Odluka Ustavnog suda o odbijanju žalbe zbog trajanja pritvora M. K. A

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio ustavnu žalbu M. K. A. iz Vršca zbog istaknute povrede prava na ograničeno trajanje pritvora. Sud je ocenio da su redovni sudovi naveli relevantne i dovoljne razloge za produženje pritvora, postupajući sa neophodnom hitnošću u skladu sa zakonom.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-16567/2024
28.04.2026.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Vladan Petrov, predsednik Veća, i sudije dr Mihajlo Rabrenović, dr Zoran Lončar, dr Atila Dudaš (Dudás Attila), dr Bojan Tubić, Jelena Deretić, dr Dobrosav Milovanović i dr Nikola Banjac, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. K. A. iz Vršca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 28. aprila 2026. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba M. K. A. izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Pančevu Kž.2. 215/24 od 22. oktobra 2024. godine i rešenja istog suda Kž.2. 216/24 od 22. oktobra 2024. godine u odnosu na istaknutu povredu prava na ograničeno trajanje pritvora iz člana 31. stav 2. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. K. A. iz Vršca podneo je Ustavnom sudu, 27. novembra 2024. godine, preko punomoćnika S. Ć, advokata iz Beograda, ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Pančevu Kž.2. 215/24 od 22. oktobra 2024. godine i rešenja istog suda Kž.2. 216/24 od 22. oktobra 2024. godine, zbog povrede prava iz čl. 27, 30, 31. i 32. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava iz člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Kako se pravo garantovano označenom odredbom Evropske konvencije sadržinski ne razlikuje od prava zajemčenog Ustavom, to Ustavni sud postojanje njegove povrede ceni u odnosu na odgovarajuću odredbu Ustava.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da „prvostepeni sud uopšte ne dostavlja spise po žalbi drugostepenom sudu u zakonom propisanim rokovima, a drugostepeni sud uopšte ne odlučuje u zakonom propisanom roku, što sve ima za posledicu da se po podnetim žalbama na pritvor branioca ne odlučuje u periodu znatno dužem od onog propisanog zakonom, te da taj period često iznosi i po 30 i više dana, a što je apsolutne nedopušteno“; da su osporena rešenja nezakonita i nepravilna; da je braniocu uručeno rešenje o produženju pritvora, kojim je pritvor produžen do 14. novembra 2024. godine, a da o žalbi na rešenje o produženju pritvora od septembra 2024. godine još uvek nije odlučeno; da „redovni sudovi ne samo da ne daju apstraktne ili konkretne razloge, već ih oni uopšte ne daju, niti jednom rečju – prosto kao da nisu priloženi, odnosno kao da ni ne egzistiraju u spisima predmeta. Redovni sudovi samo prosto ponavljaju zaključke iznete u prethodnim rešenjima, iste ne sagledavaju u kontekstu priloženih dokaza, niti proteka vremena za koji je podnosilac ustavne žalbe lišen slobode, te u tom smislu uopšte i ne daju konkretne i jasne razloge za svoju odluku“; da pritvor okrivljenom, ovde podnosiocu ustavne žalbe, nije sveden na najkraće neophodno vreme; da su postupajući sudovi ignorisali predlog branioca da se pritvor zameni blažom merom.

Predloženo je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, da utvrdi povredu označenih prava, kao i da poništi osporene akte.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može podneti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

- da je rešenjem Osnovnog suda u Vršcu Kpp. 22/24 od 19. marta 2024. godine prema okrivljenom, ovde podnosiocu ustavne žalbe, određen pritvor na osnovu člana 211. stav 1. tačka 3. Zakonika o krivičnom postupku, a koji mu se računa od 17. marta 2024. godine od 21,00 časova;

- da je protiv podnosioca Osnovno javno tužilaštvo u Vršcu 13. juna 2024. godine podiglo optužnicu Kto. 4/24. Podnosiocu je stavljeno na teret krivično delo protivpravno lišenje slobode iz člana 132. stav 1. Krivičnog zakonika u sticaju sa krivičnim delima razbojništvo iz člana 206. stav 1. Krivičnog zakonika, zlostavljanje i mučenje iz člana 137. stav 1. Krivičnog zakonika u vezi sa članom 33. Krivičnog zakonika i krivično delo iznude u pokušaju iz člana 214. stav 1. u vezi sa članom 30. Krivičnog zakonika;

- da je rešenjem Osnovnog suda u Vršcu Kv. 270/24 od 7. oktobra 2024. godine produžen pritvor prema podnosiocu na osnovu člana 211. stav 1. tačka 3. Zakonika o krivičnom postupku. Protiv navedenog rešenja je okrivljeni putem branioca izjavio žalbu 14. oktobra 2024. godine, a koja je osporenim rešenjem Višeg suda u Pančevu Kž.2. 215/24 od 22. oktobra 2024. godine odbijena kao neosnovana.

U obrazloženju osporenog rešenja je, između ostalog, navedeno da je „po stavu Višeg suda u Pančevu, kao suda pravnog leka, pravilno Osnovni sud u Vršcu pobijanim rešenjem Kv. 270/24 od 7. oktobra 2024. godine, produžio pritvor prema okrivljenom K. A. M. iz Vršca zbog osnovane sumnje da je izvršio krivično delo protivpravno lišenje slobode iz člana 132. stav 1. Krivičnog zakonika u sticaju s krivičnim delom razbojništvo iz člana 206. stav 1. Krivičnog zakonika i krivičnim delom zlostavljanje i mučenje iz člana 137. stav 1. Krivičnog zakonika, u saizvršilaštvu u smislu člana 33. Krivičnog zakonika kao i krivičnog dela iznude u pokušaju iz člana 214. stav 1. Krivičnog zakonika u smislu člana 30. Krivičnog zakonika; na osnovu odredbe čl. 211. stav 1. tačka 3. ZKP i člana 216. Zakonika o krivičnom postupku; koji pritvor je određen rešenjem sudije za prethodni postupak Osnovnog suda u Vršcu Kpp. 22/24 od 19. marta 2024. godine koji mu se računa od dana i časa lišenja slobode tj. od 17. marta 2024.g. od 21:00 časova; poslednji put produžen rešenjem Osnovnog suda u Vršcu Kv. 202/24 od 9. avgusta 2024. godine, kojim je određeno da pritvor može trajati najduže do 15. septembra 2024. godine do 21:00 čas; za još najduže 30 dana, tako da isti po ovom rešenju ima trajati do 15. oktobra 2024. godine do 21:00 čas (…) Po stavu suda pravnog leka, iz prikupljenih dokaza tokom postupka navedenih u obrazloženju ožalbenog rešenja na strani 3 poslednji pasus i strani 4 kao i strani 5 prvi pasus, proizilazi postojanje osnovane sumnje da je okrivljeni M. K. A. izvršio krivično delo protivpravno lišenje slobode iz člana 132. stav 1. Krivičnog zakonika u sticaju s krivičnim delom razbojništvo iz člana 206. stav 1. Krivičnog zakonika i krivičnim delom zlostavljanje i mučenje iz člana 137. stav 1. Krivičnog zakonika, u saizvršilaštvu u smislu člana 33. Krivičnog zakonika kao i krivično delo iznude u pokušaju iz člana 214. stav 1. Krivičnog zakonika u smislu člana 30. Krivičnog zakonika, kako je navedeno u optužnici OJT Vršac Kto. 4/24 od 13 juna 2024. godine.

Ujedno, po stavu suda pravnog leka, a imajući u vidu osobite okolnosti koje postoje na strani okrivljenog K. A. M, opravdano je prvostepeni sud produžio pritvor okrivljenom u smislu odredbe člana 211. stav 1. tačka 3. Zakonika o krivičnom postupku jer isti ukazuju da će okrivljeni u situaciji da se nađe na slobodi u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo, što će biti od uticaja na nesmetano vođenje krivičnog postupka. Ovo s toga što iz spisa predmeta kao i iz dokaza iz spisa proizilazi: da je okrivljeni K. A. M. osuđivano lice zbog krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz čl. 246a stav 1. Krivičnog zakonika na novčanu kaznu od 100.000,00 dinara presudom Osnovnog suda u Vršcu ZK.17/21 od 24. februara 2021. godine; da proizilazi osnovana sumnja da okrivljeni u dužem vremenskom periodu koristi psihoaktivne supstance kao i da je kritičnom prilikom bio pod uticajem kanabinoida i kokaina, koja osnovana sumnja proizilazi iz izveštaja o rezultatima toksikološko hemijske analize VMA od 27. marta 2024. godine; da iz obavljenog neuropsihijatrijskog veštačenja i veštačenja obavljenog od strane psihologa proizilazi osnovana sumnja da je okrivljeni granično organizovana, emocionalno nestabilna ličnost sa problematičnom kontrolom afekata i impulsa, a koji opis ličnosti je detaljno prvostepeni sud naveo na strani 5 pretposlednji pasus i strani 6 prvi pasus ožalbenog rešenja; ceneći pri tom da na strani okrivljenog postoji osnovana sumnja da je izrazito adiktivno spreman sa hostilnom šaržom koja se oslobađa pod uticajem PAS, kada kontrole instance slabe i da postoji tendencija ka gubitku kontrole nad agresivnim pulzijama, što može stvoriti prostor za destruktivne oblike reagovanja; da postoji osnovana sumnja odnosno verovatnoća za agresivno ponašanje koje se uvećava u slučaju korišćenja PAS (marihuane i kokaina).

Navedene osobite okolnosti koje je prvostepeni sud detaljno obrazložio, po stavu suda pravnog leka, ukazuju da je prvostepeni sud jasno, neprotivrečno i razložno obrazložio osobite okolnosti koje postoje na strani okrivljenog M. K. A, a opravdavaju zaključak prvostepenog suda u pogledu postojana konkretne opasnosti da će okrivljeni u situaciji da se nađe na slobodi nastaviti s vršenjem krivičnih dela. Imajući u vidu brojnost i značaj osobitih okolnosti koje postoje na strani okrivljenog, pravilno je prvostepeni sud izveo zaključak da se pritvor u odnosu na okrivljenog pojavljuje kao nužna i neophodna mera za obezbeđenje prisustva okrivljenog suđenju i da se nijednom blažom merom ne bi postigla ista svrha.

Nijedan navod iznet u žalbi branioca okrivljenog ne dovodi u pitanje pravilan i na zakonu zasnovan stav prvostepenog suda. Ovo s toga što stručna odbrana u žalbi prilikom ocene osnovanosti produženja pritvora prema okrivljenom u smislu odredbe člana 211. stav 3. ZKP, ističe da razlozi kojima se rukovodio prvostepeni sud prilikom produženja pritvora su apstraktni, a da bi se prema jednom licu produžno pritvor opasnost za ponavljanje krivičnog dela u kratkom vremenskom intervalu mora da bude konkretna (izvesna i realna) kao i da bi se blažim merama propisane odredbom člana 188. ZKP, posebno zabranom napuštanja boravišta, zabranom napuštanja stana kao i polaganjem jemstva u iznosu od 600.000,00 dinara postigla ista svrha; što je od strane suda pravnog leka ocenjeno kao neosnovano. Ovo s toga što stručna odbrana prilikom izvođenja zaključka ne dovodi sve osobite okolnosti, koje je pravilno prvostepeni sud imao u vidu, u međusobnu vezu već razmatra jednu po jednu osobitu okolnost kada izvlači zaključak, suprotan od zaključka prvostepenog suda. Poziva se na propuštanje roka od strane prvostepenog suda, smatrajući da se uvidom u spis može utvrditi da rešenje o potvrđivanju optužnice nije doneto u kratkom roku (što će biti predmet razmatranja suda koji donosi odluku o žalbi na navedeno rešenje), što nije zadatak veća koje donosi odluku u pogledu žalbe na produženje pritvora. Ujedno, stoji činjenica da u spisima predmeta postoji sudsko medicinsko veštačenje (popis spisa 277-290) izvršeno od strane specijaliste sudske medicine stalnog sudskog veštaka dr Lj.B, koje veštačenje sadrži u sebi opis telesnih povreda kod oštećenog N.L. kao i mehanizam zadobijanja istih sa kvalifikacijom da se radi o lakim telesnim povredama; s napomenom da iz spisa predmeta proizilazi da je branilac advokat S. Ć. angažovan 27. avgusta 2024. godine, a da je Osnovnom sudu priložio punomoć 9. septembra 2024. godine, što ukazuje da u vreme dostavljanja sudsko medicinskog veštačenja OJT Vršac 22. avgusta 2024. godine nije bio branilac okrivljenog; s tim da iz spisa predmeta ne proizilazi da je braniocu uskraćeno da razmatra spise predmeta, što je njegovo pravo, a navedeni nalaz i mišljenje se nalazi u spisu; tako da navedeni navodi nisu od uticaja na drugačiji zaključak suda niti dovode u pitanje zakonitost navedenog veštačenja; s tim ako stručna odbrana smatra da se radi o nezakonitom dokazu može da stavi predlog sudu za izdvajanje istog. Prilikom donošenja odluke prvostepeni sud je cenio da na strani okrivljenog M. K. A. postoji osnovana sumnja da u dužem vremenskom periodu koristi PAS; da je kritičnom prilikom bio pod dejstvom PAS što je potvrdila toksikološko hemijska analiza urina okrivljenog, u kojoj situaciji se povećava verovatnoća za agresivno ponašanje okrivljenog; pri tom imao u vidu i strukturu ličnosti okrivljenog koja je detaljno opisana od strane prvostepenog suda, a proizilazi iz obavljenog neuropsihijatrijskog i psihološkog veštačenja okrivljenog. Imajući u vidu sve navedeno, po stavu suda pravnog leka prvostepeni sud je jasno, neprotivrečno i detaljno izneo osobite okolnosti koje postoje na strani okrivljenog, a ukazuju na neophodnost i nužnost produžena pritvora; pri tom imajući u vidu i da se okrivljeni nalazi u pritvoru od 17. marta 2024. godine, koja vremenska distanca nije od uticaja na drugačiji zaključak suda ceneći pri tom značaj osobitih okolnosti koje postoje na strani okrivljenog. Sve osobite okolnosti koje se posmatraju u njihovoj međusobnoj zavisnosti i povezanosti ukazuju da se za sada nijednom blažom merom ne bi postigla ista svrha i da se pritvor pojavljuje kao nužna i neophodna mera za obezbeđenje prisustva okrivljenog i nesmetanog vođenja krivičnog postupka; što se odnosi i na stavljene predloge od strane stručne odbrane u pogledu izricanja zabrane napuštanja stana odnosno zabrane napuštanja boravišta kao i polaganja jemstva u iznosu od 600.000,00 dinara. Specifičnost osobitih okolnosti koje su detaljno opisane u ožalbenom rešenju Osnovnog suda u Vršcu na strani 5 i 6 prvi pasus, opravdavaju izneti zaključak prvostepenog suda o neophodnosti i nužnosti produženja pritvora. Ceneći izneto, po stavu suda pravnog leka, niti je učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka na koju ukazuje stručna odbrana u žalbi, niti je činjenično stanje pogrešno utvrđeno, niti je pogrešno primenjen krivični zakon“;

- da je rešenjem Osnovnog suda u Vršcu Kv. 276/24 od 10. oktobra 2024. godine prema podnosiocu produžen pritvor na osnovu člana 211. stav 1. tačka 3. Zakonika o krivičnom postupku. Protiv navedenog rešenja branilac podnosioca je izjavio žalbu 16. oktobra 2024. godine, a koja je osporenim rešenjem Višeg suda u Pančevu Kž.2. 216/24 od 22. oktobra 2024. godine odbijena kao neosnovana;

U obrazloženju osporenog rešenja je, između ostalog, navedeno da je „po stavu drugostepenog suda, pravilno prvostepeni sud iz prikupljenih dokaza tokom postupka navedenih u obrazloženju ožalbenog rešenja, našao postojanje osnovane sumnje da je okrivljeni izvršio krivično delo protivpravno lišenje slobode iz člana 132. stav 1 Krivičnog zakonika u sticaju sa krivičnim delima razbojništvo iz člana 206. stav 1. Krivičnog zakonika, zlostavljanje i mučenje iz člana 137. stav 1. Krivičnog zakonika kao saizvršilan u vezi člana 33. Krivičnog zakonika i iznuda iz člana 214. stav 1 Krivičnog zakonika u pokušaju u vezi člana 30. Krivičnog zakonika.

Prilikom zaključka prvostepenog suda u ožalbenom rešenju u pogledu postojanja osobitih okolnosti koje ukazuju da će okrivljeni M. K. A. u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo, u slučaju da se nađe na slobodi i da će to biti od uticaja na nesmetano vođenje krivičnog postupka, prvostepeni sud je imao u vidu okolnosti da je okrivljeni M. K. A. osuđivano lice zbog krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a. stav 1. Krivičnog zakonika na novčanu kaznu od 100.000,00 dinara, da proizilazi osnovana sumnja da okrivljeni u dužem vremenskom periodu koristi psihoaktivne supstance kao i da je kritičnom prilikom bio pod uticajem kanabinoida i kokaina, što proizilazi iz izveštaja o rezultatima toksikološko hemijske analize VMA od 27. marta 2024. godine, kao i da iz obavljenog neuropsihijatrijskog veštačenja i veštačenja obavljenog od strane psihologa proizilazi da je okrivljeni granično organizovana, emocionalno nestabilna ličnost sa problematičnom kontrolom afekata i impulsa, peneći pri tom da na strani okrivljenog postoji osnovana sumnja da je izrazito adiktivno spreman sa hostilnom šaržom koja se oslobađa pod uticajem psihoaktivnih supstanci, kada kontrole instance slabe i da postoji tendencija ka gubitku kontrole nad agresivnim pulzijama, što može stvoriti prostor za destruktivne oblike reagovanja, da postoji osnovana sumnja odnosno verovatnoća za agresivno ponašanje koje se uvećava u slučaju korišćenja psihoaktivnih supstanci (marihuane i kokaina). Navedene osobite okolnosti i po stavu drugostepenog suda ukazuju da je prvostepeni sud jasno, neprotivrečno i razložno obrazložio osobite okolnosti koje postoje na strani okrivljenog, koje opravdavaju zaključak prvostepenog suda u pogledu postojanja konkretne opasnosti da će okrivljeni u situaciji da se nađe na slobodi ponoviti krivično delo u kratkom vremenskom periodu.

Imajući u vidu brojnost i značaj osobitih okolnosti, pravilno je prvostepeni sud, po stavu suda pravnog leka, izveo zaključak da se pritvor pojavljuje kao nužna i neophodna mera za obezbeđenje prisustva okrivljenog u postupku i da se nijednom blažom merom ne bi postigla ista svrha. Nasuprot žalbenim navodima, prvostepeni sud je prilikom donošenja odluke razmatrao mogućnost primene blaže mere prema okrivljenom, našavši da u situaciji brojnosti i značaja osobitih okolnosti i okolnosti koje postoje na strani okrivljenog se mera pritvora, kao najstrožija mera, pojavljuje kao nužna i neophodna mera da bi se obezbedilo prisustvo okrivljenog i nesmetanog vođenja krivičnog postupka“;

- da su rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Kž.2. 2680/24 od 8. novembra 2024. godine odbijene žalbe okrivljenog M. K. A. i R.T. izjavljene protiv rešenja Osnovnog suda u Vršcu Kv. 145/24 od 9. septembra 2024. godine, a kojim je potvrđena optužnica Osnovnog javnog tužilaštva u Vršcu Kto. 4/24 od 13. juna 2024. godine.

4. Odredbama Ustava na čiju povredu se poziva podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo na ličnu slobodu i bezbednost i da je lišenje slobode dopušteno samo iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom, kao i da svako ko je lišen slobode ima pravo žalbe sudu, koji je dužan da hitno odluči o zakonitosti lišenja slobode i da naredi puštanje na slobodu ako je lišenje slobode bilo nezakonito (član 27. st. 1. i 3.); da lice za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo može biti pritvoreno samo na osnovu odluke suda, ako je pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnog postupka (člana 30. stav 1.); da sud trajanje pritvora svodi na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvora, da pritvor određen odlukom prvostepenog suda traje u istrazi najduže tri meseca, a viši sud ga može, u skladu sa zakonom, produžiti na još tri meseca, da ako se do isteka ovog vremena ne bude podignuta optužnica, okrivljeni pušta na slobodu (član 31. stav 1.); da posle podizanja optužnice trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, u skladu sa zakonom (član 31. stav 2.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.).

Odredbama Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13, 55/14, 35/19, 27/21 – Odluka US i 62/21 – Odluka US) propisano je: da pre donošenja pravnosnažne odluke o izricanju krivične sankcije, okrivljenom mogu biti ograničene slobode i prava samo u meri neophodnoj za ostvarenje cilja postupka, pod uslovima propisanim ovim zakonikom (član 10. stav 1.); da se pritvor može odrediti samo pod uslovima predviđenim u ovom zakoniku i samo ako se ista svrha ne može ostvariti drugom merom, da je dužnost svih organa koji učestvuju u krivičnom postupku i organa koji im pružaju pravnu pomoć da trajanje pritvora svedu na najkraće neophodno vreme i da postupaju sa naročitom hitnošću ako se okrivljeni nalazi u pritvoru i da će se u toku celog postupka pritvor ukinuti čim prestanu razlozi na osnovu kojih je bio određen (član 210. st. 1. do 3.); da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako postoje okolnosti koje ukazuju da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo ili dovršiti pokušano krivično delo ili učiniti krivično delo kojim preti (član 211. stav 1. tačka 3)); da se od predaje optužnice sudu pa do upućivanja okrivljenog na izdržavanje krivične sankcije koja se sastoji u lišenju slobode, pritvor može odrediti, produžiti ili ukinuti rešenjem veća (član 216. stav 1.); da se rešenje o određivanju, produženju ili ukidanju pritvora donosi po službenoj dužnosti ili na predlog stranaka i branioca (član 216. stav 2.); da je veće dužno da i bez predloga stranaka i branioca ispita da li još postoje razlozi za pritvor i da donese rešenje o produženju ili ukidanju pritvora, po isteku svakih 30 dana do potvrđivanja optužnice, a po isteku svakih 60 dana nakon potvrđivanja optužnice pa do donošenja prvostepene presude (član 216. stav 3.);

Krivičnim zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05 - ispravka, 107/05 - ispravka, 72/09, 111/09, 121/12, 104/13, 108/14, 94/16 i 35/19) propisano je: da će se ko drugog protivpravno zatvori, drži zatvorenog ili mu na drugi način protivpravno oduzme ili ograniči slobodu kretanja, kazniti zatvorom do tri godine (član 132. stav 1.) da će se ko zlostavlja drugog ili prema njemu postupa na način kojim se vređa ljudsko dostojanstvo, kazniti zatvorom do jedne godine (član 137. stav 1.); da će se ko upotrebom sile protiv nekog lica ili pretnjom da će neposredno napasti na život ili telo oduzme tuđu pokretnu stvar u nameri da njenim prisvajanjem sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist, kazniti zatvorom od dve do deset godina (član 206. stav 1.); da će se ko u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist, silom ili pretnjom prinudi drugog da nešto učini ili ne učini na štetu svoje ili tuđe imovine, kazniti zatvorom od jedne do osam godina (član 214. stav 1.).

5. Podnosilac smatra da mu je osporenim rešenjima Višeg suda u Pančevu Kž.2. 215/24 od 22. oktobra 2024. godine i Kž.2. 216/24 od 22. oktobra 2024. godine povređeno pravo na slobodu i bezbednost, pravo na ograničeno trajanje pritvora i pravo na pravično suđenje iz čl. 27, 31. i 32. Ustava. Ustavni sud je istaknute povrede prava cenio kroz istaknutu povredu prava iz člana 31. stav 2. Ustava, budući da su navodi kojima se obrazlažu povrede navedenih prava identični.

Ustavni sud ističe da postojanje osnovane sumnje na kojoj se zasniva lišenje slobode, utemeljene na relevantnim dokazima, predstavlja suštinski deo garancija protiv proizvoljnog hapšenja i predstavlja conditio sine qua non kako za određivanje, tako i za produženje mere pritvora. Istovremeno, Ustavni sud naglašava da se ne može upuštati u instanciono odlučivanje/rezonovanje, kao i da nije u njegovoj nadležnosti da ceni da li na osnovu dokaza na kojima se zasniva rešenje o određivanju ili produženju mere pritvora, proizlazi osnovana sumnja da je neko lice izvršilo krivično delo.

Ustavni sud je u više svojih odluka (videti, pored ostalih, Odluku Už-4940/2010 od 31. marta 2011. godine, tačka 5. obrazloženja) zauzeo stanovište da dužina trajanja pritvora koja neće dovesti do povrede Ustavom zajemčenog prava iz člana 31. stav 2. podrazumeva da nadležni sudovi u svojim odlukama navode relevantne i dovoljne razloge kojima opravdavaju trajanje mere pritvora i pokazuju posebnu hitnost u vođenju postupka.

Prilikom ocene osnovanosti navoda ustavne žalbe u odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 31. stav 2. Ustava, Ustavni sud i u ovom ustavnosudskom predmetu polazi od već zauzetog stava da ustavno jemstvo da sud trajanje pritvora svodi na najkraće vreme, imajući u vidu razloge pritvora, znači obavezu nadležnih sudova da u svojim odlukama navedu relevantne i dovoljne razloge kojima se opravdava trajanje mere pritvora, kao i da u vođenju postupka u kome se prema okrivljenom primenjuje mera pritvora pokažu primerenu hitnost.

Ustavni sud konstatuje da trajanje pritvora od podizanja optužnice do završetka krivičnog postupka Ustavom i Zakonikom o krivičnom postupku nije ograničeno, ali je nadležni sud, saglasno odredbama člana 31. stav 2. Ustava i člana 210. st. 2. i 3. i člana 216. Zakonika o krivičnom postupku, dužan da trajanje pritvora svede na najkraće neophodno vreme, u skladu sa zakonom, i da u određenim vremenskim intervalima, po službenoj dužnosti i bez predloga stranaka, ispita da li još postoje razlozi za zadržavanje lica u pritvoru ili ne, odnosno da pažljivo ispita opravdanost produženja pritvora s obzirom na okolnosti svakog konkretnog slučaja i podrobno obrazloži razloge zbog kojih smatra da legalni i legitimni ciljevi pritvora i dalje postoje. Ukoliko takvi razlozi i dalje postoje, pritvor se rešenjem produžava do dalje odluke suda, a najduže dok ne istekne kazna zatvora izrečena prvostepenom presudom. Takođe, nadležni sud je dužan da sa naročitom hitnošću postupa u pritvorskim predmetima. Inače, podnosilac se u pritvoru nalazi počev od 17. marta 2024. godine, tako da je zaključno sa trenutkom izjavljivanja ustavne žalbe, podnosilac u pritvoru boravio osam meseci.

Ocenjujući u konkretnom slučaju navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta povrede zajemčenog prava iz člana 31. stav 2. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da je nadležni sud, po službenoj dužnosti, blagovremeno i bez predloga okrivljenog ispitao opravdanost produženja pritvora, odnosno utvrdio i naveo dalje postojanje zakonskog osnova za pritvor, obrazlažući razloge zbog kojih je smatrao da je produženje pritvora opravdano. Nadležni sud je na ustavnopravno prihvatljiv način utvrdio da su ispunjeni zakonski uslovi i razlozi za dalje zadržavanje okrivljenog u pritvoru.

