Odbačena ustavna žalba oštećenih zbog zastarelosti krivičnog gonjenja

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu oštećenih izjavljenu protiv rešenja kojim je obustavljen krivični postupak zbog apsolutne zastarelosti. Sud je utvrdio da oštećeni nemaju pravo da preuzmu gonjenje u slučaju zastarelosti, a žalba je delimično nedopuštena i neblagovremena.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Nikše Papića, Radmile Papić i Dejana Papića, svih iz Zrenjanina, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 7. oktobra 2010. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

 

1. Odbacuje se ustavna žalba Nikše Papića, Radmile Papić i Dejana Papića izjavljena protiv rešenja Opštinskog suda u Zrenjaninu Kv. 258/2009 od 6. jula 2009. godine, rešenja Opštinskog suda u Zrenjaninu Kv. 258/2009 od 24. septembra 2009. godine i rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Kž. II 112/10 od 22. januara 2010. godine.

2. Odbacuje se ustavna žalba podnosilaca zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, „u postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Zrenjaninu pod br. K. 198/07 i Kv. 258/09 i Apelacionim sudom u Novom Sadu pod br. Kž. II 112/10“.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Nikša Papić, Radmila Papić i Dejan Papić, svi iz Zrenjanina, podneli su Ustavnom sudu 22. marta 2010. godine ustavnu žalbu protiv rešenja Opštinskog suda u Zrenjaninu Kv. 258/2009 od 6. jula 2009. godine, rešenja Opštinskog suda u Zrenjaninu Kv. 258/2009 od 24. septembra 2009. godine i rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Kž. II 112/10 od 22. januara 2010. godine.

Podnosioci ustavne žalbe zahtevaju da Ustavni sud utvrdi: da su osporena rešenja suprotna odredbi člana 104. Krivičnog zakona Republike Srbije, da podnosioci imaju svojstvo stranke u postupku, da gonjenje nije zastarelo, te da se ova rešenja ukinu i naloži Osnovnom sudu u Zrenjaninu da krivični postupak nastavi; da je podnosiocima „u postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Zrenjaninu pod br. K. 198/07 i Kv. 258/09 i Apelacionim sudom u Novom Sadu pod br. Kž. II 112/10 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije“; da podnosioci imaju pravo na naknadu štete koju mogu ostvariti na način predviđen odredbom člana 90. Zakona o Ustavnom sudu i pravo na naknadu svih troškova krivičnog postupka.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) je sadržinski istovetna odredbi člana 170. Ustava.

Prema odredbi člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavna žalba se može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

3. U sprovedenom prethodnom postupku, uvidom u spise predmeta Opštinskog suda u Zrenjaninu K. 201/09 i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, Ustavni sud je utvrdio sledeće:

Pred Opštinskim sudom u Zrenjaninu vođen je krivični postupak protiv Č.K. zbog krivičnog dela teško delo protiv zdravlja ljudi iz člana 259. stav 3. u vezi sa stavom 1. u vezi sa članom 251. stav 3. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 i 111/09), po optužnom predlogu Opštinskog javnog tužilaštva u Zrenjaninu. Podnosioci ustavne žalbe su u krivičnom postupku imali svojstvo oštećenih.

Krivični postupak je protiv Č.K. obustavljen za navedeno krivično delo osporenim rešenjem Opštinskog suda u Zrenjaninu Kv. 258/2009 od 6. jula 2009. godine, usled nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja. Ovo rešenje dostavljeno je okrivljenom, njegovom braniocu i Opštinskom javnom tužilaštvu u Zrenjaninu, te kako niko nije izjavio žalbu, rešenje je postalo pravnosnažno 14. jula 2009. godine.

Oštećeni, ovde podnosioci ustavne žalbe, su preko punomoćnika, 23. septembra 2009. godine, protiv pravnosnažnog rešenja Opštinskog suda u Zrenjaninu Kv. 258/2009 podneli žalbu.

Opštinski sud u Zrenjaninu je 24. septembra 2009. godine, odlučujući o žalbi punomoćnika podnosilaca ustavne žalbe, doneo osporeno rešenje Kv. 258/09 kojim je odbacio žalbu kao nedozvoljenu. Protiv ovog rešenja punomoćnik oštećenih je izjavio žalbu, koja je odbijena kao neosnovana osporenim rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Kž. II 112/10 od 22. januara 2010. godine.

4. Ustavna žalba je podneta zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju se povredu podnosioci ustavne žalbe pozivaju, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Podnosioci ustavne žalbe smatraju da im u krivičnom postupku koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe nije pružena delotvorna pravna zaštita, jer su krivičnu prijavu protiv Č.K. podneli Opštinskom javnom tužilaštvu u Zrenjaninu 28. juna 2004. godine, a do obustave postupka je došlo 6. jula 2009. godine, pri čemu je istražni postupak predugo trajao, a glavni pretres nije zakazan više od godinu dana, zbog čega su bili prinuđeni da traže ubrzanje postupka. Podnosioci ističu da su izjavljivanjem žalbe protiv rešenja o obustavi postupka preuzeli gonjenje i stekli svojstvo supsidijernog tužioca, što u žalbenom postupku nije pravilno ocenjeno, te nije bilo mesta odbacivanju žalbe, već je žalbu trebalo proslediti vanraspravnom veću da o njoj meritorno odluči.

5. Ustavni sud je, polazeći od svega iznetog, utvrdio da je krivični postupak koji se vodio protiv okrivljenog Č.K, a u kome su podnosioci ustavne žalbe imali položaj oštećenih, okončan donošenjem osporenog rešenja Opštinskog suda u Zrenjaninu Kv. 238/2009 od 6. jula 2009. godine (koje je postalo pravnosnažno 14. jula 2009. godine).

Krivični postupak koji je pravnosnažno okončan obustavom postupka zbog nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja ne može biti nastavljen preuzimanjem gonjenja od strane oštećenih u smislu člana 61. tačka 4. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 46/06, 49/07, 122/08, 20/09 i 72/09), kako se navodi u ustavnoj žalbi, jer do obustave postupka nije došlo usled odustanka javnog tužioca od gonjenja. Ustavni sud je stoga ocenio da podnosioci ustavne žalbe nisu naveli razloge koji bi osnovano ukazivali na to da im je osporenim rešenjem povređeno ili uskraćeno bilo koje ljudsko pravo zajemčeno Ustavom, pa je ustavnu žalbu u ovom delu odbacio kao nedopuštenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu.

6. Imajući u vidu da su za osporeno rešenje o obustavi krivičnog postupka podnosioci ustavne žalbe saznali najkasnije 23. septembra 2009. godine, jer su toga dana podneli preko punomoćnika žalbu protiv istog, a da je ustavna žalba izjavljena 22. marta 2010. godine, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba u delu koji se odnosi na povredu prava na suđenje u razumnom roku neblagovremena, jer je podneta posle isteka roka iz člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu. Ustavni sud je prilikom odlučivanja imao u vidu da su podnosioci osporavali samo nerazumnu dužinu trajanja krivičnog postupka do donošenja rešenja o obustavi postupka, a ne i vreme trajanja postupka po žalbi, mada su u svom zahtevu označili i taj postupak.

Polazeći od izloženog, Ustavni sud je i u ovom delu ustavnu žalbu odbacio kao neblagovremenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu.

7. Na osnovu svega navedenog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je rešio kao u izreci.

 

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

 

Slični dokumenti

• Už 998/2010: Odbijena ustavna žalba zbog nepostojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku
• Už 1241/2009: Odluka Ustavnog suda o troškovima krivičnog postupka oštećenog kao tužioca
• Už 4752/2011: Odluka Ustavnog suda o zloupotrebi prava na podnošenje ustavne žalbe
• Už 4734/2012: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku
• Už 3949/2010: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog nenadležnosti i neblagovremenosti
• Už 308/2010: Ustavna žalba odbačena kao neblagovremena zbog proteka prekluzivnog roka
• Už 3613/2010: Odbacivanje ustavne žalbe kao neblagovremene i nedopuštene u krivičnom postupku