeni, zbog otvaranja stečajnog postupka nad izvršnim dužnikom.

Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupaka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije, i da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka uzme u obzir celokupni period trajanja postupaka od podnošenja predloga od 10. aprila 2006 . godine, kada je izvršni poverilac podneo predlog za izvršenje u predmetu I. 2010/06, kao i od 9. februara 2011. godine, kada je izvršni poverilac podneo predlog za izvršenje u predmetu I. 1003/11, pa do okončanja postupaka rešenjima Osnovnog suda u Nišu I. 5747/10 i I. 1003/11 donetim 22. oktobra 2013. godine, iz čega proizlazi da je prvi izvršni postupak trajao sedam i po godina, a drugi izvršni postupak duže od dve i po godine.

Ustavni sud konstatuje da se ustavnom žalbom osporavaju izvršni postupci jednog poverioca protiv istog izvršnog dužnika, koji su inicirani parničnim postupcima vođenim radi isplate novčanog potraživanja iz radnog odnosa, s tim da su izvršni postupci okončani na isti način i iz istog razloga, rešenjima o obustavljanju postupka zbog otvaranja stečaja nad izvršnim dužnikom, te se stoga ocena Suda o osnovanosti ustavne žalbe odnosi na oba izvršna postupka.

Ustavni sud je i ovom prilikom pošao od toga da je razumna dužina trajanja sudskog postupka relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca, koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinačnom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova, kao i priroda postavljenog zahteva, odnosno značaj raspravljanog prava za podnosioca ustavne žalbe su kriterijumi koji utiču na ocenu dužine trajanja postupka i određuju da li je postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Analizirajući dužinu trajanja osporenih izvršnih postupaka, Ustavni sud je utvrdio da je izvršni postupak u predmetu I. 5747/10 trajao sedam i po godina, a izvršni postupak u predmetu I. 1003/11 je trajao više od dve i po godine, i ocenio da izvršenje u oba izvršna postupka nije sprovedeno u okviru razumnog roka. Pri tome, Sud je imao u vidu prirodu izvršnog postupka u kome izvršni poverioci na prinudan način ostvaruju potraživanja utvrđena sudskim odlukama.

Ustavni sud je ocenio da u predmetnim izvršnim postupcima nije bilo složenih činjeničnih i pravnih pitanja o kojima bi se postupajući sud izjašnjavao. Sud je trebalo da odluči o podnetom predlogu za izvršenje i da sprovede odgovarajuće radnje kako bi izvršni poverilac namirio svoja potraživanja.

Bitna karakteristika izvršnog postupka je njegov prinudni karakter koji određuje osnovna načela tog postupka. Jedno od tih načela je načelo oficijelnosti koje od suda zahteva aktivno ponašanje sve do okončanja izvršnog postupka, te je sud dužan da hitno preduzima sve radnje koje treba da dovedu do sprovođenja izvršenja i okončanja izvršnog postupka, što u konkretnoj situaciji nije bio slučaj. Naime, izvršni sud, nakon što je odredio predloženo izvršenje u izvršnim postupcima, najpre popisom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika, nije preduzeo nijednu izvršnu radnju kako bi izvršenje bilo i sprovedeno, pa tako nije obavio niti pokušao da obavi popis pokretnih stvari izvršnog dužnika.

Dakle, Ustavni sud je ocenio da Opštinski sud u Nišu, a zatim Osnovni sud u Nišu, u predmetnim izvršnim postupcima nisu postupali u skladu sa načelom oficijelnosti i hitnosti, te je nedelotvorno postupanje izvršnog suda presudno uticalo na nerazumno dugo trajanje izvršnih postupaka.

Ustavni sud ocenjuje da su postavljeni zahtevi bili od materijalnog značaja za podnosioca ustavne žalbe, s obzirom na to da je predlozima za izvršenje traženo namirenje novčanog potraživanja proisteklog iz radnog odnosa po osnovu neisplaćenih zarada. Međutim, podnosilac je ipak u izvesnoj meri doprineo dužem trajanju postupaka, s obzirom na to da je u oba izvršna postupka, i to u predmetu I. 5747/10 tek nakon više od šest godina, a u predmetu I. 1003/11 posle godinu i više dana tražio od izvršnog suda promenu sredstava izvršenja u predmetn im izvršnim postupcima.

Dalje, Ustavni sud konstatuje da su se u konkretnom slučaju ispunili zakonski uslovi za obustavu osporenih izvršnih postupaka, kada je rešenjem Privrednog suda u Nišu St. 30/13 od 25. septembra 2013. godine otvoren stečajni postupak nad izvršnim dužnikom, u skladu sa odredbama člana 93. Zakona o stečaju („Službeni glasnik RS“, br. 104/09, 11/11 i 71/12-Odluka US).

S obzirom na izloženo, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, u izvršnim postupcima koji su vođeni pred Osnovnim sudom u Nišu u predmetima I. 5747/110 (inicijalno predmet Opštinskog suda u Nišu I. 2010/06 ) i I. 1003/11, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosiocu ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u ukupnom iznosu od 700 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosi lac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja, a p osebno dužinu trajanja predmetnih izvršnih postupka, kao i ponašanje podnosioca ustavne žalbe. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpe o zbog neažurnog postupanja sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete koja oštećenom treba da pruži odgovarajuće zadovoljenje.

7. U delu ustavne žalbe, kojim se ističe povreda prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da je taj zahtev preuranjen, imajući u vidu da je nad izvršnim dužnikom rešenjem Privrednog suda St. 30/13 od 25. septembra 2013. godine otvoren stečajni postupak, te da podnosilac ustavne žalbe ima mogućnost naplate svog potraživanja u stečajnom postupku. Stoga je Ustavni sud u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje, te je rešio kao u drugom delu tačke 1. izreke.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je i zahtev podnosioca za naknadu materijalne štete odbacio kao preuranjen, i rešio kao u tački 3. izreke, saglasno članu 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu.

8. S obzirom na izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.