Odbacivanje ustavne žalbe povodom odluke o parničnim troškovima

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu koja osporava odluku višeg suda o parničnim troškovima. Sud je našao da odlučivanje o visini troškova, iako zasnovano na delimično pogrešnoj konstataciji, ne predstavlja povredu prava na pravično suđenje u ustavnopravnom smislu.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Zorana Tolića iz Beograda i Miloša Tolića iz Aranđelovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 22. juna 2010. godine, doneo je:

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Zorana Tolića i Miloša Tolića izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Kragujevcu Gž. 50/10 od 12. januara 2010. godine u stavu drugom izreke.

O b r a z l o ž e nj e

1. Zoran Tolić iz Beograda i Miloš Tolić iz Aranđelovca, preko punomoćnika Branke M. Lekić, advokata iz Aranđelovca, podneli su Ustavnom sudu 18. marta 2010. godine ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Kragujevcu Gž. 50/10 od 12. januara 2010. godine u stavu drugom izreke, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike.

Podnosioci ustavne žalbe su naveli da su delimično uspeli u parničnom postupku koji je predmet ustavne žalbe, te im je rešenjem Opštinskog suda u Aranđelovcu P. 334/09 od 24. septembra 2009. godine dosuđen srazmerni deo parničnih troškova. Odlučujući o žalbi tuženog, Viši sud u Kragujevcu je osporenim rešenjem Gž. 50/10 od 12. januara 2010. godine u stavu drugom izreke preinačio odluku o troškovima postupka, tako što je prepolovio iznos priznatih parničnih troškova, sa obrazloženjem da su podnosioci delimično uspeli u sporu, pri čemu nije uvažena okolnost da je smanjenje troškova po tom osnovu već izvršio prvostepeni sud.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

3. U postupku prethodnog ispitivanja ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da je rešenjem Opštinskog suda u Aranđelovcu P. 334/09 od 24. septembra 2009. godine, u stavu prvom izreke utvrđeno da je tuženi smetao tužioce, ovde podnosioce ustavne žalbe, u poslednjem mirnom faktičkom posedu zemljišta na bliže opisani način, pa je naloženo tuženom da vrati u pređašnje stanje posed tužilaca, kako je bilo pre izvršenog smetanja. U stavu drugom izreke odbijen je tužbeni zahtev tužilaca kojim su tražili da se utvrdi da je tuženi njima uputio ozbiljnu verbalnu pretnju, te da je trećem licu zabranio da čuva ovce tužilaca i da koristi spornu parcelu. U stavu trećem izreke obavezan je tuženi da tužiocima plati troškove parničnog postupka u iznosu od 55.000,00 dinara. U obrazloženju odluke o troškovima parničnog postupka prvostepeni sud je naveo da ukupni parnični troškovi iznose 82.500,00 dinara, s tim što su tužiocima priznati parnični troškovi u iznosu od 55.000,00 dinara srazmerno njihovom uspehu u sporu od 2/3, jer je tužba u jednom delu povučena a u stavu dva izreke je odbijen tužbeni zahtev tužilaca.

Odlučujući o žalbi tuženog, Viši sud u Kragujevcu je osporenim rešenjem Gž. 50/10 od 12. januara 2010. godine u stavu prvom izreke odbio kao neosnovanu žalbu tuženog i potvrdio prvostepeno rešenje u pobijanom stavu prvom izreke, dok je u osporenom stavu drugom izreke ovog rešenja preinačeno prvostepeno rešenje u delu koji se odnosi na parnične troškove, tako što je tuženi obavezan da tužiocima, ovde podnosiocima ustavne žalbe, isplati parnične troškove u iznosu od 27.500,00 dinara. U obrazloženju drugostepenog rešenja, između ostalog, je ukazano da je prvostepeni sud tužiocima u potpunosti priznao troškove parničnog postupka iako su oni delimično uspeli u sporu, te je drugostepeni sud tužiocima dosudio troškove postupka srazmerno njihovom uspehu u sporu.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

5. Ustavni sud konstatuje da se ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka redovnih sudova, odnosno drugih nadležnih državnih organa. U postupku ustavnosudske zaštite Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda, Ustavni sud utvrđuje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje došlo do povrede ili uskraćivanja ljudskih ili manjinskih prava i sloboda zajemčenih Ustavom. Zadatak Ustavnog suda u konkretnom slučaju je da ispita da li je postupak koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe u celini bio pravičan na način utvrđen članom 32. stav 1. Ustava, a formalno pozivanje na povredu određenih ustavnih prava ne čini samo po sebi ustavnu žalbu dopuštenom.

Po oceni Ustavnog suda, navodima ustavne žalbe nije u suštini dovedena u sumnju pravičnost osporene sudske odluke. Naime, odredbama Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 124/05 i 111/09) propisano je: da ako stranka delimično uspe u parnici, sud može s obzirom na postignuti uspeh odrediti da svaka stranka snosi svoje troškove ili da jedna stranka naknadi drugoj srazmeran deo troškova (član 149 stav 2.); da će sud prilikom odlučivanja koji će se troškovi naknaditi stranci uzeti u obzir samo one troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice, a o tome koji su troškovi bili potrebni, kao i o visini troškova, odlučuje sud ceneći sve okolnosti (član 150. stav 1.). Viši sud u Kragujevcu je osporenu odluku o parničnim troškovima doneo krećući se u okvirima navedenih zakonskih ovlašćenja, dosuđujući podnosiocima ustavne žalbe deo troškova za koji je smatrao da je srazmeran uspehu koji su postigli u sporu. Činjenica je da je Viši sud u Kragujevcu u osporenom rešenju pogrešno konstatovao da je prvostepeni sud podnosiocima u potpunosti priznao troškove postupka, iako ih je taj sud priznao u delu od 2/3, ali takva konstatacija Višeg suda ne dovodi u sumnju pravičnost celokupnog parničnog postupka koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe, niti ukazuje na arbitrernost i proizvoljnost u donošenju osporene sudske odluke. Stoga Ustavni sud nalazi da ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge koji bi ukazivali na povredu ili uskraćivanje prava na pravično suđenje podnosiocima ustavne žalbe pred sudovima oba stepena.

Imajući u vidu navedeno, Sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka po ovoj ustavnoj žalbi.

6. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odbacivanje ustavne žalbe povodom odluke o parničnim troškovima

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti