Povreda prava na pravično suđenje zbog pogrešnog odbijanja prigovora za ubrzanje

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući da je pogrešno odbijen prigovor radi ubrzanja izvršnog postupka. Sudovi su zauzeli neustavno stanovište da nisu nadležni nakon prenosa predmeta na javnog izvršitelja. Izvršni postupak je jedinstven, uključujući i fazu pred izvršiteljem.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Snežana Marković, predsednik Veća, i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Tijana Šurlan, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Milan Škulić, dr Vladan Petrov, Miroslav Nikolić i dr Nataša Plavšić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. V. iz sela Gornje Dobrinje kod Požege, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 17. aprila 2025. godine, doneo je,

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. V. i utvrđuje da je rešenjem Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu R4 I. 2/21 od 4. novembra 2021. godine i rešenjem Višeg suda u Čačku Ržg. 126/21 od 22. novembra 2021. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Poništava se rešenje Višeg suda u Čačku Ržg. 126/21 od 22. novembra 2021. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o žalbi podnosioca ustavne žalbe podnetoj protiv rešenja Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu R4 I. 2/21 od 4. novembra 2021. godine.

3. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. V. iz sela Gornje Dobrinje kod Požege, podneo je Ustavnom sudu, 3. decembra 2021. godine, preko punomoćnika Ž. J, advokata iz Čačka, ustavnu žalbu protiv rešenja Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu R4 I. 2/21 od 4. novembra 2021. godine i rešenja Višeg suda u Čačku Ržg. 126/21 od 22. novembra 2021. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Ustavnom žalbom se osporavaju rešenja kojima je odbijen prigovor podnosioca ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka, sa obrazloženjem da je izvršni postupak pred sudom okončan i da je predmet dostavljen javnom izvršitelju radi nastavka sprovođenja izvršenja, a prigovor može da se podnese sudu koji vodi postupak i dok je postupak u toku.

Podnosilac ustavne žalbe je predložio Ustavnom sudu da usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenog ustavnog prava i poništi osporena rešenja. Tražio je naknadu materijalne štete na ime troškova postupka pred sudovima i troškove postupka pred Ustavnim sudom.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njeno Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Osnovni sud u Gornjem Milanovcu je osporenim rešenjem R4 I. 2/21 od 4. novembra 2021. godine odbio prigovor podnosioca ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka koji je vođen u predmetu Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu I. 13/18, a sada se vodi u predmetu javnog izvršitelja Milanke Savić iz Čačka I.I. 80/18, sa obrazloženjem da je izvršni postupak pred sudom okončan i da je predmet dostavljen javnom izvršitelju radi nastavka sprovođenja izvršenja, a prigovor može da se podnese sudu koji vodi postupak i dok je postupak u toku, da javni izvršitelj nije obuhvaćen odredbom člana 11. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, niti je sud ovlašćen da vrši nadzorom nad radom javnog izvršitelja.

Viši sud u Čačku je osporenim rešenjem Ržg. 126/21 od 22. novembra 2021. godine potvrdio osporeno prvostepeno rešenje.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15) propisano je: da pravo na suđenje u razumnom roku ima svaka stranka u sudskom postupku, što uključuje i izvršni postupak, svaki učesnik po zakonu kojim se uređuje vanparnični postupak, a oštećeni u krivičnom postupku, privatni tužilac i oštećeni kao tužilac samo ako su istakli imovinsko-pravni zahtev (u daljem tekstu: stranka) (član 2. stav 1.); da su pravna sredstva kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku prigovor radi ubrzavanja postupka (u daljem tekstu: prigovor), žalba i zahtev za pravično zadovoljenje (član 3. stav 1.); da se prigovor i žalba mogu podneti dok se postupak ne okonča (član 5. stav 1.); da stranka podnosi prigovor sudu koji vodi postupak ili sudu pred kojim se vodi postupak ako smatra da je javni tužilac povredio njeno pravo (član 7. stav 1.); da predsednik suda rešenjem odbacuje ili odbija prigovor bez ispitnog postupka, ili vodi ispitni postupak (član 8. stav 1.).

5. Razmatrajući navode ustavne žalbe sa stanovišta istaknute povrede prava na pravično suđenje, Ustavni sud podseća da u postupku po ustavnoj žalbi nije nadležan da ocenjuje pravilnost činjeničnih zaključaka redovnih sudova, jer bi u tom slučaju, postupajući kao instancioni sud, izašao iz granica svojih ovlašćenja. Jedini izuzetak od navedenog pravila postoji u situaciji kada su zaključci redovnih sudova očigledno proizvoljni i arbitrerni u toj meri da za posledicu imaju povredu ustavnih prava i sloboda. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje i na stav Evropskog suda za ljudska prava prema kojem greška u primeni prava ili utvrđivanju činjenica učinjena od strane suda, koja je tako primetna da se može okarakterisati kao „očigledna greška“, može narušiti pravičnost postupka (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Bochan protiv Ukrajine, od 5. februara 2015. godine, broj predstavke 22251/08, stav 62.).

U vezi sa pravnim stanovištem u osporenim aktima da u konkretnom slučaju izvršenje sprovodi javni izvršitelj, koji nije obuhvaćen odredbom člana 11. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, niti je sud ovlašćen da vrši nadzorom nad radom javnog izvršitelja, Ustavni sud ukazuje da je odredbom člana 128. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 106/15, 106/16-autentično tumačenje i 113/17-autentično tumačenje), koji se primenjuje u konkretnom postupku, bilo propisano da se izvršni postupak okončava obustavom ili zaključenjem. Ustavni sud još jednom ukazuje da se faza sprovođenja izvršenja pred javnim izvršiteljem smatra sastavnim delom izvršnog postupka i da trajanje postupka pred javnim izvršiteljem može biti obuhvaćeno pravnim sredstvima iz Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku (videti o tome Odluku Ustavnog suda Už-7451/2016 od 25. oktobra 2018 godine, dostupna na internet stranici Ustavnog suda: www.ustavni.sud.rs). Ustavni sud, stoga, ocenjuje, da predlagači imaju pravo da se njima u postupku po prigovoru ceni trajanje izvršnog postupka u celini, bez obzira pred kojim organom izvršnog postupka se trenutno vodi izvršenje, a ne da se faza izvršnog postupka koja je vođena pred izvršnim sudom i faza izvršnog postupka koja se vodi pred javnim izvršiteljem tretiraju kao dve odvojene celine.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da je pravno stanovište koje je zauzeto u osporenim aktima da je prigovor radi ubrzavanja predmetnog izvršnog postupka neosnovan, jer Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku štiti pravo na suđenje u razumnom roku u postupku pred sudom, ustavnopravno neprihvatljivo.

Polazeći od izloženog, saglasno odredbi člana 89. stav. 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, te je utvrdio da je osporenim rešenjem Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu R4 I. 2/21 od 4. novembra 2021. godine i rešenjem Višeg suda u Čačku Ržg. 126/21 od 22. novembra 2021. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice utvrđene povrede navedenog ustavnog prava, u konkretnom slučaju, mogu otkloniti poništajem osporenog rešenja Višeg suda u Čačku Ržg. 126/21 od 22. novembra 2021. godine i određenjem da isti sud donese novu odluku o žalbi podnosioca ustavne žalbe podnetoj protiv rešenja Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu R4 I. 2/21 od 4. novembra 2021. godine, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u tački 2. izreke.

6. U vezi sa zahtevom za naknadu materijalne štete na ime troškova postupka pred sudovima, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u tom delu odbacio, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

7. U pogledu zahteva za naknadu troškova postupka na ime sastava ustavne žalbe, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. Kako u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti presudu u predmetu Evropskog suda za ljudska prava Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15 od 12. maja 2022. godine, stav 83.), Sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ovaj zahtev, rešavajući kao u tački 3. izreke.

8. Na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Povreda prava na pravično suđenje zbog pogrešnog odbijanja prigovora za ubrzanje

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti