Odluka Ustavnog suda o povredi prava u stečajnom postupku protiv dužnika sa državnim kapitalom

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je žalbu, poništio rešenja privrednih sudova o odbijanju prigovora za ubrzanje postupka i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu. Stečajni postupak traje preko 12 godina. Dosuđena je nematerijalna i materijalna šteta.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Đurkić, dr Jovan Ćirić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tam ás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D. V . iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 16. juna 2022. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba D. V . i utvrđuje da je u upravnom postupku koji je vođen pred Odeljenjem za imovinsko-pravne, građevinske i komunalno-stambene poslove gradske opštine Savski venac u predmetu broj 46-196/2012- IV-01 podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. V . iz Beograda podneo je Ustavnom sudu, 18. februara 2019. godine, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na naknadu štete , zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 35. stav 2. Ustava Republike Srbije, u upravnom postupku koji se vodi pred Odeljenjem za imovinsko-pravne, građevinske i komunalno-stambene poslove gradske opštine Savski venac u predmetu broj 46-196/2012-IV-01. Podnosilac ustavne žalbe je podneskom od 1. aprila 2019. godine osporio presudu Upravnog suda U. 14118/17 od 6. februara 2019. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na naknadu štete i prava na pravno sredstvo, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1, člana 35. stav 2. i člana 36. stav 2. Ustava. Ustavna žalba je dopunjena podnescima od 10. marta 2020, 31. avgusta 2021. i 10. februara 2022. godine.

U ustavnoj žalbi se, pored ostalog, navodi: da je otac podnosioca 9. decembra 2009. godine podneo zahtev nadležnom organu za poništaj pravnosnažnog rešenja o izuzimanju zemljišta iz poseda i da je nakon očeve smrti podnosilac stupio u osporeni postupak .

Podnosilac ustavne žalbe je detaljno izloži o t ok predmetnog upravnog postupka, za koji je naveo da traje devet godina i dva meseca.

Ustavnom žalbom se, pored ostalog, predlaže da Ustavn i sud utvrdi povredu prava podnosi oca na suđenje u razumnom roku, kao i pravo na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.100 evra u dinarskoj protivvrednosti.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije , ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena dru ga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u ustavnu žalbu, osporeni akt i dostavljenu dokumentaciju, kao i spise predmeta broj 46-196/2012-IV-01 Odeljenja za imovinsko-pravne, građevinske i komunalno-stambene poslove gradske opštine Savski venac, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari:

K. V . iz Beograda (otac podnosioca ustavne žalbe) podneo je ,, 9. decembra 2009. godine, Opštinskoj upravi opštine Savski venac zahtev za poništaj pravnosnažnog rešenja Odeljenja za poslove društvenih službi Skupštine opštine Savski venac u Beogradu 03 broj 22367/1-67 od 27. marta 1096. godine o izuzimanju građevinskog zemljišta iz poseda, zbog toga što najveći deo k.p. … KO Beograd nije priveden nameni. Predmetnim rešenjem je opštini Savski venac dodeljeno pravo trajnog korišćenja parcela koje su izuzete tim rešenjem, pa i sporne parcele, radi pripreme i uređenja zemljišta za izgradnju centra IX Mesne zajednice, jer su za tu namenu predviđene urbanističko-tehničkim uslovima izdatim od strane Urbanističkog zavoda za grad Beograd.

Dopisom Odeljenja za imovinsko-pravne i stambene poslove gradske opštine Savski venac o d 10. februara 2011. godine podnosilac zahteva je ob avešten o tome da je potrebno da uredi zahtev, tako što će dostaviti list nepokretnosti za sve parcele, kao i uverenje o njihovom kretanju, a da će, u protivnom, zahtev biti odbačen.

Podnosilac ustavne žalbe je podneskom od 15. aprila 2011. godine obavestio prvostepeni organ da je njegov otac preminuo 29. januara 2011. godine. Prvostepeni organ je dopisom od 31. maja 2011. godine obavestio podnosioca ustavne žalbe da je potrebno da dostavi, pored već traženih dokaza, pravnosnažno rešenje o određivanju naknade za spornu parcelu, izvod iz urbanističkog plana za k.p. broj … KO Savski venac, rešenje o izuzimanju sporne parcele, kopiju plana te parcele i pravnosnažno rešenje o raspravljanju zaostavštine posle smrti njegovog oca.

Zaključkom prvostepenog organa od 18. oktobra 2011. godine prekinut je postupak u ovoj pravnoj stvari do pravnosnažnog okončanja ostavinskog postupka, a u obrazloženj u je navedeno: da se taj organ 31. maja 2011. godine obratio podnosiocu ustavne žalbe zahtevom da dopuni dostavljenu dokumentaciju, te da u roku od 15 dana dostavi pravnosnažno rešenje o nasleđivanju iza smrti svog oca; da podnosilac nije u ostavljenom roku postupio po nalogu tog organa, te je odlučeno kao u dispozitivu.

Podnosilac ustavne žalbe je 17. avgusta 2012. godine podneo predlog za nastavak postupka, tražeći da mu se prizna svojstvo stranke u postupku, a uz predlog je priložio pravnosnažno rešenje o nasleđivanju Prvog osnovnog suda u Beogradu.

Prvostepeni organ je dopisom od 28. decembra 2012. godine naložio podnosiocu ustavne žalbe da, u roku od 15 dana od dana prijema dopisa, dostavi pravnosnažno rešenje o određivanju naknade za spornu parcelu, list nepokretnosti za k.p. broj … KO Savski venac i izvod iz urbanističkog plana za tu parcelu, pod pretnjom odbacivanja zahteva.

Podneskom od 15. januara 2013. godine podnosilac je zatražio produženje roka za dostavljanje dokaza, a 18. januara 2013. godine dostavio je deo tražene dokumentacije.

Rešenjem prvostepenog organ od 5. septembra 2013. godine odbijen je predmetni zahtev kao neosnovan.

Podnosilac ustavne žalbe je 25. septembra 2013. godine izjavio žalbu protiv tog rešenja prvostepenog organa, koja je uvažena rešenjem Ministarstva finansija od 29. aprila 2014. godine P obijano rešenje je poništeno, kako bi se u ponovnom postupku veštačenjem utvrdilo da li je zemljište na k.p. broj 1548 privedeno nameni .

Prvostepeni organ je zaključkom od 3. decembra 2014. godine odredio izvođenje dokaza veštačenjem od strane Gradskog zavoda za veštačenje u Beogradu, koje će obaviti veštaci geodetske i građevinske struke, radi identifikacije sporne parcele i utvrđenja činjenice da li je predmetno zemljište privedeno nameni.

Podnosilac ustavne žalbe je 15. decembra 2014. godine podneo žalbu zbog nepostupanja prvostepenog organa u ponovnom postupku, kao i predstavku povodom koje je izvršen inspekcijski nadzor od strane Odeljenja za upravnu inspekciju gradske uprave grada Beograda. Po okončanju inspekcijskog nadzora, n ačelniku uprave gradske opštine Savski venac je naloženo da postupi po drugostepenom rešenju donošenjem odgovarajućeg upravnog akta.

Zaključkom prvostepenog organa od 23. januara 2015. godine prekinut je predmetni postupak, „do izvođenja dokaza veštačenjem“, jer je ocenjeno da veštačenje koje će obaviti veštaci geodetske i građevinske struke predstavlja prethodno pitanje za odlučivanje tog organa.

Podnosilac ustavne žalbe je u podnescima od 25. januara i 1. februara 2016. godine izneo primedbe na nalaz i mišljenje veštaka od 4. januara te godine , navodeći da se u konkretnom slučaju ne radi o planskom ozelenjavanju i da veštak nije izvršio uvid u projekat ozelenjavanja, da bi se izjasnio šta je projektovano, a šta urađeno, te da nije naveden broj građevinske dozvole koja je izdata od strane nadležnog organa.

U izjašnjenju veštaka geodetske i građevinske struke od 14. septembra 2016. godine odgovoreno je na primedbe podnosioca ustavne žalbe i ocenjeno da iznete primedbe ne mogu uticati na drugačiji nalaz i mišljenje . Rešenjem Ministarstva finansija od 26. avgusta 2016. godine naloženo je prvostepenom organu da u roku od 30 dana od dana prijema tog rešenja, donese odgovarajuću odluku, postupajući po rešenju tog ministarstva od 29. aprila 2014. godine.

Rešenjem prvostepenog organa od 12. septembra 2016. godine ponovo je odbijen predmetni zahtev kao neosnovan. U obrazloženju rešenja je navedeno da je na osnovu nalaza i mišljenja veštaka utvrđeno da je predmetno zemljište privedeno nameni prema rešenj u kojim je izuzeto iz poseda, budući da je na njemu izvedeno plansko ozelenjavanje, u sklopu uređenja centra IX Mesne zajednice, te da je celina – centar IX Mesne zajednice izvedena u većoj meri u skladu sa urbanističko-tehničkim uslovima broj 6227/62 iz novembra 1962. godine, izdatim od strane Urbanističkog zavoda grada Beograda . Podnosilac je protiv tog rešenja izjavio žalbu 21. septembra 2016. godine.

Rešenjem Ministarstva finansija od 9. avgusta 2017. godine odbijena je žalba podnosioca ustavne žalbe izjavljena protiv novodonetog rešenja prvostepenog organa , iz razloga koji su navedeni u pobijanom rešenju.