Takođe, Ustavni sud nalazi da su nadležni sudovi za svoju odluku da prema podnosiocu ustavne žalbe produže pritvor dali relevantne i dovoljne razloge. Tačnije, nadležni sudovi su opravdanost i zakonitost produženja mere pritvora obrazložili na ustavnopravno prihvatljiv način, koji, po oceni Ustavnog suda, nije posledica arbitrernog i proizvoljnog postupanja, pri čemu su jasno i detaljno obrazložili postojanje pritvorskog razloga iz člana 211. stav 1. tačka 3. Zakonika o krivičnom postupku. Ovde, Ustavni sud konstatuje da je Viši sud u Pančevu u osporenim rešenjima postupio na ustavnopravno prihvatljiv način, ceneći sve okolnosti od značaja za produženje pritvora.

Podnosilac navodi da u „osporenim rešenjima postupajući sud ne obrazlaže, niti pominje dokaze koje je odbrana dostavila, ignorišući predlog branioca da se pritvor zameni blažom merom kao što je zabrana napuštanja stana uz elektronski nadzor“. Ustavni sud je uvidom u osporena rešenja ustanovio da ona sadrže detaljna i jasna obrazloženja zašto se svrha zbog koje je pritvor produžen ne može postići primenom blaže mere.

Kako je najkraće neophodno vreme trajanja pritvora relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima, Ustavni sud je ocenio da se konkretno trajanje pritvora objektivno ne može smatrati nerazumno dugim.

Ocenjujući navode ustavne žalbe da Viši sud u Pančevu nije blagovremeno odlučivao u zakonom propisanim rokovima o žalbi na prvostepena rešenja, Ustavni sud ukazuje da je branilac podnosioca žalbu protiv rešenja Osnovnog suda u Vršcu Kv. 276/24 od 10. oktobra 2024. godine izjavio 16. oktobra 2024. godine, a drugostepeno rešenje je doneto 22. oktobra 2024. godine, odnosno nakon šest dana. Nadalje, Sud napominje da je protiv rešenja Osnovnog suda u Vršcu Kv. 270/24 od 7. oktobra 2024. godine branilac izjavio žalbu 14. oktobra, a da je drugostepeno rešenje doneto 22. oktobra 2024. godine, odnosno nakon osam dana. Imajući u vidu navedeno, a krećući se u granicama navoda ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da rok za donošenje rešenja po žalbi od šest, odnosno osam dana ne predstavlja nerazuman i neustavan rok za odlučivanje.

Podnosilac ističe i da je „braniocu uručeno rešenje o produženju pritvora, kojim je pritvor produžen do 14. novembra 2024. godine, a da o žalbi na rešenje o produženju pritvora od septembra 2024. godine još uvek nije odlučeno“. Ustavni sud konstatuje da ustavna žalba na sadrži tačne i precizne podatke o kom rešenju o produženju pritvora je reč i kada je tačno izjavljena žalba. Samim tim, Ustavni sud se nije mogao upustiti u ocenu napred navedenih navoda ustavne žalbe. Pri tome, Sud je imao u vidu i činjenicu da podnosilac ima punomoćnika iz reda advokata.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da su neosnovane tvrdnje podnosioca ustavne žalbe da mu je osporenim rešenjima Višeg suda u Pančevu Kž.2. 215/24 od 22. oktobra 2024. godine i Kž.2. 216/24 od 22. oktobra 2024. godine povređeno pravo na ograničeno trajanje pritvora zajemčeno odredbom člana 31. stav 2. Ustava.

Na osnovu svega izloženog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), u ovom delu ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu, odlučujući kao u prvom delu izreke.

6. Ustavni sud konstatuje da se, imajući u vidu fazu krivičnog postupka u kojoj su doneta osporena rešenja, u konkretnom slučaju, ne može postaviti pitanje povrede prava podnosioca ustavne žalbe iz člana 30. Ustava (videti Odluku Ustavnog suda Už-1197/2008 od 13. novembra 2008. godine).

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu u ovom delu odbacio na osnovu člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, rešavajući kao u drugom delu izreke.

7. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Vladan Petrov, s.r.

Odluka Ustavnog suda o odbijanju žalbe zbog trajanja pritvora M. K. A

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti