Sudska praksa

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog neblagovremene revizije

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu izjavljenu protiv odluka redovnih sudova. Revizija podnositeljke je pravilno odbačena kao neblagovremena jer je u sporu za naknadu štete zbog povrede ugleda primenjen poseban, kraći rok propisan Zakonom o javnom informisanju.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Jelenke Biljić iz Užica, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 3. juna 2010. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Jelenke Biljić izjavljena protiv rešenja Opštinskog suda u Užicu P. 954/08 od 15. januara 2009. godine, rešenja Okružnog suda u Užicu Gž. 984/09 od 6. jula 2009. godine i rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev. 3027/09 od 3. decembra 2009. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

1. Jelenka Biljić iz Užica je 19. marta 2010. godine Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu protiv sudskih odluka navedenih u izreci, zbog povrede prava iz čl. 23, 25, 32. i člana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije, kao i prava iz člana 3, člana 6. stav 1. i člana 13. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

U ustavnoj žalbi se navodi da je podnositeljka ustavne žalbe tužbu za naknadu nematerijalne štete podnela „po opštim pravilima o naknadi štete zbog povrede osnovnih ljudskih prava“, a ne u skladu sa Zakonom o javnom informisanju, kako sudovi pogrešno utvrđuju pravni osnov njenog tužbenog zahteva. Podnositeljka dalje ukazuje da je „ignorisanjem osnova“ tužbe, „odbijanjem kako prvostepenog i drugostepenog suda, a posebno Vrhovnog suda Srbije da uopšte omoguće žaliocu da dokaže nastanak i obim štete“ povređeno njeno pravo na pristup sudu, te da ovakvim postupanjem sudova tužba za naknadu štete zbog povrede osnovnih ljudskih prava „nije pravno moguća u pravnom sistemu Republike Srbije“. Podnositeljka ustavne žalbe je zahtevala da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih ustavnih prava i poništi osporene akte.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

Ustavni sud konstatuje da se odredbe Evropske konvencije čija se povreda takođe ističe u ustavnoj žalbi sadržinski ne razlikuju od odredaba Ustava kojima se jemči nepovredivost fizičkog i psihičkog integriteta, pravo na pravično suđenje i pravo na pravno sredstvo, te i u ovom slučaju postojanje eventualne povrede ovih prava Ustavni sud ceni u odnosu na odgovarajuće odredbe Ustava.

3. U sprovedenom prethodnom postupku, Ustavni sud je utvrdio da je osporenim rešenjem Okružnog suda u Užicu Gž. 984/09 od 6. jula 2009. godine odbijena kao neosnovana žalba tužilje, ovde podnositeljke ustavne žalbe, izjavljena protiv osporenog rešenja Opštinskog suda u Užicu P. 954/08 od 15. januara 2009. godine, kojim je odbačena kao neblagovremena tužba radi naknade nematerijalne štete zbog povrede časti, ugleda i prava ličnosti tužilje. Vrhovni sud Srbije je osporenim rešenjem Rev. 3027/09 od 3. decembra 2009. godine odbacio kao neblagovremenu reviziju tužilje izjavljenu protiv navedenog rešenja Okružnog suda u Užicu, jer je izjavljena po isteku roka propisanog odredbom člana 89. stav 6. Zakona o javnom informisanju, koji se primenjuje u sporu za naknadu štete po ovom zakonu.

4. Ispitujući navode ustavne žalbe koji se odnose na osporeno revizijsko rešenje, Ustavni sud je ocenio da podnositeljka ustavne žalbe svoj zaključak o povredi prava na pristup sudu i prava na obrazloženu sudsku odluku, kao elemenata prava na pravično suđenje, zasniva na pogrešnoj pravnoj kvalifikaciji tužbenog zahteva, kao zahteva podnetog u skladu sa Zakonom o javnom informisanju, a ne prema opštim pravilima o naknadi štete. Naime, podnositeljka ustavne žalbe, obrazlažući povredu označenih ustavnih prava, posebno ističe da „svesno reviziju nije izjavila u roku od 15 dana, već u okviru roka od 30 dana, jer osnovna ljudska prava nisu regulisana Zakonom o javnom informisanju“.

Ustavni sud konstatuje da prilikom postupanja po tužbenom zahtevu podnositeljke ustavne žalbe sud nije bio vezan pravnom kvalifikacijom materijalnog osnova tužbenog zahteva, već činjenicama koje obrazuju stvarni i pravni identitet zahteva tužbe, pa stoga nije bio dužan da ispituje postojanje pretpostavki za dozvoljenost tužbe i revizije po opštim odredbama o naknadi štete, kako je podnositeljka isticala u postupku pred nižestepenim sudovima i u postupki po reviziji. Imajući u vidu da je revizija u konkretnom slučaju izjavljena u sporu za naknadu štete zbog povrede prava iz Zakona o javnom informisanju, a kojim su propisani posebni prekluzivni rokovi za pokretanje parničnog postupka i izjavljivanje pravnih lekova, to su i prilikom ocene postojanja materijalnopravnih i procesnopravnih pretpostavki za meritorno odlučivanje o postavljenom tužbenom zahtevu i izjavljenoj reviziji primenjene odgavarajuće odredbe navedenog zakona. Prema tome, izjavljivanje revizije protiv pravnosnažnog rešenja kojim je odbačena kao neblagovremena tužba podnositeljke ustavne žalbe, nakon isteka roka propisanog odredbom člana 89. stav 6. Zakon o javnom informisanju, onemogućava revizijski sud da se upušta u meritorno odlučivanje, pa i da ocenjuje revizijske navode koji se odnose na osporavanje pravne kvalifikacije tužbenog osnova.

Ustavni sud ukazuje da pogrešna primena materijalnog i procesnog prava može da bude predmet povrede Ustavom zajemčenog prava na pravično suđenje, ali da u konkretnom slučaju ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge na kojima bi se podnositeljkine tvrdnje zasnivale, već podnositeljka ustavne žalbe iz sopstvenog tumačenja odredaba materijalnog prava pod koje bi, po njenom mišljenju, trebalo podvesti činjenice iz tužbe, ponovo iznosi svoje tvrdnje o drugačijem pravnom osnovu tužbenog zahteva, koje su bile predmet ocene u postupku pred nižestepenim sudovima.

Ocenjujući navode podnositeljke ustavne žalbe o povredi prava na pravno sredstvo zbog „nepostojanja pouke o pravnom sredstvu“ u osporenom rešenju Vrhovnog suda Srbije, Ustavni sud konstatuje da pouka o pravnom leku, kao sastavni deo sudske odluke, ima za cilj ostvarivanje prava na žalbu zajemčenog Ustavom, a ne i ostvarivanje prava na vanredna pravna sredstva predviđena zakonom i na ustavnu žalbu. S obzirom na to da su uslovi i rokovi za izjavljivanje ustavne žalbe kao supsidijernog pravnog sredstva utvrđeni Ustavom i propisani Zakonom o Ustavnom sudu, Ustavni sud nalazi da izostavljanjem pouke o pravnom sredstvu u osporenom revizijskom rešenju, podnositeljki ustavne žalbe nije uskraćeno pravo na pravno sredstvo, posebno zbog toga što je podnositeljka iskoristila pravo na podnošenje ustavne žalbe. Takođe, ostali navodi ustavne žalbe o povredi „prava na delotvorni pravni lek“ i prava na zabranu ponižavajućeg postupanja, ne mogu se smatrati ustavnopravnim razlozima, imajući u vidu da se zasnivaju na istim razlozima kao i istaknuta povreda prava na pravično suđenje.

S obzirom na sve izneto, Ustavni sud je ustavnu žalbu u ovom delu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje po ovoj ustavnoj žalbi.

5. Ocenjujući blagovremenost ustavne žalbe u odnosu na osporena rešenja Opštinskog suda u Užicu P. 954/08 od 15. januara 2009. godine i Okružnog suda u Užicu Gž. 984/09 od 6. jula 2009. godine, Ustavni sud je pošao od utvrđenog pravnog stava da će se donošenjem odluke o reviziji u parničnom postupku smatrati da su iscrpljena pravna sredstva pre podnošenja ustavne žalbe, ali samo kada je izjavljivanje ovog vanrednog pravnog sredstva, prema Zakonu o parničnom postupku ili drugom posebnom zakonu, dozvoljeno i kada je izjavljeno na način propisan tim zakonom. U suprotnom će se smatrati da su pravna sredstva iscrpljena izjavljivanjem žalbe na prvostepenu sudsku odluku, te će se blagovremenost ustavne žalbe ceniti u odnosu na dan dostavljanja odluke suda donete po žalbi.

Imajući u vidu da je u konkretnom slučaju revizija koju je izjavila podnositeljka ustavne žalbe odbačena kao neblagovremena, Ustavni sud je ocenio da se Zakonom o Ustavnom sudu propisani rok za izjavljivanje ustavne žalbe računa od dana dostavljanja drugostepene sudske odluke podnositeljki ustavne žalbe, a ne od dana kada je podnositeljka ustavne žalbe primila rešenje povodom izjavljenog vanrednog pravnog sredstva. Kako je podnositeljka ustavne žalbe osporenu drugostepenu sudsku odluku primila 16. jula 2009. godine, a ustavnu žalbu izjavila 19. marta 2010. godine, dakle po isteku roka propisanog odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u ovom delu odbacio ustavnu žalbu kao neblagovremenu, saglasno članu 36. stav 1. tačka 2) navedenog Zakona.

5. Na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Sud je rešio kao u izreci.

 

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

 

 

 

 

Slični dokumenti

Semantička pretraga sudske prakse

Pronađite relevantne pravne dokumente koristeći veštačku inteligenciju.

Započni pretragu