Osporenom presudom Upravnog suda U. 14118/17 od 6. februara 2019. godine, donetom nakon održane usmene javne rasprave, odbijena je kao neosnovana tužba podneta 19. septembra 2017. godine, kojom je podnosilac ustavne žalbe pobijao zakonitost predmetnog konačnog upravnog akta.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se, pored ostalog, ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Za odlučivanje Ustavnog suda po predmetnoj ustavnoj žalbi od značaja su i sledeće odredbe zakona:

Zakonom o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ “, br. 33/97 i 31/01 i „Službeni glasnik RS “, broj 30/10), koji se primenjivao do 31. maja 2017. godine, bilo je propisano: da se postupak mora voditi bez odugovlačenja i sa što manje troškova za stranku i druge učesnike u postupku, ali tako da se pribave svi dokazi potrebni za pravilno i potpuno utvrđivanje činjeničnog stanja i za donošenje zakonitog i pravilnog rešenja ( član 14.) ; .); da ako drugostepeni organ svojim rešenjem poništi prvostepeno rešenje i vrati predmet prvostepenom organu na ponovni postupak, prvostepeni organ je dužan u svemu da postupi po drugostepenom rešenju i da, bez odlaganja, a najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema predmeta, donese novo rešenje, protiv koga stranka ima pravo na žalbu (č lan 232. stav 2.); da se rešenje po žalbi mora doneti i dostaviti stranci što pre, a najkasnije u roku od dva meseca od dana predaje žalbe, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok (član 237. stav 1.) .

Važeći Zakon o opštem upravnom postupku („ Službeni glasnik RS“, br. 18/16 i 95/18 – autentično tumačenje) u čl. 9. stav 2, članu 171. stav 3. i članu 174. sadrži suštinski iste odredbe o potrebi brzog i efikasnog odlučivanja i rokovima za donošenje rešenja u ponovnom postupku i rešenja po žalbi.

Odredbom člana 19. stav 1. Zakona o upravnim sporovima ( „Službeni list RS“, broj 111/09) propisano je da a ko drugostepeni organ, u roku od 60 dana od dana prijema žalbe ili u zakonom određenom kraćem roku, nije doneo rešenje po žalbi stranke protiv prvostepenog rešenja, a ne donese ga ni u daljem roku od sedam dana po naknadnom zahtevu stranke podnetom drugostepenom organu, stranka po isteku toga roka može podneti tužbu zbog nedonošenja zahtevanog akta.

5. Podnosilac ustavne žalbe smatra da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku koji je vođen pred Odeljenjem za imovinsko-pravne, građevinske i komunalno-stambene poslove gradske opštine Savski venac u predmetu broj 46-196/2012-IV-01.

Ocenjujući osnovanost ustavne žalbe sa stanovišta označenog prava zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava , Ustavni sud je najpre konstatovao da je predmetni upravni postupak započeo 9. decembra 2009. godine, podnošenjem zahteva pok. oca podnosioca ustavne žalbe, a da je podnosilac 17. avgusta 2012. godine podneo zahtev za priznavanje svojstv a stranke u postupku . Iako prvostepeni organ nije posebnim aktom odlučio o tom zahtevu podnosioca ustavne žalbe, Sud je počev od navedenog datuma ispitivao trajanje osporenog postupka u odnosu na podnosioca, jer je tada prvostepenom organu dostavljen dokaz o njegovoj aktivnoj legitimaciji u tom postupku. Predmetni postupak pravnosnažno je okončan donošenjem osporene presude Upravnog suda U. 14118/17 od 6. februara 2019. godine, iz čega sledi da je ukupno trajao devet godina i dva meseca, a u odnosu na podnosioca ustavne žalbe šest godina i osam meseci .

Ustavni sud konstatuje da navedeno trajanje osporenog postupka ukazuje na to da je on izašao iz okvira koji se može smatrati razumnim za odlučivanje. Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom sporu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja organa koji su vodili postupak, kao i značaja istaknutog prava za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Ustavni sud je ocenio da u ovom upravnom postupku nije bilo posebno složenih činjeničnih i pravnih pitanja.

Ispitujući značaj predmeta postupka za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je zaključio da je on imao značajan pravni i materijalni interes da se u razumnom roku odluči o zahtevu za poništavanje akt a kojim je predmetno građevins ko zemljište izuzeto iz poseda njegovog oca .

Ispitujući postupanje organa uprave i Upravnog suda u ovoj pravnoj stvari, Ustavni sud je konstatovao da je predmetni zahtev bio nepotpun, ali da prvostepeni organ nije odmah po njegovom prijemu, već tek posle 15 meseci naložio podnosiocu zahteva da dostavi potrebnu dokumentaciju. Ovaj sud je imao u vidu da je u toku osporenog postupka podnosilac zahteva preminuo i da je vođenje ostavinskog postupka posle njegove smrti, kao i postupanje po nalogu za uređenje zahteva u izvesnoj meri produžilo period do donošenja prvog rešenja prvostepenog organa. Ustavni sud, takođe, konstatuje da je drugostepeni organ to rešenje poništio 29. aprila 2014. godine, ali da je odlučivanje prvostepenog organa u ponovnom postupku trajalo do 12. septembra 2016. godine, dakle, duže od dve godine i četiri meseca. Drugostepeni organ je odluku o žalbi izjavljenoj protiv novodonetog rešenja prvostepenog organa doneo posle 11 meseci , što je dodatno produžilo deo postupka koji je vođen pred organima uprave. Upravni sud je o tužbi podnosioca ustavne žalbe odlučio u roku od godinu dana i pet meseci, što se, po oceni Ustavnog suda, može smatrati efikasnim postupanjem.

Ocenjujući ponašanje podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je najpre konstatovao da je njegov pravni prethodnik propustio da u periodu koji je trajao godinu dana podnese žalbu zbog ćutanja administracije radi ubrzanja predmetnog postupka, što bi omogućilo ranije uređenje zahteva i stvaranje pretpostavki za odlučivanje. Sud, takođe, konstatuje da je podnosilac ustavne žalbe izjavio žalbu zbog nepostupanja prvostepenog organa u ponovnom postupku, ali potom nije podneo tužb u Upravnom sudu, što je imalo za posledicu odugovlačenje postupka od strane prvostepenog organa u trajanju od dve godine i četiri meseca. Nekorišćenje tog pravnog sredstva zbog kašnjenja u odlučivanju drugostepenog organa o žalbi protiv novog rešenja produžilo je postupak za još devet meseci. Ustavni sud je, međutim, ocenio da navedeni doprinos podnosi oca, u konkretnom slučaju, ne može uticati na odluku Suda o postojanju istaknute povrede prava na suđenje u razumnom roku.

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je utvrdio povredu označenog prava zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava i usvojio ustavnu žalbu, saglasno odredbama člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu („ Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, a da se naknada isplati na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Odlučujući o visini nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za utvrđivanje visine ove štete, a posebno činjenicu da je podnosi lac stupi o u osporeni postupak 17. avgusta 2012. godine, pri čemu je imao u vidu praksu ovog suda, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom licu pruža odgovarajuće zadovoljenje. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog navedenog postupanja nadležnih organa uprave i Upravnog suda .

Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu noviju praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Hrustić i drugi protiv Srbije, od 9. januara 2018. godine ( predstavke br. 8647/16, 12666/16 i 20851/16) i više drugih presuda, a koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, te je uskladio svoju dosadašnju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda.

7. Ocenjujuću ustavnu žalbu u delu u kome je izjavljena protiv presude Upravnog suda U. 14118/17 od 6. februara 2019. godine, Ustavni sud je konstatovao da iz navedene odredbe člana 170. Ust ava proizlazi da je Ustavni sud u postupku po ustavnoj žalbi nadležan jedino da ispituje postojanje povreda ili uskraćivanja Ustavom zajemčenih prava i sloboda, te se stoga i navodi ustavne žalbe moraju zasnivati na ustavnopravnim razlozima kojima se, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine označenog ustavnog prava ili slobode, potkrepljuju tvrdnje o njegovoj povredi ili uskraćivanju.

Imajući u vidu sadržinu osporenog akta, Ustavni sud nalazi da je Upravni sud naveo detaljne i jasne razloge z bog kojih je ocenio da rešenjem čiju je zakonitost ispitivao nije povređen zakon na štetu podnosioca. Po oceni ovog suda, ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge za tvrdnju o povr edi prava na pravično suđenje, zajemčenog odredb om člana 32. stav 1. Ustava.

Ustavni sud je našao da se ni navodi ustavne žalbe kojima se ukazuje na povredu prava na naknadu štete i prava na pravno sredstvo ne mogu smatrati ustavnopravnim razlozima koji bi ukazivali na povredu tih prava zajemčenih odredbama člana 35. i člana 36. stav 2. Ustava.

Ustavni sud nije posebno razmatrao zahtev za naknadu materijalne štete, jer iz sadržine ustavne žalbe proizlazi da podnosilac taj zahtev vezuje za istaknutu povredu prava iz člana 35. Ustava.

S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka , rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. Na osnovu svega izloženog i odredaba 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Služb eni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava u stečajnom postupku protiv dužnika sa državnim kapitalom

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti