Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na imovinu zbog nemogućnosti naplate potraživanja u stečajnom postupku nad društvenim preduzećem. Podnosiocu je utvrđeno pravo na naknadu materijalne štete u visini priznatog potraživanja u stečaju.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1662/2017
04.07.2019.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Snežana Marković, Sabahudin Tahirović, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, dr Vladan Petrov i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Z. S . iz Leskovca , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 4. jula 2019. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Z. S . i utvrđuje da je u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 51/10 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na imovinu, zajemčeno odredbom člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalb e na naknadu materijalne štete u visini potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 51/10, umanjenih za iznose koji su mu po tom osnovu eventualno već isplaćeni, uključujući i naknadu materijalne štete utvrđene Odlukom Ustavnog suda Už-2897/2015 od 2. marta 2017. godine. Naknada se isplaćuje na teret budžeta Republike Srbije – razdeo Ministarstva pravde , u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se ustavna žalba Z. S . izjavljena protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž. gp. 1 356/16 od 15. decembra 2016. godine i rešenja Priv rednog apelacionog suda R4 St. 250/15 od 3. avgusta 2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Z. S . iz Leskovca je, 27. februara 2017. godine , preko punomoćnika T. S , advokata iz Leskovca, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž. gp. 1356/16 od 15. decembra 2016. godine i rešenja Privrednog apelacionog suda R4 St. 250/15 od 3. avgusta 2016. godine , zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. st. 1. i 2. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac ustavne žalbe navodi da su osporena rešenja doneta na temelju pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, te pogrešne primene materijalnog prava; da je zbog predugog trajanja osporenog izvršnog postupka onemogućen da naplati novčano potraživanje iz radnog odnosa utvrđeno izvršnom sudskom presudom, da je pogrešan stav suda da će predlagač kao stečajni poverilac svoja potraživanja ostvariti u stečajnom postupku, jer su izgledi da namiri svoje potraživanje u stečajnom postupku, kao postupku kolektivnog namirenja poverilaca, praktično nepostojeći, te mu je na taj način povređeno pravo na imovinu; da dosuđena naknada od 30.000 dinara ne predstavlja adekvatnu naknadu za pretrpljenu povredu prava na suđenje u razumnom roku. Predlaže da Ustavni sud ukine osporena rešenja Vrhovnog kasacionog suda i Privrednog suda u Leskovcu , da mu dosudi naknadu materijalne štete u iznosu od 152.066,06 dinara ili 1.300 evra po svim osnovama, sa pripadajućim troškovima, i naknadu nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 300.000 dinara, opredeljene troškove u postupku za utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku, kao i troškove sastava ustavne žalbe.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu uvid a u dokumentacij u priloženu uz ustavnu žalbu i izveštaj Privrednog suda u Leskovcu od 23. novembra 2018. godine , utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je, na osnovu pravnosnažne i izvršne presude, podneo Opštinskom sudu u Leskovcu predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika DP „M.“ L, radi naplate potraživanja po osnovu neisplaćenih zarada, koji predlog je usvojen rešenjem Opštinskog suda u Leskovcu I. 2457/05 od 23. avgusta 2005. godine. Izvršenje određeno navedenim rešenjem nije sprovedeno.

Rešenjem Privrednog suda u Leskovcu St. 51/10 od 21. januara 2011. godine nad DP „M.“ L. je pokrenut stečajni postupak, koji nije okončan.

Podnosilac ustavne žalbe je 14. februara 2011. godine Privrednom sudu u Leskovcu podneo prijavu potraživanja prema stečajnom dužniku u ukupnom iznosu od 524.476,06 dinara, od čega 128.757,17 dinara na ime glavnog duga i 395.718,89 dinara na ime kamate na glavni dug.

Prema listi priznatih i osporenih potraživanja St. 51/10, usvojenoj na ročištu od 10. juna 2011. godine, podnosiocu je priznato prijavljeno potraživanje za glavni dug u iznosu od 128.757,17 dinara i kamata na glavni dug obračunata do 21. januara 2011. godine u iznosu od 183.721,46 dinara, dok je prijavljena kamata osporena u iznosu od 211.997,43 dinara.

Osporenim rešenjem Privrednog apelacionog suda R4 St. 250/15 od 3. avgusta 2016. godine, stavom prvim izreke, usvojen je zahtev predlagača – ovde podnosioca ustavne žalbe i utvrđeno da je u postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmet St. 51/10 povređeno pravo predlagača na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, stavom drugim izreke naloženo je Privrednom sudu u Leskovcu da preduzme sve mere kako bi se stečajni postupak okončao u najkraćem roku, stavom trećim izreke delimično je usvojen zahtev predlagača i određena primerena naknada za povredu prava na s uđenje u razumnom roku u iznosu od 30.000 dinara, stavom četvrtim izreke odbijen je zahtev predlagača za isplatu primerene naknade za povredu prava na suđenje u razumnom roku preko dosuđenog iznosa iz stava trećeg izreke rešenja , stavom petim odbačen je zahtev predlagača za naknadu materijalne štete u iznosu od 152.066,06 dinara ili 1.300,00 evra i stavom šestim izreke dosuđeni predlagaču troškovi postupka u iznosu od 6.780,00 dinara.

Vrhovni kasacioni sud je osporenim rešenjem Rž. gp. 250/15 od 3. avgusta 2016. godine odbio kao neosnovanu žalbu predlagača i potvrdio prvostepeno rešenje Privrednog apelacionog suda R4 St. 1698/15 od 15. septembra 2016. godine u stavovima četvrtom, petom i šestom izreke i odbio zahtev predlagača za naknadu troškova žalbenog postupka .

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se ukazuje ustavnom žalbom, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Članom 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), na osnovu koga su doneta osporena rešenja, u Z akon o uređenju sudova su dodati član 8a , kojim je bilo propisano da stranka u sudskom postupku koja smatra da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, može neposredno višem sudu podneti zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku (stav 1.), da se zahtevom iz stava 1. ovog člana može tražiti i naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku (stav 2.), da ako se zahtev odnosi na postupak koji je u toku pred Privrednim apelacionim sudom, Prekršajnim apelacionim sudom ili Upravnim sudom, o zahtevu odlučuje Vrhovni kasacioni sud (stav 3.), da je postupak odlučivanja o zahtevu iz stava 1. ovog člana hitan (stav 4.) i član 8b , kojim je bilo propisano da ako neposredno viši sud utvrdi da je zahtev podnosioca osnovan, može odrediti primerenu naknadu za povredu prava na suđenje u razumnom roku i odrediti rok u kome će niži sud okončati postupak u kome je učinjena povreda prava na suđenje u razumnom roku (stav 1.), da će se naknada iz stava 1. ovog člana isplatiti iz budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad sudova u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva stranke za isplatu (stav 2.) i da se protiv rešenja o zahtevu za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku može se podneti žalba Vrhovnom kasacionom sudu u roku od 15 dana (stav 3.).

5. Imajući u vidu navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust suda da namiri potraživanje podnosioca ustavne žalbe, koje je utvrđeno u stečajnom postupku, a protiv dužnika DP „M.“ L. u stečaju, koji je društveno preduzeće, u konkretnom slučaju, predsta vlja i povredu prava podnosioca na mirno uživanje imovine iz člana 58. Ustava, koju čine potraživanja utvrđena sudskim odlukama (sličan stav je izražen , pored drugih, i u Odluci Ustavnog suda Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine, dostupno na internet stranici: www.ustavni.sud.rs). Stoga je Ustavni sud ustavnu žalbu u tom delu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Polazeći od navedenog, a uzimajući u obzir i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud smatra da podnosilac ustavne žalbe ima pravo na naknadu materijalne štete u visini iznosa priznatih u stečajnom postupku, koji mu nisu isplaćeni (videti, pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už-5551/2011 od 20. juna 2013. godine). S obzirom na to da je Odlukom Ustavnog suda Už-2897/2015 od 2. marta 2017. godine usvojena ustavna žalba istog podnosioca i utvrđena povreda prava na imovinu, po kom osnovu mu je, na teret budžetskih sredstava, utvrđeno pravo na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenog rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Leskovcu I. 2458/05 od 23. avgusta 2005. godine, Ustavni sud je prilikom utvđivanja visine naknade materijalne štete u ovom ustavnosudskom postzupku utvrdio umanjenje dosuđene naknade i za iznos isplaćen po osnovu navedene Odluke Ustavnog suda.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. i zreke utvrdio pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja priznatih u stečajnom postupku pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 51/10, umanjenih za eventualno već isplaćene iznose po tom osnovu, uključujući i naknadu materijalne štete utvrđene Odlukom Ustavnog suda Už-2897/2015 od 2. marta 2017. godine . Naknada se isplaćuje na teret budžeta Republike Srbije – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

7. Ocenjujući istaknutu povredu prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da podnosilac svojim navodima izražava nezadovoljstvo iznosom koji mu je osporenim re šenjima dosuđen na ime naknade nematerijalne štete zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku.

U vezi s tim, Ustavni sud, najpre, ukazuje na to da je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, ustanovljen kao pravno sredstvo Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), preventivno-kompenzatornog karaktera, odnosno da pored ubrzanja postupka predviđa i mogućnost isplate primerene naknade zbog dugog trajanja postupka. Primarni cilj ovog pravnog sredstva jeste njegov preventivni karakter, odnosno ubrzanje i okončanje postupka. Po oceni Ustavnog suda, osnovanost i visina novčane naknade je stvar sudske procene takvog zahteva i zavisi od ponašanja podnosioca i postupanja suda u konkretnom postupku, složenosti predmeta i značaja spornog prava za podnosioca. Takođe, Sud je stanovišta da se naknada mora primeriti standardu života građana i materijalnim mogućnostima Republike Srbije. Pored toga, Ustavni sud ukazuje da o dosuđenom iznosu naknade nematerijalne štete ne može odlučivati kao instancioni sud u odnosu na nadležne redovne sudove (videti, pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už-2287/2015 od 15. jula 2015. godine).

S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da su nadležni sudovi u ovom slučaju podnosiocu dosudili naknadu zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, te da su jasno obrazložili razlog e na kojima temelje svoju odluku, kao i odluku o troškovima postupka, kojom su podnosiocu priznati troškovi sastava predloga od strane advokata i troškovi na ime takse na predlog i prvostepenu odluku. Ustavni sud takođe primećuje da je dosuđena naknada niža u poređenju sa iznosima koje je u sličnim predmetima utvrđuje ovaj sud. Međutim, polazeći od same suštine naknade nematerijalne štete kojom se oštećenima pruža odgovarajuće zadovoljenje, kao i životnog standarda i materijalnih prilika u Republici Srbiji, Sud ocenjuje da vrednost dosuđenih iznosa od 30.000 dinara, nije nerazumna, posebno ako se ima u vidu priroda i suština pravnog sredstva – zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, kao i to da je Ustavni sud, ovom odlukom utvrdio povredu prava podnosioca na imovinu i naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenih u stečajnom postupku, umanjenih za iznose koji su po tom osnovu eventualno isplaćeni.

S obzirom na izneto, Ustavni sud je utvrdio da se u ustavnoj žalbi ne navode ustavnopravni razlozi kojima bi se argumentovala eventualna povreda prava na pravično suđenje osporenim rešenjima, već se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud u odnosu na nadležne redovne sudove još jednom preispita odluku o visini naknade nematerijalne štete. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u odnosu na osporena rešenja odbacio ustavnu žalbu, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u tački 3. izreke.

8. U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova sastava ustavne žalbe, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato , pored drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).

9. Na osnovu svega navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti