Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe kao neblagovremene

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu izjavljenu protiv pravnosnažnih krivičnih presuda kao neblagovremenu. Žalba je podneta znatno nakon isteka zakonskog roka od 30 dana propisanog za akte donete u prelaznom periodu nakon usvajanja Ustava.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Srebrena Stojanovića iz Leskovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 20. maja 2010. godine doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Srebrena Stojanovića izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Leskovcu K. 641/03 od 8. decembra 2006. godine i presude Okružnog suda u Leskovcu Kž. 172/07 od 1. oktobra 2007. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Srebren Stojanović iz Leskovca podneo je Ustavnom sudu 20. marta 2010. godine nepotpisanu ustavnu žalbu, naslovljenu kao predstavka, protiv presude Opštinskog suda u Leskovcu K. 641/03 od 8. decembra 2006. godine i presude Okružnog suda u Leskovcu Kž. 172/07 od 1. oktobra 2007. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog odredbama člana 32. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo da je protiv osporenih presuda „uložio molbu Republičkom javnom tužiocu za zaštitu zakonitosti dana 12. novembra 2007. godine“ i da ista nije prihvaćena. Predložio je da Ustavni sud utvrdi da je povređeno označeno ustavno pravo na njegovu štetu.

2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno odredbi člana 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07), koji je stupio na snagu 6. decembra 2007. godine, sadržinski je identična navedenoj odredbi člana 170. Ustava.

Članom 113. istog Zakona propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojim je povređeno ili uskraćeno ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom, ako je taj akt ili radnja izvršena od dana proglašenja Ustava do dana stupanja na snagu ovog zakona (stav 2.), kao i da se ustavna žalba u slučaju iz stava 2. ovog člana može izjaviti u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona (stav 3.).

3. U sprovedenom prethodnom postupku, Ustavni sud je utvrdio da je osporena presuda Okružnog suda u Leskovcu Kž. 172/07 od 1. oktobra 2007. godine, kojom su odbijene žalbe postupajućeg javnog tužioca i branilaca okrivljenih i potvrđena osporena presuda Opštinskog suda u Leskovcu K. 641/03 od 8. decembra 2006. godine i time krivični postupak vođen protiv okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, pravnosnažno okončan, podnosiocu dostavljena najkasnije 12. novembra 2007. godine kada je, kako sam navodi, podneo inicijativu Republičkom javnom tužiocu za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti protiv osporenih presuda.

4. Saglasno odredbama čl. 419. i 421. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05 i 49/07), ovlašćenje za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti ima isključivo javni tužilac. Ustavni sud je, stoga, ocenio da se ovo vanredno pravno sredstvo u krivičnom postupku ne može smatrati pravnim sredstvom čijim iscrpljivanjem podnosilac ustavne žalbe stiče pravo na podnošenje ustavne žalbe, saglasno odredbama člana 170. Ustava i člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu. Kako zahtev za zaštitu zakonitosti nije pravno sredstvo čije izjavljivanje stoji na raspolaganju podnosiocu ustavne žalbe, to se i postupak po ovom pravnom sredstvu ne može smatrati pretpostavkom za podnošenje ustavne žalbe u smislu navedenih odredaba Ustava i Zakona, već se, prema pravnom stavu Ustavnog suda, u krivičnom postupku pravna sredstva iscrpljuju donošenjem odluke po žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude ili rešenja, odnosno po žalbi protiv drugostepene presude, kada je ona u skladu sa zakonom dozvoljena.

Ustavni sud je utvrdio da su osporene presude donete u periodu od dana proglašenja Ustava do dana stupanja na snagu Zakona o Ustavnom sudu i da se ustavna žalba, u konkretnom slučaju, prema odredbi člana 113. stav 3. istog Zakona, mogla izjaviti u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. Imajući u vidu da je Zakon o Ustavnom sudu stupio na snagu 6. decembra 2007. godine, da je osporena presuda Okružnog suda u Leskovcu Kž. 172/07 od 1. oktobra 2007. godine podnosiocu ustavne žalbe dostavljena najkasnije 12. novembra 2007. godine kada je podnosilac Republičkom javnom tužilaštvu podneo inicijativu za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti i da je ustavna žalba izjavljena 24. aprila 2009. godine, Ustavni sud je podnetu žalbu odbacio kao neblagovremenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu, jer je izjavljena po isteku roka od 30 dana propisanog odredbom člana 113. stav 3. Zakona.

5. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe kao neblagovremene

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti