Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe protiv procesnih akata u krivičnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja o sprovođenju istrage, optužnice i rešenja o odbacivanju prigovora na optužnicu. Navedeni akti ne predstavljaju pojedinačne pravne akte protiv kojih se, u smislu Ustava, može podneti ustavna žalba.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Vladimira Cerovića iz Užica, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 20. maja 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Vladimira Cerovića izjavljena protiv rešenja istražnog sudije Opštinskog suda u Užicu Ki. 171/06 od 26. juna 2006. godine, optužnice Opštinskog javnog tužilaštva u Užicu KT. 218/06 od 26. avgusta 2008. godine i rešenja Osnovnog suda u Užicu K. 100/10 Kv. 58/10 od 11. marta 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Vladimir Cerović iz Užica podneo je Ustavnom sudu 20. marta 2010. godine ustavnu žalbu protiv rešenja istražnog sudije Opštinskog suda u Užicu Ki. 171/06 od 26. juna 2006. godine, optužnice Opštinskog javnog tužilaštva u Užicu KT. 218/06 od 26. avgusta 2008. godine i rešenja Osnovnog suda u Užicu K. 100/10 Kv. 58/10 od 11. marta 2010. godine, zbog povrede prava na dostojanstvo i slobodan razvoj ličnosti, prava na pravično suđenje, posebnih prava okrivljenog, prava na pravnu sigurnost u kaznenom pravu i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, zajemčenih odredbama čl. 23, 32, 33, 34. i 36. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je navedeno: da je osporenim rešenjem istražnog sudije Opštinskog suda u Užicu Ki. 171/06 od 26. juna 2006. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na izjavljivanje žalbe protiv svake odluke u krivičnom postupku kojom se odlučuje o nekom njegovom pravu tako što se podnosilac, doveden u stvarnu i pravnu zabludu od strane poimenično nabrojanih lica, odrekao prava na žalbu protiv osporenog rešenja, što je uneto u zapisnik o ispitivanju okrivljenog od 26. juna 2006. godine; da je osporenom optužnicom Opštinskog javnog tužilaštva u Užicu KT. 218/06 od 26. avgusta 2008. godine povređeno osnovno načelo krivičnog postupka iz člana 4. ZKP „jer je prilikom prvog ispitivanja podnosioca kao okrivljenog isti obavešten o jednom krivičnom delu i o dokazima optužbe za to krivično delo, a optužnicom se tereti za drugo krivično delo bez dokaza optužbe za to drugo krivično delo“; da je osporenim rešenjem Osnovnog suda u Užicu K. 100/10 Kv. 58/10 od 11. marta 2010. godine odbačen kao nedozvoljen prigovor podnosioca izjavljen protiv osporene optužnice „iako je isti sud u drugom veću odbio kao neosnovan prigovor saoptuženog J.V. izjavljen protiv iste optužnice, čime su povređena krivičnoprocesna prava podnosioca kao okrivljenog iz čl. 32, 33, 34. i 36. Ustava“. Podnosilac ustavne žalbe je predložio da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi da su mu osporenim aktima povređena označena prava, poništi osporene akte i obaveže Osnovno javno tužilaštvo u Užicu i Osnovni sud u Užicu da, u roku od 15 dana, uklone sve štetne posledice koje su proizveli donošenjem napred navedenih odluka.

2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07), koji je stupio na snagu 6. decembra 2007. godine, sadržinski je identična navedenoj odredbi člana 170. Ustava.

Odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta koji je donet ili radnje koja je izvršena nakon proglašenja Ustava Republike Srbije, odnosno nakon 8. novembra 2006. godine.

3. U sprovedenom prethodnom postupku, Ustavni sud je utvrdio: da je osporenim rešenjem istražnog sudije Opštinskog suda u Užicu Ki. 171/06, koje je doneto na zapisniku o ispitivanju okrivljenog od 26. juna 2006. godine, odlučeno da se protiv podnosioca ustavne žalbe sprovede istraga zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio krivično delo nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 i 111/09) (u daljem tekstu: KZ); da su podnosilac ustavne žalbe i njegov branilac u tom postupku potpisali navedeni zapisnik i izjavu da ne traže pismeni otpravak rešenja i da se odriču prava na žalbu protiv osporenog rešenja; da je Opštinsko javno tužilaštvo u Užicu podiglo osporenu optužnicu KT. 218/06 od 26. avgusta 2008. godine koja je primljena u Opštinskom sudu u Užicu 28. avgusta 2008. godine, protiv okrivljenog J.V. zbog osnovane sumnje da je izvršio krivično delo teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. KZ i protiv okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, zbog osnovane sumnje da je izvršio krivično delo laka telesna povreda iz člana 122. stav 2. u vezi stava 1. KZ; da je osporenim rešenjem Osnovnog suda u Užicu K. 100/10 Kv. 58/10 od 11. marta 2010. godine odbačen kao nedozvoljen prigovor podnosioca ustavne žalbe podnet protiv osporene optužnice.

4. Ustavni sud je, odlučujući o delu ustavne žalbe u kome je osporeno rešenje istražnog sudije Opštinskog suda u Užicu Ki. 171/06 od 26. juna 2006. godine, utvrdio da je isto doneto pre proglašenja Ustava Republike Srbije. Ustavni sud je, stoga, podnetu ustavnu žalbu u ovom delu odbacio kao nedopuštenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje protiv navedenog akta.

5. Odlučujući o delu ustavne žalbe u kome su osporeni optužnica Opštinskog javnog tužilaštva u Užicu KT. 218/06 od 26. avgusta 2008. godine i rešenje Osnovnog suda u Užicu K. 100/10 Kv. 58/10 od 11. marta 2010. godine, Ustavni sud je utvrdio da ovi akti ne predstavljaju pojedinačne pravne akte kojima je odlučivano o pravima, obavezama ili krivičnoj odgovornosti podnosioca ustavne žalbe i protiv kojih se, u smislu odredaba člana 170. Ustava i člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavna žalba može podneti. Naime, Ustavni sud ukazuje da je optužnica akt kojim ovlašćeni tužilac pokreće krivični postupak u kome će redovni krivični sud, nakon izvođenja svih potrebnih dokaza na zakonom propisan način, pravnosnažno odlučiti o osnovanosti same optužnice i posledično - o krivičnoj odgovornosti okrivljenog, a ne akt kojim se odlučuje o pravima, obavezama ili krivičnoj odgovornosti podnosioca ustavne žalbe. S druge strane, Ustavni sud ukazuje i da je osporeno rešenje Osnovnog suda u Užicu K. 100/10 Kv. 58/10 od 11. marta 2010. doneto u postupku ispitivanja optužnice podignute od strane nadležnog tužilaštva protiv podnosioca ustavne žalbe kao saokrivljenog, a po njegovom prigovoru. Ustavni sud s tim u vezi konstatuje da je za podizanje optužnice protiv nekog lica dovoljna i osnovana sumnja, kao stepen izvesnosti da je to lice, odnosno okrivljeni, izvršilo krivično delo, koja proizlazi iz do tada prikupljenih dokaza. Rešenjem kojim se odlučuje o prigovoru protiv optužnice ceni se samo da li iz spisa predmeta proizlazi osnovana sumnja da je okrivljeni izvršio krivično delo koje mu se stavlja na teret, a sve činjenice i okolnosti sud utvrđuje i razjašnjava na glavnom pretresu, kada će, po potrebi, izvesti i druge dokaze radi utvrđivanja da li je okrivljeni, i ako jeste, na koji način je izvršio krivično delo koje mu je optužnicom stavljeno na teret i da li je krivično odgovoran. Iz ovoga sledi da sudska kontrola optužnice predstavlja postupak stavljanja okrivljenog pod optužbu, odnosno posebnu fazu prethodnog krivičnog postupka. Međutim, ukoliko je prigovor protiv optužnice procesno nedozvoljen, kao u konkretnom slučaju, sud donosi rešenje kojim se takav prigovor odbacuje. Okrivljeni će, u daljem toku krivičnog postupka, u fazi kontradiktornog i javnog glavnog pretresa, imati pravo i mogućnost da osporava kako postojanje dokaza u pogledu krivičnog dela čije izvršenje mu se optužnicom stavlja na teret, tako i svoju krivičnu odgovornost.

Ustavni sud je imao u vidu i navode podnosioca ustavne žalbe o različitom postupanju istog suda po prigovorima podnosioca i saoptuženog lica protiv iste optužnice, ali nalazi da su ovi navodi očigledno neosnovani, jer iz same optužnice proizlazi da su ova lica optužena za različita dela, te stoga i nisu u istovetnoj pravnoj i činjeničnoj situaciji.

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je utvrdio da osporena rešenja po svojoj pravnoj prirodi predstavljaju procesna rešenja kojima se, u fazi prethodnog krivičnog postupka, u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 49/07, 122/08 i 72/09), ceni ispunjenost formalnih uslova za vođenje krivičnog postupka, a ne pojedinačne pravne akte kojima se odlučuje o pravima i obavezama fizičkih ili pravnih lica i protiv kojih se, u smislu odredaba člana 170. Ustava i člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavna žalba može podneti.

Ustavni sud je ustavnu žalbu i u ovom delu, u kome su osporeni optužnica Opštinskog javnog tužilaštva u Užicu KT. 218/06 od 26. avgusta 2008. godine i rešenje Osnovnog suda u Užicu K. 100/10 Kv. 58/10 od 11. marta 2010. godine, odbacio kao nedopuštenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona u Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

6. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe protiv procesnih akata u krivičnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti